News
Sports
Celebrity
Lifestyle
Forums
Cooking
Classifieds
Forums
:
Pravoslavlje
+1 / -3
-2
Исповедање Вере против екуменизма
Teodul1
(Student)
2009-06-22 10:13 AM
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
У Грчкој јавности недавно се појавило Исповедање Вере против Екуменизма, састављено од стране свештеника и монаха Грчке Цркве. Својом утемељеношћу у Светом Предању и Светом Писму, силином аргумената, јасноћом израза, хармоничним излагањем основних ставова еклисиологије Православне Католичанске Цркве и бритким исповедањем вере насупрот широко распрострањене свејереси Екуменизма, овај богословски рад привукао је на себе велику пажњу теолошке јавности.
Један од циљева Исповедања вере против Екуменизма свакако је и спречавање покушаја кварења вере од Отаца нам предане, што се, по ко зна који пут у историји Цркве, дешава и у наше дане.
Стога су убрзо након његовог објављивања почели да пристижу потписи оних који исказују своју спремност да стану на бранику одбране праве вере.
Врло брзо након објављивања Исповедања Вере у јавности, свој потпис испод њега, а свакако први у Српској Цркви, ставио је Његово Преосвештенство Епископ др Артемије са неколицином својих Игумана и Игуманија.
Овде ћемо навести имена оних настојатеља манастира Епархије рашко-призренске, који су, нашавши се заједно са Епископом Артемијем у манастиру Сопоћани на дан Педесетнице 7. јуна 2009, ставили потписе, у име своје и у име братије манастира чији су настојатељи, испод Исповедања Вере против Екуменизма:
Протосинђел Николај (ман. Црна Река), Протосинђел Симеон (ман. Бањска), Протосинђел Бенедикт (ман. Свети Архангели код Призрена), Јеромонах Теоктист (ман. Сопоћани), Протосинђел Герасим (ман. Ђурђеви Ступови), Протосинђел Стефан (ман. Зочиште), Протосинђел Ромило (ман. Дубоки Поток), Протосинђел Сергије (ман. Вазнесење), Протосинђел Василије (ман. Врачево), Јеромонах Евтимије (ман. Сочаница), Јеромонах Висарион (ман. Бање), Монахиња Сара (ман. Светог Николе – Кончул) и Протојереј Радослав Јанковић (Секретар ЕУО Епархије рашко-призренске).
Поменуто Саборовање у манастиру Сопоћани и потписивање Исповедања Вере збило се управо у дане када је, уочи празника Силаска Светог Духа на Апостоле, Његово Преосвештенство г. Артемије отворио неколико нових манастира у Епархији рашко-призренској, и именовао монахе који ће се настанити у њима.
Епархија рашко-призренска доноси превод Исповедања Вере на српски језик, како би и наша јавност била упозната са поменутим текстом. То је уједно позив и осталим члановим Цркве у Србији да се, они који то желе, одазову и ставе свој потпис испод овог Исповедања Вере.
Потребно је напоменути да су се на појединим интернет сајтовима већ појавили преводи Исповедања Вере против Екуменизма на српски језик, који, међутим, имају недостатака – непрецизности, па и нетачности, чак и изостављања читавих реченица, што се, вероватно, дугује чињеници да су настали са неког од већ постојећих превода.
Уз сам превод текста Исповедања Вере против Екуменизма доносимо, као пример, и неколико имена потписника. Потпуни списак потписника, који се редовно допуњава, може се наћи на ниже наведеној интернет адреси.
Напомена:
Ко год од свештеника, монаха, монахиња и лаика жели да учествује у овом малом јавном излагању православног исповедања може да то изјави пишући: „Слажем се са Исповедањем Вере против Екуменизма и потписујем” (на енглеском: I agree with the Confession of Faith against Ecumenism, and subscribe to it).
Изјаву са својим именом и свештеничким, монашким или професионалним статусом, нека пошаљe на адресу часописа: Periodical „Theodromia” P. O. Box 1602, Thessaloniki 541 24, Greece, факс +30 2310 276 590, e-mail адреса:
[email protected]
.
- Изворни грчки текст налази се на адреси
http://www.impantokratoros.gr/B742476A.el.aspx
- Енглески превод текста можете видети овде
http://www.impantokratoros.gr/FA9AF77F.en.aspx
- Списак оних који су до сада потписали налази се на следећој адреси (листа је на грчком језику; она се редовно допуњава са новим потписима)
http://www.impantokratoros.gr/ABF82395.el.aspx
(само клирици) и
http://www.drivehq.com/web/impantokratoros/dat/DDFD34A5/OMOLOGIA%2021609.doc?633811347721210000
(клирици и лаици)
+1 / -1
0
Teodul1
(Student)
2009-06-22 10:16 AM
ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
против Екуменизма
Сабрање Православних Свештеника и Монаха
Април 2009
Сви који смо благодаћу Божијом одгајени на благочестивим догматима и следујемо у свему Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву верујемо да:
Једини пут спасења људи1је вера у Свету Тројицу, у дело и учење Господа нашег Исуса Христа, који се настављају у Његовом телу, Светој Цркви. Христос је једина истинита светлост2, не постоје друге светлости да нас просветле, нити друга имена која могу да нас спасу «Нема ни у једноме другоме спасења; јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти»3. Сва друга веровања, све друге религије, које не знају или не признају Христа «који је у телу дошао»4, људске су измишљотине и дела Ђавола5, која не воде истинском богопознању и поновном рођењу кроз божанско крштење, него обмањују људе и воде их у пропаст. Ми Хришћани верујући у Свету Тројицу, немамо истога Бога ни са једном другом религијом; чак ни са такозваним монотеистичким религијама, Јудаизмом и Мухамеданизмом, које не верују у Свету Тројицу.
Већ две хиљаде година, основана од Христа и руковођена од Светога Духа, Црква је остала стабилна и непоколебљива у наученој од Христа, преданој од Апостола и очуваној од Светих Отаца спасоносној Истини. Није поклекла под суровим гоњењима првобитно Јудеја а касније идолопоклоника током прва три века; пројавила је мноштво мученика и изашла као победник, потврдивши своје божанско порекло. Као што чудесно говори свети Јован Златоусти: «Ништа није јаче од Цркве... Ако ратујеш против човека, или си победио или си побеђен, ако, међутим, ратујеш против Цркве, без изгледа си да победиш, јер је Бог јачи од свих»6.
Након престанка гоњења и тријумфа Цркве над спољним непријатељима, тј. Јудејима и идолопоклоницима, умножили су се и ојачали су унутрашњи непријатељи Цркве. Појавиле су се разноврсне јереси, које су покушале да измене и да искваре предану веру, како би се код верника изазвала збрка и како би ослабило њихово поверење у еванђелску истину и у оно што је предано. Свети Василије Велики, описујући стање у Цркви које је створила током четрдесет година владајућа, и у управном смислу, Аријева јерес, говори: «Презрене су догме Отаца, апостолска предања су понижена, изуми нових људи живе у Црквама; људи се предају лукавствима, а не богословствовању; мудрост овога света преузима првенство, изругујући се похвали Крста. Пастири се протерују, уместо њих уводе се вуци грабљиви који уништавају стадо Христово»7.
