Нема тог Памперса који тебе може да удржи, усереш се жив сваки пут када прођеш, поред скупштине Арханђела и демона.

Рекао сам ти не читај те серијске романе...

http://www.youtube.com/watch?v=9BZ4mobFCgo

Са друге стране, није твоја грешка да си лоше информисан.

Психотерапија је нешто што је теби потребно. Хајде да пробамо уклањањем твоје фобије, изложити те истој али под контролираним условима.

Види, то да су Анђели лепи, то је зато јер су Андрогини. Адам (први људи) су имали у себи и мушко и женско (снагу и лепоту) у једном бићу.

Њихова ментална и безгрешна свест, није имала сметње као што су потраба за сексуалним спојем којег налазимо у човеку подељеним у два пола.

Може се рећи да је дошло до гуљења знања и свести, грубо речено, расцеп личности, проблем са комуникацијом унутар себе.

Сексуална атрахираност и пожуда је одвела човека у свет љубоморе, зависти, похлепе, мржње и убиству.

Ово задње су ти демони које помињеш.

Луцифер није ђаво или сотона, Он је Анђео Светлости, највиши у хијерархији Анђела. Католици су доделили њему титулу опортунисте, због лошег превода и тумачења једног цитата из Старог Завета.

„Звезда јутарња” је метафора, али јесте био и остао највиши у рангу.

Тир „вавилонска крањевска династија” њима се аутор руга и исмејава тек после пада Вавилонског царства.

Говори се о томе да је Вавилон био умислио себи да ће поставити свој престол на Синајског Гори „зборно место” потомака Давида. Његова лоза се сматра Звездама Божјим. „више звезда божјих и изједначити се са Свевишњим”.

То је исто што и рећи: Краљ Вавилна жели покорити јевреје и окаљати њихову светињу, и бити њима Бог и батина.

Доста за данас.

prvo kaže:

„.. nevidljivi su za ljude za telsne oci”

a onda kaže:

„ ..to su mladici sa svetlim licem i rumenim obrazima i imaju dugu kosu preko ramena,
andjeli su lepi i rumeni kao zora..”

pa ako su nevidljivi za nas kako znaš da su onakvi kako ih opisujes?! a da, biće da ih samo ti vidis..pitam se otkud ovaj opet a onda se sjetih da je vikend..ni tablete više ne pomazu..

Prijatelju Deni,ako hoćeš da me cujes posteno i bez predrasuda,evo
ispovedicu se kao pred bratom.-Nosio sam knjige u jednom povecem selu
a mnogo ljudi je kupilo od te verske literature.U masi je bio jedan
mladji covek koji se veoma narogusio na mene i zahtevao da idem iz mesta.
Kako mi to ni na pamet nije dolazilo jer ljudi su želeli i da razgovaraju
sa mnom o temama iz knjiga,on se udaljio i ubrzo nestao sa lica mesta.
Kako je interesovanje ljudi bilo veliko,ostao sam do pred sam mrak.
Kada sam posao prema kolima koja su bila na ulazu u selo,susreo me je
onaj nezadovoljnik sa još trojicom drugova.Dok su bilo još oko
pedesetak metara ispred mene izvikivali su neke pretnje koje ja
zbog zbunjenosti nisam ni registrovao,već samo razmišljao kako da
dodjem do kola.Isli su sve brze,a ja nisam hteo a niti smeo da ostavim
utisak da bezim.U jedno momentu kad su već bili na kriticnoj
udaljenosti,oni su zastali gledajuci zabezeknuto u pravcu kuca koje sam
pre toga posetio.Ja sam iskoristio tu situaciju upao u kola i na sreću
odmah upalio(sto je bila retkost u slučaju tih starih kola koja sam
tada vozio).Kada sam posle dve sedmice dosao u posetu ljudima koji su
me pozvali,pricali su mi cudan dozivljaj tih mladica koji su bili posli
da me lincuju.Kada su bili blizu mene(pricali su oni pred zadruznim
domom sutradan od onog dana)na njihovo zaprepastenje,primetili su da
iz mnogih kuca izlaze mladi visoki i snazni ljudi takodjer sa tasnama
u rukama kao i ja sto sam nosio.U panicnom strahu ostavili su mene
i krenuli u suprotnom smeru brzo koliko su ih noge nosile.
Eto ja ti rekoh i spasoh dusu.Znaci,ja nisam video nikoga od tih
pojava,ali videli su ih moji progonitelji.

Da su i za njih bili nevidljivi,nebi za meine valjalo ništa.