Forums : Religija

Comment
Krive predstave o religili
cartensius
(pisac)
2015-01-25 07:57 PM
Na svetu postoje stotine religija, to je nesporno,postoje i razne
podele, ali, prema njihovoj istinitosti možemo ih svesti samo na dve:
na pravu i krivu religiju, odnosno:
na istinitu i lažnu religiju.

Treba naglasiti jednu veoma važnu stvar, a to je:
treba ispitati istinitost svega onoga o čemu govorimo,istina je,
dakle, kriterij koji se mora ispoštovati u svakoj situaciji.
Zbog toga poručujem svima koji žele da neštogovore ili napišu o
religiji,a obavezno ispred reči„religija”,stave pridev (atribut),
da bi se videlo i znalo o kojoj se religiji radi.

Jedan primer će nam pokazati koliko je polemike izazvala jedna
nedorečenost,koja se nalazi u knjizi, „Julija”,napisao je filozof
i pisac,Markiz de Sad, 1797. godine. Tamo stoji:
„Religija je čežnja potlačenog bića, srce sveta bez srca, duša stanja
bez duše. To je opijum za narod.”.
Ovu misao ponovio je i preuzeo Marks,
a zbog neinformisanosti, mnogi je pripisuju Marksu.
To u ovoj situaciji nije ni bitno ni važno, čija je misao,
važno je sagledati suštinu rečenog. Ovde nedostaje
pomenuti pridev, te se tako, zbog nedorečenosti,
ne zna o kojoj je religiji reč.

Ovu misao ponovio je i preuzeo Marks,a zbog neinformisanosti,
mnogi je pripisuju Marksu. To u ovoj situaciji nije ni bitno ni važno, čija je misao,
važno je sagledati suštinu rečenog. Ovde nedostaje pomenuti pridev,
te se tako, zbog nedorečenosti, ne zna o kojoj je religiji reč.

Postavlja se pitanje, šta je religija?

Mnogo se o religiji raspravljalo,pisalo pozitivno ili negativno, ali,
prvobitno značenje se izgubilo i poprimila neko drugo, univerzalno
značenje. Pozabavićemo se korenom ove reči:
Religija, od latinske imenice, RELIGIO, označava vezu ili povezanost
sa božanskim bićem, crkvom i ljudima.Dakle, izraz „religija”, je
latinskog porekla i ima nekoliko etimoloških određenja:

Jedno polazi od latinske imenice „religio”,koja označava verovanje u
jednog Boga i jednu zajednicu i jednog vladara, kao verovanje u
jednu religijsku istinu.

Drugo određenje potiče od latinske reči„religare”, koja ukazuje na
uspostavljanje zaveta, veze ili povezanosti sabožanskim bićem, crkvom
kao božanskom ustanovom i ljudima;

Treće određenje pojma religije je izvedeno iz glagola „religere”
a odnosi se na izdvajanje nečega od običnih stvari, a u prenosnom
smislu znači odnošenje s poštovanjem prema nečemu a posebno prema
božanstvu;

Četvrto, neki dovode reč „religija”sa glagolom „reeligere” pod kojima
se podrazumeva ponovno izdvajanje ili izabiranje;

cartensius
(pisac)
2015-01-25 08:12 PM
Peto, postoji tumačenje koje polazi od glagola „relegere”,
pod kojim se podrazumeva razabiranje, ponovno uviđanje odnosa i veze
čoveka sa božanskim bićem;

Šesto, pomenimo dovođenje etimolaške veze reči „religija” sa glagolom
„reliuguere”, što bi značilo odvajanje nečega na stranu, onoga što je
namenjeno Bogu, odnosno prinošenje žrtve.

Kao što vidimo, etimološka određenja reči „religija” su međusobno
slična, ali i različita, dosta fluidna i neprecizna, zato se da bi se
kompleksni pojam religije što potpunije shvatio pribegava pokušaju
teorijskog definisanja religije.

Pri tome, treba reći da postoje mnogobrojne zanimljive definicije i
shvatanja ovog pojma, kao:
religija je upoznavanje naših moralnih dužnosti u obliku božanskih
zapovesti;
religija je sveto, odnosno na numinozno koje je obeleženo
tajnovitošću, misterioznošću, božanskim duhom i strahopoštovanjem,
ali i željom da im se čovek približi;

religija govori o postojanju nadprirodnih bića koja upravljaju
životom ljudi;

religija je onaj oblik čovekovog života u kojem čovek zna da je
određen veličinom koja se zove Bog.

O religiji rekli su i sledeće:

Religija je mesto gde ljudi daju definiciju za ono što smatraju
istinitim. Hegel

Nauka bez religije je šepava, a religija bez nauke slepa. Ajnštajn

Ko ima nauku i umetnost, ima religiju, ko nema te dve, neka ima
religiju. Gete

Stoga se religija i određuje kao skup takvih predstava, shvatanja,
pojmova i obrada zasnovanim na principima fantastične interpretacije
društvenog života i sveta koji se pripisuju delovanju nadprirodnih
sila a ne čoveku koji u ovoj religijskoj interpretaciji sveta ipak
nije shvaćen kao tvorac svoje istorije.

cartensius
(pisac)
2015-01-25 08:46 PM
Različita shvatanja religije pokazuju sledeće:

prvo, religija se shvata kao pogled na svet, bolje rečeno, pogled na
sveto i verovanje u nadprirodno.kao takva, religija je:
a) kosmogonija (shvatanje porekla sveta, njenog tvorca);
b) soteorologija (shvatanje o spasenju i večnosti);
c) eshatologija (shvatanje o sudnjem danu i carstvu Božjem);
d) teodiceja (shvatanje o trpljenju na ovom svetu i utjesi koju
pruža božanstvo)

drugo, religija je izraz čovekove psihološke potrebe za sigurnošću;

treće, religija se shvata kao suštinska vrednosna i moralna
komponenta i izvorište dobrog, istinskog i lepog;

četvrto, religija se shvata kao kultura.

