Стево, та клиничка смрт и доживљаји духа ван тела је уствари случај када живот виси о концу. Када електро мотор (мозак) не добија потребно гориво он колапса, један део молекуларне масе иструли на месту, а један део електрицитета се буде апсорбиран од стране елемената у близини. Појела маца.

Значи клиничка смрт је нешто слично као када мотор трокира, дешава се да проради, а много пута тотално пролупа и не може да се поправи.

Сад нека ме неко убедои још да зна неке који су нахватали душе и држе их у ковчегу, слично ономе како раде „Гоусбастерс” или шта већ...

И још нешто, пошто сте видим добро упућени у ствар, где почињу небеса (небо) постоји ли граница..где се она налази?

Јербо ако ће мо том дрвеном филосфијом, онда смо без шансе да тамо доспемо.

Знате шта ја мислим, ми јесмо у небеском царству, увек били и остајемо, и ми смо тренутно у пролазу привремено, долазимо и идемо даље, а да би то прострло у сву вечност, ту треба трења, кресања.

Још нешто, заборавили су да вам кажу, Ви сте бесмртни, Алекс Велики, Наполеон, Хомер, нису овде, али њихов Днк-а је распростран овом планетом, као и Днка свега живог до сада, једног дана ће постајати детектор и усисивач који ће сакупити сав тај материјал.

Опет ће неке Фаце бити у тренду, биће враћени у живот, учиће о свом прошлом животу. Да, баш тако, све је могуће, ако некоме то значи, постоји воља и потреба.

Људи ће моћи преко интернета да купе нечији Днка, убаци у неки инкупатор и за пар дана имају свог Хомера, Наполеона.

Лудост већ труби на вратима човечанства, тако и треба, јер је то и једина добра ствар код човека, беш кишну глисту и њен живот која то не поседује.

Стево, веселиш ме пријатењу, твоје мишљење да овде има шта да се озбиљно дискутује.

То све ипак не значи да нека душа напуста тело, лебди изнад тела, заебите ту причу само зато што се уклапа са неким васксењем и путовањем душе у тамо неко царство. Јбт не могу да привикнем да сте до толико изфантазирани. Ја барем то свесно радим, код вас се то одвија махинално.

Мало вам завидим на ту спонтаност, права ствар, без претварања. Ви сте бре професионалци могло би се рећи. Ки они „Стендап комедијан”.

Одакле ја сад могу да знам да ли су у тим тренутцима код тих биле очи отворене, знамо да се преко њих околина (светлост) осликава и улази унутар. Као код старих фотоапарата, остане негатив са сликама.

Тако исто буде запиисано и у рецепторима можданих ћелија. Иста ствар са ушима.

Па кад се овај пробуди и освести, он налази информацију шта се десило наоколо њега.

Али сте ви заједљиви, у ситнице би да залазите а то би да објашњавате религиозном терминологијом.

Пишите молим вас, пишите, зато и имамо ово место. А ја волим да вас читам, весело ми некако.

he-he,

toliko se plaše smrti da ko' da ništa drugo ne rade
nego kopaju nebulozne tekstove eda bi se malo utešili i
smirili.

Kako to da sva ta svedočenja potiču iz veoma sumnjivih izvora,
sa operacionog stola uglavnom.
Ljudski um, ovde ga možemo zvati i duša, je čudo jedno veliko.
Ali svakako, kad napušta telo ima valjda pametnija posla nego da
blene po sali i u svoje bivše telo.
To je toliko banalno, da reči nemam.
Objašnjenja ima stotine, ali je gornje najmanje verovatno.

Pa Isus je iščezao sa sve telom.
Nije o'zgora gledao sebe raspetog.
Otišo'... vratio se... opet otišo!
Sad ko 'oće da veruje, nek veruje u to, ali ovo...

C,C,C !

Evo CTEBO da pokušam da ti objasnim, mada mislim da
je beznadežno.

Elem, što je veći stres na čoveku, uz veštački izazvanu
sedaciju, ili hipoksiju ili oboje, to su snovi brži, bizarniji i intenzivniji.
Ja ti garantujem da je mnogo više ljudi videlo pred smrt,
pa vratili se posle ili ne (uglavnom ne), svoje roditelje,
pa čak i Isusa (Boga čelovjeku nije možno videti), nego
sami sebe.
Postoje mnogo interesantnije stvari koje nije
moguće objasniti, a ove p(peep)izdarije su stare 100 godina
i uvek su interesantne za prežvakavanje.

