Politika je neizbjezna
-------
bas tako. To zavisi samo od zakonodavca koji ništa ne regulise kako treba. Kod Sapca ima ogromnih zaliha vrele vode, ali niko ne sme da je koristi na sa svog imanja jer to država ne dozvoljava. I cemu onda razmišljanje ? Ovo nije država već propast.

bravo vrabo:) ta energija iz govana se dobija sagorevanjem metana, kao prirodnog gasa i to u gasovitom stanju:), iz dupeta u visoku pec, ajde kada razradis taj projekat javi da vidimo kako napredujes:) (zezam se samo:))
vraba i ja smo stari drugari još kada je bila bas moja tema o vetrenjacama pre par godina i kada je vraba najurio sa ovog foruma 'bosanca' starca focu. steta, covek je pokretna enciklopedija, ljudina, puno toga znao i delio tad. bas i u to vreme i naljutise jovnika (tadasnjeg moderatora) i on covek dade otkaz:)
zato ne spominjte vetrenjace.:)
ovako u naletu:)))

nisam vrabo. nisam ni probao jer po proracunima koje je starac foco izneo i po ostalim parametrima koje je joki u to vreme napisao, aleksinac je mesto koje nema vetrove i samim tim ni potencijal za vetrenjace. vojvodina je pogodna za tako nešto, ali pridruzicu se kasnije kada pogledam sve linkove, još uvek sam u poslu.

Bravo za temu. Vetrenjace se ne postavljaju tek tako nasumice,već se preko cele godine postave sonde koje mere vetrove pa tamo gde je rentabilno je i postavljaju. Mala vetrenjaca u kucnoj radinosti ne znam ni da li se uopste isplati??.Potreban je malo specijalniji generator koji i pri manjem broju obrtaja proizvodi El.energiju.Obično su ti generatori male voltaze,pa je potreban i pretvarac napona,(da pretvara sa ispravljene u naizmenisnu struju),koji kosta djavo ipo.Iako struja tada ima 50Hz, opet sinusi nisu zaobljeni kao sto bi trebalo da bude već su vise četvrtasti te dolazi do brujanja kod rada nekih motora. Osetljivi aparati i ne mogu da rade sa takvom strujom.Inače za generator može da se iskoristi stari elektromotor sa cetkicama.Za kucnu izvedbu su najbolji motori od jako starih ves-masina.Oni proizvode 220 V napona već sa malim brojem obrtaja.Vetrenjaca mora da ima i automatsku kocnicu koja je stiti od naletnih vetrova,od prevelikog ubrzanja. Inače još mora da se dobro pricvrstii, (upajanti silama).Inače lakse je napraviti vetrenjacu,nego skladistiti dobijenu energiju. Kupovati baterije koje bi vetrenjaca punila pa iz njih trositi potrebnu struju je isto neadekvatno. Skupa baterija i pretvarac napona sa ispravljene na naizmenicnu struju.Bet te među - baterije je skoro nemoguće koristiti struju sa vetrenjaca iz kucne radinosti.Veliki problem je i propeler koji mora da bude strogo tačan. Inače još je i bucna pa ja ne bi voleo da živim u blizini vetrenjace. Ovo je bilo samo moje mišljenje. Pozdrav.

Slučajno naidjoh pa vidim da me neki pominju. Ziv sam ja još ali me prošla volja za bilo kakvim diskusijama ovde i dangubljenju na sličnim forumima. Napomenuo bih samo da u vezi velikih vjetrenjaca stvari nisu bas tako idealne kao sto u novinama piše.

Izgradnja velikih vjetroparkova je vrlo često u funkciji presipanja para poreskih obaveznika u dzepove bogatih investitora. Ludilo oko toga se na zapadu, pa tako će akobogda biti i u Srbiji i Bosni, bazira na subvencijama bogatih ulagaca parama iz poreza ili direkno ili otkupom njihove struje po debelim cijenama, jer to je kao zelena struja, pa je se valja platiti mnogo vise.

