Чудо

Опрости ми Господе, тражио сам Чудо,
Не знајући чак ни што та ријеч значи,
Уздао се у људе вјерујући лудо,
Да је слуга Божији од свијета јачи.

Ноћима сам клечао молећ` се сулудо,
А плоча ми бијаше као душа мека:
„ Преклињем Те Господе, пошаљи ми чудо,
Покажи ми Жртве Твоје достојног човјека”.

А хтједох за њиме к`о за Тобом поћи,
Хтједох рабу Твојем к`о Теби служитим
Слава Теби Господе, више неће моћи,
ђаво Тебе човјеком од мене сакрити.

И сад стварно вјерујем да чуда постоје,
Па зар није чудо, луди разум дати,
Човјеком си исцијелио маловјерје моје,
Одсад ћу се само Теби Господе клањати.