„клинички мртав”

Стево, клинички, или мртав пијан, не знаи да је стварно мртав. Значи нису били мртви, можда су били близу, али не мртви. И тим инструментима није веровати, они нису савршени.

Исто тако имамо причу која говори да када човек испусти душу, његово тело је за 20 грама лакше. Значи нека ствар напусти тело.

Али и то не мора да је тачно, вага коју користе ма колико да је осетљива дигитална таква, они не узимају друге ствари у свом прорачуну, рецимо, константну вибрацију тела док је човек жив. Разумеш, крвоток и рад срца ритмички шамарају вагу.

Како те бре не мрзи да се тиме замлаћујеш, узми бабца и изађите у шетњу поред неког језера, боље то.

Интересантни сте ви мени човеци, верујете у смрт па опет неки живот, у смрт не треба веровати, она је присутна, и то сви знају, али ви верујете у живот после ње. То већ нико није видео, како то објашњаваш?

stevo kaže:

„То је једино могуће ако су гледали изван свог тела.
Да би то било могуће, потребно је да неки део човека има могућност да се издвоји из тела и самостално преживи.

Изволи па ми објасни како је могуће после клиничке смрти гледати себе и све детаље около?”

Stevo,radi se o , kako je zovu,„astralnoj projekciji”. ona može biti isprovocirana pod raznim okolnostima.to što je neko vidio sebe odozgo, dok je bio „ klinicki” mrtav nije nikakav dokaz da postoji nekakav zivot i prije svega da je taj neko bio umro! da bi dozivio astralnu projekciju ne treba da budes klinicki mrtav, to se svakome može desiti i to spontano..istina je da postoje tehnike kojima se lakse i svjesno izaziva AP(naravno bez upotrebe ikakvih substanci) koje sam i ja sam koristio.U stvari koristio sam knjigu izvjesnog Majkla Dorfmana, ako se dobro sjecam, bilo je davno..

ja sam „izlazio” iz tijela 4 puta, potpuno svjestan svog „spiritualnog” tijela. spustao sam se odozgo i gledao sam sebe kako spavam,lebdio iznad samog sebe kretajuci se od glave pa sve do peta! svaki detalj svoje sobe sam vidio!mogu ti reći da je to bilo pomalo zastrasujuce iskustvo gledajuci sebe kako lezis nepomicno na krevetu!

ja niti sam bio mrtav niti sam bio klinicki mrtav ali sam dozivio sve ono sto ti opisujes i to još 4 puta u periodu od nekih 2 godine!pitanje je sad da li je stvarno neka moja dusa izasla iz mog tijela ili je to samo igra našeg mozga kao sto je san.čak i da se dusa može odvojiti od tijela, ocigledno je necim vezana za tijelo i zavisi od njega! umiranjem tijela umire dusa ili obrnuto, umiranjem duse umire tijelo. jedno bez drugoga ne mogu nikako opstati!kako god okrenes 2 metra ilovace bez geometra ti ne gine, za svagda!mrak..nema vise..a sad adio..

dakle, slabe vajde od tih „dokaza”

cika Dani

E sad mi je jasno zašto je običaj da kad neko umre u kući
odmah gasi TV.
Zamislite da elektromagnetno polje televizora usisa dušu
pokojnika!!!

У праву је Троцки, ја због тих ствари до дан данас нисам купио ТВ.

http://cdn.wegotthiscovered.com/wp-content/uploads/poltergeist5-670x285.jpeg

А и ово остало на струју, и тим стварима не верујем, замисли да тамо неке душе нађу уточиште, шта онда да радим, кога да зовем?

Па нормално онија Гостбастерси или како ги викају...

Haha baš nemate nimalo duše vas dvojica, nije trocki kriv sto je možda neobrazovan, šta se sprdate sa covekom...

CTEBO

pa je te krstim, a ti puštaš vetrove.
Pa gore ti objašnjavam (znajući da je beznadežno-ali ja nisam kao
ti, ja se ne predajem tako lako),
a ti mene, Gavrila i Denikena i ostale smatraš nekim klovnovima?
Bio je, amožda još ima u Srbiji časopis „Treće oko”.
Počeo je da izlazi devedesetih, onih godina kada si ti
na osnovu... ne duhovnosti, pogotovo ne pravopisa već
na osnovu konkretnih naučenih (i primenjenih, svaka čast) činjenica krenuo da trpaš dolare u džepove.
Elem, taj časopis je prepun ovakvih priča oduvek bio.
E to su tamo CTEBAHE lupetanja, a ovo naše nije mangupluk
ni sprdnja ni cinizam, pa čak ni ironija.
Ako ti smatraš da su to lupetanja, prihvatam.
Pa ja te znam odavde godinama i koliko god se ti
kurobecao, ja tebi ne mogu ništa da zamerim.

ako si pravio nuklearke onda znaš šta znači naučni dokaz..ako si zaboravio, iščitaš za pet minuta i shvatiš da tu nema mesta andjelima, djavolima i zmijama koje govore..

