Forums : Religija

 Comment
Никад сити богом.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-13 08:34 PM
Јадни су они и њихови богови. Толико труда да их уздигну, да би на крају били обезглављени. Мало ли је то, да ли им знате број?

Ма не - није важно, ја о ониј „беше некад, Митке и Коштана”...

Али данас, данас су друга времена, један је Бог. На први поглед ништа посебно.

Међутим!

Говори се о некаквом „спасењу”. Е, то је већ нешто, ново већ 2000 г.

Када? људи желе да знају..а сигуран сам и ви желите, желите ли спасење?

Не чујем вас нешто?

И, ко то треба да буде спашен, и од чега?

Е, ту су они који све знају, остали кратки. Да.

Видите ли ви, чељусти смрти вас неће мимоићи, нема никаквог спасења. Јер тај ваш спаситељ није кадар ништа да спасе.

И добро је да је тако. Ем не може, ем, нема шта да спашава.

Једино што постоји, то је људска глупост.

Узалуд вам ваш Шекспир, Мона Лиза, Бетовен, Достојевски, Ленин, Сталин, Пол Пот, Буда, Јехова, и Христ. Све је то ништаво, пролазно, и свеопштем никаквог трага нема.

Тешите се, још коју незнатну деценију, у нади да ћете изгурати кроз овај век. Тражите смисао живота, истовремено га осећате сваког трена.

Рађање је болно, живети је болно, емоције вас излуђују и одводе у патњу, у страх. Волети је ужасна ствар, волети нешто што смрт може да дотакне и однесе, то је болно. Привикавате се, да би на крају кротко и смерно и сами били однешени у заборав.

И не!

Не заваравајте се, да ће се нешто икада променити, човек, а и све живо, се рађа да би умирало.

Изгубио сам много у овом проклетом свету, вашем „божјем делу и остварењу”.

Са тим, долазим до знања, не ваш бог, јадан је он. Али неко има смисао за хумор.

За мој укус, неумасна шала.

На овом свету здрав ум не може да нађе ослонац. Дружио сам се доста времена са вама, знам вас веома добро. Ви ме одушевљавате, ваша сентименталност, ваше небулозе, апсурди, то ме убија, пожелим да умрем.

То би било право олакшање.

Апсурди људске расе..човечанства, то је толико моћна и разорна сила, да сав нуклеарни потенцијал ове планете је мачји кашаљ у поређењу са човеком и његовом фиксираношћу.

Говорим о богу или нечим које може да одржи маглу пуну људских небулоза.
Такав је човек, наопак и залуђен. А поготово они који на брзака нађу оправдање за своју настраност, не битно, какве је она природе.

Е, такве их волим, они ме веселе.

Супер Еони, сва историја овога света, постанак сунчевог система, сво то „знање” није од помоћи. То је само један трептај у времену. И у једном таквом трену се рађају и умиру галаксије. Губи им се траг.

Од свог вашег пискарања, а и дела предашњих кроз векове, остаће космичка магла скупа са овим светом и целом галаксијом. А и та магла се већ разишла. Питајте друге, никад нису чули о њој, јер је никад није било.

А овај испод мене на са својом темом. Знам га, малецко беше, сав фантазиран јадан. Идеше улицом и галамећи на сав глас, застане, па онда нешто прстом записује по ваздуху.

Сунце му..мора да је само он видео тај холограм тада, па су му они из сиријуса (Сиријус) личили на демоне и анђеле. Ехх..

А тек овај наш самоја...

Кисик! јел си још увек овде?

Шта би човек и остало живо без кисеоника. Па не би могли да оксидирају, пардон, сагоре у неповрат. Зар не јуначе?

Шташ..

Одох да умрем, још једном...

Поздрав

Licemer-7
(BOGotrazitelj)
2013-11-14 01:06 AM
Dobro dosao brate Gavrilo , nije te bilo neko vreme !
Pozivam te ne ispoved ovde pred svima :gde si bio , šta radio ... :)
samoja
2013-11-14 03:11 AM
Oooo tu sam gavrilo, malo manje vremena da se javljam. Nego opet ti po starom a:-) neka si se ti vratio makar si ziv I zdrav. Ma naći ću za tebe vremena da napisem po koju. nego vidim da sam ti ne dostajao čim me spominjes:-) kažeš druže mnogo si izgubio a ja kažem I ništa naucio nisi. Izgubio I ja puno a nešto sam povratio, nego dzaba tebi pricati jel da?
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-14 04:38 AM
Boље те нашао доброто, Лицемер.

