Мене је то исто занимало,мало сам се потрудио и ево шта сам нашао на Светосављу:

„Оштећене бројанице, папирне иконе, остатци фитиља из кандила, похабане црквене књиге и други предмети који су освећени или су употребљавани за молитву, не бацају се на ђубре или било где, већ се спаљују, а пепео се проспе на неко чисто и природно место, као што је река, поток, шума, поље и слично. Ако су оштећени тако да нису за употребу, али не толико да би се спалили, онда се могу чувати у некој витрини, фијоци или на полици, тамо где се налазе остале иконе, крст, кандило и сличне ствари”.

о. Срба

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?did=10&qa=1564

Има ли неко од свештеника да прокоментарише ово што је отац Срба написао?

Оче, да нисте Ви тај отац Срба, па сада као објективно оцјењујете његове ријечи?:-)

Мало је тешко све то извести, посебно са пепелом, па да носиш до ријеке, и сл. Зар није довољно да спалиш, можда негдје распеш по земљи, и то је то? Нпр. на земљу гдје се сади цвијеће, или у башту, ако неко има. Али свеједно се и ту некад гази. Некако ми се чини да ја у том случају „циједим комарце”, а „камиле прождирем” у великим количинама!

Свако добро!