Оно што је било са спољашњим непријатељима, религијама, десило се и са унутрашњим, јересима. Црква је кроз велике и просветљене Свете Оце поставила међе и заштитила Православну веру одлукама Помесних и Васељенских Сабора у односу на конкретна, сумњива учења, али и сагласјем Отаца (consensus Patrum) у односу на свеукупан збир питања вере. Ми смо сада потпуно сигурни, када следимо Свете Оце и не померамо међе које су они поставили. Изрази „Следујући Светим Оцима” и „Не померај међе које поставише Оци наши” чине поуздан правац пута и сигурносни вентил Православне вере и живота. Сходно томе основне поставке нашег Исповедања су следеће:
1. Чувамо непроменљиво и неповредиво све што су Сабори и Оци установили. Прихватамо све што они прихватају и осуђујемо све што они осуђују, а клонимо се општења са онима који новаче у стварима вере. Ми нити додајемо нити одузимамо какво учење, нити га мењамо. Већ богоносац свети Игњатије Антиохијски у Посланици светом Поликарпу Смирнском пише: „Сваки који говори шта осим онога што је заповеђено, ако је и веродостојан, ако и пости, ако је и девственик, ако чини знаке и пророкује, нека ти буде вук у овчијој кожи који пропаст оваца твори”. Свети Јован Златоусти тумачећи речи Апостола Павла „ако вам неко проповеда Еванђеље друкчије него што примисте анатема да буде”, примећује да Апостол „није рекао ако вам супротно објављује или ако све изврће, него ако и нешто најмање проповедају другачије од онога што примисте, ако и случајно уносе новине, нека буду анатема”8. Седми Васељенски Сабор објављујући клирицима Цариграда своје одлуке против иконобораца пише: „Следовали смо предању Католичанске Цркве и нити шта одузесмо нити шта додасмо, него будући научени у апостолском духу, чувамо предања која смо примили, прихватајући и целивајући све што је Света Католичанска Црква од првих времена неписано и писано примила... Јер истинити и најисправнији суд Цркве не допушта никакве новине чинити, нити одузимати било шта. Стога ми, следујући отачким законима, примивши благодат од једнога Духа, без новачења и без умањења сачувасмо све што се на Цркву односи”9.
Са Светим Оцима и Саборима одбацујемо и анатемишемо све јереси које су се појавиле током историјског хода Цркве. Од старих јереси које су преживеле до данас осуђујемо Монофизитизам, како онај екстремни Евтихија тако и онај умерени Севира и Диоскора, сагласно са одлукама Четвртог Васељенског Сабора у Халкидону и христолошким учењем великих Светих Отаца и Учитеља, као Светог Максима Исповедника, Светог Јована Дамаскина, Светог Фотија Великог и богослужбеним химнама.
2. Објављујемо да је Папизам извор јереси и заблуда; учење о Filioque, тј. исхођењу Светога Духа и од Сина, супротно је свему што је сам Христос учио о Светоме Духу. Целокупни лик Отаца и на Саборама и самостално сматрају Папизам за јерес, јер је осим Filioque произвео још мноштво других заблуда, као што су примат и непогрешивост Папе, употреба бесквасних хлебова, учење о чистилишту, о безгрешном зачећу Богородице, о створеној благодати, о куповини опроштаја грехова (индулгенције); изменио је скоро читаво учење и праксу Крштења, Миропомазања, Божанске Евхаристије и других светих тајни и претворио је Цркву у световну државу.
+1 / -1
0
Teodul1
(Student)
2009-06-22 10:18 AM
Данашњи Папизам је још више, у односу на средњевековни Папизам, одступио од учења Цркве, тако да не представља више наставак древне Западне Цркве. Увео је мноштво нових претеривања у „Мариологију”, као што је учење о Богородици као „саискупитељки” (corredemptrix) људског рода. Ојачао је „Харизматични Покрет” пентикосталних група, тобоже духоцентричних. Усвојио је источњачке спиритуалне методе молитве и контемплације. Увео је даље новине у богослужење, као што су плесови и музички инструменти. Скратио је и суштински разорио Божаствену Литургију. У области Екуменизма Другим Ватиканским Концилом поставио је основе за Сверелигију, признајући „духовни живот” припадницима других религија. Догматски минимализам довео је до снижења нивоа моралних захтева, због чврсте везе догме и морала, што је имало за последицу моралне падове врховних клирика и умножавање међу клирицима моралних настраности хомосексуалности и педофилије10.
Уопштено говорећи постоји радикална промена Папизма и окретање према Протестантизму након Другог Ватиканског Концила, као и усвајање различитих „спиритуалних” покрета „Новог доба”.
Према светом Симеону Солунском, Мистагогу (Тајноводцу), Папизам је Цркви нанео више штете него што су нанеле све јереси и расколи заједно. Ми Православни имамо заједницу са Папама који су живели пре схизме и многе Папе прослављамо као светитеље. Папе након схизме су јеретици; престали су да буду наследници Римског трона, немају апостолско прејемство, пошто немају веру Апостола и Отаца. Из тог разлога са сваким од тих Папа „не само да немамо заједницу, него га и јеретиком називамо”. Због хуле на Светога Духа учењем о Filioque изгубили су Светога Духа, и све је код њих безблагодатно. Ниједна њихова света тајна није ваљана према светом Симеону. „Хуле, дакле, новатори и далеко су од Духа, хулећи на Светога Духа, и нема у њима уопште Духа Светога, зато су и њихове свете тајне безблагодатне, пошто благодат Духа одбацују и унижавају га... зато и Духа Светога у њима нема, и ничега духовнога у њима и све је ново и измењено код њих и мимо Божанскога предања”11.
3. То исто важи, у још већој мери, за Протестантизам, који је као чедо Папизма наследио многе јереси, и још више додао; одбацује Предање прихватајући само Свето Писмо (Sola Scriptura), које, међутим, погрешно тумачи; укида Свештенство као посебну тајинску благодат, такође и поштовање Светих и икона; унизио је личност Богородице, одбацује Монаштво; од Светих Тајни прихвата само Крштење и Божаствену Евхаристију, кварећи и у њима учење и праксу Цркве; учи о апсолутном предодређењу (Калвинизам) и оправдању само вером, а од скоро његов „авангардни” део увео је Свештенство жена и брак истополних, које примају чак и у Свештенство. Најважније, међутим, лишен је еклисиологије, јер не постоји појам Цркве, онако како га разуме Православно Предање.
