Ради се о тексту из 10. века сиријског путописца Harun ibn Yahya, где описује процесију у Цариграду:

„Нисам крив за крв свих људи. Нека Бог не баца одговорност за крв тих људи на мене, јер то стављам на твој врат. Скида одећу и поклања је свом везиру. Узима Пилатову мастионицу, а то је мастионица човека који је зауставио крв Месије, мир био с њим. Ставља је на везиров врат и каже му да учини са сандучићем као што је учинио Пилат са сандучићем. Иде са њим по цариградским пијацама и зову га да учини исто са сандучићем као што је цар уобичавао.”

Ево и на енглеском:

„Truly, I am innocent of the blood of all men: let not God make me responsible for their blood, for I put it upon your neck.” Then he puts the clothes which he wears upon his minister, takes the inkstand of Pilate — this is the inkstand of the man who proclaimed himself innocent of the blood of Christ; may peace be upon him! — puts it upon the neck of the minister, and says to him: „Rule justly as Pilate has ruled justly.” Then they bring him about over the squares of Constantinople and proclaim:„Rule justly, as the Emperor has placed you in charge of the people's matters.”

Ништа спектакуларно. Лажне реликвије су одувек имале посебну (материјалну) вредност у „хришћанском” свету. „Исусове пелене”, „Вероникин шал”, „Торинско платно”... Фалсификоване стварчице које се излажу у цркавама широм света и маме безбројне ходочаснике да их виде и оставе новчане прилоге... Чисти бизнис...

Али и хумор... Разне цркве широм света су у поседу делића крста на којем је разапет „Месија”. Тих комадића има укупно неколико кубика... Стотине цркава у свету поседују трње из круне коју је носио разапети „Месија”. Ради се такође о неколико кубика... Стотине цркава поседује бочице са „Исусовом” крви - укупно неколико хектолитара...
Затим, у разним црквама налазе се: мумифицирана тела деце коју је побио Ирод; главе света три краља; неколико глава и руку Јована крститеља; неколико скелета „Исусове” баке Ане; на стотине ексера којима је „Месија” прибијен на крст... Итд... Итд... И све су то наравно „оригинали”... Чудно је, међутим, како поред свих тих силних „оригинала” није сачуван ни један једини оригинални примерак било којег Јеванђеља или посланице...

Da li zaista crkve cuvaju originalnu Hristovu krv, drveni krst i trnje ili se radi o simbolikama?

Цркве представљају те предмете као оригинале. Ти „оригинали” привлаче реке ходочасника још од средњег века, а маса ходочасника значи за цркве огромне приходе што је и главна поента целог тог бизниса са реликвијама и око њих...

Што се тиче покрова, убруса и осталих крпица ево један занимљив пример:

http://goo.gl/QtNaRD

Дакле, катедрала у Ахену између осталих реликвија поседује и четири врло фасцинантна примерка:

плашт Пресвете Богородице, пелене малог Исуса, тканину (гаће?) коју је Исус имао око кукова када је разапет и тканину на којој је лежала одрубљена глава Јована Крститеља.

Једну пеленицу малог Исуса има и дубровачка катедрала:

http://goo.gl/iEqPFP

Још један занимљив случај:

http://goo.gl/3HrqeO

Mанастир Св. Павла на Атосу поседује СВЕ свете дарове које су три краља (мага) даровали „Господу” после његовог рођења - злато, тамјан и миру. Света породица ништа од дарова није потрошила...

И да се вратимо на Пилата:

http://goo.gl/1Oanm1

28 камених светих степеника из Пилатове палате, којима је корачао сам „Господ”, налазе се данас у Риму. Степенике је размонтирала и у Рим довукла Константинова мама Јелена, позната античка археологиња...
Пузањем по светим степеницама се могу окајати греси...

Не само Ахенске реликвије него и све остале су смешне. „Пилатова мастионица” нпр. с почетка приче. Какву духовну вредност за „хришћанство” има „Пилатова мастионица”? Онај ко је дотакне или види је „спашен”? Приказивање „Пилатове мастионице” је доказ да је цела прича о „Исусу Христу” истинита? Шта за једног обичног „хришћанина” значи видети или дотакнути „Пилатову мастионицу” или било који другу реликвију?

>>> MiitarMiric: „Pored ubrusa iz Ovijeda i Torinskog pokrova, moram priznati da mi je privukao paznju još jedino himation iz Tbilisija; to je ono sto nazivas Njegovim gacama..”

*** Оно што се налази у Ахену је крпица која је, омотана око бокова, наводно прекривала „Исусову” мушкост док је висио на крсту. Тај модни детаљ је накнадно додан у причу. Из дела античких писаца (Дионизије, Валерије) је видљиво да су осуђени на разапињање потпуно голи носили попречну греду на раменима на путу до места смакнућа и при томе били бичевани. Скидање до гола је био део казне и врхунац понижења за осуђене. Јосиф Флавије спомиње да су чак и римски племићи уплетени у заверу против Калигуле били обнажени прије него су одведени на место смакнућа. Тако да је мало вероватно да је таква крпица икада постојала.

Химатион који ти спомињеш је нека врста кошуље коју је „Исус” имао на себи непосредно пре смакнућа. И како то обично бива у свету реликвија, целу кошуљу поседује катедрала у немачком Триру, делове кошуље црква у француском Аржантеју, целу кошуљу црква у грузијском Мцхету, делови кошуље су и у Санкт Петербургу, Москви, Кијеву итд... И све су то, па наравно, „оригинали”...

Те приче о проклетствима које прате реликвије (одлепљени комуњаре који су хтели да униште ковчежић, ослепљени научници који беже уз вриску и сличне глупости) су део рекламне кампање везане за потврђивање (утеривањем страха) наводне аутентичности тих фалсификованих крпица. А у те крпице сасвим сигурно спада и „Богородичин покров”...