Mnogi od tih potencijalnih investitora u vjetar po Balkanu su u stvari polu-postojece tek osnovane firme od strane raznih svjetskih lelemuda i lovaca u mutnom, a mnoge od tih koncesija se uzimaju samo da bi se eventualno preprodale kasnije, dok se na dobrom dijelu tih lokacija sigurno nikad se ništa neće napraviti.

Sve skupa energija vjetara je takva da obično duva kad struja nikome ne treba :) a ako prođete pored nekog velikog vjetroparka, redovna je pojava da mnoge od vjetrenjaca se ne vrte i kad dubro duva jer im se kompleksna mehanika mnogo vole da kvari pa uvijek ima veliki procenat neispravnih. A vjetru treba i 100% rezerva jer struju nešto mora da pravi i kad ne duva sto je vrlo čest slučaj :)

Za proizvodnju komercijalnih vjetrenjaca velikih snaga za sad nema tehologije i znanja na YU prostorima. Previse je ipak kompleksno dici elektranu od 2-3MW na stub od 100 m. Za to nema vise od 10-tak proizvodjaca u svijetu.

eto, reče ja da je struja iz govana zakon :0)))

Ma vuki nije teško napraviti taj„pretvarac” do 400-500W ali je problem (bar po meni) takav jedan konwertor od bar 2-3 KW,jer bez toga ,šta će ti vetrenjaca? Neka ona pravi,500W - 1Kw,a za to je potrebno propeleri oko bar 2 m,zavisno od vetrova.Ako je nateras da radi brzo onda je to jako bucno.Nije bas tako ali slično,kao kad ti helikopter slece pored kuce.Pa baterije u koje možeš da svu dobijenu energiju akumuliras,(možda od viljuskara), ali one su mislim 42 V. Ajde neka i to ne bude problem iako su one djavolski skupe! Ajde da uzmemo,Autobaterije od oko 80-ak Ampersati.Treba bar 5-6 takvih a to je ako su kvalitetne oko 500€.Treba ti nešto energije kad vetrenjaca stoji. Posle 2-3 godine moras da ih zamenis.Sve u svemu,rashod bi za mini vetrenjacu iznosio godisnje(po mom mišljenju)nekih 200€ i sama vetrenjaca bi kostala (možda par hiljada),plus kojekakve dozvole,pa kad to razdelis sa radnim vekom????. Jedva da se isplate(još se nezna), ogromne vetrenjace koje su prikljucene direktno na mrezu.Postoji jedna vazdusna turbuna gde su uz planinu vidili cevi precnika 4 m a u duzini oko 1,2 Km. Na taj način napravili ogroman „zug” pa se i to ne isplati navodno.Čini mi se tek nakon 20ak godina,rekose. A gde je održavanje??? Ljudi ja samo tako razmišljam.

vrbo,posto ja nisam auto elektricar, objasnicu ti onoliko koliko znam o tome. evo ovako to ide kod auta sa dinamom:
dinama u kolu statora (nepokretan deo genetarora koji pravi magnetno polje) ima stalni magnet. kada pocne rotor da se vrti, namotaji u rotoru presecaju magnetna polja i proizvodi se jednosmerna struja. posto jednosmerna struja ne može da se transformise treba je napraviti u pulsirajucu bilo kog oblika. nije toliko važno da li je sinusna, pravougaona itd. znaci, ta struja ide na platine u razvodnik koje vrti radilica. platine otvaraju i zatvaraju (vrse prekid i spajanje elektricnog kola) i dobijes pulsirajucu struju pravougaonog oblika. takva već sada dobijena struja ide na bombinu koja se ponasa kao transformator i pravi visoki napon koji ide na razvodnu kapu i odatle se razvodi na svecice. ima tu jedan grafik do koje frekvencije se može ići, jer ako je broj obrtaja motora visok onda se gubi transformatorski efekat ali to je neka već druga prica.
motori sa dinamom mogu da upale sa crknutim akumulatorom na gurku jer im ne treba pobuda (struja iz akumulatora) zbog stalnih magneta.
kod alternatora kao generatora je slična prica samo sto on nema magnete već navoje koji treba da se napoje strujom iz akumulatora da bi stvorili polje da bi rotor mogao da pravi struju. ma ne mogu da se setim zašto se alternator pokazao boljim kod automobila a znao sam. sve ostalo iza alternatora što se dogadja u automobilu je ista prica.
kolege vrabe se ne bojim nikako. nije on los, samo hoće malo da zeza.
e sad, opet kažem, da se ne smeju oni koji znaju bolje.
ja ne mogu da se setim koji je najoptimalniji broj obrtaja dinama da bi se izredukovala vetrenjaca. znam da je ler gas kod dizela 500ob/min radilice ali ne zagledah koji je prenos na alternatoru, mada svako redukovanje stvara gubitke. najbolje je na osovini.
kada je starac foco objašnjavao o tome, rekao je da nije presudno koliko će kraka imati vetrenjaca jer se bas vrlo malo razlikuje da li ima dva ili tri, gotovo neznatno. dao bio covek i jednacine. valjda je bitna kubikaza vetra koja prođe kroz elise, ali sam i to zaboravio:)
toliko u ovom trenutku znam o tome.