4. Једини начин да се васпостави наша заједница са јеретицима јесте да они одбаце своје заблуде и да се покају, како би постојало истинско јединство и мир; јединство са истином а не са заблудом и јересју. За утеловљење јеретика у Цркву канонска тачност (ακρίβεια) захтева њихово примање кроз Крштење. Претходно њихово „крштење”, вршено ван Цркве, без трикратног погружења и уздизања крштенога у води освећеној посебном молитвом и од стране православног свештеника, није крштење; лишено је благодати Светога Духа, која не постоји у расколима и у јересима, и следствено томе немамо ништа заједничко што би нас сједињавало, као што каже свети Василије Велики: „Они који од Цркве отпадоше немају више благодат Светога Духа на себи; јер је престало предавање (благодати) пошто су прекинули прејемство... а они који се одвојише, будући да постадоше лаици, нити да крштавају нити да рукополажу немају више власти, не могући да предају благодат Светога Духа, од које су сами отпали”12.
Због тога је неутемељен и неоснован нови покушај Екумениста да промовишу став како имамо заједничко крштење са јеретицима, те да на овом непостојећем крштењском јединству утврђују јединство Цркве, која тобоже постоји тамо где постоји крштење13. У Цркву, међутим, неко улази и бива њен члан не било којим крштењем, него једним и јединственим крштењем обављеним од стране свештеника који имају Свештенство Цркве.
5. Докле год јеретици продужавају да остају у заблуди, избегавамо општење са њима, посебно заједничке молитве. Свештени канони у целини забрањују не само заједничко служење Литургије и заједничке молитве у храмовима, него чак и обичне молитве на приватним местима. Строги став Цркве према јеретицима проистиче из истинске љубави и искреног интересовања за њихово спасење и из пастирске бриге како се верни не би повели за јересју. Онај ко љуби исказује љубав, и не оставља другог да пребива у лажи; у противном су љубав, као и јединомислије и мир са њим, вештачки и лажни. Постоји добар рат и лош мир. „Бољи је славни рат него мир који одваја од Бога” каже свети Григорије Богослов14. И свети Јован Златоусти саветује: „Ако негде видиш да се наноси штета благочешћу, не претпостављај једномислије истини, него стој храбро до смрти... нипошто не издајући истину”. И још саветује наглашавајући: „Ни један кривотворени догмат не прихватајте, изговарајући се притом на љубав”15. Такав став Отаца усвојио је и велики борац и исповедник Православне вере против Латина Свети Марко Ефески Евгеник, који своје Исповедање вере у Фиренци завршава на следећи начин: „Сви учитељи Цркве, сви Сабори и сва божаствена Писма опомињу да треба бежати од инакомислећих и туђити се општења са њима. Зар ћу ја, све њих презирући, следити онима који заповедају да се под образином вештачког мира ујединимо? И то са онима који кваре свештени и божански Символ (вере), уводећи Сина као другог узрочника Светога Духа? А остала безумља остављам, узимајући ово за сада, од којих би и једно само било довољно да нас од њих одвоји. Да нам се никада тако нешто не догоди, Утешитељу благи, нити да на такав начин изгубимо свој разум, него да држећи се твога учења и блажених мужева које си ти надахњивао, будемо придодати нашим оцима, ово, ако не било шта друго, одавде поневши, побожност”16.
6. До почетка 20. века Црква је непоколебиво и непроменљиво држала став који је одбацивао и осуђивао све јереси, као што се то управо изражава у Синодику Православља који се чита у Недељу Православља. Анатемишу се све јереси и јеретици, свака појединачно; да не би на неки начин нека остала изван анатеме, постоји на крају општа анатема: „Свима јеретицима анатема”.
+1 / -1
0
Teodul1
(Student)
2009-06-22 10:18 AM
Нажалост, овај јединствени, чврсти и непоколебиви став Цркве до почетка 20. века, почео је постепено да бива напуштан, након Енциклике коју је разаслала Васељенска Патријаршија 1920. године „Свима црквама Христовим”, и која по први пут званично карактерише јереси као цркве, које нису отуђене од Цркве, него су јој своје и сродне. Препоручивала је да се „распламса и ојача пре свега љубав међу Црквама, не сматрајући једна другу за страну и туђу, него као блиску и сродну у Христу, санаследником и сутелесником обећања Божијег у Христу”17.
Тиме је отворен пут да буде усвојена, уобличена и развијена у оквиру Православне Цркве, првобитно протестантски изум, а сада прихваћена и од стране Папизма, јерес Екуменизма, та свејерес, која усваја и озакоњује све јереси као цркве и удара на догмат о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Развијена је већ, предаје се и намеће се од стране Патријараха и Епископа нова догма о Цркви, нова еклисиологија. Сагласно њој ниједна Црква нема право да захтева искључиво за себе карактер католичанске и истините Цркве. Свака од њих је један одломак, један део, не и целовита Црква. Тек све заједно чине Цркву.
Пале су све међе које су поставили Оци; не постоји линија разграничења између јереси и Цркве, између истине и заблуде. И јереси су цркве, а многе од њих, као што је папска, сматрају се сада сестринским црквама, којима је Бог, заједно са нама, поверио бригу за спасење људи18. И у јересима постоји благодат Светога Духа, зато су њихово крштење, као и све остале свете тајне, ваљане. Сви који су крштени, без обзира којој јереси припадају, чланови су тела Христовог, Цркве. Осуде и анатеме Сабора не важе и треба да буду избрисане из богослужбених књига. Сместили смо се под кров „Светског Савета Цркава” и у суштини смо издали – самим укључењем – нашу црквену самосвест. Укинули смо догму о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, догму „један Господ, једна вера, једно крштење”19.
7. Овај међухришћански синкретизам проширио се сада и на међурелигијски синкретизам, који изравнава све религије са јединственим, божанског порекла и од Христа откривеним богопоштовањем, богопознањем и животом по Христу. Доводи се у питање не само догма о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви у односу на јереси, него и темељна догма јединственог у свету Откривења и спасења људи кроз Исуса Христа, у односу на религије света. То је најгора заблуда, највећа јерес свих векова.
8. Ми верујемо и исповедамо да само у Христу постоји могућност спасења. Религије света и јереси воде у пропаст. Православна Црква није само истинита Црква; она је једина Црква. Само она је остала верна Еванђељу, Саборима и Оцима, и следствено томе само она представља истиниту католичанску Цркву Христову. По преподобном старцу Јустину Поповићу, Екуменизам је заједничко име за све псевдоцркве Западне Европе. Њихово заједничко име је свејерес20.
