To nije parada ponosa nego parada bolesti.Bolesno je i zalosno šta prikazuje jedna takva parada-muskarce sa ugradjenim zenskim grudima i obucene u zenski ves,žene sa brkovima i šta ti ja znam već.To je njima normalno,jer,eto,živimo u svetu gde ništa nije sramota.Na zalost.To su neke od pogresnih stvari koje nam dolaze sa zapada.Tamo u crkvi na prste možeš da izbrojis koliko ima dusa,dok su im gej klubovi puni.
Samo se nadam da će nam nasi svestenici biti dobri pastiri.Ovo nije politicko pitanje već pitanje morala i buducnosti Srbije.Šta će nam deca nasa misliti ako dozvolimo da homoseksualci marsiraju Beogradom kao da su ga oni oslobodili?Ako im ovde ne valja nek idu u Holandiju.A ako hoće ovde da ostanu neka postuju pravo vecine,koja je ipak protiv takvih stvari.Sto je najgore,ne daj Boze da se narod sukobi sa policijom pa da se poubijaju zbog homoseksualaca,sto je vrlo moguće.Zato bi i Crkva trebalo da reaguje u tom smislu jer ovo nije nimalo naivno,usudio bih se da kažem da je možda ovo i provokacija homoseksualaca usmerena direktno protiv Srbije.
Gospoda(ili gospodjice,ne znam šta već)homoseksualci su napravili potez.Koji će biti ogovor znamo,ali kako će se sve zavrsiti,zdravlje od Boga.Ako dete treba da mi gleda homoseksualce u Srbiji,šta da vam kažem???!

Dace Gospod da je otac Zarko još ziv.
Kuku nama kad bez njega ostanemo!!!

A mi Srbi opet... budale, pa budaletine!?
Ne bije se zmija u rep, a to su upravo ti seksualno izopaceni, nego se udara u glavu, a to su oni koji su donijeli zakon u Ustav Srbije, kojim su svi ti izopaceni zasticenin kao bijeli medjedi.
Cik da ih neko pipne!
Ako ih pipnes, pljunuo si na Ustav sopstvene države.
Da vidimo tog sokola koji to smije da uradi.
Drugacije je bilo 2001., kad si mogao da ih mlatnes. Panduri su bili tu da zaustave vece nevolje.
Ovoga puta panduri OSTAJU BEZ POSLA ako se ono odonda ponovi.
Ovoga puta panduri moraju da rade - po Ustavu.
Da vidimo koliko je to pandura spremno da ostane bez posla i kakve-takve plate, a zarad spasavanje Srbije?
Meni je ovo ista prica kao ona da nasa milicija ne smije da udje u centar za distribuciju droge, u Veliki Trnovac, a koji je u, još uvijek, srpskom posjedu!
Srećno nam i Srbovanje i pravoslavlje.

Бог помого!

Да нам Господ да снаге и мудрости да се прије свега ми промијенимо на боље. Па ћемо онда имати и боље владаре. Ништа не бива без Божијег допуштења, па ни ово. Да смо ми бољи, дао би нам Господ и боље владаре. Овако, добри су и ови какви смо ми.

I ja sam bas o tome sinoć razmišljala - ako je Bog dopustio da imamo takvu vlast koja donosi protivnarodne zakone, vlast koja je htela da progura zakone koji su čak i protiv SPC a podržava 'slobodu izrazavanja' najdevijantnijih grupa - znaci samo jedno, to smo zasluzili. Mnogi pravoslavci su za ovakvo stanje i glasali, znaci nemamo šta da se zalimo sada! Kakva setva takva i zetva braco i sestre!

Као што видиш, магаре драго, сви смо ми исти.
Неко заглави Лапово, неко Малу Крсну, ал ту смо...

Поворка срама
16. септембар 2009 - 17:45

поводом најављене тзв. „Параде поноса” у Београду

Најављена за 20. септембар у Београду тзв. „Поворка поноса”, уствари поворка срама, поворка Содоме и Гоморе - само је потврда оне народне: Ко се Бога не боји ни људи се не стиди.

