ЖЕЛИМО ВАМ СРЕЋАН ПРАЗНИК СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЦАРА НИКОЛАЈА И СВЕТИХ ЦАРСКИХ МУЧЕНИКА
П.С. Многи су заборавили да је на данашњи дан поред убиства Светих Царских Мученика убијен и Ђенерал Чича Дража Михаијловић. Синови сатане су тачно знали кад да убију Србског Ђенерала. Данас унуци и синови тог олоша који су убили србског Чичу жаре и пале по Србији. Али ничија није горела до зоре а ја мислим само што није изгорела а кад се угаси тешко њима...
С Празником!

Помишљајушчим, јако православниј Государи
возводјатсја на престоли не по особливому от
них Божију благословенију, а при помазанији
дарованија Свјатаго Духа к прохожденију
великого сего званија в них не изливајутсја:
и тако дерзајушчим против их
на бунт и измену - анатема.
( из службе у Недељу Православља - на црквенословенском језику )

„ Може бити, да је неопходна жртва искупљења за спас Русије: ја ћу бити ова жртва - да се изврши воља Божија ! ” - говорио је Господар Император Николај II.
1916. године Оптински Старац Анатолиј ( Потапов ) изговорио је пророчке речи: „Судбина цара - је судбина Русије. Ако се цар буде радовао - радоваће се Русија. Ако заплаче цар - заплакаће Русија... Не буде ли цара - неће бити и Русије”.
„Ја осећам тврду увереност, да се судбина Русије, моја сопствена судба и судба моје породице налазе у руци Бога, који ме је поставио на то место, где се ја налазим. Шта год да се деси, ја се клањам Његовој вољи, са свешћу о томе, да код мене није било никада друге мисли, него да служим земљи, коју ми је Он поверио”, - писао је Господар Николај Александровић.
„Ако не буде покајања код руског народа, крај света је близак. Бог ће одузети од њега благочестивога цара и послаће бич у лицу нечестивих, сурових, самозваних владара, који ће залити сву земљу крвљу и сузама”, - опомињао је свети праведни Јован Кронштадски.
Борба против Владара била је сједињена с борбом против Бога и Православне вере. Лицемерна злоба, поквареност и лаж одвојили су Русију од свога Цара, и у судбоносни дан 15. марта 1917. године лишили су га Царског венца. Тога дана он је записао у дневнику: „ Свуда около предаја, кукавичлук и лаж !” Велики грех је извршио народ пред Богом, отступивши од Помазаника Божијег, од дане пред Богом заклетве на верност Цару и предао га је смрти. 17. јула 1918 године под сводовима јекатеринбуршског подрума Господар Николај II и Царска Породица били су мученички убијени. Народ је ћутао, и уистину ми морамо да кажемо данас: „ крв Његова на нас и на децу нашу ” ( Мт. 27,25 ) За ову издају Русија је већ платила милионима погинулих у братоубилачком безумљу револуције и Грађанском рату, у огњу Отаџбинског ( II светског -прим. прев. ) рата, жртвама масовних репресалија, Авганистанском и Чеченском рату.
Многи подвижници сведочили су о томе, да ће исцељење нашег Отачаства почети тек тада, када буду прослављени Царски Мученици у Русији. О овоме су говорили угодници Божији преподобни Кукша Одески и светитељ Јован Шангајски, блажена Паша Саровска и митрополит Макарије Московски, србски светитељ Николај Велимировић и поштовани у Бугарској архиепископ Серафим Собољев, подвижник наших дана јеромонах Серафим Роуз и други Оци Православне Цркве.
Врело поштује Царске Мученике Српска Православна Црква. 30-их година она је прва отворила питање о приопштењу Цара - Мученика к лику Светих. 1981. године Царски Мученици прослављени су у Заграничној Руској Православној Цркви. Сверуско прослављање Царских Мученика постаће почетак свенародног покајања.
Сећање на Царску Породицу неизмењено се сачувало у руском народу, без обзира на јаросне напоре богобораца. Последњих година Царским мученицима молитвено се обраћају већ хиљаде и хиљаде Хришћана, добијајући исцелења од болести и помоћ у животним нуждама.
17. јула 1998. године на дан 80-годишњице мученичке кончине Царске Породице у Петрограду је извршено сахрањивање „ јекатеринбуршских остатака ”, а у Тројице - Сергијевој Лаври Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Алексеј II позвао је народ да се покаје за велики грех цареубиства; по Москви, Санкт - Петербургу, Јекатеринбургу прошли су покајнички Крсни ходови. Преко двадесет хиљада верника с крстевима, иконама, црквеним заставама ишли су по престоници.
У време Крсног хода заблагоухала је и почела да се преображава једна од икона Светих Царских Мученика. Икона је на чудесан начин оживљавала пред очима , и нарочито се просветљавао лик Владара при читању акатиста Цару - Мученику и молитви о даровању Православног Царства. Икона Светих Царских мученика је благоухала, и на ликовима Светих појавиле су се јарки црвени обриси, који су подсећали на крв. Икона Пресвете Богородице, која се назива Државана, точила је миро.
Присуствујући овом неколико стотина људи устремило се да се поклони пред иконама јавившим чудо, што је трајало више од три часа. „Свети Царски Мученици молите Бога за нас! ” - звучало је над Москвом. „ Пресвета Богородице, Мати Божија Државна, спаси нас ”, „ Христос Воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав ”,- појало је хиљаде православних у Москви...