Religija u ovom smislu ima:
a) aksiološku (vrednosnu);
b) kognitivnu (saznajnu);
c) normativnu (propisnu);
d) praktičnu, ritualnu i emocionalnu dimenziju;

peto, religija se shvata kao izvor otuđenja ljudi, odnosno kao
fantastično prikazivanje stvarnosti.

Religija nije filozofija, nije ni zanimanje ni neka
profesija, nije ni dogma ili nešto slično, ona je čista i
prava veza sa Bogom.
Prava religija treba da se zajedno sa istinom visoko
uzdigne da bi se mogla videti jasna razlika koja postoji
između prave i pogrešne religije, između istine i
neistine. Apostol Pavle upozorava na opasnost od pogrešne
religije kao ljudske filozofije i ljudske nauke
koja može da bude vrlo štetna. Prava i istinska religija,
kao i prava filozofija čoveku može pomoći da se približi
Bogu i da Ga bolje upozna. Pravom filozofijom više puta
poslužio se i sam apostol Pavle: pred Fistom i Agripom, pred
atinskim filozofima itd.


Filozofija i teologija, treba da budu u službi
otkrivanja istine, u službi otkrivanja Boga i održavanja
veze-religije sa Bogom.

U filozofiji i teologiji, postoje takođe stavovi da se
sve može dokazati. Takav stav zastupali su Njutn, Dekart,
Lajbnic, Melanhton, Lutard, Prokopovič, Kudrjavčev i drugi.

Da ne bi došlo do neke zabune, potrebno je naglasiti to da
su ti dokazi dobri i plemeniti, ali da čoveku, (smrtniku),
nije moguće da shvati Boga, može samo da Ga prihvati i
doživi. Kao što je i Avgustin rekao, ako se Bog shvati, onda
više nije Bog i više nije tajna, više nije Apsolutan.
Put prema istini prati vera i ona je potrebna ne samo u
teologiji, nego i u nauci. Vera je osnovna kategorija
saznanja. Njoj nisu potrebni dokazi, jer bi u tom slučaju
prestala da bude ono što jeste. Ona se zasniva na razumu, a
cilj joj je da čoveka poveže sa Bogom. Ta povezanost dvaju
bića zove se religija.

escada
(¡)
2015-01-26 01:25 AM
Verniku definicija ne znači ništa. On veruje iznutra.
PLP
(driver)
2015-01-26 03:48 AM
Pisac , sve sto si napisao je cista Teoretika, i slazem se sa njom,ali Praksa je potpuno drugacija i ona se sastoji od Duhovnosti i Osvedocenja, koju iz religije ne možemo imati.
Sam Bog stvoritelj ne trazi niti crkve , niti posrednike- teoloski obuceno svestenstvo, koje sebi daju titulu Otac, i tvrde da su zastupnici pred Bogom.
Kao sto je Bog jedan, tako je i Jedan Posrednik između Boga i ljudske vrste,a to je Isus, koji je inače za svestenstvo rekao i to Unapred da su Platu primili.
Što se tiče crkava kao objekata u kojima covek bi trebao da ima kontakt sa Bogom, Bog pita:
Isaija 66-1 Ovako veli Gospod: Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gde je mesto za moje počivanje?
Dela Apost 7
48 Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:

49 Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje?

Sama reč crkva znaci :Pozvani Napolje.
POLARIS
(doktor)
2015-01-26 04:09 AM
Који то ауторитет и на основу којих аргумената одређује исправност религије. Таквим начином размишљања поништава се вриједност сваке религије. Јер наравно сви ми можемо пронаћи наше аргументе да обезвриједимо неку религију.

Гдје нас то води?

Води нас у раље „Новог свјетског поретка” који жели да унифицира све па и религију. Стварајући тако религију као конгломерат, чему су најближи „Бахајци”, који тренутно претендују да постану свјетска јединствена религија бр. 1.
PLP
(driver)
2015-01-29 01:37 AM
Niko ovde ne ponistava religije, treba se znati da Bog trazi nasu dusu kroz Duhovnost,a religija nema veza sa Istinskim Bogob.
Religije inače vode u Novi svetski poredak.
Pogledaj ovaj film, pa će ti mnogo toga biti jasnije:

https://www.youtube.com/watch?v=ym4mjlUdcAk

ili ukucas:

Valter Fajt - Novi svetski poredak (1. deo)
cartensius
(pisac)
2015-01-29 06:10 PM
Zahvaljujem se poštovanim, dosadašnjim diskutantima, koji su doprineli
da se rasvetli ova tema. Očekujem uključivanje većeg broja učesnika.
Cilj ove teme je da se u potpunosti razjasni i razume značenje reči
religija, zbog toga se koristi koren reči potkrepljen etimološkom
osnovom. Zbog toga, što je reč„RELIGIJA”, poprimila univerzalno
značenje, dolazi do njene zloupotreba i manipulisanja. Ako se na
religiju gleda kao na neku instituciju, ili tome slično, možda kao na
novi svetski poredak, itd. onda su kritičari u pravu kada iznose razne
ružne stvari o religiji. Zbog toga se preporučuje da se ispred reči
„RELIGIJA”, obavezno stavi pridev,(prava ili kriva religija). ne može
biti prava religija ona , koja otima, ubija, vara, čini zla... pa,
tobože u ime Boga, ili ne znam koga.
Pozdrav, Cartensius.


cartensius
(pisac)
2015-01-29 07:16 PM
O odnosu istine prema religiji može se reći da istina trpi samo
pravu religiju. Pravoj religiji istina je temelj i predmet proučava-
nja. Da nije istine ne bi bilo ni prave religije.
Padom čoveka u greh prekinuta je religija sa Bogom.
To znači veza sa Bogom, jer religija znači povezanost dve osobe,
odnosno Boga i čoveka. Kada je Bog, prekinutu vezu ponovo
uspostavio, time je uspostavio i religiju. Kada je reč o pravoj
religiji, slobodno, umesto reči„RELIGIJA”, stavite„VEZA SA BOGOM”.
Nažalost, kriva religija napada pravu religiju, s namerom da je
potisne, i da je uništi, jer zlu nije potreban razlog da napada
sve što je dobro.

