Овде је добар чланак у вези са покајањем и исповешћу.
По речима Св. Владике Николаја, покајање је у ствари, буна против себе самог.
Значи покајање није тражити од неког да нам нешто опрости, већ схватање нашег греха, наше кривице, и искрено признање самом себи да смо згрешили.
Покајање није ствар импулса, или неке тренутне одлуке већ одбацивање, гордости, зависти, отварање срца љубави а не бити злопамтило, и осуђивати друге.

http://tinyurl.com/l499ugd

Ваше проблеме не рјешава религија и вјера, ви морате мјењати ваше културне, интелектуалне, моралне и етичке вриједности.

Квелекс пита како се искрено покајати и трежи „упутство за употребу”, као да је то отићи у супермаркет купиш „вениш” и скинеш све флеке.

Ово његово питање више доживљавам као провокацију, јер просто не могу да вјерујем да неко може поставити овакво идиотско питање.

Ако заиста желиш да се покајеш за то ти не треба упутство, јер снага твоје жеље за покајањем ће да ти покаже начин како да то урадиш!

А ти „ценим_ја”, за такву врсту проблема треба да се јавиш неком психологу, који ће у разговору са тобом дати дијагнозу твог проблема и терапију за исти.

Ово је сасвим озбиљан пријатељски савјет без жеље да те увриједим.

*****************
cenim_ja
cenim_ja
24. novembar 2014. u 12.49
Ok polaris.ajde da pretpostavim da si ozbiljan i dobronameran...pretpostavimo da je moj greh recimo kradja...jel i dalje mislis da je to slučaj za psihologa?
*****************

Наравно! Није срамота ићи психологу. Психолог као стручна особа може много да помогне у великом броју ситуација, а крађа као и клептоманија су свакако за почетак у домену психолога, само што је код нас непопуларно ићи психологу. А вријеме у којем живимо, окружење у којем се налазимо и разне стресне ситуације указују да је свима нама потребно са времена на вријеме посјетити психолога, да би смо се могли ресетовати.

Ne ponoviti zlo delo, eto kako.

*****************
cenim_ja
24. novembar 2014. u 19.40
normalno da nije sramota,alikad treba otici majstore...
da se vratimo na lopova...
recimo jednom je dosao na ideju da zameni cenu nekom proizvodu(to je kradja)pa se onda „pokaje”i kaže neću to vise da radim...i onda nakon godinu-dve opet ponovi-ti kažeš kod psihologa...

pa onda bi trebala 3 psihologa po glavi stanovnika...

ne izgledas mi bas kompetentan za djeljenje uputa za psihologa...moj doktore
*****************

Ако се не варам, овде је била ријеч о жељи за покајањем. Жеља особе која је сама одлучила да се мијења. И за такве особе стоји оно што сам горе написао.

А за лопове тог типа које си навео постоје друге институције као што су „тржишна инспекција”, „правосуђе” и „казнено-поправне институције”.

У овим задње наведеним тј. „казнено-поправним институцијама” опет их чека контакт и комуникација са психолог.

Не, ја заиста нисам компетентан да дајем упут за психолога. Моја специјалност је хирургија.

Јоцко, мало га претера.
Као прво како неки верник може да ти одговори, шта и како би радио ако мисли (или зна) да нема Бога.
Само по себи то значи да није верник, јер како да верује у нешто ако зна да то не постоји?
Сад друго питање је усуштини, зашто се неки верник каје, да се покаже пред Богом, или да се стварно покаје.
Не видим да је Бог иде рекао, дођи, покајсе предамном, и све ће ти бити опроштено, па ради и даље како хоћеш.
Напротив сасвим јасно стоји да покајање мора бити искрено, и да онај ко се каје сам разуме шта је и како згрешио.
Лицемерно је отићи у Цркву, па се исповедити, покајати, и онда по старом до следеће недеље, да сви виде како је неко велики верник, јер се исповеда и каје сваке недеље.
Људе је лако преварити, и могу чак и да поверују у то, али шта то вреди?
Ја сам и навео да је покајање у ствари тражење опроштаја од самог себе, јер свако од нас зна шта је, зашто, и како урадио.
Дал то ико други зна, није ни битно.
Чак и код неверника постоји то, мада они то зову грижа савести.