Ову свејерес прихватили су од стране Православних многи Патријарси, Архиепископи, Епископи, клирици, монаси и лаици. Њу проповедају „откривене главе”, њу примењују и њу намећу у пракси, заједничарећи на разне начине са јеретицима, у заједничким молитвама, разменама посета, пастирском сарадњом, постављајући себе суштински изван Цркве. Наш став који произилази из канонских одлука Сабора и из примера Светих је јасан. Свако треба да преузме своју одговорност.
9. Постоје свакако и заједничке одговорности, и то пре свега наших Јерараха и теолога са екуменистичким мишљењима, наспрам православне пуноће и наспрам њихове пастве. Њима поручујемо са страхом Божијим и љубављу, да су такав њихов став и отвореност према екуменским активностима, са сваке стране достојни осуде, јер:
а) у пракси доводе у питање наше православно-отачко предање и веру
б) сеју сумњу у срца пастве и збуњују многе, водећи у поделе и расколе, и
в) одвлаче део пастве у заблуду и тиме у духовну погибао.
Поручујемо, напокон, да, због поменутих разлога, сви који се крећу у овој екуменистичкој неодговорности, без обзира на то који положај да заузимају у Црквеном Организму, супротстављају се предању наших Светих и према томе налазе се насупрот њих.
Због тога њихов став треба да буде осуђиван и да се одбацује од целокупног збора Јерараха и од верног народа.
Превод са јелинског
Протос. Симеон
+1 / -1
0
Teodul1
(Student)
2009-06-22 10:19 AM
ПРИМЕР:
e-mail адреса:
[email protected]
I agree with the Confession of Faith against Ecumenism, and subscribe to it
Petar Petrovic, Student, Serbian Orthodox Chrurch
+0 / -1
-1
regazza
2009-06-22 06:43 PM
Ovo je previse ostro.
Ne treba sumnjati u ljubav pojedinih vladika prema Crkvi. Oni misle da tako spasavaju Crkvu ja npr to ne mislim, ne mislim da je to način.
Postoji i druga opcija.
+1 / -1
0
motritelj
(мотрење)
2009-06-22 09:32 PM
„...без трикратног погружења и уздизања крштенога у води освећеној посебном молитвом и од стране православног свештеника, није крштење; лишено је благодати Светога Духа”
Још једна потврда да пракса крштења кропљењем у Православној Цркви не постоји. Сваки свештеник који се дрзне да врши крштење кропљењем се руга овој Светој Тајни. Исто важи и за нас ако ово знамо а ништа не предузимамо. Зато Крштење не обављати у цркви или код свештеника који не врши трократо погружење.
+1 / -1
0
Mica_i_Acim
(Pravoslavci)
2009-06-22 11:30 PM
Потписујем и слажем се са сваким словцетом и том исповедању. Нека Бог сачува и умножи своје стадо око тог исповедања.
+1 / -1
0
Mica_i_Acim
(Pravoslavci)
2009-06-22 11:39 PM
Овде ћемо навести имена оних настојатеља манастира Епархије рашко-призренске, који су, нашавши се заједно са Епископом Артемијем у манастиру Сопоћани на дан Педесетнице 7. јуна 2009, ставили потписе, у име своје и у име братије манастира чији су настојатељи, испод Исповедања Вере против Екуменизма:
Протосинђел Николај (ман. Црна Река), Протосинђел Симеон (ман. Бањска), Протосинђел Бенедикт (ман. Свети Архангели код Призрена), Јеромонах Теоктист (ман. Сопоћани), Протосинђел Герасим (ман. Ђурђеви Ступови), Протосинђел Стефан (ман. Зочиште), Протосинђел Ромило (ман. Дубоки Поток), Протосинђел Сергије (ман. Вазнесење), Протосинђел Василије (ман. Врачево), Јеромонах Евтимије (ман. Сочаница), Јеромонах Висарион (ман. Бање), Монахиња Сара (ман. Светог Николе – Кончул) и Протојереј Радослав Јанковић (Секретар ЕУО Епархије рашко-призренске).
Поменуто Саборовање у манастиру Сопоћани и потписивање Исповедања Вере збило се управо у дане када је, уочи празника Силаска Светог Духа на Апостоле, Његово Преосвештенство г. Артемије отворио неколико нових манастира у Епархији рашко-призренској, и именовао монахе који ће се настанити у њима.
+0 / -0
0
pravda_i_istina
2009-06-22 11:44 PM
За утеловљење јеретика у Цркву канонска тачност (ακρίβεια) захтева њихово примање кроз Крштење. Претходно њихово „крштење”, вршено ван Цркве, без трикратног погружења и уздизања крштенога у води освећеној посебном молитвом и од стране православног свештеника, није крштење;
=====znaci, mnogi nismo krsteni, po vama, a crkva nam je jereticka?
+1 / -1
0
vitaminE
(kuglanje)
2009-06-23 02:29 AM
За утеловљење јеретика у Цркву канонска тачност (ακρίβεια) захтева њихово примање кроз Крштење. Претходно њихово „крштење”, вршено ван Цркве, без трикратног погружења и уздизања крштенога у води освећеној посебном молитвом и од стране православног свештеника, није крштење;
:) Постиш ли ти или шпијунираш како је ко крштен док траје пост то је корисно. Јер немаш друга посла?
Ајде да поништимо сва крштења кропљењем, то је душекорисна активност.
+0 / -0
0
probisvijet
(siromah)
2009-06-23 06:25 AM
Gdje će se pojaviti svijetlo u tami ekumenizma, nego u Grckoj, naslijednici mocne Vizantije. Ekumenisti često govore o nekakvom povratku u prve vjekove hrišćanstva, a to je vrijeme...Vizantije?
Ne, mada obično pomislimo da je tako. Istocno RIMsko Carstvo da budemo vrlo precizni,rimske države s rimljanima patricijima. Vizantija nastaje kasnije Vizantija, padom Rima, kao blistava i posebna civilizacija. U ovoj kasnijoj Vizantiji se do svoje blistave punoce razvilo Pravoslavlje, kada veze sa Rimom nisu vise postojale. Da ponovim još jednom: Istocno Rimsko Carstvo, prvi vjekovi hrišćanstva - romanticni 'vremeplov' ekumenista - ma kome li to odgovara? Rimu jedino i iskljucivo Rimu.
+2 / -1
+1
motritelj
(мотрење)
2009-06-23 08:41 AM
Лепо каже да се ово доноси на оне „..који су крштени ван Цркве...”. Без обзира како се поједини свештеници, владике и верни дрско играју Светом Тајном Крштења, наша црква је део те Свете, Саборне и Апостолске цркви, и никакво кршење Њених закона од стране појединаца не може и никада неће допринети да се Благодат одлучи од Ње. Црква Христова је неуништива и ништа јој не може нашкодити (одузети Благодат) до свршетка века!