šta će ti naučni dokazi kad možeš lepo da veruješ u šta hoćeš i da se ne opterećuješ da li je istina ili ne?

CTEBO,

pa ne bio ti ja u koži!
Ti imaš rascep ličnosti:
Između dolara i rublje
između zapada i istoka
između zdrave pameti i mita
između tradicije i stvarnosti
između hrišćanstva i srpskog inata
između ... ma mrzi me dalje da kucam, ali
si zaista jedinstven lik.
Hrišćanin, pravoslavac, koga do'vate neke
zle sile i prozivke pa se ovde istovari...
Psuje, te vređa, te je gord, te jasno kaže da će samo
Bog i Strašni Sud njemu suditi...
...pa gorećeš u paklu, Čoveče.
Lako meni da se za'ebavam sa tim stvarima,
ali razmisli malo, gde si ti u tome?
I ako, kao što si već rekao, ti nije motiv
da nekog spašavaš, to što ti prduckaš ovde nije ni
religija, ni filozofija, nego ne znam ni ja šta je?
Koji je tebi motiv , čoveče???

...Laki je malo nervozan...

CTEBO,

У самом тексту (линк који си поставио) постоји извесна нетачност. У наслову се помиње 'живот после СМРТИ', а у тексту се говори о случајевима КЛИНИЧКЕ смрти. То нису исте ствари.
Даље се коментарише на сугестиван начин, тако да се читалац доводи у забуну (да помисли да се ради о животу после смрти), а на крају се каже да ипак све треба и даље проучавати (што је сасвим тачно).

Није наодмет да се каже нешто о разним режимима функционисања мозга, као напр. у будном, одморном стању, у стању преморености и због дуготрајне, више-дневне, или више-недељне несанице, под дејством разних дрога, под хипнозом, затим у сну, итд.
Једно од сасвим специфичних стања је и - клиничка смрт. То стање је до сада најмање истражено и, будући да обавезно претходи дефинитивној смрти, код многих подгрева наду у живот после СМРТИ.
Још једно стање мозга које је недовољно испитано је каталептичка замрлост, приликом које пацијент показује мал-те не исте симптоме као у случају смрти, али може да оживи и после неколико дана.

Немам намеру да негирам исказе оних који су преживели клиничку смрт. Јесте интересантно да неко доспе у стање при коме може да види себе, тј. своје тело „одозго”, као што су интересантни случајеви астралне пројекције (о чему је говорио дискутант Деникен).
Можда би управо ту требало тражити неку сличност и објашњење за ово загонетно функционисање мозга.

Кад сам својевремено читао о астралној пројекцији и путовањима, увек се напомињало да је то опасно, јер може да се деси да се онај који експериментише не врати у живот.
Никад нисам ни покушао да се упуштам у такве експерименте.

Клиничку смрт можемо да сматрамо пролазном фазом од живота према смрти.
Поводом твог питања, изјаве и извештаји о случајевима враћеним из клиничке смрти указују да вероватно веза између та два стања није била дефинитивно прекинута, али не пружају основу да би се нешто могло закључити у случају дефинитивне смрти.

Добар си ти Стево, увек говорио, на тебе човек стварно може да се ослони.

Рецимо ако би ти нешто рекао у поверењу и да то остане међу нама, не постоји тортура која би те натерала да се даш признању.

Гледам пријатељу, сатерали те бриближно у ћош, али ти си спреман на последњу кап крви. Ретки су такви, блажени.

Јербо да је мени таквих 10 хиљада, овај рат би већ давно био завршен.

Јасно је мени да „Елохим” или онај који га је измислио, људској памети до дан данас није јасан. Чуј „напуха му кроз носнице и овај поста душа жива”.

У реду, направио од праха (материје) убацио му гориво у виду кисика и осталих гасова. Шта сад; направио си ауто, упумпао гас стартовао и шта?

Или рецимо, гас покреће ауто, чини га „живим”. Да ли вам ово нешто говори? Мени сасвим довољно.

Али видите, неки су од те приче о Елохиму утувили, да тамо неки дух може да има свест и да функционише ван тела (материје).

