Господе, спаси! Гледајући овај страшан призор хладан зној ми је избио по челу и ја сам се прекрстио. Осврнуо сам се и старац се осмехнуо на мене, упитавши: „Јеси ли видео ?” „Видео сам оче. Реци ми шта је то било, тако страшно и ужасно?” Cтарац ми одговори: „Храм, свештеници и људи, то су јеретици, одступници и безбожници који су одступили од Вере Христове и од Свете, Саборне и Апостолске Цркве, и признали јеретичку ново-живообновљеничку цркву која нема благодати Божије. У њој је немогуће ни постити, ни исповедати се, ни примити миропомаэање.”
„Господе, спаси мене грешнога, пошаљи ми покајање, смрт хришћанску!”, прошапутао сам. Но, старац ме умирио: „Не жалости се”, рече. „Моли се Богу!”
Пошли смо даље. Гледам, иде маса људи страшно измучених. У свакога од њих звезда. на челу. Они, угледавши нас, повикаше: „Молите се за нас, свети оци, Богу. Нама је врло тешко, и ми сами не можемо! Очеви и мајке нас нису учили эакону Божијем и чак немамо ни име хришћанско. Ми нисмо добили печат дара Духа Светога, него црвени энак!” Ја сам заплакао и пошао за старцем.
„Погледај!”, показао ми је старац руком. „Видиш ли?” „Видим брда!” „Не! То је брдо лешева људских, огрезло у крви.” Ја сам се прекрстио и упитао старца: „Шта то эначи? Какви су то лешеви?” „То су монаси и монахиње, отшелници и отшелнице, убијени эа Свету Саборну и Апостолску Цркву; који нису хтели да приме антихристов печат него су желели да приме мученички венац и умру эа Христа.” Ја сам се молио: „Спаси Господе и помилуј слуге твоје и све хришћане.”
Но одједном, старац се окренуо ка северној страни и показао руком: „Гледај!” Погледао сам и видео царски дворац, а около трче животиње разних врста, звери разне величине, аждаје и свакакви гадови који шиште и улазе у дворац и већ су појурили на трон помазаника Николаја Другог. Његово лице је бледо али храбро. Он чита Исусову молитву. Одједном, трон се пољуљао, круна је спала и откотрљала се. Звери су режале, тукле се и давиле помазаника. Растрзале су га, изгазиле, као зли дуси у аду. Одједном, све ово је нестало и ја сам горко заплакао: „Ах, Господе, спаси и помилуј од свакога зла, непријатеља и противника!” Старац ме је узео за раме: „Не плачи! Тако је угодно Богу!”.
И рече: „Гледај!” Гледам и видим како се показало бело сијање. С почетка нисам могао разликовати, но затим је постајало све јасније: приступао је невољни помазаник. На глави му венац од зелених листова, а лице бледо и окрвављено, са златним крстићем на врату. Тихо је шаптао молитву. Пришао је и са сузама рекао: „Моли се за мене оче Јоване, и реци свим православним хришћанима да сам умро као мученик, чврсто и храбро за веру Православну и за Свету, Саборну и Апостолску Цркву, пострадао за све хришћане. Реци свим православним пастирима да служе општи братски парастос за све војнике, пострадале на бојном пољу: изгореле у огњу, у мору потопљене, и за мене грешнога и пострадалог. Гроб мој не тражите, њега је тешко наћи. Још молим, моли се за мене оче Јоване, и опрости ми добри пастиру.”
Затим се све покрило маглом. Ја сам се прекрстио: „Упокој Господе душу уснулог слуге Твог Николаја! Вечни му спомен!” Господе, како је страшно. Руке и ноге су ми дрхтале, плакао сам. Старац ми је опет рекао: „Не плачи, тако је угодно Господу. Моли се Богу, и још погледај?”