Давно је речено: Све ми је слободно, али није ми све на корист. Заиста, слобода нас је створила, човјек је за слободу створен. Но, само истина је она која ослобађа човјека, тј. истински начин живљења, постојања и понашања. Лажни, посуновраћени начин живљења човјековог јесте слободан али он не гради него разграђује људско достојанство. Право значи ићи правим путем и живјети на прави, праведан начин.

По датој слободи, човјек има право и на самоубиство; по сатанској филозофији живота, човјеку је „закон што му срце жуди”. Човјек је биће обдарено тјелесним и душевним силама. Све што човјек јесте и има, само онда кад се употребљава на прави начин, остварује своју сврху и постиже свој истински смисао. Човјек, по слободи, има право, може и да злоупотреби богодане силе и дарове. Тако, иста рука, иста снага и вјештина човјекова оперише и лијечи зли тумор на човјековом организму, али и закоље човјека и дијете у колијевци...

То што важи за све психофизичке силе и дарове човјекове, за могућност њихове употребе и злоупотребе, важи и за богодани дјетородни нагон човјеков. Употријебљен на прави и здрави начин, он љубављу мужа и жене рађа и ствара нови живот; њиме се испуњује заповијест Божја и благослов уграђен у мушку и женску природу: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њом...”

Може ли се прогласити за врлину и човјека достојно право - гажење и скрнављење тог и таквог закона људске природе, самог богоданог смисла човјековог постојања и вјечног смисленог Закона Божјег? Не претвара ли се чедоморством (абортусом) материна утроба, створена да буде радионица живота, у радионицу смрти? Исто тако и бесловесно распаљивање похоте мушког на мушко и женског на женско, не представља ли обесмишљење велике и сверодне тајне брачне љубави како у времену тако и у вјечности? Љубав је дата човјеку да рађа; свако рођење је рођење за вјечност, а не за смрт и ништавило. А „дрво које плода не рађа сијече се и у огањ баца”. Да ли је јалова љубав - љубав? А таква је мужеложничка, геј-лезбијска љубав која неће и не може наслиједити Царства Божијега, јер је бесплодна и јалова. (ср. 1Кор. 6, 9) Јер њен ерос води у смрт и самоубиство,истовјетан је са смрћу. Содома и Гомора су у древна времена сами себе уништили, сагоревши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у противприродно (ср. Рим. 1, 26), самоуништавајуће.

Љубав које јесте Бог и која је дата човјеку да њоме познаје Бога, остварујући свој вјечни смисао и пуноћу постојања, постаје, злоупотребом, извор егзистенцијалног помрачења ума и сљепила, содомије. Такве, морално и духовно ослијепеле, „предаје Бог у срамне страсти” (ср. Рим. 1, 26)

Са горе укратко наведених разлога, видовита Црква Божја не може и не смије прихватити противприродност за природност, гријех за врлину, бесловесност за разумност, античовјечност за човјечност, самоуништење и обесмишљење љубави као најсветије сфере живота, за радост живота, праведности, за избор пута који води у истинско људско живљење.

Наравно, Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оних који бирају намјесто пута живота - пут бесловесности и смрти. Она, међутим, као чуварка светиње живота и љубави, и као радионица вјечног живота и чисте, непролазне љубави, осуђујући свако насиље, има за богодану обавезу и дужност да сваког човјека, свако људско покољење, па и ово данашње, непрестано подсјећа на потребу разликовања Бога и Сатане, свјетлости и мрака, зла и добра, истине и лажи, природности и противприродности, смисла и бесмисла. Као таква, она не може прихватити нити одобрити поворку срама - за поворку поноса, поготову кад се њеним наметањем, као у овом и сваком сличном случају, врши јавно насиље над инакомислећим. Утолико прије што се таква поворка организује у граду који је под вјековним покровом Пречисте, Преблагословене Дјеве Богородице, која је нетрулежно Бога Љубави родила - за живот свијета. По народној: Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси...

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Амфилохије