Јован 14
16. И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утјешитеља да буде с вама вавијек: 17. Духа истине, којега свијет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити. 18. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. 19. Још мало и свијет мене више неће видјети; а ви ћете ме видјети; јер ја живим, и ви ћете живљети. 20. У онај ћете ви дан дознати да сам ја у оцу својему, и ви у мени, и ја у вама.(...)
26. А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

Грчка ријеч παράκλητος је овде лијепо преведена као утјешитељ а може да значи и помогач, заступник (нешто као адвокат) или посредник који је у 26. стиху идентификован као Дух Свети.
У вријеме кад им је Христос ово говорио нико није могао да разумије о чему се ради из простог разлога што то вријеме није још дошло али можемо бити сигурни да су се сјетили ових ријечи кад Дух паде на њих (Дјела 2.) у педесети дан након Паше.
Иако се обраћао својим Апостолима ова порука је у ствари обећање за све нас и један од најбитнијих тренутака у историји човјековој јер у тај дан се поново успоставила интимна и лична веза човјекова са Богом створитељем која се прекиде у рајском врту кад Адам и Ева отпадоше од Бога и Његове ријечи.
Примјетићете у стиху другом (Дјела 2) да се гласни звук који су чули упоређује са јаким вјетром-што је разумљиво јер тада нису могли да кажу да је било гласније од Боинга кад узлијеће или да се изразе у Децибелима, али можемо бити сигурни да је било врло, врло гласно. Не заборавите да се овде ради о чистој сили Божјој и Његовом физичком присуству. А онда се и ватрени језици појавише и падоше на њих. Ватра! О како је велика моћ Божја и ватра која пржи све пред собом-али о ватри и сили неки други пут.
Сад бих мало о овом обећању. Овде вам дајем моје лично свједочанство јер се позвах једном на ово обећање и Дух Свети заиста дође да живи у мени и да ме води и учи истини и свјетлу и мало по мало ја постадох нови човјек након што Дух почисти све полу-истине и заблуде које ја држах за истините. И сватих шта значи стих 17. да свијет не може примити овакав Дух јер само у Духу можемо УПОЗНАТИ Оца нашег небеског. Само у Духу можемо сазнати да је Исус Христос ЈЕДАН ЈЕДИНИ пут јер Дух не може да лаже и ВАВИЈЕК ће свједочити да су Отац и Син једно и да је љубав Очева та која је поразила и превладала овај свијет и духове нечисте који владају људска срца која је лако завести.
Само овако можемо разлучити истину Божју од перфидних лажи које звуче јако добро и побожно и многе религије а богами и цркве имају овакве полуистине уграђене у своје законе и учења. Али о томе неки трећи пут.
Да закључим за сада: На једној страни стоји (врло добро скривена) Истина-чиста и неискварена а на другој све остало знање и учење. Ако Божја Ријеч каже једно а читав свијет тврди другојачије, ко је у праву? И што је још битније: коме вјерујете?
Погађате да смо дошли до црно-бијеле поставке која је у ствари истинита у овим стварима-учење може бити или од Бога или лажно-средине нема и никада је не може бити. На нама је да одлучимо и сазнамо-а ко би био бољи да нас научи и води него Дух Свети који нам Отац обећава и шаље.

Све вас воли и поздравља
Ваш брат