Па кој ће му онда корац тело да се мучи и страда у њему, носи врећу смећа пуну текућина, гасова, у коју трпаш а из ње цури док се не распадне.?

Е због тог погрешног схватања смо временом добили и зле духове, који негде мора да бораве, нађу и уђу у неко биће, да би на тај начин добили нешто запоседнуто злим духом...демоном. Јер добри духови не запоседају, њих је Петар пустио да уђу кроз небеску капију.

То још више потврђује да постоји небеско царство:))

A да би истерали злих демона демона се зна, ми запоседнуту особу чврсто свежемо, узмемо круцифукс и њега натиснемо на чело запоседнутом, док му глава не почне да кипи и избију пликови по телу.

Али док то радимо, мора да имамо огледало пред његовим лицем, јер кад демона уз молитве приморамо да напусти тело он се пребацује у најближи објекат, у огледало.

Кад улети у зрицало ми га онда сломимо и завршена прича. Зашто да утерујемо у свиње, нису оне ништа криве, не једеш свињско, али им не чини зло, ипак је то божје створење.

Елем, по вашем може да се живи без тела, штавише, вечно? Благо си га вам, шта чекате, пробајте да се измигољите и не враћајте се више:))

Стево, ако та нека душа може да живи ван тела, шта ће људима или било коме тело. Видиш да је и „Елохиму” било потребно тело, да би тиме постало душа жива. Ко је овде глуп, или луд, то не мора да ти кажем, за толико и сам има да укапираш...

Немам лоше мишљење о теби, не желим да те вређам, знам има оних који су због таквог не разумевања почели да мрзе своју браћу, презиру свој народ.

Али бре инат си тежак, не иде ти, пуно боље ти стоји када кажеш: „ма шта ја знам, и одакле ја нешто морам да знам”

То је пуно боље, па чак и ако не знаш оно што би требало да знаш.

haha koliko zaostalosti majko mila, da si mi bitan u zivotu sapnuo bi ja tebi nešto:))

СТЕВО,

У претходном јављању поменуо сам стање каталептичке замрлости. Интересантно је да се о томе релативно мало говори, а заиста није јасно како мозак и организам пацијента функционишу у таквом стању. Можда је о томе негде било говора, али нисам нашао да се неко бавио систематским изучавањем изјава таквих особа.

Размишљам и о стању вегетирања, јер твоје питање може да се повеже и са тим случајевима. У складу с твојим питањем - да ли је ту случај да је душа напустила тело и да се оно одржава у некаквој функцији помоћу апарата (вештачко срце, вештачка плућа, интравенозно прехрањивање) ?

Н.Б.: Приликом рођења, у првом удисању уносимо око 500 милилитара ваздуха, а каснијим дисањем (целог живота) никад не испуштамо сав ваздух из плућа - увек остаје неких 500 милилитара ваздуха, који бива издахнут приликом смрти.

@CTEBO,

gadan deda rasteš!

Кроз плућа у крв Стево, тамо сагоревају тих 500 мл. Уз целу допуна док човек живи, када из неких разлога човек умре он издахне из плућа а оних 500 у крви сагоре и тиме се затвара круг.

Гас или та толота код тих 500 мл при сагоревању могу да напусте тело кроз кожу. Већином кроз анални отвор. Погрешно је схватање да душа изилази кроз уста, изилази као прдеш кроз анални, тамо треба да је хватаје и измере.

Могао би да ти одам још неке тајне, али нећу! јер си инат тежак...ко те шиша када просте ствари не разумеш.

Када човек пандркне он се упиша и почне да испушта све гасове. Колико он буде лакши из минут у сат, ти узми па мери.

Где се ти прицепи на ову тему, нађи си другу тему, и поведи си оно мало Самоја сас теб. овде сам ја хтео да си подискутујем сас ови моји кардаши. Сас вас поједини не иде, пре има магарца да научим целу Шекспирову него некима из вас објаснити нешто што већ врепци на грани знају, што би рекао наш Кум.

Како идеше она...

НЕ И НЕЕ! Велики Синедрион је био угашен, и није имао право да суди!

А ја ти још једном велим Стево, ослушни шта ти говорим; осудише га свеједно Кајфа и његови рабин пајташи.

„Беба у мајчиној утроби нема додир са ваздухом и плућа су празна.”
---

Па онај потребан кисеоник добија од мајке, немој ми сад рећи да ембриони лили 7 месеца стар бебис у материци нема душу него тек кад кад изађе и удахне.