Али исто тако каже и да је једини начин крштења „трикратним погружењем”. Све друго је неисправно. Зато, ако се неко треба крстити, и онај који се спрема за Свету Тајну и кумови, морају тражити од свештеника да Крштење обави трикратим погружењем и никако другачије. А ако се свештеник пак оглуши о захтев, хартију и оловку у руке па написати све ово владики или сабору. Увек се може наћи свештеник и црква где се Крштење обавља како треба. Увек има начина.
Они који се играју Светим Тајнама или на било који начин у томе учествују, јасно знајући шта је право а шта криво, мораће за то да одговоре на Суду. Ово важи и за свештенство и за мирјане јер смо СВИ ми део те Саборне Цркве и сви имамо дужност да је бранимо од оваквих изопачења. А како то чинити? Богу се молити, да нам прво да љубав па онда да нам отвори духовне очи да јасно видимо тај пут.
+0 / -0
0
mojadeca
2009-06-23 01:04 PM
zašto uvek mora da se nadje neko ko će da pokvari dobru diskusiju. ne odgovara vam istina. ako ste se krstili kao dete sigurno ste 3 puta pogruzeni. ako ste se krstili kao odrasli onda ne znam. u svakom slučaju brat nije rekao da treba ponistiti krstenje, ali je rekao istinu. Svako ko se drzne da menja ili skracuje svetu tajnu krstenja odgovarace pred Gospodom. to svestenici vrlo dobro znaju, a ipak rade pogresno u mnogim crkvama i mnogi svestenici.
vrlo smo braco brzi da kritikujemo svestenike i vladike za sve i sva (bilo istina ili ne), ali ako smo slučajno i mi pogodjeni ti8m onda jao tebi koji si se usudio da kažeš istinu. ti onda ne postis nego spijuniras ko se kako krstio, a svi znamo kako ide sveta tajna krstenja.
+1 / -0
+1
pravda_i_istina
2009-06-23 02:59 PM
ja pisah u prvom licu mnozine, a polazeci od sebe; a pismeni smo valjda svi, pa da razlucimo šta je dobra diskusija, a ovo to sigurno nije kada JASNO IMPLICIRA DA NISAM KRSTEN AKO NISAM 3X POGRUZEN, JER SE NEKO „DRSKO POIGRAO”?!. MA...
+2 / -0
+2
pravda_i_istina
2009-06-23 03:03 PM
kad sam se već javio, ekumenisanje je sabiranje kukolja, po meni, ali to što vi antiekumenisti dajete sebi za pravo da omalovazavate moje krstenje, to me izbacuje i izvan vaseg skupa
+1 / -1
0
vitaminE
(kuglanje)
2009-06-23 03:47 PM
невероватно.
каже немој ићи код попа који тако не крсти, него се жали Владики.
Не зна Владика како треба, него на нету знају и дају савете.
А сви они који се не жале него имају поверења у СПЦ и не буне се немају појма.
+0 / -0
0
probisvijet
(siromah)
2009-06-23 04:25 PM
Izgleda da ni ja nisam krsten? Sad znam, ako me neko pita: „Pa dobro covjece, jesi li ti krsten? S pika ću mu reci: ”Nisam„ :)))))
citat:
Ми Хришћани верујући у Свету Тројицу, немамо истога Бога ни са једном другом религијом; чак ни са такозваним монотеистичким религијама, Јудаизмом и Мухамеданизмом, које не верују у Свету Тројицу.
---------------------------------------------------------
Ispovijedanje Vjere protiv ekumenizma je konzervativan dokument.
Jedna od kljucnih izjava jeste da pravoslavni hrišćani nemaju istog Boga kao muhamedanci i jevreji ( kako tumaciti Psaltir?) i to je potrebno jasno reci. Bog Srbije nije Bog Evrope ni Bog Amerike. Bog Srbije je Bog srpskog Kosova.
Snaga Ispovijedanja Vjere protiv ekumenizma jeste vizija i dalekovidost: Pogled u sebe i svoje biće - vrelo snage i obnove je vrhunac mudrosti koju ekumenizam nastoji da onemogući.
Nije teško pretpostaviti zašto Pravoslavlje smeta: Ikonostas i Svetosavlje, Liturgija svetih Jovan Zlatoustog i Vasilija Velikog i sjecanje na Srpsku Carevinu i Vizantiju treba ponistiti a, ako bude po ekumenistima, treba obnoviti uspomenu na Istocno Rimsko Carstvo sto će dovesti do zajednicke podloge za stvaranje novog ”Rimskog Carstva„ - Evropske Unije?”
+0 / -0
0
regazza
2009-06-23 06:01 PM
За утеловљење јеретика у Цркву канонска тачност (ακρίβεια) захтева њихово примање кроз Крштење. Претходно њихово „крштење”, вршено ван Цркве, без трикратног погружења и уздизања крштенога у води освећеној посебном молитвом и од стране православног свештеника, није крштење;
--------------------------
Gospoda koja su ovo pisala i ona koja su prevodila i slozila se sa ovim nemaju pojma sa zivotom a kamo li sa Crkvom!
Zato ako ako se misle baviti teologijom i Crkvom za početak neka prvo priznaju istoriju i konkretna dela koja se u njoj desavaju.
Sledeći im je korak da odbace papsko ucenje o validnosti Tajni jer takvo ucenje NE POSTOJI u Crkvi.
+1 / -1
0
motritelj
(мотрење)
2009-06-23 09:14 PM
Ево пар примере крштења у разним помесним Црквама а и јеретичко упоредбе ради...па сами закључите.
http://www.youtube.com/watch?v=Oass9mo6nEI&feature=related
Крштење код Грка
http://www.youtube.com/watch?v=1qYSCBR3Y-w&feature=related
Крштење код Руса
http://www.youtube.com/watch?v=8kDTF3p8xrI&feature=related
Крштење код румуна
http://www.youtube.com/watch?v=5vyQPILUWcM
Крштење код Срба
http://www.youtube.com/watch?v=ZCVe1OtKPM0&feature=related
«крштење» јеретичко
Бивши инославни (американци) по крштењу обучени у одејање («ризу правде» коју ће носити 8 дана) творе круга образ:
http://www.youtube.com/watch?v=joO1dTJ8iJQ
+0 / -1
-1
vitaminE
(kuglanje)
2009-06-23 10:43 PM
Брате најважније је да ти иноверни постану православни, а то да ли ће бити онако како си ти умислио да је најбоље и онда шириш те своје идеје или некако другачије то није важно јер ниси ти најважнији и то што ти мислиш него тај који ће да постане праволанан.
Љубав је прва и сваки закон је под љубављу.
Што би рекао Владика Порфирије: Постоје границе Цркве, али не псотоје границе љубави.
+1 / -0
+1
regazza
2009-06-24 02:25 AM
Motritelj je sve lepo postavio ono sto kažu da bude pregledno ali za Crkvu to ništa ne znaci.
