Псалам 83:
12. Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13. Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.

Авакум 2,5 А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

2. Коринћанима, глава 5:
1. Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, телесни шатор, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
2. Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3. И да се обучени, не голи нађемо!
4. Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо (још обучемо), да живот прождере смртно.

Значи, кад апостол говори о свлачењу старог човека, умртвљивању удова у Колошанима 3, о умирању греху у Римљанима 6, он тим речима не заговара вантелесна, астрална искуства поменута у горе остављеном линку, а јасно раздвојена од православног искуства. Даље, убогог Лазара анђели Божији однесоше у наручје Авраму (Лука 16,22), разбојника на крсту лично Христос одведе у рај (Лука 23,43), Свети Стефан умоли Господа који стајаше са десне стране Богу, кад виде славу Божију, отворена небеса и Сина Човечијег где стоји с десне стране Богу, да прими дух његов (Дела 7,55-60). Е, кад окусише смрт (Матеј 16,28), и то кроз патњу и понижење смрт, па је праведно да се сада они теше у становима небеским.

Možda bi se moglo objasniti i ovako:za nas na zemlji,gde god pogledamo sa zemlje je nebo,a nebo u bibliskom smislu je nešto drugo i ima drugo znacenje.To nije samo taj vazdusni prostor koji nas okruzuje nego se uvek misli na lokaciju gde prebiva sam Bog i Andjeli.Naravno,ta lokacija je van zemlje i za nas to znaci uvek ,,gore,,a ne dole jer dole je zemlja pod našim nogama.Mi kao zemlja nismo na nebu u smislu neba gde prebiva Bog,nego smo na nebu u smislu vazdusnog prostora koji nas okruzuje i koji ako se gleda van zemlje sa neke druge planete izgleda kao nebo za one koji ga promatraju.Daleko od toga da mislim da smo mi već na nebu u bibliskom smislu neba,pre bi se reklo da smo u paklu.A kada Biblija pomene ,,raj,,kao sto Isus rece razbojniku da će biti sa njim u raju,onda je to već precizan pojam koji oznacava preciznu poziciju,dok pojam nebo ima veoma sirok pojam.Možda je prevod trebao da se razgranici,tako da se zna kad se kaže ,,nebo,, da se misli na ogroman prostor koji okruzuje sve,a kad se kaže ,,raj,,da se tu misli samo na mesto gde prebiva Bog sa Andjelima i gde je sve cisto i u skladu.

Бог помого !

То је тачно да ми Хришћани ни Небеса ни рај ни пакао не доживљавамо у просторно-материјалном смислу, већ искључиво духовном.

Кад се о рају или небесима говори као о локацији, то се онда говори условно, да би нама било лакше разумети. Један од догмата Цркве јесте да је Бог Свеприсутан и да нема тог места где Бог не пребива. Па како онда може постојати пакао као локација ? Не може јер Бог је Љубав, а љубави у паклу нема иако пакао постоји.

Није нама то ни откривено да знамо, јер нам ни не треба за спасење. Знамо да паралелно са овим светом постоји и духовни, и да све што се деси у духовном одражава се и на материјални... знамо и шта нам је чинити да доспемо у Царство... све остало је производ људске логике, а не Божије. Божија логика каже љуби Бога и ближњега и то је наука којом се ми требамо бавити.