Кад ме тако пристојан питаш, ред је да ти одговорим. Поготово о задњем прошлом.

Сахрањивао сам мени драге људе, назови биолошког оца, и мајку. Прошле године оде и мој драги детињасти стриц. Баку и деку још нисам заборавио, а прошло је ево већ четрес година.

Такав је живот брате, привикајте се на то. Ја никада нећу.

Киван сам на те ваше богове, пардон, бога. Живот дајемо нашим поколењима, покушавамо да скрпимо крај с крајем.

А Он, из његових чељусти смрти се још нико није истргао. Шташ, звер као звер, она мора да ждере. Говорим вам истину, у то буди сигуран.

Јер нисам попут вама знаних светаца и пророка, сви су они завршили као мученици, јад и беда та клика људи. Без снаге да гњаве и критикују свог бога.

А треба га критиковати, тог великог „створитеља”. Довољно је погледати сво ово помије и чибру звано живот. У свим облицима.

Човек, е то је изузетак кажу. Њега је Бог створио по свом лику.

Е сад, да није жалосно, било би тужно, сав тај мајсторлук..инжињерија божја.

Не, нисам ја као Михајло, али ту и тамо у једном би се сложио са њим и дао за право, да би угодио богу једном приликом рече : „нико није као Бог”.

Па стварно јесте мамлаз, тај бог. Погледај молим те његово ремек дело (човека).

Ставио га са другим неуспелим пројектима...животињама и неким чудним биљкама, доста њих отровне уз то и ако не лукаве.

Стварно је човеку у самом старту обезбедио друштванце, а о лукавим пољским зверима да не говоримо.

Вероватно све то како човеку неби било досадно, да чека док не васкрсне.

Видиш ли ти доброто, брате Лицемер, ову у просеку канту смећа од 60 литара, пардон, ђубрива. Ако то није „рециклинг”, онда не знам шта је.

Колико она мора да убаци у себе смеће, па све то истресе из себе, да би се на крају распала од свих текућина. Страшно.

Е без тог рециклинг се не море, што би рекли ови у гондолчикима.

Ја сам против спаљивања, 2м под земљу као храна биљкама, па нека травоједи пасу, а дрвеће расте као вртић за птице и веверице.

Брате, да ли знаш случај да је некада неки анђео страдао, да ли они могу да умру, шта је потребно за то.

Шта вам о томе Свети Списи говоре? Када ће једном тај бог да се подели са својим интимним..чега он то боји?

Ма шалим се у задњем, свезнајући мишеви нам то никада не открити, јер тог истог дана, лукавој пољској звери би одлетела глава.

Млади људи напрасно умиру. А мене истрошеног старца ни смрт неће. Мада ту и тамо, умирем сваког дана, убија ме брза храна и секс.

Јеее-постао сам као ви, палим се на животиљњске нагоне, мада не волим ту прљаву работу, жвеле и размена текућина. Хормони и тамо неки Афродизијаци. Како човек да сачува здраву памет поред таквих опијата.

Зато смо (и ја са вама) схебани, и нема нам спаса, бити са женом и имати секс, па то је умирање. Још ако тај морфин, консумирате свакодневно, па нема вам спаса. То вам гарантујем.

Али хе..од нечега мора да се крепа.

Епидемија рака букти, они који треба да говоре, они ћуте. Типично.

Међутим, није све тако црно, и када је црно.

Јер онај ко спозна оно, без укуса, без боје, без форме, оно неопипљиво, без мириса, непроменљиво, чврсто и солидно, а вечно.

Тај ће постати бесмртан. Веома сложена ствар, неки ће потрошити цео век у бесплодној медитацији.

