Rogozin, što se tiče smederevca u pravu si napravio ga je covek ali ne u svom liku. Ali ajde da ostavimo salu na stranu ako imaš neko ozbiljnije konstruktivno mišljenje uvezi teme izvoli pa iznesi. U principu mi sale ne smetaju pa i na moj racun ali kolko sam video iz nekih prijasnjih tema tebi je sprdnja karakterna linija pa je teško da se odreknes svog originalnog karaktera mada moram da priznam da se me par puta svarno nasmejao.

Ajde da sad malo dublje udjemo u temu.
Isus Hrist je cinio cuda, mislim da je negde u bibliji spomenuo apostolima da i onu mogu da cine isto i ne samo oni nego i svi obični ljudi samo ako imaju dovoljno vere u to što rade. Ne bih sad analizirao šta je lažno a šta nije u bibliji i dali je neko hrišćanin ili nije, ideja mi je da produbim gornju temu u pravcu vere kao pojma is šta to znacu u sustini.
Zašto je vera bitna.
Odgovor ću dati pitanjem, dali bi vi nešto radili i nadali se uspehu ako nemate bar malo vere u to što radite.
Svako normalan radi nešto ako veruje ili se barem se nada da će imati uspeh u tome.
Svi mi funkcionisemo na istom principu a u sledećem redosledu:

senzacija
misao
emocija
osecaj
vera
delatnost

Nasa pet setila nam daju senzacije na koje reagujemo mozdanom analizom iz koje se radja misao. U isti mah svaka misao bude oplodjena emocijom. Iz te dve tvorevine se radja osecaj koji budi veru a nakon čega sledi delatnost.
Ako misao dolazi iz mozga t.j odozgo, emocija nastaje i uspinje se odozdo iz genitalija i stomaka. Primera radi kad ste ushiceni ili imate tegobu to dozivljavate pretezno u stomaku ili malo nize u zavisnosti od tipa emocije. Ove dve tvorevine se susrecu u srcu gde se radja osecaj. Zato se i kaže srce oseca. Kad nešto osecate osecate u predelu grudi kao da zesto dolazi odatle. Mislim da se svi slazu da nikad ne dobijete tak osecaj ili trnce u glavi. Uglavnom je u predelu grudi. Ima jedan veoma dobar izraz na engleskom „I have gut feeling about this”. „Gut” u prevodu bi bio generalni opis za sve organe ispod grudi. Kod nas se to obično kaže za stomak ali postoje i socni vulgarni izrazi.
Emocija je tvorevina motornog dela nasec bica dok je misao inteligentnog dela.
Osecaj i vera su veoma blizu. Verovati u nešto ne znaci samo imati misao o tome nego u pravom smislu osecati to. To je prava smisao vere i ako je dovoljno jalk osecaj i vera je jaka.
Ako je vera dovoljno jaka onda možemo pricati o cudesima.
Zašto kažem cudesa i šta definisemo kao cudesa. Sve ono sto dozivljavamo kao natprirodno t.j sva dela koja se kose sa našim shvatanjima o zakonima prirode.
Emocija ili „emotion” na englskom/francuskkom a susrece se kao varijacja iste reci u vise jezika i oznacava jednu te istu stvar,
E za energiju - mocija (motion) za kretanju t.j pomeranje.
Znaci energija u pokretu. Misao je isto energija ali je dosta manjeg intenziteta. Jačina srcanog EM-polja je mnogo jača nego mozdanog ili poznati su nam uregaji za registriranje impulsa ovih polja EKG i EEG.
Naucnici su izmeri njihove intenzitete i razlika je drasticna. Nisam siguran ali mislim da je em polje srca i do 4000 puta jače od mozdanog.
Uglavnom poenta mi je da kad nešto verujemo dovoljno jako i ako su sve varijable ispunjene onda smo i mi u mogućnosti da cinimo cudesa. Ima dosta savremenih primera koje možemo okvalifikovati cudesima a ne možemo objasniti naučnim putem. U tome mi je bila poenta kad sam poceo ovu temu. Svi mi imamo taj potencijal samo što se razbacujemo sa svojom energijom u nepotrebne i trivijalne radnje a najviše j eto sto sto god da radimo u većinu slučaja radimo nevoljno nedovoljno ili automatski.

