Мени је ћаћа говорио: Сине кад замутиш кашу и посрчи је.
Ваљда је таква наша људска природа- посрнула и пала увијек склонија гријеху и паду него уздизању-покајању и духовном исправљању.
Нека нас Господ спаси и помилује.

„Неко плаче а неко се смије...”

ПС. Умрла Драгиња Матић (Зиринова мајка), покој јој души.

_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek):

Nije nas sramota kad cinimo grijeh i to svjesno. Ali nas je sramota da ispovjedimo učinjene grijehove.
---------------------------------

I sve dok nas je sramota, imamo sansu na ispovijest spasenja radi. Teško onome ko se ne osjeca sramotu.