Simeonu iz Banjske je bolje da broji pazar od sveca nego da se bavi teologijom.Ovo vazi i za ostalu bratiju koja je uporna u papskom ucenju o validnosti sv Tajni.
Ako njihovo krstenje nije validno onda ni sluzba vikarnog episkopa ili popa bez parohije ( a ovo imamo kod nas ) takođe nije validna.
Zato pazite šta pricate.
+1 / -1
0
motritelj
(мотрење)
2009-06-24 09:22 AM
Ниси разумео брате - прочитај опет шта сам написао. Нигде ту нема ништа моје или како ја то видим већ само учење Цркве које је подкрепљено јасним чињеницама. Они који су се усудили да мењају оно што нам је преко Апостола Црква предала, они делају по свом личном опредељењу и шире своју визију цркве.А то долази од самољубља тих појединаца које УВЕК води у прелест - зато се за њих треба молити да и њима Господ отвори духовне очи и да их избави од самољубља и прелести. Ако хоћеш могу да поставим пар линкова да прочиташ о овоме.
Једино што желим да допуним је први пасус који сам написао (да би било јасније) - да погрешно и самовоњно деловање појединих не може никада да одвоји Благодат Духа Светог од Цркве. А то значи да без обзира како се неки свештеници поигравају Светим Тајнама, то не разлучује Дух Свети од Цркве и зато нико никада не може да каже да неко није Крштен јер га свештеник није трикратоно погрузио. Онај ко се дрзне да негира Благодат оваквог Крштења од стране Православног свештеника, такође дела по самољубљу и говори неистину.
Ја нисам нашао ту реч „валидност” у овоме што је написано. Можда сам нешто пропустио? Колико видим говори се о Благодати тј да ли је Света Тајна обављена уз Благодат или ван ње (пошто ван Цркве Благодат не обитава).
+1 / -0
+1
baka
(penzioner)
2009-06-24 10:39 AM
Bas ti hvala za ovaj citat„”„погрешно и самовоњно деловање појединих не може никада да одвоји Благодат Духа Светог од Цркве. А то значи да без обзира како се неки свештеници поигравају Светим Тајнама, то не разлучује Дух Свети од Цркве и зато нико никада не може да каже да неко није Крштен јер га свештеник није трикратоно погрузио. Онај ко се дрзне да негира Благодат оваквог Крштења од стране Православног свештеника, такође дела по самољубљу и говори неистину.”„”
Nas narod nije znao da citira ali je govorio: „Samo ti idi u crkvu, ništa vaznije nije. A ako je pop i gresan, molitva mu nije gresna”
+1 / -2
-1
regazza
2009-06-24 01:19 PM
Motritelj ti naravno da ne vidis jer od pokaverenosti ne možeš oci da otvoris. Samo šta ćeš onda na Pravoslavlju.
Ne znam šta treba Artemiju da piše i potpisuje ove gluposti samo se blamira. On sa teologijom NEMA POJMA! On je dobar duhovnik itd ali brate teologija mu je ko iz srednjeg veka.Mislim on verovatno misli da radi veliku stvar i da spasava Crkvu a ne zna da je veci tomista i od pape B16.
Cuj nisu krsteni pa ih treba ponovo krstiti...Boze sacuvaj i odbrani kakvo divljastvo.
Kad odes u manastir nešto razmišljam da je to slobodnom voljom uradjeno pa ako je tako što ne uce tu teologiju. U cemu je njihov problem, šta rade po ceo dan?
+1 / -1
0
Motritelj
(мотрење)
2009-06-24 05:47 PM
Благодарим Бако. Ово нам је Господ обећао - да Цркви Његовој неће ни врата пакла наудити. Како онда може неки свештеник наудити својим самољубљем... Али зато увек треба у руке хартију и оловку па владики написати оно што знамо да није добро. Јер нас је Господ исто учио да се казивањем спасавамо.
А ти Рекаца глупости питаш - па Господ је због мене грешног плот примио и страст претрпео да мене грешног спасе, а не вас ради праведника.
+0 / -0
0
Analfabet
2009-06-24 11:49 PM
Jednom sam pitala svog svestenika zašto se kod nas u crkvama ne vrse tri pogruzenja u vodu, nego se samo poliva, a on mi je odgovorio:
„Sestro, da sam ja svestenik onako kako pravoslavna teologija uci i da imam vlast u Crkvi kako mi je receno dok sam bio u skoli, ovaj hram bi izgledao potpuno drugacije i ja bih imao krstionicu u kojoj mogu da vrsim krstenje ili bar jedno dobro bure da ga doguram na sred crkve. Ovako, crkveni odbor određuje kako ću krstavati i da li ću uopste krstavati, a vladika će se pre sloziti sa odlukom crkvenog odbora nego da pita šta svesteniku treba za krstenje, liturgiju ili bilo šta drugo u crkvi!”
E, sad ja bas ne bih krivila svestenika zašto poliva vodom, a ne pogruzava 3x, jer da bismo imali bilo kakvu sluzbu, zavisi od hiljade kojekakvih faktora koji doniraju novac za crkvu, a najmanje od svestenika koji sluzi Bogu i srećan je ako ga ne proteraju i zbog toga. Hoću da kažem da je ova rasprava teoretski interesantna, ali nema blage veze sa stanjem u našim crkvama, makar u USA i nacinom zivota i rada vecine svestenika koji, zbog toga sto žive na rubu egzistencije, moraju da budu srećni ako uopste dobiju priliku da ikoga krste, pa makar ga peskom polivali.
Isto tako, ako neki katolik ili protestant izrazi zelju da se makar venca u nasoj crkvi sa pravoslavnom osobom, a kamo li da primi pravoslavlje, i mi mu kažemo da „nije krsten”, tj. da mi ne priznajemo da je on krsten, veliko je pitanje da li bi se ikada i jedan od njih vise pojavio na vratima naše crkve. Šta mislite o tome?
+0 / -0
0
vitaminE
(kuglanje)
2009-06-25 12:40 AM
Једино што желим да допуним је први пасус који сам написао (да би било јасније) - да погрешно и самовоњно деловање појединих не може никада да одвоји Благодат Духа Светог од Цркве. А то значи да без обзира како се неки свештеници поигравају Светим Тајнама, то не разлучује Дух Свети од Цркве и зато нико никада не може да каже да неко није Крштен јер га свештеник није трикратоно погрузио. Онај ко се дрзне да негира Благодат оваквог Крштења од стране Православног свештеника, такође дела по самољубљу и говори неистину.
Е ово ти је екстра допуна. :))
Ти стварно мислиш да си много паментан, тј паметнији од других. не ваља ти тај стил момак.
Motritelj ti naravno da ne vidis jer od pokaverenosti ne možeš oci da otvoris.
Тако некако.