Za mnoge ljude religija je utočište, fizičko i duhovno, za neke
lepo druženje, a za neke čak i veliko zadovoljstvo i radost
povezanosti i druženja sa Bogom kao veliki lični doživljaj.
Poznati etnolog i misionar David Livingston je pisao:
»Ma koliko da je nizak stepen njihove kulture, nema potrebe
uveravati ih u postojanje Boga i budućeg života. Te dve istine
poznate su celoj Africi.« (Upoznajmo relig., str. 99)

O tome su takođe pisali i Plutarh, Ciceron i Seneka:
»Čovek može naći naselja bez zaštitnih zidova, bez pismenosti,
bez vladara, bez dvoraca, bez blaga i novca, bez pozorišta
i škola, ali jedan grad bez svetilišta i bez božanstva nije
još niko Video i neće ga niko ni videti!« (Plutarh)

»Nema naroda koji bi bio tako surov i divalj, da nema vere u Boga,
mada mu suštinu i ne poznaje. « I još: »Iz čitave množine raznolikih
stvorova nema nijednog osim čoveka koji bi imao ma kakav pojam o Bogu;
i obratno, među ljudima nema nijednoga naroda koji bi bio tako divalj
da ne bi bio svestan da mora postojati božanstvo, ako i ne zna
upravo kako.« (Ciceron)

»Svim ljudima je urođena misao o bogovima, i nema nigde plemena
koje je tako daleko od zakona i morala, a da ipak ne poštuje
neke bogove.« (Seneka)

Kao što vidimo, postoji veliki
broj ljudi koji misle da je religija
svuda prisutna i da je svest o
Bogu ugrađena u dubinu ljudske
duše. To je čovekova neodoljiva
težnja da upozna i dodiruje Onoga
koga smatra svojim Ocem
i Stvoriteljem, kao što je
i Avgustin jednom rekao:
»I nemirno je srce naše, dok
se u Tebi ne smiri, Gospode„.
”
cartensius
(pisac)
2015-01-29 07:43 PM
Leeuw u knjizi »Fenomenologija religije« stoji:
»Ne postoje narodi bez religije.
Na početku istorije ne postoji
oblik ateizma; religija postoji uvek
i svuda. Ateizam je individualan
fenomen koji se manifestuje kao
religija bežanja od Boga’.«
(str. 100 Upoznajmo religiju)
Religija je psihološki i istorijski fenomen,
ali isto tako ona je i Božje
otkrivanje čoveku. Oduvek je bilo
ljudi koji su se neprijateljski izjašnjavali
o religiji. Postoji mnogo razloga za takav
stav prema religiji; ovde bih pomenuo samo tri:
Prvi razlog: koristoljublje i kao dobar
primer imamo Judu, Hristovog izdajnika.
Ovaj razlog koristili su mnogi,
koji su pisali ne onako kao što su mislili,
već da bi ugađali caru, crkvenim vođama
i onima koji su imali vlast i od kojih su
očekivali neku korist. Isto tako,
bilo je i takvih slučajeva kada su od straha,
pod pretnjom smrću, pisali onako
kako im je zapoveđeno.

Drugi razlog: spoljašnje poznavanje religije. To znači, da su neki
svoja mišljenja i stavove stvorili na osnovu nedovoljnog poznavanja
suštinske prirode prave religije. Mnogi koji su bili gnevni na Crkvu
zbog njenog ponašanja ranijim vekovima i otpada od prave religije,
iskaljujući svoj bes prema njoj, naneli su zlo i pravoj religiji,
rušeći ljude koji imaju poverenje u Crkvu i smatraju je Božjom
institucijom na Zemlji.

Drugi razlog će se nastaviti, nrekinuto zbog nedovoljnog vremena,
hvala na razumevanju.

PLP
(driver)
2015-01-30 01:26 AM
Postovanje Pisac,
moram malo da te ispravim.
Bog nije osoba, već Stvoritelj,a religija je pokusaj kontakta coveka sa Bogom.U startu imamo problem, jer Boga ne zanima religija, zanima ga nasa dusa, pa zato možemo slobodno napisati Duhovnost.
Zašto piše u Bozijoj reci:
Da Bog zatvori sve u neverstvo da sve pomiluje ?
Religija jeste poprimila univerzalno znacenje, i sluzi upravo za manipulaciju, jer je i Isus upozoravao na ljudsku filozofiju, tj. manipulaciju.
Seti se samo zašto su se upotrebljavali krstaski ratovi.Isto kao i danas sto radi Islamska Država.
Bog nikada nije uspostavio religiju, već covek, jer i sama reč potice iz latinsko:religiare;
Bog kroz Isusa uspostavlja kontakt sa ljudskom vrstom, opominjuci je šta joj valja ciniti, jer cela poenta Bozije reci je Vecni zivot.
U pravu si da je religija Utociste za ljudsku vrstu,ali u smeru Duhovnosti, jer ako i sam imaš iskustvo, da li primecujes kako deluje na tebe, malo stresa, a mnogo radosti u kontaktu sa Bogom.
Još su i neolitski narodi stvarali bozanstva, jer su se plasili nepoznatoga,a u slavu toga nepoznatoga su i vrsili obredne ceremonije, žrtvujuci kako ljudsko biće tako i zivotinje.