jbg vrabo, mladost ludost:) bolje i ovde ovako da se potrosi vreme nego da se drogiramo:)

vrabo, da li prolazis nekada kroz juznu srbiju?

Penzioner;
ako nije problem javi mi se na mail
[email protected]
Isto bi zamolio vukia i antu.
Hvala

zašto to na vetar?
mislim d atreba nastaviti sa Teslinim istrazivanjima uzimanjem struje iz jonozone,a Vi?
ako je zemlja sas vojim magnetnim poljem generator i proizvodi kolicine elektriciteta koje su prakticno neiscrpne zašto se neradi na tome?

ma sve sto vise nalazim podatak i izucavam to ima utisak da sve manje znam.Imamo u clubu jake ljude bas jake ali isto se boje u tu diskusiju.
Verujem da je Tesla provalio da to zestoko može d abude zloupotrebljeno i da s epovukao to ne da verujem nego sam siguran i za to mislim da ima dokaze.

nastavicemo an posebnoj rublci d aVam nekvarim diskusiju,ali svakako hvala sto me primiste.

pozdrav

Nešto interesantno pretpostavljam da je vecina Vas ovo već videla,ali za svaki slučaj ako neko nije.
http://www.alternative-energy-news.info/world-bank-invest-north-african-solar/

Hvala za link Vrba,
Izvinjavam se da treba da se ostane na temi slazem se skroz.

pozdrav

Mislim da je poredjenje posjedovanja automobila i vjetrenjace nema nekog smisla. Zivot bez auta je u vecini slučajeva nepraktican (mnogo lakse ako si penzioner ipak), dok je zivot bez vjetrenjace koja pravi 20 eura struje na godinu zaista sasvim lagodan :).

Čak i da je moja matematika pogresna za faktor 5, tj da pravi 100 eura na godinu sto sigurno nije slučaj, sasvim je svejedno i dalje jer nema razlike između teoretskog perioda otplate od 100 ili 20 godina. U realnosti u oba slučaja je to nikad, jer masina neće trajati ni 20 ni 100 godina, niti će troskovi održavnja dok traje biti nula.

Ministri energetike u Srbiji ili Kanadi ili bilo gdje su samo politicari, koji kao i svi ostali politicari jedno pricaju, drugo rade a treće misle. Novinari po novinama pak uglavnom pišu tehnicke nebuloze sa senzacionalnim naslovima, tako da ni jedni ni drugi nisu bas pouzdan izvor informacija.

Ja lično ne znam šta je energija buducnosti, ali pri sadasnjem stepenu nauke i tehnike mnogo su vece sanse da je to nuklearna nego vjetar. Vjetar kao nepouzdan, nepredvidiv, nestalan i vrlo nelinearan te stoga teško kontrolisan izvor energije kao sto gore rekoh ima buducnost vise kao alat za presipanje para poreskih obaveznika u dzepove bogatih jer sad je moda koju su uveli oni koji vladaju svijetom (i namecu modne trendove koji njima odgovaraju) da skoro svaka država subvencionira „zelenu energiju”, a tu tehnologiju im prodaju isti oni koji namecu te trendove...