Јер је веома тешко оградити се од људских небулоза, патетичних тежња, зивкања и запомагања.

http://www.youtube.com/watch?v=skk9vfoUJXc
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-14 04:56 AM
Уживај Самоја, од твојих умотворина и сам ништа ниси разумео, како би ја могао. Али добро је да си свестан тога, да се сам уплићеш у своју причу. Видиш и сам како те твоја еуфоричност опаја. Важно је да се добро осећаш. То ме радује.

Шташ, од памтивека човек је имао неки опијат, нека врста неопходне анестезије док хода трновитом стазом.

Ехх, да смо анђели из прича, па да имамо крила, друга би прича била, опијали би се кисиком, тамо горе га има на претек:))

А ови испод и без крила, они би тек имали муке са нама, ако их неби убијали глупошћу онда би кицкали ко галебови по њима...a запремину знаш.

Поздрав и теби.
samoja
2013-11-14 05:59 AM
Primi moje saucesce, tuzno je rastati se od voljenih ali si veoma srećan covek. I pored te sreće koja te snasla nadam se da je kod tebe to samo tuga a ne sebičnost sto izlazi iz tebe, bog te nije podario tvojom srećom nego te tako zapalo I treba da si zadovoljan. Vidis svi mi imamo nešto zajednicko neko manje ili kao ti malo vise... kao sto rekoh nikad nećeš nauciti. Nego udisi malo kisika možda ti pomogne:-) manje kiseonika I manje hleba da se procistis. Ali ima nešto u tome šta ti pišes, kad bi taj bog mogao da te drzi za rukicu I odnese sve tvoje jade kojih zapravo I nema pa još kad bi se pojavio neki mesija da to zapecati, ali njih tu nema a ti jadan ostavljen sa svim mukama nesposoban:-) pišes o bogu a ne verujes u njega, to ti je isto kao sex bez dece- guslas bez ikakvog cilja I svrhe. Za tebe je zivot dzubre I prljavistina a za mene savrsenstvo, ako ikad budes imao dece tek onda ćeš da shvatis. I da se osvrnem I ti sahranio svoje protiv svojih ubeđenja, izvini moja maloumnost to ne može da shvati.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-14 07:16 AM
Види ти њега, ни старомодни сотона неби дозволио себи такву арогантност какву ти себи дозвољаваш. Питам се само, чиме сам ја то зслужио да се самном тако односиш?

Па мора да је опет у питању пораст сератонина у твојој сивој маси. који те чини еуфоричним. Пун си себе сунца ти твога...

Елем, свакако да је таква врста испада суђена младим људима, ти си отац, дозволи да погледам у кристалну, ти си отац детета које још није прешло десету.

Млад татица па бринеш. Ја сам своје сперматозоне лансирао пре 28 година. Данас ме ословљавају са Тата. А мого сам и раније, и опет ћу.

Тражим човечицу кадру да убије ову напаст, или роди цео футбалски тим.

Па да по старе дане постанем тренер...јес, то би била права ствар, свој тим.

И шта има тебе да брину моја убеђења, важно да нису твоја, док нису твоја, а само моја, добро је, зар не?

Важно је да сам против спаљивања мртвих, то је видиш из хуманих разлога, волим биљке и животиње, много их волим, то су невинашца.

Човек је нешто друго, веома сложена ствар, а у исто време прост. Даш му да изабере од три, он се ухвати за онај средњи. Увек изабере да буде скот. Као да му је отац...ма знаш већ ко.

И веруј ти Гаврилу, одо ја у три лепе, на крајњи север, далеко од вас, не могу да вас трпим бре, изађем на улицу, у бар, ресторан, све излуђено, седе у друштву, и свак кецка свој мобилни, за кој су изазли да се виде, када их онај -она преко мобилног више интересује.

Све то исфантазирано и лудо, останем ли овде, почећу да таманим све редом.

Нисте ни за...ма знаш, ма не сви, ти и добар део неких на форуму би могли да прођете, вас опет некако готивим.

Али, најбоље да си идем на далеки север, па нек ме медвед и поручка, боље то него старачки дом и остала склероза, и тегобе које човек може да се нагледа.

Сит сам бре свега, и светлоноша ваших, и богова, до врага и са њима.

