Не може се човек решити земаљских потреба и страсти уколико жели да опстане на овом свету. Онај „други свет” човек не познаје - он је њему неизвестан, и веруј ми, никоме се не жури да напусти овај.
Моје искрено мишљење јесте да; треба користити све своје особине на што бољи могући начин, стати на пут и елиминисати безумника тј не чекати да неки „бог” то учини за тебе.
Значи пратити оно у себи што нас чини човеком и присутно код већине. Бити праведан није на одмет никому, доброме узвратити добрим.
Јер о оним световима или неким наградама, мало знамо, да не кажем, ништа.
Како неко може волети бога а да не воли свог оца, мајку, брата, или другог човека?
Тај за сигурно лаже, како може волети неког (бога) кога не познаје, никад видео или срео није?
Испада да не мораш волети или веровати у бога уколико имаш љубави, јер љубав по вашему долази од бога. Он о себи значи може да брине, ми смо ти који треба да бринемо један о другоме.
Оно у чему се не слажем са вама (а то вас највише брине) прича о неком другом свету, вечном животу, ваш живот сводите на неку лутрију у виду пирамиде, као, треба да играте за одређени тим да би доспели тамо.
То да ви инсистирате и тврдите да превише знате, уствари мени говори да ви уствари мало знате шта вас чека и како се све завршава.
Али за тебе пријатељу имам нешто, знам да ће ти се допасти овај кратка прича са овог клипа.
https://www.youtube.com/watch?v=g8OEbs_dYeg