Ako bi npr državi Srbiji palo na pamet da zbog zagadjenja zamjeni termoelektranu Kostolac B vjetrenjacama koje će se navodno čak i praviti odmah tu negdje samo sa druge strane Dunava (prema Pancevu i Deliblato), matematika bi izgledala ovako:

Kostolac B 600 MW godisnja proizvodnja 3 000 000 000 kWh. Uz to ta elektrana grije gradove Kostolac i Pozarevac parom, ali tu termalnu energiju ću čak da zanemarim...

Tipicna snaga danasnjih velikih komercijalnih vjetrenjaca je 2 MW, dakle za godisnju proizvodnju Kostolca B bi trebalo oko 175 takvih kad bi duvalo punim kapacitetom 24 sata na dan 365 dana na godinu. Pošto to nije bas slučaj, već u najoptimisticnijoj pretpostavci može se aproksimirati da će duvati 15-20% vremena punim kapacitetom a ostatak vremena nimalo, dobije se broj od oko 1000 vjetrenjaca od po 2 MW za proizvodnju sličnu kao sto pravi Kostolac B.

Međutim, ni to nije kraj. Kostolac B može da pravi 600MW 24 sata na dan (izuzimajuci mjesec dana remota godisnje) dok bi 1000 vjetrenjaca pravilo nekih 2000 MW tj u prosjeku 4 sata na dan. Da bi se to nekako ispeglalo, visak struje tokom tih 4 sata bi se nekako morao uskladistiti. Za sad jedini poznati način skladistenja je da se viskovi struje koriste za pumpanje vode nazad u nekoj od reverzibilnih hidroelektrana. Srbiji se posrecilo da ima jednu takvu, Bajina Basta od 600 MW koja pumpa vodu iz Drine na planinu Taru.

Dakle kad duva mogla bi da se pumpa voda a kad ne duva da se ta voda otisne nazad sa Tare pa pravi struju. Ali koeficijet efikasnosti pumpanja vode pa otiskanja nazad je oko 0.7 sto znači da bi onaj broj od 1000 vjetrenjaca treba podijeliti sa 0.7 cime se dobije oko 1400 vjetrenjaca... Dalje, posto se ta cuda mnogo kvare i manje-vise stalno jedno 30% vjetrenjaca je van pogona, onda bi broj od 1400 trebalo opet podjeliti sa 0.7 opet pa se dobije nekih 2000 komada po 2 MW da zamjeni samo 600 termalnih MW...

No ‘ajd’ recimo da je energetski sistem takav da se proizvodnja i potrosnja može peglati i na druge nacine a ne samo pumpanjem vode, da se to ne kvari toliko mnogo koliko ja vjerujem, itd, pa da ekvivalent Kostolca B nije 2000 već „samo” jedno 1200 vjetrenjaca od po 2 MW. Ovo je zaista optimisticno, ali nek bude tako. A tamo gdje nema već postojecih reverzibilnih HE, matematika bi bila još besmislenija, jer bi za zamjeniti 600 termalnih MW pored jedno 1200 vjetrenjaca bi možda trebalo bi praviti i reverzibilne hidroelektrane (zavisno od specificnosti energetskog sistema), ako je uopste moguće, jer nema bas svugdje zgodne situacije kao Drina i Tara.

Hej,1200 vjetrenjaca od 2 MW je 1200 projekata... Svakoj treba lokacija, infrastuktura, dozvole, pristupni put(i to dobaaar i tvrd, neke elementi su teski desetinama tona) sa mostovima preko jaruga, rijeka i potoka, ukupno hiljade kilometara dalekovoda nizeg i visokog napona, desetine velikih trafostanica, kompenzatora reaktivne energije, itd, itd. Ovako nešto može imati samo politicku buducnost, tehnicku teško, jer pri ovim brojevima cinjenica da gorivo, ugalj, nije dzaba a vjetar jeste ne pomaze mnogo, dok što se održavanja tiče ipak je i dalje lakse održavati jednu termoelektranu nego visiti na 1200 stubova od po 100 m visine svaki :).

Može to naravno, ako se prosjecnom muceniku u Srbiji, koji je ionako već solidno nayebao, nametne da placa struju jedno 3 puta vise nego sad, sto je valjda i cilj onih koji i kroz mala vrata zelene energije pokusavaju da privatizuju sve elektroprivrede na planeti...