Ciata:Oduvek je bilo
ljudi koji su se neprijateljski izjašnjavali
o religiji;
Slazem se sa tim i dok je sveta i veka, tako će i biti.
Ali, razlog je sasvim druge prirode,a to imamo navedeno u Bozijoj reci, i ovaj stih će sve objasniti:
Jov 2,2 I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih.
Znamo da je pali andjeo „dobio ” zemlju na koriscenje, pa prema tome sve razloge koje ćeš navesti u buducnosti pocinju od ovoga stiha,a znamo dobro i zašto, a toje jer je Lucifer hteo biti bog umesto Boga, pa je dobio kaznu, radi na zemlji punom snagom, da čak i odabranima uzme dusu, ako je ikako moguće.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2015-01-30 01:53 PM
PLP:„a to je jer je Lucifer hteo biti bog umesto Boga, pa je dobio kaznu, radi na zemlji punom snagom, da čak i odabranima uzme dusu, ako je ikako moguće.”
--

То легендо, стари друже, тако је!

ех, шта би ми без „Луцифера” и да није њега, морали би да га измислимо:)

Драги моји, Луцифер је метафора, реч је о „Божјем” ремек делу, о слободној вољи истог, о човеку.

Бог није поставио границу, зашто би, Он је безконачан.

И није казнио илити бацио на земљу неког Луцифера, нема потребе за то, „божје царство нема краја, тако да му нико не може узети то место.

Слабо контате ту вашу причу, хватате се једне ствари, заборављате другу, и тако у круг. Како вам не досади:)))

Како да је, поздрав и добродошао назад ПЛП, а поздрав и нашем цењеном Писцу.

”
cartensius
(pisac)
2015-01-30 07:38 PM
nastavak: drugi razlog...(skraćeno) jer analiziranje Marksovih misli
o religiji obrazložio sam vrlo opširno.

Marks je, međutim, imao još jednu tezu koju je formulisao i opisao
u „Kapitalu”, u „Kritici Gotskog programa”, na desetine drugih mesta,
gde navodi religiju kao jednu vrstu opijuma. Onaj ko pažljivo čita
izvorne Marksove tekstove videće da je to vrlo precizna formulacija,
jer opijum je anestetik potreban u svakodnevnom životu ljudi da bi
lakše proveli svoj vek. Marks je bio nesporni genije i to mu niko
nije osporio za života, ni potom. Jedan od onih genija kakvi se u
istoriji ljudske misli javljaju možda dva puta u toku jednoga stoleća
kod srećnijih naroda. Doktorirao je kao mlad čovek na Epikurovoj
teoriji religijskog poimanja sveta.

Dakle, kada je rekao da je religija opijum za narodne mase, on nije
ništa loše rekao nego je konstatovao jedno stanje, jer čovek u
očajanju, poniženosti i odbačenosti, najbolje poima koliko mu je taj
opijum ne samo potreban nego i spasonosan.

Prvi put su ovu Marksovu misao da je religio opijum, krivo razumeli
sa pogubnim posledicama, ruski komunisti, koji su reč „opijum” preveli
sa „jad”, „otrov”. Marks nigde nije rekao da je religija otrov za
narod, za ponižene i uvređene, nego je rekao da je opijum, a Rusi su
bukvalno prevodili.

Evo sledećeg komentara na Marksovu izjavu:
Verujem da je Marks mislio, kada je to rekao, na religiju koja pravi
razlike među ljudima, koja odvaja ljude rasno, nacionalno, ideološki
ili po nekoj drugoj osnovi, koja oduzima čoveku slobodu i slobodnu
volju, religija koja ne voli sve ljude, ili ljude koji ne misle isto,
koja umesto ljubavi seje mržnju. Takva religija je štetna i nepoželjna.
Religija ima uzvišenu ulogu, ona nas vraća Bogu i Istini i ponovo nas
vezuje za Onoga koji je pobedio smrt i koji je izvor života.
To može biti samo prava religija. Religija zaista čoveka može
»opijati« ljubavlju, razumnim odlukama i raspoznavanjem istine od
mraka, može ga »opijati« verom u progres, u visoke moralne principe
i ideale. Tamo gde se upražnjava prava religija, ljudi su psihički
i fizički zdraviji i srećniji.

Prava religija donosi čoveku radost i blagostanje. Zamislite kako
bi bilo kada bi u jednoj zemlji bio ispoštovan samo jedan od njenih
principa, npr. da se ne krade. Koliko bi to značilo za
jednu državu i koliki bi to napredak bio. Ako ljudi prisvajaju
tuđe, ko je kriv: religija ili čovek? Vidimo da prava religija ne
može biti štetna!

Pozdrav svima, ovoga puta i Gavrilu a PLP-u takođe sa kratkom
napomenom da nisam teolog, iako koristim i biblijske čitate, moj
pristup religiji je na svojstven način moje malenkosti. Cartensius.



cartensius
(pisac)
2015-01-30 08:26 PM
Treći razlog dotiče se same srži religije i obuhvata: prihvatanje,
predanje sa verom (poverenje), oslobađanje od materijalističkih
predstava i shvatanja, poštovanje njenih moralnih normi i principa
koje su obuhvaćene kodeksom od »Deset Božjih zapovesti«, sažetim
u dvema Isusovim zapovestima:
»Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom,
i svom misli svojom. Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe„.

Ako religiju želimo da sagledavamo na osnovu etimologije same te
reči, ona bi označavala neku vezu i povezanost sa nečim ili nekim.
Ta povezanost izgleda sasvim prosta, ali ona, ipak, nije tako
jednostavna. To znači nešto vezati, a ako se odveže ponovo vezati.
Jedan primer: Žena koja je bila vezana za svoga muža (udata) da
bi se ponovo vezala (udala) za drugog čoveka, mora najpre da raskine
vezu sa prvim mužem da bi uspostavila vezu sa drugim.
Da li se vezala za pravu osobu, prvi ili drugi put, je pitanje koje
sada ne postavljamo, ali kad je reč o duhovnoj vezi, odnosno
»religiji«, prava Osoba je, naravno, Bog.