Знам да је твоја тема, али ипак одмори шта се палиш, убијам време и као што ти рекох, нема шта овде и са ким да се озбиљно дискутује.

Не постоји душа ван тела, осећај туге, радости, патње, је говор тела, којег ви називате душом. Целокупно тело сачињава душу. Недостатак нечег у телу или део тела утиче на душу тј. остале делове тела. Душевно стање је стање целог тела које је унутар повезано нервним влакнима. Који у своју руку преносе информацију и тиме доводе до покретања сложених хемијских процеса.

Значи реч је о једном те истом, о телу, када се користи израз душа, онда је то опис резултата или статуса тела. А пошто тела нису сва иста, онда су и те душе различите.

Неке могу да добију крилца неке не. Какав си ми ти иначе, почела крила да расту а, си спреман за лет?

Нађи једну добро топлу капу, имам осећај да си на крајњем северу канаде, да се глава не смрзава.

Добро шта се одмах љутиш, као да имаш реча посла, опусти се ћаскамо мало о свему и свачему.

Па шта и ако те некад мало зезам, ниси ни ти невинашце.

Ево да човечица Џени оплете, у пупак ју љубнаш што зна да га одсвира.

паз 2:00

https://www.youtube.com/watch?v=VMorDn245YM

Jocko moras da obnovis informacije o svesti coveka u vegetativnom stanju! Njihova ne mogućnost da fizicki odreaguju nije dokaz da nemaju svesti i da nisu prisebni!

Samoja,

>’Jocko moras da obnovis informacije o svesti coveka u vegetativnom stanju! Njihova ne mogućnost da fizicki odreaguju nije dokaz da nemaju svesti i da nisu prisebni!’
- - -

The vegetative state is a clinical condition of complete unawareness of the self and the environment,
accompanied by sleep-wake cycles, with either complete or partial preservation of hypothalamic and brain-stem autonomic functions.

In addition, patients in a vegetative state show no evidence of sustained, reproducible, purposeful, or voluntary behavioral responses to visual, auditory, tactile, or noxious stimuli;
show no evidence of language comprehension or expression;
have bowel and bladder incontinence; and have variably preserved cranial-nerve and spinal reflexes.
We define persistent vegetative state as a vegetative state present one month after acute traumatic or nontraumatic brain injury
or lasting for at least one month in patients with degenerative or metabolic disorders or developmental malformations.
*****

Ово је званичан став медицинара, конкретно са једног британског сајта.
Надам се да није потребно, али ако треба прилажем скраћени превод:

Стадијум вегетирања је клиничко стање потпуне несвесности о себи и околини, праћено циклусима 'спавања-буђења', са потпуно, или делимично очуваним функцијама хипоталамуса и аутономних функција можданих ћелија.
Усто, пацијенти у стадијуму вегетирања не показују знаке одржања, репродуктивности, сврсисходности, или вољног реаговања на визуалне, слушне, таклтилне и опасне (угрожавајуће) надражаје. ... ...
Итд.

samoja,

Culpa mia. Тако је то кад пишем на врат - на нос.

Раније сам говорио о специјалном случају стања вегетирања, при коме се пацијент одржава уз помоћ апаратура, јер би иначе умро.
Можда ти је познат случај пацијента у Флориди, који је одржаван годину-две на апаратурама. Лекари и адвокати су и тај случај сврстали у исти тип - вегетирање.
Биле су велике дебате око тога да ли да се тај пацијент дефинитивно скине са апаратура, или не.

Значи, моје питање је поводом таквих случајева, код којих није јасно да ли тело може да се одржава функционисању и без присуства душе, одн. да ли је душа још увек присутна само због машина ?
Признајем да је питање у области сиве зоне, тј.делом у области рационалног, а делом у области верског разматрања проблема.
У сваком појединачном случају треба да се зна да ли је пацијент прво преминуо, па прикључен на апарате у току клиничке смрти, или да ли је био прикључен пре умирања.

Nema CTEBE ...

Nije se valjda zamonašio?

Malo je duhovnika koji su spoznali /jedini način suocenja/ dusu, jer nije lako niti svima dato. Dusa je kao nit, utkana u duhovnost daje smisao, izolovana lako se upetlja u besmislenost.
Ove granicne zone između zivota I smrti su odraz naše duhovnosti tj. nevestine da se 'unesemo' u semu.
Osecamo dusu ali je ne vidimo, kao vetar, kao ljubav, kao dah. Ne možemo da je uhvatimo u ruke I modeliramo po zelji. To nas muci :)