Sve je to farsa, USA pravi 50% svoje struje iz termoelektrana na ugalj, te da bi ih zamjenili vjetrenajcama njima bi valjda trebalo bar jedno 100 hiljada komada od po 2 MW... Ugalj će se kopati dokle god ga ima...

Ne znam da li smo bas „generacija” jer ja do penzije imaš još skoro 2 decenije.

A to o vjetrenjacama kod Zrenjanina smo već ranije mogli procitati o vjetrenjacama kod Jagodine, Panceva, itd. U realnosti pak za sad u Srbiji nijedna ne postoji, a to što neko radi mjerenja brzine vjetra ne znači da je već potrosio jedno 2 miliona $ po 1 MW instalisane snage...

Možda ja zvucim negativno, ali generalno nisam bas veliki protivnik alternativne energije, jer to bi znacilo sjeci granu na kojoj sjedim posto sam ranije radio na takvim projektima i možda ću opet. Ali da od toga nema bas velike vajde, zaista nema...

Prica o strancima... možda bi je ipak trebalo spustiti sa neba na zemlju, tj sa vjetrenjaca na hranu. Srbija bi mogla biti agrarna regionalna velesila. Ali u realnosti narod u Srbiji kupuje hranu najviše od stranaca... Merkator je na svakom koraku, ili sakriveni merkatori po imenom kakvih Rodica, Roda i k tomu slično. Ima naravno solidna kolicina i drugih velikih lanaca prodavnica iz bratskih nam zapadnih država kao sto su Tus, Pevec, Agrokor (Konzum), Merkur, Interex, itd. Kad mogu oni srbima prodavati hranu i generalno kucne potrebstine, što ne bi mogli i spanci struju... Uz to, ovo prvo je već odavno realnost, a za ovo drugo nisam siguran kad će biti. Price iz novina mogu ali ne moraju da se materijalizuju.

Možda je to tunelisanje način kako koncentrisati energiju vjetra, premda ne izgleda bas jeftino, niti je za ocekivati da ima mnogo tako zgodnih lokacija.

Sadasnji tipicni design velikih komercijalnih vjetrogeneratora snage od recimo 300 kW - 3MW su prakticno svi na isti stos, trokraka elisa i mehanika nadignuta na visoki stub, kojih sirom svijeta već ima na stotine hiljada, sa svim poznatim manama i prednostima. Tu se već sve zna, zakoni fizike su takvi kakvi jesu, a ostalo je politika, isplati li se ili ne, treba li ili ne, subvencionira li se ili ne, itd.

No ima zaista nekih zanimljivih novih ideja, kao npr neka vrsta rotirajuceg balona koji pravi struju na visini od nekih 300 m (gdje mnogo bolje duva nego dolje nize), dok je za zemlju pricvrscen samo nekim fleksibilnim vezama koja ga drza da ne pobjegne... Ovako nešto bi možda bilo jeftinije za napraviti a efikasnije u ekspoloataciji, premda ovo još ne može da se vidi u stvarnosti da je već u funkciji.

Samo, nešto mi ne izgleda pogodno kao rijesenje za YU prostore, jer bi takav balon bio jako zgodan za djelovanje iz pjesadijskog naoruzanja, radi toga sto komsiji treba da crkne krava ili onako senlucenja radi prilikom redovne godisnje probe sto kracih sto duzih cijevi:)

http://www.magenn.com/

Pa zemljinu koru smo i tako i tako toliko izrovarili da već krvari. Mislim klimatski uslovi i zagadjenja sada i samo pre 30 godina. Mada mislim da Majka-Zemlja ima već ustaljeni sistem da sebe sama i popravlja,ono sto je razlicitim faktorima i Pokvareno. E sad ja sam laik na tome polju ali koliko je dobro,uticati na te vazdusne struje je verovatno još neistrazeno! Mislim da bo bila potrebna i određena energija da se ti baloni (te silne konstrikcije) održavaju gore,pa da ne ispadne,sve što se proizvede da se i odmah gore utrosi. Nemoj neko sada da dokumentuju kako može sve to da se izvede sa laksim gasovima od vazduha.Mislim da resavanje problema energije treba prvo traziti u greškama koje se nalaze u matematiki i fiziki.Pozdrav

pozdrav Vrabche i Foco... bas mi je drago procitati vase diskusije...

