Pesma iz knjige NA NEBESKU VAGU.
I ja se usudio d anešto napišem na tu temu..
Kažem „usudio”, posle onoga što su napisali Matija, Ljuba Simović i Ivan Lalić

БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ

Неког су кучке а неког вучице
дојиле у своме топлом наручју,
а где смо ми сад, Тројеручице?
Да л’ следимо пртину псећу ил’ вучју?

Бејасмо вукови, сад смо керови
што неке туђе оњуше прагове
некаква мрачна сила нам прерови
путеве наше, стопе и трагове.

Нешто нам душу ко лешник крца
ко тег притиска, ноћу и дању,
па сами себи вадимо срца
и излажемо на вражјем пању.

аво их онда прецизним резом
за трен опрости с телима нашим,
па нам судбину прошара везом
чије се шаре и у сну плашим.

Залуд нам косе чисте и беле
када смо изнутра препуни вашију,
да ли би руке чудесне хтеле
да опет у груди срца нам зашију?

Ко што је Свецу рука прерасла
да срца наша опет се приме,
јер, буду ли нам свима угасла
нећемо имати волети чиме.

Знам, Мајко, није баш чест случај
да чудом ране зацеле љуте,
али Те молим, бар нам откључај
те негве што нам видике муте.

Два срца велика имаш у грудима,
препуна љубави ка рабу сваком,
отми нас врагу, врати нас људима
на душе наше ђаво је лаком.

Што да ми будемо та сорта пасја,
што да се кола на нама сломе?
дај да нам образ опет обасја
помози, Мајко, док имаш коме!

Свети Ти Јован руку од сребра
на дар приложи уз руке Твоје,
ја срце прилажем под твоја ребра
пре но га ђаво узме под своје.

MILKO GRBOVIĆ