НАЈЛЕПШИ ДОЖИВЉАЈ ЈЕ ОБРАДОВАТИ ДРУГОГА

Човеково трагање за лепим је најпотпуније кад постане доброделатно остварење. Кад се добро и лепо саостваре у истини и љубави, и кад се све догоди у пуноћи одговорне стваралачке слободе. То је непрестани рад на себи који је посебно наглашен у периоду одмора, или слободних дана, који не смемо нипошто занемаривати и сматрати за нешто мање важно од наших радних обавеза, или рада за себе, или рада за плату. Рад на себи је далеко скупљи и исплативији од плаћеног рада, али је и доста тежи и због тога није мали број оних који не желе да раде ништа на себи. Раде за себе, али не и на себи, угрожавају друге сматрајући да и они угрожавају њих. То опасно самоистрошење и самопонижење могуће је превазићи само онда кад се ради на себи и кад се други доживљава као сарадник, а не као сметња и терет. Кад се бира друштво по мери добродетељи, а не по интересу. Тада имамо само једну жељу, да обрадујемо другога без обзира на то да ли ће нам то бити узвраћено. Овде треба реално знати да није ни мало лако учинити тако нешто, али се треба истински потрудити у том правцу. Опет су дани одмора добра прилика за тако нешто, а пратећи догађаји у вези са њима дају нам многе могућности за тако нешто. Размењивање поклона је почетак добре реализације, и то тако што се њихова вредност не мери количином новчаних апоена. Мери се снагом намере и добре воље, и не треба остати на том приземљу међуљудских односа треба градити на више са смисленом мером доброделатне динамике. Тако сва наша познанства и дружења (заједничења) добијају свој прави садржај. Истински смо добронамерни једни према другима тако што се трудимо да дамо све од себе за бољитак другога а не меримо дружење сопственим интересом. Та и таква животна отвореност треба да буде украс нашег бића, и ту се не треба изговарати свеопштим стањем лоших односа због нечијег чињења или нечињења. Треба дати све од себе и не очекивати похвале за то, радовати се томе што смо успели да обрадујемо другога. Не плашити се успеха и среће другога, дати све од себе да се то непрестано увећава и умножава. Није то тешко, само захтева стваралачко промишљање и одговорно чињење, бдење над собом и трезвено расуђивање о свему.

Прота Љубивоје Стојановић