+1 / -1
0
motritelj
(мотрење)
2009-06-25 09:15 AM
Драга у Христу сестро, упознат сам са тим црквеним одборима којих има само у ресејању. По уставу одбора и наше Цркве они немају НИКАКВУ власт да расправљају или одлучују о вери и чинодејствима - то искључиво треба да ради владика и парох те цркве. Али ето на жалост снисходи се онима од којих се прима пара. Нормално да тај свештеник није одговоран ако је у таквој ситуацији. А нажалост свештеника који су препуштени на милост и немилост одбора има много - бар у Америци.
Али опет, ваља написати валдики ако ништа друго можда ће имати више матерјала да се одупре одбору. Јер има и других јурисдикција по расејању и код свих њих постоји бар буре или дечији базен (као онај из филма моје грчко венчање...) за крштење. Само нама нешто увек смета и фали и неможе се...
Ово о инославним који долазе - ту треба добар и тактичан свештеник. Истина стоји и не може се изменити - једини приступ Православљу је кроз Крштење у Православној Цркви. А сада, њихово је да одлуче, јер Господ никога не вуче ѕа косу да му приђе. Али исто тако нико не може и нема власт да измени закон Цркве да би некоме било лакше да приђе.
+0 / -3
-3
regazza
Below viewing treshold.
Show
regazza
2009-06-25 12:19 PM
Motritelj sekto jedna nije se Hristos ovlapotio radi tebe.
+0 / -0
0
Filosofos
2009-06-25 06:57 PM
Регаца, можете ли ми само објаснити како то римокатолици имају „тајне”, а „немају Утјешитеља” (цитирам Вас са једне од тема)?
И у чему је конкретно прегрубо (или преоштро, како већ рекосте) ово Исповиједање?
+1 / -0
+1
Filosofos
2009-06-25 08:09 PM
„Kad odes u manastir nešto razmišljam da je to slobodnom voljom uradjeno pa ako je tako što ne uce tu teologiju. U cemu je njihov problem, šta rade po ceo dan?”
Проблем је у томе што сте Ви по цијели да заузети, па онда немају од кога да уче. То је бар јасно.:-)
+0 / -1
-1
regazza
2009-06-26 04:42 PM
Filosofos sto si ironica?Pa znaš li ti odakle dolazi takvo duhovno raspoloženje?
Btw kako ti znaš da ne uce od mene?
Ostro je jer optuzuju ljude za nešto sto nema veze sa zivotom!
Optuzujes nekog za ekumenizam a sam ispovedas papsko ucenje! Taj ekumenizam koji se kod nas prodaje nije dogmatika i ne znam u cemu je problem?
A kako rk imaju Tajne a nemaju Utesitelja ...tako što su u istoriji.
+0 / -0
0
Filosofos
2009-06-26 08:18 PM
Од сујете и злобе. А може и од блуда, поврх тога.
Претпостављам да их Ви не учите, чим не знају.Ваљда би нешто научили, имајући Вас за учитеља. Опростите, али ја не подносим када је неко надмен у обраћању са другима, јер ту бољку имам ја веома изражену, те ми она код саговорника посебно смета. Зато ме то иритира. Као што то и иначе бива - највише нам смета оно од чега ми сами посебно страдамо (у погледу страсти и гријеха).
Не може да не буде догматика! Прво си у друштву са гомилом јеретика (супротно апостолској заповијести да се таквих треба клонити, после једног или два савјетовања). Друго, постављаш се на исту раван са „зборницом сатанином” и потписујеш и сагласан си са тиме да ту има 360 „цркава”, и тиме пљујеш на Символ вјере и православни догмат о Цркви. и томе слично. Дакле, има догматике и те како! Па нису наши непријатељи толики левати па да одмах навале на догмат о Светој Тројици. Него полако, кроз ову глобалистичку шупљу причу „сви људи браћа, све религије исте, један Бог свима”, и томе слично, помало нас одвајају од Христа. Ово је само анестезија. Хришћане чекају тешка времена...
У историји су и сви други народи, и сви култови, укључујући паганске. Да ли они имају „тајне” ако су у историји? А историјски континуитет код јеретика губи на важности, чак и да је очуван, а поготово што није очуван, имајући у виду какво је било папство у средњем вијеку, када их је било по тројица истовремено, када је онај лик продао свом куму титулу папску за 1000 сребрњака, са све уговором, и томе слично. Ја мислим да нису црква, да код њих Светих Тајни нема, јер нема ни Светог Духа, а самим тим ни спасења.
Праштајте! Свако добро од Господа!
+0 / -0
0
mojadeca
2009-06-27 02:29 PM
Pomaze Bog sesttro Regazza,
Vrlo si mi simpaticna, ali si me ovog puta jako razocarala. JUa sam mislila da bar ti možeš po pisanju da prepoznas pravog pravoslavca. Ako si brata motritelja nazvala sektasem onda se sestro puno ogresi. Šta onda reci za druge diskutante, pa i za mene i tebe.
Covek piše prsavu istinu, a vama ako se ne svidja ne morate da vredjate. Možda vam smeta sto zna toliko puno, ali i to nije u duhu pravoslavlja. Kaži mi molim te ti kao „strucnjak” šta to nije istina ili šta nije uredu sto je motritelj napisao.
A ti vitaminE koji po meni jesi pravi sektas sa svojim diskusijama mogao bi da se malo uzdržiš na ovom forumu sa svojim vredjanjima.
Tema je izuzetna i trebalo je raspravljati o njoj i potkrepiti je dokazima, a mi okrenusmo na vredjanje i pljuvanje.
Prostite
+0 / -0
0
Aleksandar_78
(student, ...)
2009-07-25 07:06 PM
Да би неко био крштен требају да се испуне два услова. Један је да тај који га крштава буде православни свештеник, а други је да се крштење обави са трикратним погружењем.
Ако један од ова два услова није испуњен особа која се крсти није крштена, а ви наивчине и идолопоклоници (гајите култ личности према овиј јеретицима у С(п)Ц-у) не надајте се да Дух Свети силази на вас јадне иако је свештеник огрешио се од начин крштења. То да је тако не би Свети Дух ни давао каноне и томе како се некок крштава и шта је нпр услов да би црква уопште, а самим тиме и свештеник који у њој служи били Христови.
За вас једна сурова истина: НЕКРШТЕНИ СТЕ који год се крстисте у СПЦ-у, небитно дал је са трикратним погружењем или покропљењем или обливањем.
Страдаћете ако на онај свет некрштени одете, а ви се онда дајте своју душу да о њима брину они који су погазили оно што је апостолима предато на чување кад сте безумни и слаби.
Кормчија, 50. апостолско правило
Ако епископ или презвитер не саврши три погружења једнога посвећења, него једно погружење, у смрт Господњу приношено, да се свргне такав.
(У коментару је) написано: они који се крштавају у светом крштењу погружавати, а не обливати.
Велики требник, гл.79.
Који не крсти у три погружења, у име Оца и Сина и Светога Духа, да је проклет.