Zato je potreban raskid (razvod) sa zavišću, sa mržnjom,
sa rđavim navikama i poroci¬ma, raskid sa zlom, raskid sa
sotonom. To nije samo teško već i nemoguće da ostvarimo
sami, tj. bez Božje pomoći.

Dakle, nije dovoljno verovati, nego i poštovati i držati sve što Bog
kaže. Sve ono što nije u skladu sa Božjom voljom i moralnim principima
kida vezu sa Bogom, odnosno sa pravom religijom.
Svaka drugačija religija od prave Božje, je pogrešna religija,
pa makar verovala u Božje postojanje. Veza sa Bogom, takođe, mora da
bude lična, ne institucionalna, ne porodična, ne društvena ni državna,
samo lična. Ne može jedan otac da uspostavi vezu sa Bogom umesto
svojih sinova ili kćeri, pa da deca uživaju zahvaljujući očevim
zaslugama. On može samo za sebe lično da se pobrine, a i
deca isto tako, kada se radi o vezi (religiji) sa Bogom.
Svako uzima hranu za sebe, nikako za druge.
To nije mogao ni Noje, ni Danilo, ni Jov, pa ni bilo koji crkveni otac.
Jedini način je da svako za sebe lično uspostavi tu vezu.

”
cartensius
(pisac)
2015-01-30 08:45 PM
Da, religija je za čoveka i ona mu je potrebna. Životinje
nemaju religiju, one je ne razumeju, ne poznaju i nemaju potrebe za
njom. Dati isti sud o pravoj kao i o pogrešnoj religiji je vrlo opasno.
To je isto tako kao kada u isti sud stavite dve hemijski suprotne
materije koje mogu da izazovu požar, eksploziju, pa čak i katastrofu.
Staviti dobro i zlo u istu posudu je opasno, nepodnošljivo,
neprihvatljivo. Potreban je trud za činjenje zla, a koliko je tek
truda potrebno za činjenje dobra?

Veza sa Bogom, religija, treba da bude ispred svih interesa, jer nju
može održati samo prava i istinska ljubav.

Religija ne može sebe da proglasi pravom zato što ima neke
moralne normative i elemente prave religije i zato što je predmet
njenog verovanja vrhunsko poštovanje određenih moralnih principa
ili, kako smo napomenuli, ako samo veruje u Boga.
cartensius
(pisac)
2015-01-30 09:05 PM
U životu nekih indijanskih plemena pojedine moralne vrline su na vrlo
visokom nivou i zakon nije potreban zato što ljudi iz straha od
prirodnih sila poštuju te moralne principe. Slični primeri postoje
i kod nas, npr. da se u nekim danima ne sme raditi iz straha od
odmazde, npr. na dan Svetog Ilije, Ognjene Marije itd. Da li ono
što činimo treba da činimo iz straha, misleći da će Bog takvu
religiju da prizna? Sigurno ne, Bog želi službu iz ljubavi, a ne iz
straha.

Što se tiče mišljenja pojedinih filozofa da je religija
nastala u primitivnom dobu i da će ona polako nestati,
smatram da su takva mišljenja neodrživa. To bi značilo da
su u jednom istorijskom periodu ljudi odlučili da
obrazuju sveštenike i teologe, koji su imali zadatak da
izmisle religiju, da varaju i iskorišćavaju narod.
Međutim, to je nelogično. Mnogo je logičnije
pretpostaviti, da su prvo postojali vernici kojima su
bili potrebni sveštenici radi obavljanja obreda i
rituala, pa makar i radi iskorišćavanja njih kao vernika.
cartensius
(pisac)
2015-01-30 09:28 PM
Neprijatelj prave religije izmislio je na stotine lažnih religija da
bi zamenio ili izjednačio lažne religije sa pravom.
Kritičari nisu u pravu kada ne odvajaju lažnu religiju od prave, već
ih stavljaju »u isti koš«. To je velika nepravda, zlo i greh.
Do današnjeg dana nisam našao, niti makar čuo, da postoji neka
razumna kritika prave religije, nego svaka kritika razmatra verovanje
lažnih religija, da bi se na kraju dao sveopšti zaključak o religiji
i onom što ona uči. eligija povezuje ljude sa Bogom.
Oni koji se dvoume da li da religiju prihvate ili ne prihvate,
neka se pitaju: ta je bolje, vezati se za život ili vezati se za smrt?
Ako ne voliš, bićeš nesrećan, ako voliš postaješ rob! Rob istini i
rob Bogu.


Prava religija ima samo jedan određeni cilj, da čoveka ponovo veže
za Boga, da ponovo spoji pokidanu vezu. Ona je potreba a ne luksuz,
ona je Istina i ona je život. Nije izmišljotina da bi se pomoću
nje držali u pokornosti i iskorišćavali drugi ljudi. Prava religija
nikoga ne iskorišćava, ona je korisna, jer vodi poznanju Istine i
Boga, a kao korist donosi spasenje i večni život.
(Wangen,19.3.1996).
Bazorilo
2015-01-31 06:01 AM
Da,Gospod Isus Hristos na pitanje bogatog mladica:šta ću ciniti da dobijem zivot vecni,odgovara:Idi prodaj sve sto imaš i podaj siromasima i imaces blago na nebu.
Zanimljivo,nije rekao -...podaj crkvi.U prvoj zajednici Hristovih sledbenika sve je bilo zajednicko.Tako da su imucniji prakticno snosili troskove izdržavanja svoje siromasnije brace.Ali je cinjenica,da su uvek imali dovoljno za sve,jer je raspodela bila na Biblijskim osnovima.
Zato podupirem tvoju misao,da kriticari vere u Boga,trebaju dobro da razmisle i ogranice svoje primedbe i kritike na one verske denominacije koje se ne drže u potpunosti biblijskih nacela.
Rudolf
2015-02-02 06:21 PM
Postovani Pisac

Pišes, da postoje samo dve religije istinita i lažna i naravno, to je tvoje mišljenje. Ali, u nasoj diskusiji možemo postaviti pitanje: Ko će da presudi koja je to istinita a koja lažna, i po cijoj istini to treba prosuditi, po tvojoj, mojoj, njegovoj ???... Svaki covek ima svoju istinu, te tako istina ima vise nego sto ima ljudi na ovom svetu, zato što postoje još i pravne istine, sudske, carsijske itd... ili možda si mislio na apsolutnu istinu – na Bozju istinu? Ali Apsolutna istina – Bog, Ona nije stvorila ni jednu religiju. Religije su tvorevine ljudi!
Upitajmo pravoslavca, katolika, muslimana, jevrejina ili bilo kog pripadnika neke religije, koja je religija istinita? I verujem da je svima jasno kakav ćemo odgovor dobiti.

