Pa sto ih onda nerazotkrijemo? Pomozite u tome ...ja znam za jednog koji je jedno stado ostavio vukovima a on dosao NAS da spasava ali vidim pastirima se on jako dopao pa svi cute...pre će za njega zivot poloziti nego za Gospoda našeg.E nes kolega vrati se nazad okupi stado izvidaj rane nahrani ih napoji a ne palicu u ruke tron i smesak na usnama NIKO TE NEVIDI !!!!Pogledajte znake prirodu sve pokazuje nevidjenu sramotu samo mi za stid ne znamo...MI NEBESKI NAROD...„”a sve Savo na kolena kleci i bledi mu lice od uzasa...„”

Pameti u Srba ima oduvek ali nažalost koliko je sami Srbi cene, poštuju i primenjuju? Da su se tokom proteklih šest vekova pametni ljudi slušali i oni vodili stvari u društvu i državi koliko treba ne bi se Srbima izdešavale tolike nesreće ali avaj. Još je davno Branislav Nušić lepo u svojoj „Autobiografiji” ispričao istinitu priču kako se zaposlio tako što je slagao da je završio svega neki razred gimnazije a sakrio da je završio fakultet našta ga je načelnik oberučke prihvatio jer je isti imao samo dva razreda gimnazije uz komentar kako bi bilo da su u vreme Karađorđa tražili da ustanici imaju škole za položaje. Posle je kako veli Nušić bio pominjan na sednici Narodne skupštine jer se postavilo pitanje da li se zna da u načelštvu gde je radio ima izvesna persona sa fakultetom sa opsakom : Šta će takva školovan čovek u tom načelstvu? Sviđalo nam se ili ne, mnogo toga što je vladalo u mentalitetu Srba ostalo je isto kao u doba Nušića. Pročešljajmo dela Radoja Domanovića, Janka Veselinovića i Milovana Glišića radi podsećanja oko mnogih stvari, koristiće jer izgleda suštinski se ništa nije promenilo.
Stoga čemu čuđenje oko Petnice i sličnih gluposti jer sve je to odraz samo jednog : Srskog ne voljenja samih sebe. Lepo je u jednom intervjuu Jasmina Mihajlović, supruga pisca Milorada Pavića rekla da Srbi nazalost ne vole sebe i da su kao narod ustvari izuzetno nezreli. Njena, nažalost tačna ocena glasi da je Srpski narod u celini gledano na niviou petnaestogodišnjaka tj. kad Srbima dobro ide onda su euforčni, moćni, jaki, čak svemoćni a kad im loše ide onda su potišteni, očajavaju, padaju u depresiju, sami o sebi loše misle i govore, krajnjost do krajnosti. To je u psihologiji poznato da su takvi petanestogodišnjaci. Sviđalo se nama ili ne žena je lepo primetila da će Srbima biti mnogo bolje kad dostegnu nivo zrelosti devetnestogodišnjaka ali to očito teško ide.