Поплаве су опомена Божија
sns888
(yrke)
2014-06-12 09:54 AM
Поплаве су опомена Божија, за то што су се многи представници Српске православне цркве окренули од Бога и прешли на страну антихриста. Ту пре свега мислим на садашњег тзв. «патријарха» Иринеја, који је заједно са осталим нехришћанима, а уз помоћ муслиманских екстремиста на Косову, протерао законитог Епископа Артемија, и тиме започео сраман прогон свих истинских Хришћана.
http://www.eparhija-prizren.org/
На нама је да одлучимо хоћемо ли служити Богу или антихристу.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2014-06-12 11:22 AM
Коме ти служиш или мислиш да служиш није битно, ти јеси и остајеш роб својих страсти, назови жеља и потреба.
И нема ту бога или неког ђавола, реч је о истом или двоје у једном. Срећа или страдање иду раме уз раме. Деструктивне силе или доживљај хаоса попраћен патњом је у исто време почетна фаза стваралаштва живота. Човек хтео или не хтео, он индиректно суделује у том процесу.
Од давнина постоји убеђење да су душе свих људи бесмртне, али да су једино душе праведника, божанске и бесмртне. То му дође исто ко и ходање по води, да ли сте то некад видели? Ја нисам.
Међутим, ја сам убеђен да човек може победити смрт, постати бесмртан.
Међутим не успева свакоме, и није онако како су неки самозвани апостоли галамили о томе.
Реч је о буђењу, донекле они верујем и сами нису били свесни када су се траљаво дотакли тих ствари. Оно са утеривањем и истеривањем демона:)) Ја то озбиљно, знате и сами доста о менталним или психичким, много пута погрешно озвучени као поремећајима.
Хоћу рећи није довољно да имаш касету, треба ту и магнетофон, да ли разумете?
Да, реч је о ДНК-а, он служи као подлога за буђење, питање је који индивид и искуство преовлада. Јер нама се дешавају исте прилично , радост, стрепња, патња, неизвесност.
Сви имамо памћење о тим стварима. И добар део њих можемо да се сетимо, па зато када се ослонимо на ДНКА долази до буђења, иако та комбинација ДНК-а није као раније, у њој постоје исте вредности, само треба да покопчамо меморију и користимо тренутни статус или стање тела. Ми то и сада чинимо, привикавамо се новим сазнањима и условима које наше тело нуди. З
Узмите у обзир и ону речену: човек не може два пута угазити или прегазити једну реку, зато је река (вода у њој) није што је била, нити је човек исти што је био пре пар минута..секунда.
Значи има наде, и када мислимо да је свему крај ми већином нисмо свесни да смо истовремено у другим телима, можда ће у неком из њих преовладати наше ја. Чули сте много пута :јао како личи и понаша се као он..или, она. Јесте, веома смо слични. И добри и лоши, уз сталну промену.
Има ту и тамо још тога, али да не претерујемо и оставимо за неку другу прилику.