Хајде кисик оплети...запевај, не за нас, а минуле.

http://www.youtube.com/watch?v=SXSDkTi4yt4
Тако ја сахрањујем, музика мора да свира на сахранама, а не неке жене које људи плаћају. Који апсурд, ја немам суза да плачем, али ћу теби да платим па ти плачи...

Шта ти знаш о убеђењу самоја момак, о правом и кривом у овом свету?

Све ваше норме, морал и етика. Јер, колико ја видим, од тог превеликог знања, овај свет постаде још више излуђен.
Licemer-7
(BOGotrazitelj)
2013-11-14 10:06 AM
Gavrilo:Сахрањивао сам мени драге људе, назови биолошког оца, и мајку. Прошле године оде и мој драги детињасти стриц. Баку и деку још нисам заборавио, а прошло је ево већ четрес година.

++++ Moje iskreno saucesce brate , ne znam gde su sad tvoji roditelji (tamo gde i moja majka) ali voleo bih da je smrt nešto lepo , i da se covek sit nauziva nekih lepota sna i lepih osecaja , ako je tako !
Bilo bi stvarno lepo saznati da je smrt nešto lepo i da ljudi pocnu da umiru sa radoscu a ne da se boje smrti !

Ni ja nemam ni babu ni dedu , a nisam se ispricao sa njima , nisam imao mozga kao mlad , samo sam jurio , a sad kad bi ih ispitivao i pricao sa njima da čujem neku mudrost od njih , nema ih .

Otac mi je još ziv i zdrav 71 godina mu , stvoritelj moj , a dokle će , ko zna .

Jedino sto nam ostaje Gavro brate su uspomene , koje imamo o njima na nasem hard disku (mozgu) .
Uzivaj u uspomenama , onim lepim a loše ako ih je i bilo zaboravi .

Stvarno je velika tuga kad ti umru stvoritelji , otac i majka , bez njih nas nebi ni bilo , mi smo ustvari oni , ali u malo drugacijem obliku .

Nedaj se brate , nemoj da te tuga savlada .
kojekud
(citam sa usana)
2013-11-14 01:29 PM
Nije sve crno, dodju tako neki blues momenti I zute minute. Dodju I prodju. Svima se, prije ili kasnije, zavrti u glavi, smuci u zelucu na ovom ringispilu zivota. Neki bi da sidju pre vremena ali vecina, bez obzira na pratece neprijatnosti, ne bi silazila nikako, pa šta kosta. Eeeee zato nije loše biti u vezi sa glavnim operatorom :) možda se smiluje na naše uporne znakove I migove /nebuloze nalik :)/ pa nam da krug vise. Ipak jednom se sici mora.
Ako ćemo da vjerujemo povratnicima koji kažu da je na kraju tj. sa druge strane svjetlost onda... nije crno.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-14 03:56 PM
Којекуд..? :)))

Па не преостаје нам друго него да у свету патље и неизвестности останемо оптимисти...

Јер да је живот једноставан и уређен, и без непријатноти, оптимизам би изгубио своју сврху.

Ма нисам ја клонуо, пре би рекао да ми је досадна свака реприза живота.

Не знате ви, колико сам волео једно мени драго створење. Сећам се када сам је 12 недеља стару покупио. Пегаво, флекаво, и ружно беше (барем сам тако тада то видео). Одмах сам јој да надимак, Ружно Паче.

На крају се показа права лепота и доброта.

http://tiny.cc/w30j6w

Однесе је рак у 9-ој г.

Боли и то када се сетим да ме једном изнервирала, па сам каишем хтео да је ошинем по задњици, а она се нагло окрену и доби преко лица, три дана је ишла са завореним и натеклим оком.

Па мора да сам застранио, више ми је жао ње него оца и мајке, који уствари нису ни знали да буду родитељи.

То што су знали, то сваки мајмун зна. Ма кажем вам ја, нисам ја одавде, кад усним визије оне се обистине. Оно што сам уснио и петој, шестој, и седмој години.

То долази, небо ће ускоро бити прекривено летилицама из других светова, разних боја и величина. Земља има да дрхти под њима, њихово уточиште и опстанак. Погледајте у небо, видите ли далеки Сиријус. Рађање те младе звезде је однело 100 милијарди живота, у једном трену.