Nije greh pogledati tudju ženu,ali jeste greh poželeti je protiv
zakonito.Šta to znaci?Znaci ako je udata a ja sam slobodan,greh je ako bi
bio spreman da je istrgnem iz braka i živim s njom makar i za jednu noć.
Šta posle toga može nastupiti u raspletu dogadjaja koji slede?
Zato Gospod Isus Hristos kaže;:Ko pogleda na ženu sa zeljom(a zelja kad
sazri,radja greh),učinio je preljubu u srcu svom.-Mnogi ne cine preljubu
jer nemaju prilike.Prema tome,Bog ceni coveka,po onome šta bi on učinio kad
bi mogao.A čak i mi kao ljudi,vidimo po ponasanju drugih,šta bi oni cinili
da im se ukaze potpuna sloboda vlasti.Koliko vise Bog poznaje ljudske misli.

Јоцко, питање је исувише хипотетичко да би ико могао да ти одговори.
Ти тражиш да ти неко каже шта би било, кад би било.
Сад како да ти на то неко одговои?
Сад што се тиче 50, 100, или 1000, грехова, нигде не стоји колико грехова човек направи не у години већ на дан.
Што горе наведоше, грешне мисли, љубомора, завист и много још тога је исто грех, а не само да је неко згрешио јер је нешто украо.
Онај ко схвати свој грех, тај ће моћи и да се бори са њим.
Признање самом себи да је неко згрешио је једно, а одбијање да се прихвати да је неко згрешио је сасвим друго.
Ми смо само обични људи и грешимо на сваком кораку.
неко увиђа да греши и бар покушава да то исправи, други то прихватају као нормално и не пада им на памет да то исправе.

U produzetku dajem svoje razmišljanje kao nastavak pitanja koje sam postavio.

Pokajanje je blisko vezano za empatiju ili uvazavanja i saosecanja sa drugim bicem.
Dozvolite me da prvo malo proširim moja zapazanja da bi mogao bolje objasniti gornje pitanja I odgovor.
Kao prvo hoću da kažem da nisam ateista t.j. materijalista niti sam klasicni vernik. Uostalom mišljenja sam da su oba tipa isprogramirana ubeđenjima na ovaj ili onaj način.
Dakle, da se ne udaljavam previse od teme., poceli smo pricati o pokajanju. Ovde bi iskoristio priliku da se pozabavim izvorom te reci, I zato moram da zadjem malo dublje u temu mada pokusavam da budem koncizan kolko je to moguće a da docarm blize on sto bih hteo reci.
Kao prvo svi se slazemo da svet t.j. univerzum ili vasiona postoji. To nije moglo da se stvori samo tako. Prvo je nastala misao ja sam, postojim jednog bica koje nije limitirano nicim. To biće je onda pozelelo da iskusi svoje postojanje I pocelo je stvarati. Podelilo je sebe u vise delova koji pored toga sto su bili svesni da su deo originalnog bica ili ajde da kažemo narodski boga bili su takođe svesni I svoje jedinkosti. U ovom momentu radi se o citom energetsko bivštvovanju. Onda su prva bica t.j. duse pocele imitirati njihovog stvaraoca-roditelja I poželeli proširiti iskustvo stvaranjakoje je istovremeno bilo I bozja ideja I poceli su se deliti na manje delove samih sebe. Ovde treba napomenuti da se I moc stvaranja I shvatanja smanjuje kako se udaljavamo od originalnog stvaraoca. Posle odredjenog broja komutacija zadnje duse t.j stvaraoci su poželeli iskusiti sebe u materijalnom svetu. To je rezultiralo stvaranjem materijalnog univerzuma t.j vasione kakvu mi poznajemo. Stvorene su sunca planete galaksije itd. Prvo materijalno bivštvovanje je bilo cisto neorganske prirode. Materijalni univerzum je gledano kroz ljudske oci bio u početku veliki mracan I hladan. Dosli smo do trenutka kada su se posle odredjenoga broja komutacija stvaraoci poželeli iskusiti kao materijalna bica.Process je poceo tako što su stvorene prve subatomske vibracije koje se zbog svoje ucestalosti manifestuju u odredjenim uslovima kao materijalne čestice. Ovde treba da napomenem da je fuzija kao process bio prisutan u početku stvaranja I usled fuzije subatomskih čestica nastao je prvi proton, neutron, electron, koji daljnom fuzijom so se spojili u prve vodonikove atome u obliku kristala posto je svemir bio veoma mracan I hladan. Ovde treba napomenuti da je fuzija kao process uzrokovala taj prvi svemir t.j. materiju da se kontrahira u koncentriranije oblike t.j. u početku vodonik kao materiju. Daljnim procesom privlacenja prvo znaci kroz nuklearne veze u atome pa jonske u molecule I kristale do gravitacione u veca nebeska tela. Svi ti procesi predstavljaju kontrakciju u materiju ili pojam materije I materijalnog sveta kakvog danas poznajemo. Usled privlacenja u vece mase nastala su prva nebeska tela koja su bili cisti vodonik u kristalu. Daljnim privlacenjem usled gravitaciije nstajala su sve veca tela koje zbog pritiska i gustine u svoja jezgra su produzila process fuzije u teze elemente kroz helium, azot, kiseonik pa laksi metal litium, ugljen itd do teskih elementa koji se mogu naći u jezgrima danasnjih zvezda I planeta. Normalo zbig pritiska I temperature su se uvecale I ta jezgra su se otapala I ugrejala sve do momenta dok se taj otop I temperatura nije proširila sve do povrsine I nakraju so pocela kljucati nastala je gasna atmosvera oko njih I eto vam prve usijane kljucale mase zvana zvezda. Ne bih sad ulazio u detalje stvaranja planeta ali najnovija zapazanja su das u oni proizvod t.j. deca zvezda. Prve planete su postale osnova za razvoj organske materije. Materija u obliku minerala vode I vazduha je menjana I masirana posredstvom vatre vazduha međusobnog mesanja tezih I laksih elementa u oblike dok se nije stvorila prva organska materija.
nastavak sledi