Mislim, da bi se moglo reci, da je Stvoritelj inspirisao svoje izabranike vibracijama svojih zakona, a oni su nam ostavili svoju interpretaciju tih zakona – svoje ucenje... Konfucije, Mojsije, Zaratustra, Buda, Hristos, Muhamed itd, itd... i od tih ucenja pojedinci ili grupa ljudi – svestenstvo, oblikovali su svoje verovanje - svoje svete knjige - svoje religije.
Meni se čini,da je nebitno samo poreklo reci ''religija'', jer to je zaista samo jedna reč koja oznacava jednu od mnogobrojnih organizacija, koja svaka na svoj način tumaci objašnjava i dozivljava ucenje ''svog'' ucitelja.
Da se potsetimo, religija bas kao i svaka druga organizacija ljudi, može funkcionisati samo sprovodjenjem moći – vladanjem, a nikako sprovodjenjem ljubavi...
Potrebno je još i naglasiti, da verovanje u jednoga Boga i religija, to su dva sasvim odvojena pojma.
Rekao bih, da je verovanje u jednoga Boga rezultat vlastitog dozivljaja, posledica potpuno lične – individualne i subjektivne spoznaje, sto je metafizicke prirode – nadempirijski, odnosno dozivljaj koji je iznad svakog iskustva – i svemu tomu u stvarnosti nije potrebna nikakva religija ili kako to sam Hristos kaže:

...„samo čovekovo srce (srce duše njegove) jeste živi hram (crkva) istinitoga, jednoga i jedinoga Boga a čovekova dela ljubavi su jedino istinito bogosluženje i samo na takav način se ispravno pokazuje ljubav prema Bogu, te su tako samo dela ljubavi prema bližnjem jedino pravilna i meni draga molitva.

sa postovanjem”
cartensius
(pisac)
2015-02-03 06:05 PM

Rudolf
02. februar 2015. u 18.21
Postovani Pisac

Pišes, da postoje samo dve religije istinita i lažna i naravno, to
je tvoje mišljenje. Ali, u nasoj diskusiji možemo postaviti pitanje:
Ko će da presudi koja je to istinita a koja lažna, i po cijoj istini
to treba prosuditi, po tvojoj, mojoj, njegovoj ???... Svaki covek ima
svoju istinu, te tako istina ima vise nego sto ima ljudi na ovom
svetu, zato što postoje još i pravne istine, sudske, carsijske itd...
ili možda si mislio na apsolutnu istinu – na Bozju istinu? Ali
Apsolutna istina – Bog, Ona nije stvorila ni jednu religiju.
Religije su tvorevine ljudi!
Upitajmo pravoslavca, katolika, muslimana, jevrejina ili bilo kog
pripadnika neke religije, koja je religija istinita? I verujem da je
svima jasno kakav ćemo odgovor dobiti.

Cenjeni Rudolf,
pokušavam da me razumeš. Reč „RELIGIJA”, dobila je mnogostruko
značenje (univerzalno), da li slučajno ili umišljeno-namerno, to je
pitanje za drugu priliku. Neka podela mora da se napravi. Verovatno
si osvedočen koliko je ružnih stvari stavljeno na plećima religije.
Zato sam i pokušao da dam etimološko-pravo značenje ove reči.
Brkanjem pojmova pravi se velika greška i nastaje pravi haos. Dakle,
pošto je „RELIGIJA”, veza (povezanost) dva bića, Boga i čoveka, to
je jedan pojam, to sam nazvao pravom ili istinitom religijom. Ako se
ta veza ukida, možemo reći, kao neki ugovor dveju strana, onda to više
nije prava religija. To se može dogoditi, ako jedna strana pogazi
taj ugovor. Svaki čovek može, ako hoće, da se veže, da uspostavi
vezu, religiju sa Bogom. Ta veza-povezanost može biti samo lična.
Ja mogu da jedem samo za sebe, ne i za drugoga. Noje, Jov i Danilo,
nisu mogli svojom pravdom i povezanošću sa Bogom da izdejstvuju čak
ni za svoju decu. Veza, povezanost „RELIGIJA”, može biti samo lična,
ne institucionalna, kao što si pomenuo razne crkvene organizacije:
možda tradicionalne Crkve, sekte...

Ko će da presudi koja je istinita, koja lažna...?
Pa ko će, nego sam Bog, na predstojećem sudu Božjem.

Tačno je da na svetu ima mnogo istina i svi ističu neku svoju istinu.
Ako mislim na Apsolutnu, sigurno da mislim, jedino je ona prava,
Istina i Religija. Sve druge istine i religije su ljudske.

