otidji u nedjelju u crkvu i pitaj svoga svestenika

U potpunosti se slazem sa bratom LAD

Meni se ne svidja to što ste tim samouicama sudi „pre vremena”-
mnogi od njih su digli ruku na sebe u trenutku dusevnog rastrojstva i nismo mi( ili svestenici) ti koji bi trebali da sude da li da im se cita pomen za pokoj duse ili ne.

Mislim da u takvim slučajevima treba još vise da se molimo za pokoj njihovih dusa.

Covek koji je ceo svoj zivot živeo kao smeran pravoslavac, isao u crkvu, postio, pricesciavao se i sve kako dolikuje pravom verniku u nekim kasnim godinama svoga zivota, kada mu je organizam toliko oslabio da vise nije mogao razumno da razmišlja- digne ruku na sebe.
Ostavi porodicu da se celoga zivota pita ZASTO i ne bude sahranjen po pravoslavnom obicaju niti mu svestenik koga je znao pola svoga zivota ne dodje na grob da ocita molitvu.
Da li je to ispravno ili ne nije na nama da sudimo, ali kada se to desilo i te kako mi je bilo teško sto ga nismo ispratili kako dolikuje
nekome ko je celoga svoga zivota verovao u Gospoda i do kraja postovao sve crkvene kanone.

Ovaj post nije namenjen da krene rasprava, samo iznosim nešto što se desilo.
JA lično, njemu uvek zapailim svecu, pomolim mu se za pokoj duse, pomenem za zadusnice i zamolim Gospoda da mu oprosti sve grehe.

Teske depresije uvijek vode ka samoubistvu.
Onaj ko se u takvom stanju nalazi, toga nije svjestan, a okolina to veoma teško može da primjeti. Zato ova bolest i jeste veoma opasna.