Преживели долазе, они су само претходница, долазе јер универзим иза њихових светова тоне, обруч се стеже. Слично пожару који захвати шуму, а дивљач нагне у бег.

Е видите, нема ту кадрог који мене овако залуђеног може да прати:)))

Али није ни потребно, и не очекујем, важно је да се дружимо. А колико видим овај „www” све трпи. Убијте га, јашите га, као задњу кобилу. За друго и није.

http://www.youtube.com/watch?v=K6uQX0F9luY
kojekud
(citam sa usana)
2013-11-15 05:53 AM
Pa da I treba da smo optimisti, a možemo li to bez vjere I nade.

Prelijepa kuca. Ne sumnjam da je rastanak bio tezak ali pruzio si joj ljubav koju je ona sigurno osijetila pa ti je oprostila I po koji ispad. Pruziti iskrenu ljubav I zauzvrat dobiti bezuslovnu, malo li je. Da li mi patimo zato što smo nešto drago imali ili smo trebali biti uskraceni za ovakva osjecanja da ne bismo patili?
samoja
2013-11-15 07:16 AM
Odlično pitanje kojekud ali veruj mi uzaludno. Ne mogu neki ljudi da uvide lepotu zivota I da ujedno sve ima svoj kraj, kako sreća I lepi dogadjaji tako I zalost I ruzni dogadjaji.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-15 07:24 AM
Којекуд...

Свакако да имамо вере, не мора да је колективна. Узроци и тежња једног индивида да оствари јесте вера.

Да ли учимо из грешака?

Многи су мишљења да човек учи од својих грешека, већина људи.

Мишљења сам да човек увек греши, човек касно увиђе да је и поред (на први поглед) добрих ствари, учинио лош избор. Грешке се надовезују и не престају.

Међутим има људи који себе убеде да је све исправно, и да нису погрешили, нека врста одбрамбеног механизма...

Да ли је то исправно, да будемо сурови, и убедимо себе да је ствар индивида да он сам одлучи шта треба сматрати грешком, или погрешним?

Индиректно, таквим резоном ми себе обмањујемо, наш его бива још боље учвршћен. Тим путем спадамо из колектива...чопора:))))

Престајемо значи да будемо животиње. Е то би већ било божанствано.

Слободан избор, и слободна воља, је нас удаљила од створитеља кажу ови никад сити. Јер бог (не знам зашто га пишем с малецко) створи човека, по свом лику.

Бо сам мали, али се сећам деде, певао је...

О гробље гробље,
ти башто шарена,
ууууу те се сију семена најлепша,
СИЈУ ИХ СИЈУ, АЛИ НЕ НИЦАЈУ, ЈЕР ИХ ГРОБАРИ ДУБОКО КОПАЈУ...

ПС, када одем и ако је не буде тамо на ливади међ беле раде, спалићу небеса...

и, овако емоционалном створу нису потребни опијати, сам сам себи довољан;)
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-15 07:48 AM
„Не могу...бла-бла...не могу неки да увиде” Каже кисик - видовито крететало. Сунце му његово...

Добро ти који жмиркаш на камичку у трави и слушаш жубор потока. Просветли нас док не дође принцеза са посла па тебе наше како киснеш пред компом и почне да те суши оклагијом.

Бива и то...

Дај мало о тим стварима?
kojekud
(citam sa usana)
2013-11-15 09:31 AM
Ucimo da se greške ponavljaju, I to je nešto. Koliko puta sam zapela na istom mjestu. Prvi put zaboli, drugi put se namrstim , a onda se pomiririm da sam seprtlja /realista u meni/ ali se tjesim da sam ojacala /kao optimista/. Iskustvo :))
Naše je da izbjegavamo svjesno ciniti greške, problem je sto nas one tek osvjeste kada se dese, uglavnom bolno.
Možda su I nasi roditelji ponekad nesvjesno gresili ali vidi nas kako smo savrseni ispali, donekle I njihovom zaslugom.:)
samoja
2013-11-15 11:55 AM
Ne mislim ja gavrilo da si ti los covek, daleko od toga niti bilo koji diskutant koji ovde cita I provodi vreme ali kao sto rekoh ne kontas. Uporno se pisalo kako nam je bog dao izbor I slobodnu volju da bi ti na kraju izveo zakljucak da mislimo kako nas je slobodna volja udaljila od boga. Malo mudrosti od moje malenkosti. Ne zali I krivi sebe za stvari koje si učinio nego one koje nisi, sve sto si napravio u zivotu oblikovalo je tvoju sadasnjost. Jedan starac mi je uvek govorio, prvi puta napravis grešku jer ne znaš, drugi puta jer svi pogresimo a treci puta sam si sebi dokazao da si glup.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-15 02:18 PM
„ali vidi nas kako smo savrseni ispali, donekle I njihovom zaslugom.:)”