trenutna cijena instalisane snage vjetra je oko 5 dolara po jednom vatu, dakle oko $ 5,ooo,ooo za 1MW ... kod solarnih sistema je nešto jeftinije jer su Kinezi u zadnjih godinu dana preplavili trziste solarnim polcama, pa su cijene opreme malo opale...
Ljudi moji, to su velike pare. Ako uzmete u obzir da postoji tek nekoliko ozbiljnijih svjetskih proizvodjaca (SIemens, Acciona, GE...) i kako se postavljaju pri dobijanju poslova, valjda je svima jasno da za male ljude tu bas nema previse mjesta...
Vjetroenergija je zbog same prirode vjetra teško kontrolisana, i apsolutno nepouzdana,i običan laik bi se cudio zašto recimo Duke Energy Co planira 200 MW elektranu u Vajomingu i 400MW u Nevadi kad je period otplate (sto Focoe rece uz najbolji optimizam) prilično dug,,..imaju para i postojace dovoljno dugo da im se otplati, a u sustini pravice pare na subvencijama od vlade !!!!

Gdje je tu mali covjek >?? Ne znam, moja firma saradjuje sa nekim proizvodjacima malih vjetroturbina od 2.5kW koje kostaju oko 7000 dolara, plus oko 4 hiljade za instalaciju .. subvencija vlade iznosi 4-5 hiljada, pa moliBOga da duva da se brze otplati...Meni je to još uvijek jako puno para..slična stvar je i sa solarnom energijom, koja je po mnei pouzdanija od vjetra, ali i jedno i drugo, i geotermalno su PomoćNI izvori energije (po meni)... ugalj ,nuklearno,nafta to je ipak glavno, i biće zadugo.sve ostalo je zavaravanje...

Apsolutno se slazem sa Focom, ovo što se sada radi je prodavanje magle narodu,i neko zavaravanje tipa stavicemo nas radni narod u pogon, pa će opet svi biti sretni !Volio bih jer i moj posao zavisi od svega ovoga, i ne želim da blatim ono od čega ,indirektno, živim...

O mogućnostima razvoja ove vrste energije na prostorima Srbije ili Bih ne želim da pricam...gomila diletanata i lovaca u mutnom,tako da sam se ogradio od poslova tamo !

Zanimljiv rezon, ali nejasan, kome, na jednom polumrtvom forumu Uradi Sam na kojem se ionako ne objavi vise od 3 postinga dnevno, su dragocjena iskustva o globoalnim energetskim trendovima :)? Ko su ti „nam”, tj mnozina, kome je nešto od ovde recenog od strane bilo kog diskutanta na neki način dragocjeno i zbog čega bi bilo s obzirom na prirodu i svrhu ovog foruma?

Ovaj forum nema auditorijum za takve diskusije, tj. nije bas ista tema praviti vjetrenjacu sa 12V auto alternatorom od 100W ili praviti analize da li je vjetroelektrana od 100MW isplativa ili ne. Ako te interesuje ovo prvo, ovde nešto možeš i da saznaš, ako te vise zanima ovo drugo, onda ima ozbiljnijih foruma za to.

Što se pak tiče cijene po jedinici instalisane snage, ja ne mislim da je to toliko bitno bez obzira je li to $2 ili 5 mil po MW ili nešto između. Za velike komercijane sisteme, ne bi bilo loše porediti cijenu kWh iz vjetrenjace, a ne kW, pri cemu naravno treba uzeti u obzim potrebu za rezervnim kapacitetima (nešto mora da pravi struju i kad ne duva),(ne)trajnost masina, kompleksnost prikljucka na mrezu, itd, itd.

Cisto matematicki posmatrano, cijena 1 instalisanog kW je besmislen broj bez obzira koliko mali je ako taj kW pravi nula kWh. Shodno tome, 1 instalisani kW koji pravi malo kWh je skup.