Приложио бих овде један текст за оне који знају енглески:

http://www.clavius.org/envrad.html

Укратко, радијација у Ван Аленовим појасевима је од честица, високо-енергетских протона и високо-енергетских електрона које су задржане у том простору деловањем магнетног поља Земље.
То зрачење (присутних честица) не делује исто као сноп уједначеног Е-М зрачења, или као радиоактивно зрачење у процесу фисије атома.
Наиме, у тим појасевима доминира Е-М зрачење, а присутно је и радиоактивно, као последица задржаног дела космичког зрачења.

Утицај зрачења у ВА појасевима на здравље астронаута зависи од трајања изложености том зрачењу, што значи и од путање проласка кроз њих.
БА појасеви су развучени у географским ширинама од око -20 до +20 степени, најдебљи су у области изнад екватора, а на крајевима су тањи.
До сада није било проласка астронаута/космонаута кроз те појасеве изнад екватора, већ су проласци најчешће били негде у пределу +30 степени (северне ) географске ширине.

Руски професор кога сам поменуо у дискусији о Анунакијима је говорио о примени поливинила, а у горе наведеном тексту се говори о полиетиленској заштити.
Премда дуготрајно зрачење врши разлагање поливинила, краткотрајно не изазива исти степен његовог оштећења.
Овде треба да се прорачуна брзина кретања кроз ВА појасеве узимајући у обзир њихову дебљину на датој географској ширини. На основу тога може да се закључи колико време су астронаути провели у тим појасевима, насељеним горе поменутим високо-енергетским честицама.
И сама облога капсуле, коју чини и слој алуминијума, пружа одређену заштиту.

Код сваког зрачења наилазимо на рефлексију, трансмисију и апсорпцију, што значи да је на астронауте могао да утиче само онај део који се пробио до њих и који је њихов организам апсорбовао.

У Јоносфери такође постоји утицај јонизованог зрачења, тако да би без икакве заштите астронаути/космонаути и у том слоју атмосфере били угрожени.
Другим речима, зашто се они који сумњају 'ватају само за Ван Аленове појасеве ?

Узлетање летилица Аполо било је праћено и снимано, а на Интернету могу да се пронађу и изјаве оних који су на другом крају Земље, у ноћним условима видели експлозију одвајања другог степена ракете.

Приближавање модула Апола 11, као и 14 приказује врло јасно пределе Месеца, који ипак не личе на пустињу Неваде; виде се удубљења и кратери. Додуше и то може да буде фингирано, јер је филмска техника и у оно време била довољно развијена, али тај приказ веома личи на снимке које је претходно послала совјетска аутоматска станица.

У случају Апола 14 за време постављања заставе, она се није таласала, а нешто касније се појавило извесно померање једног њеног краја (на снимку доњег десног угла). До тог померања могло је да дође и због другог разлога, а не само због, како теоретичари завере кажу, кретања ваздуха.
Наиме, застава је била сложена и упакована дуже време, а после њеног распакивања могло је да се појави опуштање материјала по унакрсним линијама превијања, јер она није била од обичног платна. други разлог је могао да буде утицај тзв. Сунчевог ветра. Трећи је могао да буде распоређивање тежине самог материјала, чак и у условима слабије гравитације.

Звезде се и на Земљи не виде током дана. Астронаути су се спустили у предео Месечеве дневне светлости, тако да је на небу камера могла да „види” Земљу, чија је рефлектована светлост била јача.
И са Земље се у одређеним случајевима види Месец и у току дана.
Такође, то што камера није видела (због фокусираности и динамичког реаговања на различиту осветљеност при одређеним даљинама) не мора да значи да ни људско око не би видело, јер је људско око савршеније од камере.

Технологија оног времена јесте била слабија, али не толико слаба да би то послужило као довољан доказ да путовање до Месеца није било могуће.

exChicha,

Управо тако, наводим контрааргументе, због којих верујем да је слетање Апола 11 било могуће.
Морам да нагласим да више верујем, него што тврдим.

Ако си моје генерације, сећаш се да смо на студијама користили шибере, помоћу којих смо рачунали до треће децимале.
Касније су се појавили први калкулатори (дигитрони).
На Астрономији смо ми, студенти рачунали „пешке” до шесте децимале, а понекад смо користили и оне „чегртаљке”, које су се користиле и у рачуноводству.

После Никсонове посете, у Београду је била изложена капсула Апола 11. Имао сам прилике да уђем у њу и разгледам је. Све је онако како си описао - пуно дугмића и контрола за мануелно и полу-аутоматско управљање.
Астронаути су имали посебну дебелу свеску са оним прстеновима, која је садржала упутства у корацима и служила и за уписивање одређених података.

Тек касније, при крају Аполо програма, астронаути су носили и лаптоп компјутере.
Године 1990, један мој колега (у Канади), који је радио у оквиру НАСА програма за истраживање озоносфере, добио је на употребу један од таквих лаптопа и показао ми га. Био је упакован у метално коферче и тежак око 7.5 kg.
Имао је заштиту од Е-М зрачења. Не сећам се свих његових спецификација, а екран је био око 15 инча; могао је да се користи и за програмирање у С језику.

Још нешто што би могло да те интересује ... кад сам почео да радим у противградној заштити, користили смо трофејне британске нишанске радаре 3МК7. Њихово загревање је трајало око 45 минута и морали смо мануелно да обавимо око 15 контрола и мерења пре но што започнемо рад.
И то може да делује као живи пиш, али тако је онда било и тако смо радили.
Касније су набављени нови, метеоролошки радари из Јапана (Mitsubishi), код којих је загревање било аутоматизовано и трајало је 10 - 15 минута. (Новија технологија, микро чипови, штампана кола, ...).

Током лета Аполо 11 све што су радили астронаути било је синхронизовано у контролном центру, што се, уосталом, ради и данас. Процедуре контроле, праћења и координације су врло сличне и у руској концепцији. Да је било нешто сумњиво, могло би да се очекује аргументовано критиковање из СССР-а.

Многи велики и значајни експерименти (напр. у физици) су обављени уз употребу прецизних штоперица, па то не значи да су били неизводљиви.

Мени је нешто друго чудно - вишегодишње ћутање НАСА-е и онај случај узорка донесеног са Месеца, који је НАСА поклонила Холандији. Кад су тамо кренули са анализом узорка, установили су да су добили комад дрвеног угља !?

samoja,

Имам утисак да ти је промакао текст из линка који сам поставио горе, у једном јављању. Претпостављам да можеш да се служиш енглеским, а ако не, у следећем јављању ћу да преведем пасус у коме можеш да прочиташ одговор на твоје питање.

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/new/redirect.php?url=http://www.clavius.org/envrad.html

Овај видео би могао да послужи као резиме. Предлажем да га прегледате до краја.

https://www.youtube.com/watch?v=yv4qwII2fZY

bgdtjumen,

> 'Zašto vidimo samo jednu stranu Maseca ?
ili zašto se Mesec neokrece oko svoje ose ? '
- - -

Морам најпре да те коригујем:
да се Месец не окреће око своје осе и да само кружи око Земље, посматрач са Земље би могао да види обе стране Месеца.

Месец се окреће око своје осе и истовремено кружи око Земље, а периоди његове ротације и револуције су у фази, тако да ми видимо само једну његову страну.

Теоретичари завера кажу да је Месец запоседнут од стране неке друге цивилизације, али то су већ њихове спекулације.
Лично, не искључујем вероватноћу да је Месец у неком давно прошлом времену био посећен, али ни за то нема чињеница које би послужиле као доказ.