Помози Бог!
Слажем се са свима. Требамо остати у Цркви до краја исповједајући име Христово, по цјену живота. Само бих напоменуо да ми не знамо када ће то „посљедње вријеме” бити. Ја се држим онога што је рекао старац Пајсије Атонски- спремај се за сусрет са Христом, спремај се за смрт, онда ћеш бити спреман. Или старац Порфирије- нека у теби „сједи” Христос, па ако дође антихрист неће имати гдје да сједне. Дакле; постимо, исповједајмо се, причешћујмо се, чинимо добро, и не оптерећујмо се временом које ће тако и тако проћи. Ми, молећи се - са страхом Божјим - уздамо се бити уз Христа у вјекове вјекова - вјечности.

Православно схватање о Другом Христовом Доласку је јасно:

Господ Исус Христос ће се зиста вратити. Његов повратак није никакав мит, празно обећање или некаква метафора. Чак и приликом служења Свете Литургије свештеник сваки пут узноси молитву Оцу, која показује како се Црква односи не само према Другом Христовом Доласку већ и према свим Његовим делима.

Сећајући се дакле ове спасоносне заповести (којом нас Христос обавезује да једемо тело Његово и пијемо крв Његову), и свега што се нас ради збило: Крста, Гроба, Тридневног Васкрсења, узласка на небеса, седања са десне стране Оца, и другог и славног доласка - Твоје од Твојих Теби приносећи због свега и за све.

Православни Хришћани верују и да новозаветно откривење о Другом Христовом Доласку има за циљ да нас подстакне да се за то припремимо, а не да о њему полемишемо. Отуда и релативна једноставност са којом се Никејски Символ Вере, тај најуниверзалнији исказ вере у целом Хришћанству, односи према Христовом повратку: „И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, његовом царству неће бити краја.” Нагласак је на чињеници да ће Христос доћи, а не када ће то бити.

Тако, Св. Павле пише: „да се одричемо безбожности и земаљских пожуда и да поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем веку, очекујући блажену наду у јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који даде себе за нас да би нас искупио од свакога безакоња и да очисти за ссбе народ изабрани који ревнује за добрим дјелима” (Тит. 2:12-14).

Постоје знаци који прслсказују Христов долазак. Христос је предвидео многе догађаје који ће се збити у свету пре његовог доласка (Мат. 24; Лука 21:7-36), но чак и на тим местима у јеванђељу се то његово учење поклапа са позивањем на врлину, праведност и припрему за судњи дан. Христос и његови апостоли упозоравају, и директно и индиректно, да не смемо нагаћати о Његовом доласку (Мат. 24:3-8, 36, 43, 44, 50; Лука 21:7-9, 34; Дјела 1:7; ПСол. 5:1-3; П Пет. 3:8 -10).

Велики део савременог Хришћанског света је подлегао раздорном нагађању о Христовом повратку. Поделили смо се у разне секте сходно томе када „сматрамо” да ће се догодити судњи дан. На тај начин се ми Хришћани разилазимо, а нове секте ничу, и то око ствари које сејош нису ни доголиле.

Православна Црква је кроз историју истрајно тврдила да је Христов Други Долазак реалност, утврђено веровање, али је допуштала слободу по питању када ће се то догодити. У последњем поглављу књиге Откривења, Исус изговара следеће речи три пута: „Ја ћу брзо доћи” (Откр. 2:21-27, 12, 20). Његов долазак збиће се неочекивано једнога дана и једнога часа. Апостол Јован, аутор књиге откривења, завршава са упозорењем: „Ја свједочим свакоме који слуша ријечи пророштва књиге ове: ако ко дометне овоме, Бог ће на њега наметнути муке написане у књизи овој; и ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дио од дрвета живота и од града светога, штоје написано у књизи овој” (Откр. 22:18-19).

Исповедати Христов повратак значи стајати чврсто у оквирима апостолске традиције. Свето Писмо упозорава да се не сме додавати временско одредиште Његовом обећању. Као чланови Христове Цркве, постарајмо се да за то будемо спремни.

Помози Вам Бог, господо Хришћанска!
Примјетио сам да ми често почињеном дискусију, тј. расправу око нечега о чему имамо исто мишљење или погледе, а на крају крајева и вјеру. Двери Српске, брате, ја се слажем са овим што ти написа и немам шта одузети ни додати, а мислим да се и ти слажем са оним што ја написах, иста је порука. Имамо нашу Цркву- Лађу Спасења, останимо у њој до краја, водимо духовни рат у себи, постанимо бољи кроз Свету тајну покајања, присаједнинимо се Светом Причешћу са благословом свештеника... а када ће бити „посљедње вријем” Бог зна ( и лијепо брат Стражбеница написао текст). Тчано је да може бити и у нашем времену али је тачно да може бити и за 10000 година. Ако буде ово вријеме, тачно је да ће нас антихрист тјерати да му се поклонимо, да примимо његов печат, ми то нећемо хтјети и рађе ћемо пострадати него се одрежи Христа, а да би били тако јаки у вјери имамо Цркву нашу Православну, имамо СВетињу и живимо тако као да нас сваки моменат >Христос Господ може „позвати” у своје Царство.