Jedanprekodva,

само по један плусић на твојих задњих два, да те не урочим:)

Лепо га ти написа, веома разумно и трезво.

Која би дивота то била када би нам на исто тако леп и разумљив начин, брат Базорило и Стева презентирали формулу ходања по води као и васкрсавања?

Jош увек не, „комон, хит ми” можда ћеш ти успети да ме убедиш.

Формулу плиииииз... па да почнем да пакујем куфере за у рај.

Верујем, штавише убеђен да енглез лаже и да је чиста измиђљотина, Влад се није повампирио, пардон, није васкрсао...

Vidite ovo sto sam napisao u stvari je predugacko da bi se objasnilo u par stranica pa možda za neke zvuci nerazumljivo ali sam hteo da podstaknem malo dublje razmišljanje a u principu još nisam stigao kako stvarno dolazi do pokajanja i osecaja krivice.

zaboravio sam da dodam postoje.
molio bih samo da ignorirate pravopisne greške.

Hvala

Gornjem tekstu treba dodati da je polarnost osobina nizih svetova, i zaboravio sam da ubacim polarnost kod hrišćana se manifetirs u obliku Hrist-Satana, kod muslimana Alah-Dzin itd.

Od uzbuđenja i gradskog meteža, od hirovita mnoštva, od podmuklih rabina, Isus se okrenuo tišini maslinjaka, gdje je mogao biti sam s Bogom. Međutim, u rano jutro vratio se u Hram i kad se narod okupio oko Njega, sjeo je i poučavao ga.
Ubrzo je bio prekinut. Skupina farizeja i književnika približavala Mu se vukući sa sobom jednu prestrašenu ženu koju su grubim, srditim glasom optuživali da je prekršila sedmu zapovijed. Gurnuvši je pred Isusa, rekli su Mu s licemjernim poštovanjem: „Mojsije nam je u Zakonu naredio da takve žene kamenujemo. A ti što veliš?”
Njihovo prijetvorno uvažavanje skrivalo je brižljivo skovanu zavjeru za Njegovo uništenje. Ugrabili su ovu priliku da osiguraju optužbu protiv Njega, smatrajući da će bez obzira na odluku koju bude donio, pronaći povod da Ga optuže. Ako oslobodi ženu, mogli bi Ga okriviti da prezire Mojsijev zakon. Ako izjavi da je zaslužila smrt, mogli bi Ga optužiti Rimljanima da prisvaja vlast koja pripada samo njima.
Isus je za trenutak promatrao ovaj prizor — žrtvu koja je postidena drhtala, dostojanstvene prilike surova lica, lišene čak i ljudskog sažaljenja. Njegov duh besprijekorne čistoće zgrozio se od ovog prizora. Dobro je znao s kojim Mu se ciljem iznosi ovaj slučaj. Čitao je srce, poznavao karakter i tijek života sva-
koga koji se nalazio pred Njim. Ovi lažni čuvari pravde sami su naveli svoju žrtvu na grijeh da bi mogli postaviti zamku Isusu. Ne pokazujući nijednim znakom da je čuo njihovo pitanje, sagnuo se i, gledajući u zemlju, počeo pisati po prašini.
Nestrpljivi zbog Njegova odlaganja i očite ravnodušnosti, tužitelji su prišli bliže, skrećući Njegovu pozornost na ovaj predmet. Međutim, kad su njihove oči, slijedeći Isusove, pogledale na pločnik kraj Njegovih nogu, lica su im se promijenila. Tu, ispisani pred njima, bili su svi tajni grijesi njihovog života. Ljudi koji su to promatrali vidjeli su iznenadnu promjenu izraza lica i gurali se naprijed da otkriju što oni promatraju s takvom zapanjenošću i stidom.
Sa svim svojim neiskrenim izjavama o poštovanju Zakona, ovi rabini, iznoseći optužbu protiv žene, oglušili su se o njegove odredbe. Da poduzme postupak protiv nje bila je dužnost njezina muža, a i krivca je trebalo podjednako kazniti. Postupak tužitelja bio je potpuno nezakonit. Isus ih je sreo na njihovom tlu. Zakon je nalagao da u slučaju kažnjavanja kamenovanjem svjedoci prvi bace kamen. Dižući se i upravljajući svoj pogled na starješine koje su skovale ovu zavjeru, Isus je rekao:

________„Tko je od vas bez grijeha, neka prvi baci kamen na nju!”________

I sagnuvši se, nastavio je pisati po zemlji.
Nije odbacio Zakon koji je dan preko Mojsija niti je pogazio vlast Rima. Tužitelji su bili pobijeđeni. Sada, s razderanim haljinama lažne pobožnosti, stajali su krivi i osuđeni u nazočnosti Beskrajne Čistoće. Strepili su da se skrivena nepravda njihovog života ne otkrije mnoštvu, pa su se jedan po jedan iskrali, sagnutih glava i oborenih očiju, ostavljajući svoju žrtvu s milostivim Spasiteljem.
Isus je ustao i pogledavši ženu rekao: „Ženo, gdje su? Nitko te ne osudi? Nitko, Gospodine, odgovori ona. Ni ja te — reče Isus — ne osuđujem. Idi i od sada ne griješi više.”
Žena je stajala pred Isusom dršćući od straha. Njegove riječi: „Tko je od vas bez grijeha, neka prvi baci kamen na nju!” doprle su do nje kao smrtna presuda. Nije se usuđivala pogledati u Spasiteljevo lice, već je tiho čekala svoju sudbinu. Zapanjena, vidjela je kako njezini tužitelji bez riječi odlaze posti-đeni, a onda su u njezinim ušima zazvonile riječi nade: „Ni ja te… ne osuđujem. Idi i od sada ne griješi više.” Njezino je srce bilo ganuto i ona se bacila pred Isusove noge, iskazujući jecajima svoju zahvalnost i ispovijedajući u gorkim suzama svoje grijehe.
To je za nju bio početak novoga života, života čistoće i mira, posvećenog službi Bogu. Podizanjem ove posrnule duše Isus je učinio veće čudo nego izlječenjem najteže tjelesne bolesti; On je izliječio duhovnu bolest koja vodi u vječnu smrt. Ova žena koja se pokajala postala je jedna od Njegovih nepokolebljivih sljedbenica. Samopožrtvovnom ljubavlju i odanošću uzvratila je Njegovoj milosti koja prašta.
U činu opraštanja ovoj ženi i ohrabrenju da živi boljim životom, Isusov karakter odsjajuje ljepotom savršene pravde. Premda ne prikriva grijeh, niti smanjuje osjećaj krivnje, On ipak ne želi osuditi, već spasiti. Svijet je za ovu zabludjelu ženu imao samo podsmijeh i prijezir, ali Isus je izgovorio riječi utjehe i nade. Bezgrješni je imao sućuti prema slabostima ove grješnice, pa joj je pružio ruku pomoćnicu. Dok su je licemjerni farizeji optuživali, Isus joj je zapovjedio: „Idi i odsada ne griješi više.”
Kristov sljedbenik nije onaj koji odvraća svoje oči okrećući se od zabludjelih, ostavljajući ih da nesmetano idu putem koji ih vodi sve niže. Oni koji prednjače u osudivanju drugih i koji revnuju da ih dovedu pred sud, često su u svom životu mnogo grješniji od njih. Ljudi mrze grješnika, ali vole grijeh. Krist mrzi grijeh, ali voli grješnika. To će biti duh svih koji Ga slijede. Kršćanska ljubav je spora da osudi i brza da primijeti pokajanje; spremna je oprostiti, ohrabriti, postaviti onoga tko luta na stazu svetosti i održati njegove stope na njoj.
--------------------

http://tinyurl.com/n9dmonk

--------------------

http://tinyurl.com/mnpatwp

--------------------

http://tinyurl.com/msb2pwe

--------------------

http://tinyurl.com/pg79a4v

-------------------
http://tinyurl.com/k2dlpe7