3А МАЛО ВРЕМЕНА
Гле, видим масу људи који се ваљају умирући од глади. Јели су траву, земљу, јели су један другога, а пси су јели лешеве. Свуда страшан смрад, бестидност. Господе спаси нас и у светој Христовој Вери укрепи, јер смо немоћни и слаби без вере. Старац ми опет говори: „Гледај тамо!” И гле, видим читава брда разних књига, малих и великих. Међу тим књигама гмижу смрадни црви који шире страшан задах. Ја сам запитао: „Какве су то књиге, оче?” Он је одговорио: „Безбожне, јеретичке, које заражују све људе света својим богохулним учењем.” Старац се крајем свога штапа дотакнуо тих књига и све се претворило у огањ и изгорело до краја. Ветар је разнео пепео. Затим гле, видим цркву око које лежи маса поменика и спискова. Сагнуо сам се и хтео подићи један да прочитам, но старац ми рече да су то поменици и писма која леже при цркви много година, и на које су свештеници заборавили па их не читаjy никада, а уснуле душе траже да се молимо за њих, но нема ко да чита ни да помиње. Ја упитах: „Па, ко ће онда ?” „Анђели!”, рече старац. Ја. сам се прекрстио: „Помени Господе душе уснулих слугу Твојих, у Царству Твоме!”
Пошли смо даље. Старац је ишао брзо, тако да сам једва успевао да га стигнем.
Одједном, он се окренуо и рекао: „Погледај!” И, гле, иде гомила људи гоњена страшним бесима који су их немилосрдно тукли и боли дугачким шиљцима, вилама и моткама. „Какви су то људи?”, запитао сам старца. „То су они”, одговорио је старац, „који су отпали од Вере и од Свете, Саборне и Апостoлске Цркве и примили јеретичку живообновљеничку цркву. То су били епископи, свештеници, ђакони, световњаци, монаси, монахиње који су примили брак и живели развратно. То су били безбожници, врачари, блудници, пијанице, среброљупци, јеретици, одступници од Цркве, сектанти и остали.” Они су имали ужасан и страшан изглед: лица црна, из грла им је ишла пена и смрад и страшно су викали. Но, демони су их тукли немилосрдно и гонили их у дубоку провалију. Отуда је излазио смрад, дим, огањ и нечисти мирис. Ја сам се прекрстио: „Избави, Господе, и помилуј! ” Страшно је све то виђење.
Затим сам видео како маса народа иде, стари и млади. Сви су били обучени у црвене хаљине и носили су огромну црвену звезду петокраку на чијем сваком углу је седело по дванаест бесова. У средини је седео сам сатана са страшним роговима и крокодилским очима, са лављом гривом, страшним чељустима и великим зубима, а из чељусти је ригао смрдљиву пену. Сав народ је викао: „Проклетством жигосани!”.
Затим се појавила маса демона, сви црвени. Жигосали су народ стављajyћи свакоме на чело и руку жиг у виду звезде. Старац рече да је то жиг антихриста. Ја сам се страшно уплашио, прекрстио сам се и прочитао молитву: Да васкрсне Бог ...
После тога све је ишчезло као дим.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ -
Свети Јован Кронштатски је рођен 1829.г. у Архангелској губернији на крајњем северу Русије, од оца Иље и мајке Теодоре. Имајући у виду да је рођен слабашан, родитељи су инсистирали да буде прве ноћи крштен и добија име Јован по светитељу Јовану Рилском. Детињство је провео у напорном раду и сиромаштву. После основне школе у месту рођења, завршава успешно богословију и уписује се на Духовну академију у Петровграду.
Јовану убрзо умире отац и он преузима сву бригу о породици.
Иако размишља о монаштву он по завршетку студија, са благословом мајке, 1855. год. ступа у брак са Јелисаветом, ђерком кронштатког проте, и постаје свештеник у цркви св.ап. Андреја у Кронштату.
Јован у браку са супругом живи потпуно девствено.
Радећи много од самог почетка своје узвишене и тешке службе постаје раднички свештеник, сиротињски пастир, отац бедних и жедних, лекар болних, спаситељ грешних.
Истрајно овако проводи 53 године службе Богу и поверним му душама, служећи св. Литургију свакога дана. Јован је предавао веронауку у школи 32 године, изградио Дом трудољубља у Петровграду за гладне и сироте; дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.
Ову личност, непрекидне молитве и милости, Господ награди даром чудотворства да су многи после Јованове молитве постајали здрави, што је био знак народу да је Јован Божји угодник и да га Господ чује и на његову љубав се народу одазива.
Цела Русија па и шире знају за светог Јована и траже помоћ, сви од цара па до последњег сиромаха.
Овај свети чудотворац се Богу представио 20.12.1908. г док је као свети канонизован 1964.г. и слави се 19. октобра и 20. децембра.
Од светитеља су остали многи писани трагови у виду проповеди као и његов дневник „Мој живот у Христу”.

ВАВИЛОН И СОДОМ - Свети Николај Жички
НОМОЛОГИЈА

1. После потопа требало је да отпочне нова ера са новим и бољим човечанством, које ће се Бога бојати и по вољи Божјој живети. Никакав нов закон није био потребан. Сећање на потоп требало је да послужи као стална опомена и сталан будилник савести. Због тога Бог не даде Ноју и његовој деци неки нови закон, него понови заповест, дату Адаму и Еви. Рађајте се и множите се и напуните земљу. А све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека се вас боје и страше; све је предано у ваше руке. Све ово треба разумети по битности у духовном смислу, као и у оном првом случају, а по символици у физичком.