Evo još malo analize o tome kako nastaje vera.
Da prvo razlozimo kako nastaje misao pa onda emocija.
Misao je process asocijacije t.j uoporedjivanja senzornog ulaza sa memorisanim osecajima. Najednostavniji primer je recimo temperatura nekog objekta.
Kad uzmemo neki objekt u ruku onda nam oset za dodir kaže vise stvari između kojih je I dali je temperatura tog tela hladna, topla, vruca itd. Ovu senzaciju mozak analizira tako što je uspoređuje sa iskustvom iz najranijeg detinjstva kad smo još uvek ucili putem dodira mirisa ukusa itd.
Misao koja se radja u mozgu u vezi temperature tela kojeg smo dodirnuli je najprimitivnija t.j elementarna. Saks to vise ona je I automatska tako da ne gubimo previse vremena na nju, ali kad se iskombiniraju vise ovih osecaja radja se vise elemntarnih misli u vezi osobina nekog tela. Kombinovanjem ovih memorisanim osecajima dolazimo do kompleksnijih misli. Kako odrastamo tako se I nasa iskustva usled interakcije sa svetom uvecavaju. Na osnovu svih prethodnih iskustava mi izgradjujemo nasu licnost I karakter. U principu svaka misao je proces uporedjivanja I prosudjivanja naše interakcije sa okolinom.
Znaci misao je plod veoma kompleksnog procesa prosudjuvanja ili preciznije receno uporedjivanja sa prethodnim iskustvom. Ovde bih potencirao reč prosudjivanje t.j.bsudenje ili sud.
Zakljucag je da je svaka nasa misao je proizvod suda.
Da se osvrnemo sada malo na emociju.
Emocije su proizvod uglavnom ja bih rekao u krajnjosti našeg endokrinog sistema. Pošto zljezde upravljaju organima a organi salju veoma jednostavne impulse mozgu ugodno ili neugodno. Kad mozak registruje ono sto nasa pet čula salju ta se informacija prosledjuje ne samo kroz misaoni process nego I kroz motoricki automatski process koji je veoma brzi I uglavnom se odvija endokrinim putem. Kad smo u opasnosti informacija se prosledjuje instatntno bez prevelike interakcije kao strah I nadbubrezna zljezda proizvodi adrenalin oslobadja se veca kolicina energije koja mobilise noge, ruke itd da reaguju pre nego sto je mozak procenio o cemu se u stvari radi. Znaci emocije se veoma jednostavne I svode se na 2 vrste ugodnost ili neugodnost t.j. krajnji oblik ili analiticki receno bi bio radost ili strah.
Kad se rodi misao u isto vreme se radja I emocija koja ako je pozitivnog karaktera oplodjuje tu misao sa radoscu t.j. ugodjajem ili kad je negativne konotacije neugonom ili strahom.
Proizvod te dve tvorevine je osecaj. Ako je sa pozitivnomm konotacijom onda je I osecaj pozitivan.
Na primer vidimo malo kucenece u nama se radja osecaj milosti, ne možemo reći da je to misao posto jednostavno osecamo milost koja nam dolazi iz grudi iz srca. Osecaj je misao koja je oplodjena emocijom I skinuta bilo kojeg suda. Osecaji ne prosuđuju t.j srce ne prosuđuje oni jesu takvi kakvi su. Kao takve mozak memorise osecaje I tako gradi svoja uverenja t.j. ubeđenja, ili veru.

Prijatelju verujem da si proziveo dosta toga negativnog u zivotu pa jad I cemer prosto izvire iz tvog teksta.
Brkas babe I zabe.
Očaj je osecaj vera je ubeđenje I vise je vezano za naše memorije. Osecaji su momentalna desvanja iz kojih se radja vera t.j ubeđenja.
Dao bih ti jedan savet.
Ne mogu se sad setiti imena ali jedan mudar covek je rekao „Svet je ogledalo misli”.
Ono o cemu mislis stvara tvoj svet. Negativne misli a posebno konstantno negativne pre ili kasnije stvorice slike sveta koji je negativan, zato što je to iskustvo koje prizeljkujes. Verovao ti ili ne materijalni svet je malo inertan ali ako jedna grupa ljudi koja prevaginje I prizeljkuje negativan I mizeran svet to će im se I obistiniti pre ili kasnije.
Moj savet je da malo vedrije razmišljas imaš dobar smisao za humor samo ti fali vedrina.

Slusaj možda I jesi u pravu kad malo razmislim neki ljudi izgledaju prilično četvrtasto a mogu da budu I prilično vatreni (u govoru, igri, tuci, a imaš I vatrene ljubavnike lol), pa su možda te svoje osobine koje je dizajner istakao kad je pravio sporet, :-).