Mislim, da bi se moglo reci, da je Stvoritelj inspirisao svoje
izabranike vibracijama svojih zakona, a oni su nam ostavili svoju
interpretaciju tih zakona – svoje ucenje... Konfucije, Mojsije,
Zaratustra, Buda, Hristos, Muhamed itd, itd... i od tih ucenja
pojedinci ili grupa ljudi – svestenstvo, oblikovali su svoje
verovanje - svoje svete knjige - svoje religije.
Meni se čini,da je nebitno samo poreklo reci ''religija'', jer to
je zaista samo jedna reč koja oznacava jednu od mnogobrojnih
organizacija, koja svaka na svoj način tumaci objašnjava i dozivljava
ucenje ''svog'' ucitelja.
Da se potsetimo, religija bas kao i svaka druga organizacija ljudi,
može funkcionisati samo sprovodjenjem moći – vladanjem, a nikako
sprovodjenjem ljubavi...
Potrebno je još i naglasiti, da verovanje u jednoga Boga i religija,
to su dva sasvim odvojena pojma.
Rekao bih, da je verovanje u jednoga Boga rezultat vlastitog
dozivljaja, posledica potpuno lične – individualne i subjektivne
spoznaje, sto je metafizicke prirode – nadempirijski, odnosno
dozivljaj koji je iznad svakog iskustva – i svemu tomu u stvarnosti
nije potrebna nikakva religija ili kako to sam Hristos kaže:
...„samo čovekovo srce (srce duše njegove) jeste živi hram (crkva)
istinitoga, jednoga i jedinoga Boga a čovekova dela ljubavi su
jedino istinito bogosluženje i samo na takav način se ispravno
pokazuje ljubav prema Bogu, te su tako samo dela ljubavi prema
bližnjem jedino pravilna i meni draga molitva.

sa postovanjem”

Na osnovu ove rečenice, mislim da se razumemo:
„Potrebno je još i naglasiti, da verovanje u jednoga Boga i religija,
to su dva sasvim odvojena pojma”.

Pozdrav svima, Cartensius.



cartensius
(pisac)
2015-02-03 06:17 PM
Cenjeni Bazorilo,
hvala za ovaj komentar, upravo se krenulo u onom smeru koji će nam
omogučiti, da se što bolje rasvetli načeta tema.

„Zato podupirem tvoju misao,da kriticari vere u Boga,trebaju dobro da
razmisle i ogranice svoje primedbe i kritike na one verske
denominacije koje se ne drže u potpunosti biblijskih nacela”.

Pozdrav, Cartensius.
cartensius
(pisac)
2015-02-03 06:32 PM
Gavrilo Prijatelju,
rođenog brata ili sestru nemam, imam ih na osnovama: stranačkih,
boračkih, verskih, fejsbuhovskih...ali, Neko je rekao da,
„ima prijatelja vernijih i od brata”, u što ne sumnjam, mnogo sam
primera o tome pročitao, pa i lično doživeo. Rekao si da se u mnogim
stvarima ne slažemo, čista istina, da se poštujemo, to možemo.

Pozdrav, Cartensius.
cartensius
(pisac)
2015-02-03 06:38 PM
Poštovani,
hvala na kratkoj ali sažetoj misli.

escada
(¡)

26. januar 2015. u 01.25
Verniku definicija ne znači ništa. On veruje iznutra.
Pozdrav, Cartensius.
cartensius
(pisac)
2015-02-03 06:52 PM
Cenjeni PLP,
pažljivo sam pročitao tvoj komentar. Ima nešto što bih želeo da mi
pojasniš i to ćemo u narednim prilikama. Nisam stigao da pogledam
link koji si postavio, tako ne znam o kakvom se predavaču radi, koju
doktrinu brani i tome slično.
Hvala na obilnom komentaru, tako nastavi.
Pozdrav, Cartensius.
cartensius
(pisac)
2015-02-03 07:13 PM
Cenjeni Polaris,
nažalost, u današnjem svetu, sve je manje autoriteta a više pokušaja
da se sve obezvredi i poništi. Pitanje, koje postavljaš, je veoma
dobro, vrlo važno i aktuelno, kada bi ljudi više o njemu razmišljali,
sigurno je, da bi se došlo do velikog pomaka u današnjem društvu.
Koliko ima ljudi danas, koji o ovom ozbiljnom pitanju razmišljaju?

POLARIS
(doktor)

26. januar 2015. u 04.09
„Који то ауторитет и на основу којих аргумената одређује исправност
религије. Таквим начином размишљања поништава се вриједност сваке
религије. Јер наравно сви ми можемо пронаћи наше аргументе да
обезвриједимо неку религију.

Гдје нас то води”?
Odlično razmišljanje, pozdrav, Cartensius.
Rudolf
2015-02-04 08:26 AM
Pisac

Pišes: „...posto je ”RELIGIJA„ veza (povezanost) dva bica Boga i coveka, to je jedan pojam...”
Ti ocigledno i uporno mesas babe i zabe, zauzimajuci se za instituciju religije, čije svestenstvo uporno tvrdi, da je ona veza između Boga i coveka. Ali ako je to tvoj nivo svesti, pa neka ti bude. Pretpostavljam da si svestenik jer to je njihov kredo. Sasvim ocigledno pokazujes kako je coveku važno da se ogradi, da se suzi na nivo „svoje istine”, odnosno da se fiksira - zaustavi u svom licnom razvoju. „Sve tece, sve se kreće”, i to vazi i za nasu svesnost...
Naglasavam: Verovati u jednoga i jedinoga Boga, to je rezultat vlastitog dozivljaja, posledica potpuno lične - individualne i subjektivne spoznaje, sto je metafizicke prirode - nadempirijski, odnosno dozivljaj koji je iznad svakog iskustva... i tom verovanju nije potrebna nikakva religija.

s postovanjem
Rudolf
2015-02-04 11:56 AM
Pisac
Potrebno je da naglasim, da ja nisam protiv religije, to nikako. Našim prisustvom u zivotu naše religije (svaki pojedinac u svojoj religiji), mi trebamo tu zajednicu da vratimo na Bozji put – put mira, međusobnog razumevanja odnosno, na put ljubavi prema svom bliznjem – čini drugima samo ono sto bi zeleo da drugi cine tebi...