2. Али у овој новој ери ново човечанство је посрнуло на првом кораку, а потом се отискивало све ниже и ниже. Прво је Хам објавио голотињу свога оца Ноја, и тиме навукао проклетство на своје потомство, на Ханана и сва племена Хананска. Због тога су сва племена Хананска живела и ишчезла у дубоком мраку идолопоклонства.

3. Друга појава зла код људи било је зидање Вавилона. Дух гордости навео је људе на овај посао. Рекоше људи: Хајде да сазидамо град и кулу којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име и да се не би расијали по земљи. Богоборство у три вида; у виду охолости (кула до небеса), у виду сујетног самољубља (да стечемо себи име) и у виду пркоса Божјој заповести напуните земљу (да се не би расијали по земљи). Ово је први облик богоборног комунизма у историји рода људског. Он се изразио у зидању куле вавилонске, као веран претеча свих сличних покушаја у даљем току времена. Но Бог им помете језик да не разумију један другога што говоре. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

4. Трећа појава зла код људи био је крајњи разврат у Содому. Потпуно слепи за дух и истину, људи тога града видели су само тело, живели су само телесним животом, јагмили се само за телесна уживања, и то противприродна. Гнусни и неопростиви порок њихов остао је познат у човечанству по имену њиховог града - содомија. Једак једини човек праведан пред Господом у томе месту био је Лот па и он дошљак. Пошто је Бог прво извео тога праведника из града, пустио је с неба дажд од сумпора и огња. Тако је сатрвен Содом и Гомор.

5. Овде су споменута три историјска догађаја од огромне важности: прво, ишчезнуће Ханановог потомства, тј. свих народа Хананејских, друго, појава различних језика међу људима и треће, уништење два велика и културна града, Содома и Гомора. Ниједан од тих догађаја не може се објаснити никаквим природним законом.

6. Црвенокошци и Црнци у Америци поред свег притешњавања, нису ишчезли, него су чак бројно порасли, нарочито крштени Црнци. Међутим, сва племена Хананејска: Сидонци, Хетејци, Јевусеји, Амореји, Гергесеји, Евеји, Арукеји, Арадеји, Самареји, Аматеји, Филистеји, и како се све нису звали, ишчезли су у току времена било од мача Семитског било од мача Јафетитског (Тир, Сидон, Картагена). Њихова пропаст може се подвести једино под морални закон Божји. Ноје је бацио проклетство на унука свога Ханана; под теретом тога проклетства пали су и пропали и последњи потомци његови.

7. Научници, лингвисти и философи много су се бавили тајном људског говора. Но служећи се увек методом геоцентричним место теоцентричним, и тражећи објашњење постања и различења људских језика у уском кругу својих природних закона, они нису могли докучити ту тајну ни до данашњег дана. По језику разликују се људи и племена људска много више него по облику или по боји, или по осећањима и опажањима. Како је до те разлике могло доћи, кад су сви људи постали од једног прародитеља, као што без мало и сви научници сада то тврде?

8. И овде је узрок у области моралној, а не физичкој, како то пише у Светој Књизи Божјој. Због људске охолости, сујете и самовоље Бог је пустио пометњу, да људи не разумеју један другог. Због тога је оно место прозвано Вавилон или Пометња. Онај исти Господ Бог, који је доцније послао Духа свог светог у виду огњених језика на апостоле у Јерусалиму, и учинио да апостоли разумеју и говоре многе језике, ускратио је био Духа свог светог од охолих људи у Вавилону, те су ти људи свак на свој начин стали извртати познате им речи тако да нису могли разумети друг друга. И место да се оствари вавилонска кула од опека, остварила се вавилонска кула од пометених језика!

9. Најзад и пропаст Содома не може се ничим другим објаснити него оним чиме га Библија објашњава, тј. неваљалством људи и казном Божјом. Исти тај морални узрок мора се признати и у објашњењу пропасти Помпеје и Херкулане, Мартиника, легендарне Атлантиде као и још неких градова и насеља на планети земљиној. Ако неко спомене земљотрес, или вулкан, или таласе морске, или бујице водене, споменуо је само оруђе, а не узрок нити Узрочника. За нас је јасно, да и ова три догађаја, исто онако као и свеопшти потоп, показују и доказују, да овим светом владају само и искључиво морални закони Божји, а да физички или природни закони не постоје.