Велики требник, стр. 597. и 603.
Проклињем њихово скверно крштење савршавано обливањем, а не погружавањем по узору на Господње на Јордану и (које није савршавано) како нам апостоли предадоше – трима погружењима у име Оца и Сина и Светога Духа.
Проклињем оне који развратно творе свето крштење, ако и говоре у име Оца и Сина и Светога Духа, али ипак крштавају водом у једно крштење а трипут не погружавају, док (има и) други(х који) само обливају.
Патријарх Филарет Романов, зазнавши да је православни епископ Смоленска, припојен Русији, крштен поливањем, расудио је да је неопходно да се он поново крсти трима погружењима у пуном одјејанију. Може бити да ви то сматрате крајношћу, али требало би да су наведена сведочења довољна да се највећа тајна вере испуњава по богопреданом чину, а не подражавањем јеретицима.
+0 / -0
0
Aleksandar_78
(student, ...)
2009-07-25 07:07 PM
У крштењу су незаобилазна три чиниоца:
1. Вешстасво (материја) – односно обична, чиста и посебним свештеним чином освештана вода.
Она представља симбол благодати Свесветога Духа која очишћује прљавштину греха. Вода и крстионица постају мајчина утроба, и оно што је од ње рођено постаје њеним дететом, као што Златоусти говори.
И Дух Који се уздиже над водом врши дејство Бога који обликује заметак. И као што се Господ, након полагања у гроб, после три дана вратио у живот, тако и верни, покривени водом уместо земљом, троструким погружењем оличавају на себи благодат тридневног васкрсења.
Свесвети Дух, осењујући воду, освећује је да би тело било просвећено видљивом водом и да би душа могла да прими освећење невидљивог Духа.
Уз то, у води је крштен и Господ, а воду су користили и Апостоли приликом крштавања верних.
2. Речи: „Крштава се слуга Божији у име Оца и Сина и Светога Духа”.
На те речи указао је Сам Христос када је Својим ученицима рекао: Пођите и учите све народе, крштавајући их у име Оца и сина и Светога Духа (Мт. 28, 19).
Црква, сагласно 49. правилу светих Апостола, рашчињењем кажњава све који крштење не савршавају по поретку који је утврдио Господ: „Ако неки епископ или презвитер по поретку Господњем не крсти у име Оца и Сина и Светога Духа, нака буде рашчињен”.
3. Видљив чин – трикратно погружавање и појављивање „ у име Оца и Сина и Светога Духа” у освештаној води купељи (крстионице).
Овде ћемо се задржати посебно на овом трећем чиниоцу, је су под утицајем папизма и протестантизма све назовиправославне помесне цркве, укључујући и Србску Патријаршију, извитопериле православну форму, и крштавају по папском обрасцу – обливањем или кропљењем.
На то да је крштење неопходна компонента Тајне Крштења јасно указује и грчка реч за крштење – ваптизин (погружавати). Али на то указује и начин на који је крштен Господ; јер св. Марко приповеда како одмах излазећи из воде (Мк. 1,10); а Дела Апостолска јасно показују начин крштења (Дап. 8,39).
Неопходност трикратног погружења предочена нам је и у значењу Крштења. Шта чинимо ми који се крштавамо? О томе јасно говори свети Апостол Павле: Сви који се у Христа крстимо, сапогребосмо се са Њим крштењем (Рим. 6,3), али да бисмо примили подобије смрти Господње неопходно је троструко погружење. Апостолске установе уче: јер погружење значи сапогребсти се, а појављивање – саваскрснути Христу (Ап. Установе, 17 гл.).
Савременик светих Апостола, св, Дионисије Ареопагит учи: „онога који се свештено крштава символичка поука тајноводи у трима погружењима у воду томе да подражава богоначалној смрти тридневног и триноћног погребења Исуса Животодавца”. И опет: „На сличан начин вештаствено покривање водом представља образ невидљивог погребења”. А на другом месту: „Трипут га свештеник крштава, трикратним појављивањем и погружењем, призивајући при том Тројичну Ипостас Божанског блаженства”.
Св. Кирил Јерусалимски учи у својим „Катихезама”: „Погрузили сте се трикратно у воду и опет се појавили из воде, и ту сте символички изобразили тридневно погребење Христово”. (Катихеза 2,4).
Али и велики јерарх александријски, Атанасије, тумачећи апостолске речи „постадосмо сродници по подобију смрти Његове”, каже: „Као што је Тело Владичино, погребено у земљу, родило спасење, тако је и наше тело, погребено у крштењу, родило спасење нама самима; у томе је сличност. Као што је Христос умро и у трећи дан васкрсао, тако и ми, умирући у крштењу, васкрсавамо. Јер погрузити дете трипут у купељ (крстионицу) и из њега извадити указује на смрт и тридневно Васкрсење Христово”.
Исто учи и св. Василије: „Тајна крштења савршава се троструким погружењем и троструким призивањем Свете Тројице, да би се представио образ смрти и да бисмо ми који се крштавамо предавањем Богопознања просветили душе”. А на другом месту: „Ми знамо једно спаситељно крштење, јер је једна смрт над светом и једно Васкрсење из мртвих, чији је образ крштење”. И опет: „На тај начин ми силазимо у ад, подражавајући погребење Христово, јер се тела крштаваних сахрањују водом”.
Коначно, и св. Григорије Ниски учи: „Тајна се садржи у томе да човек трипут сиђе у воду и нађе се у њој”. И опет: „Сам Бог наш и Спаситељ, испуњавајући домострој над нама, ушао је у четврту стихију, у земљу, а ми, подражавајући своме Господу, Учитељу и Руководитељу, не сахрањујемо се у уемљу, него улазећи у земљи сродну стихију, у воду – њоме се покривамо као Спаситељ земљом, и чинећи то три пута, сами собом изображавамо тридневни дар Васкрсења”.
На основу толиких сведочанстава из новог Завета и код светих Отаца, закључак је да злославни и новатори у вери сви који уносе измене и извитоперују православни образ Тајне, онај коме су својствена три погружења.
Црква је седмим правилом Другог Васељенског сабора одредила као апостолску и неизмењиву веру да „Евномијане, који се крштавају једнократним погружењем” и све који уносе новотарије у Тајну крштења, а желе да се присаједине православљу, прима као незнабошце (види Зборник Православља, Нови Сад 1886, на стр. 50-51).
Looking for Tassel Keychain ?
Select a country:
Australia
Austria
Bosnia-Herzegovina
Canada
Croatia
European Union
France
Germany
Montenegro
Netherlands
Serbia
Sweden
Switzerland
United Kingdom
United States of America (USA)
English |
Latinica
|
Ћирилица
© Trend Builder Inc. and contributors. All rights reserved.
Terms of use
-
Privacy policy
-
Advertising
.