>'Ok je osuditi sam zločin,cin zla,ali covjeku ne sudi covjek.'
- - -

Површно гледано, овај став је исправан.

Међутим, исти став је одраз одређеног идеалистичког приступа феномену зла у човеку и људском друштву.
Наиме, зло се третира као да постоји изван човека, као нешто апстрактно, што јесте врста идеализације, поготово што тако замишљено зло не би могло да се подвргава некој осуди и казни.
Такво схватање зла, отуђеног од човека, води у бескрајне осуде без ефеката и консеквенци по починиоце злочина и ретко утиче на смањење злочина у друштву, одржавајући услове за понављање и умножљвање злочина.

У погледу заштите потенцијалних жртава зла, такво гледиште не довољне гаранције, да би се људи осећали безбедно и у њима се (свесно, или несвесно) одржавају константно неспокојство и немир.

Реално, зло се манифестује кроз људске активности и огледа се у реализацији планираних, или исхитрених (недовољно промишљених) одука.
Свако мора да буде свестан последица спровођења својих намера, одн. мора да буде спреман да прихвати одговорност (и казну) за почињено зло.

Зло може да наступи и услед нашег нечињења, одн. немарног односа према опасности која прети да угрози другог, или друге.
Хоћемо ли и тада само да критикујемо и осуђујемо то зло, занемарујући животе страдалих ?

Зло се догађа у материјалном свету и у том истом материјалном свету треба да буде осуђено заједно са починиоцем злочина.

Што се Бога тиче, препустимо Њему да спроводи своју осуду, казну, или помиловање на „оном свету”.

Zločin za koji postoje materilani dokazi,jeste zločin koji covek
može i treba da osudi.Ali Biblija opominje,da ne sudimo pobudama
svojih bliznjih,jer postoji opravdana bojazan,da bi mi kao ogranicena
bica nacinili ogromne greške i naneli vise stete svojim bliznjima nego
koristi tim svojim sugestivnim presudama.Mnogo puta smo svi mi bili
svedoci,da su srca postenih ljudi bila ranjena presudama njihovih
bliznjih.Te preude se često javno čitaju-pricaju i tako od njih pravi
mit,a da u realnosti one sa postenjem i pravdom nemaju blage veze.

Sve je to Jocko,pravno lepo receno,ali nazalost!U zivotu se često
stvari i dogadjaji krecu u pravcu koji je jedan mislilác(zaboravio sam
njegovo ime)opisao kratkim uporedjenjem:Zakon je kao paukova mreza,
male musice i sitni insekti se hvataju,dok krupni zumzari i bumbari
prolaze bez posebnih problema.I narod je od davnina to iskazao cuvenom
kovanicom;para vrti gde burgija neće(ne može).

Bilo bi jezivo.Ali je strasno i to,kada svetski mocnici,jedne zločince
osude,a druge zbog politickih poena propuste kroz paukovu mrezu.Onda
običan covek gubi orijentaciju na polju zakona i zakonitosti.