Мали приморски град негде на мору...
Ноћ се тихо увлачила у поре града који је кренуо са својим животом пуним светла, сјаја, лудила око себе. Улице пуне људи који су уживали у ситницама које живот значе. Свуда гужва, људи на све стране, продавнице блеште пуним сјајем, из кафића трешти музика, млади спремни за ноћни живот. Све је било спремно за још једну луду ноћ, ноћ алкохола, греха који се будио свом силином свуда око нас...
На крају улице појавила се мала и ненаметљива особа прекривеног лица у дугој, црној и исцепаној хаљини а по њеном тешком и јадном ходу дало се закључити да се ради о некој старој баки. Својом старом и испуцалом руком молила је да јој неко удели неку пару, молећи за милост у њеном страдању. Пролазници су окретали главу од ње, док су је остали терали из својих продавница немилосрдно како им не би ``ометала`` купце и можда својим јадним стањем оставила печат у њима. Милости нигде, улице пуне људи а опет све је било празно без људи...
Све је то посматрало једно дете. У тим мали очима огледао се напредак ``људске цивилизације`` које он није могао да схвати. Поред њега је стајао његов отац, и немо је са терасе једног хотела посматрао шта се догађа са том женом...
`` Тата, дај ми неки динар, молим те``- молило је дете.
`` Шта ће ти, немам тренутно ништа ситно, даћу ти сутра``,одговори отац.
`` Нема везе, имам ја нешто`` рече тихо малишан и изађе из апартмана.
Отац није ни стигао да га пита где ће. После пар тренутака, видео је свог малог сина како прилази јадној жени и пружа јој новац. Док су је остали гурали, то мало дете, тај мали херој скупио је храбрости у себи да приђе тој жени и удели јој своју малу уштеђевину...
`` Извините, бако, али ја немам више да Вам дам...`` тихо је кроз сузе изустило дете.
Старица, која је до тада гледала само у земљу, тихо подиже своје лице према малом детету, помилова га по његовој глави и благослови га...
Све је то са терасе посматрао његов отац. Желео је у том тренутку да пропадне у црну земљу, желео је да нестане са лица човечанства. Гледао је како га његов мали син учи животу и шта тај живот значи. Његова седа коса стидела се свог поступка, истовремено захваљујући Господу Који Му је милостиво даровао то дете. Суза је кренула са остарелог, огрубелог очевог лица...
Кад је дошао његов син, прислонио га је уз његове груди чврсто и очински, тихо говорећи: ``Хвала ти, сине, хвала...``
Старицу више нису видели за време њиховог боравка на мору, иако је отац то искрено и са чежњом очекивао, али то се није догодило...
Не знам зашто сам вам ово, драги моји, испричао али ће можда неко и разумети шта сам тиме желео да кажем...
Будите ми Богом благословени у име Оца и Сина и Светога Духа...