Pogledajmo šta nam Hristos porucuje:
05. Zapamtite: ono što sam tada rekao apostolima i učenicima o prvosveštenicima i pismoznancima, to sada kažem i vama u odnosu na crkvu i njene sluge.
06. Pratite njihovo učenje kada najavljuju Moju reč, poniznost i ljubav. Ali njihove reči nemojte slušati i prihvatati, jer su usmerena protiv Moje reči. Sveštenici su se okrenuli zemaljskim dobrima ovoga sveta; nemojte da dozvolite da vas zavedu i prevare!
07. Spoljna crkva jeste kao i kora na drvetu mrtva, i što je spoljašnija to je mrtvija. Niko ne može da se nahrani sa takvom mrtvom korom. Ali ako oduzmemo živom drvetu mrtvu koru, posebno u zimska vremena, tada će drvo da pretrpi veliku štetu a možda će i sasvim da propadne. Isto tako se odnosi spoljašnja crkva prema unutrašnjoj crkvi, baš kao i spoljašna kora drveta prema unutrašnjem živom drvetu!
08. Po spoljašnjoj crkvi zaista nikada vam neće doći carstvo Božje, več samo po unutrašnjoj crkvi (po čovekovoj Duh-Duša prirodi) dolazi duhovni Život. Ali ta spoljašnja crkva jeste zaštita unutrašnjoj crkvi i nju može svako veoma lako da nađe, ako to želi.
09. Pri tome je sasvim sve jedno u kojoj i u čijoj spoljašnjoj crkvi se nalazite, važno je samo da se tamo najavljuje neko od Mojih imena i Moja reč! Nije potrebno da se drži cela Biblija u glavi, da bi time neko mogao da nađe Mene i Moje carstvo. Za to su dovoljna i mnogo manja znanja ali je važno da se živi po njima.
10. Ko čini kako je to u evanđelju najavljeno, njemu će se približiti Božje carstvo kao što i piše u evanđelju …„bio si Mi veran nad malim, zato ću te postaviti nad velikim”…
11. Ko se zadesi u bilo kojoj spoljnoj crkvi i čuje najavljivanje Moje reči i pomisli da su te reči lažne i mrtve, jer se u crkvama i onako dešavaju mnogo laži i prevara te je napažljiv i …baca vodu iz kade zajedno sa detetom … i … psuje celo drvo jer mu je spoljna kora mrtva … - on je sličan onom slugi što je dobijen jedan novčić zakopao, te će isto tako jednom da bude osuđen.
12. No onaj, koji je po unutrašnjoj crkvi potpun, njemu se neće uračunati kao greh što je posetio molilnicu spoljašnje crkve. To je još uvek mnogo bolje nego da je otišao u kafanu. Neka se ne nervira zbog unaokolo postavljenih idola; neka Mene moli da to tamno mesto osvetlim Mojom svetlošću – na takav način biće siromasima duhom dragi brat, koji će time zaslužiti večitu i veliku platu. Amen.
13. Ovo govori Gospodar spoljašnje, koji je ujedno i Gospodar istinite unutrašnje crkve (crkve u našoj duši) Amen. Amen. Amen. (jl.him2.374).

s postovanjem
cartensius
(pisac)
2015-02-05 06:55 PM
Cenjeni Rudolf,
pokušavam da me razumeš. Reč „RELIGIJA”, dobila je mnogostruko
značenje (univerzalno), da li slučajno ili umišljeno-namerno, to je
pitanje za drugu priliku. Neka podela mora da se napravi. Verovatno
si osvedočen koliko je ružnih stvari stavljeno na plećima religije.
Zato sam i pokušao da dam etimološko-pravo značenje ove reči.
Brkanjem pojmova pravi se velika greška i nastaje pravi haos. Dakle,
pošto je „RELIGIJA”, veza (povezanost) dva bića, Boga i čoveka, to
je jedan pojam, to sam nazvao pravom ili istinitom religijom. Ako se
ta veza ukida, možemo reći, kao neki ugovor dveju strana, onda to više
nije prava religija. To se može dogoditi, ako jedna strana pogazi
taj ugovor. Svaki čovek može, ako hoće, da se veže, da uspostavi
vezu, religiju sa Bogom. Ta veza-povezanost može biti samo lična.
Ja mogu da jedem samo za sebe, ne i za drugoga. Noje, Jov i Danilo,
nisu mogli svojom pravdom i povezanošću sa Bogom da izdejstvuju čak
ni za svoju decu. Veza, povezanost „RELIGIJA”, može biti samo lična,
ne institucionalna, kao što si pomenuo razne crkvene organizacije:
možda tradicionalne Crkve, sekte...

...pošto je „RELIGIJA”, veza (povezanost) dva bića, Boga i čoveka, to
je jedan pojam...

To se može dogoditi, ako jedna strana pogazi
taj ugovor. Svaki čovek može, ako hoće, da se veže, da uspostavi
vezu, religiju sa Bogom. Ta veza-povezanost može biti samo lična.
Ja mogu da jedem samo za sebe, ne i za drugoga. Noje, Jov i Danilo,
nisu mogli svojom pravdom i povezanošću sa Bogom da izdejstvuju čak
ni za svoju decu. Veza, povezanost „RELIGIJA”, može biti samo lična,
ne institucionalna, kao što si pomenuo razne crkvene organizacije:
možda tradicionalne Crkve, sekte...

-drugi pojam=ljudske tvorevine: razne crkvene organizacije:
možda tradicionalne Crkve, razne denominacije,sekte,
Udruženja, novi svetski poredak...

Ako se strogo poštuje prvi pojam i princip, da se svako lično
povezuje sa Bogom, ne preko neke institucije, nego lično,
problem je rešen.

Hvala na druženju, hvala da si me razumeo,srdačno uz
Pozdrav, Cartensius.
cartensius
(pisac)
2015-02-05 07:05 PM
Da li je naša veza-povezanost-religija, sa Bogom istinska ili
formalna, to samo dragi Bog može da zna.
Boga ne možemo prevariti. Cartensius.
Comment Remember this topic!
Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.