---

Nismo tražili da budemo ni losi nit savrseni, ali eto dosli smo na svet.
I od tada u stalnoj transformaciji. Koliko je to savrseno bilo, ili trenutno jeste i sa čim to možemo uporediti, to ostaje da svak za sebe proceni.

Deca se lako prave, ali vaspitavati ih je slozena stvar. Usmeravati ih po svojim vrednostima, vrlinama, i moralnim nacelima može biti kontraproduktivno. Pogotovo posle treće godina uzrasta. Da li je bolje (mislim jeste) da ona posle treće slobodno razviju svoju bit...vrline?

Samoja, šta ti mislis, moraju li i ona da veruju da je kisik dokaz da postoji intelelekt iz svega „bog”?

I znaš šta, ti koji sve „kontas”?

Ja jednostavno ne želim da kontam, da se opterecujem sa još vise nebuloza, a tvoje znaju da budu ohoho!

Ja recimo ne znam koliko određeni mesec ima dana, jednostavno nisam naucio i kada proverio nije me interesovalo da upamtim.

Nekako se snadjem kad znam da se blizi 25 u mesecu, pitam ove koji znaju, oni mi kažu. I za toliko skontam:)

Ali tebe teško kontam, kako to objašnjavas?

Nisam ovog doba vidovita Vanga...daj šta das, ziva dusa sve trpi...

kojekud
(citam sa usana)
2013-11-15 03:56 PM
Savrseni smo u smislu da smo jedinstveni, iako anatomski licimo ne postoje dva ista. Djeci kroz gene /I majke I oca nezavisno ciji su dominantniji/ damo naslijedni fiksni material, a do sedme godine koliko uspijemo da oblikujemo I uticemo na tu kombinaciju zvanu junior zavisi kakav će se senior formirati.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-15 07:15 PM
Видим да ћемо док се други моле и васкрсавају, ја и ти докторирати на овом пољу:)))

Шта му ово дође..ембриологија, социологија;)

А сад нешто друго - људи сањају...верујем и ти?

Реци ми сад другарски, какав је то осећај?

Инересује ме, пошто ја не сањам. Уствари сањам, али увек знам да ја то само сањ, па себи дозвољавам било шта, тј, управљам знајући да неће имати никаквих последица јер се све те ствари не дешавају у реалности.

Мало досадно зар не? сањарим-фантазирам али не сањам.

Досадно, тако би хтео да ме сан пријатно изненади..чак и уплаши, да скочи андреналин.

Неваља кажем ти, и ту није како треба. Зар да по старе дане истрошени старац почне да се бави екстремним спортом, не могу да будем паметан шта ћу:)))

Самојако, имаш ли ти неку идеју?

Мора да му је она његова опет сакрила лаптоп...

Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
2013-11-15 07:24 PM
И сигурно га она сада уцењује онако како оне знају: „прво да љубнеш и добро изљубиш па ћу ти рећи где је”

:)

До даљег - ку ноћ ма где били.
kojekud
(citam sa usana)
2013-11-16 05:23 AM
Видим да ћемо док се други моле и васкрсавају, ја и ти докторирати на овом пољу:)))

Tebi ide bolje. Sudeci po plusevima ti si već dr :)

Шта му ово дође..ембриологија, социологија;)

I pedagogija :), ali sve to ide u zavrsni ispit

А сад нешто друго - људи сањају...верујем и ти?

Vrlo rijetko sanjam, možda jednom u dve godine I to se tek predvece sjetim nekih krpica koje nemaju nikakvog smisla pa nema ni pratecih osjecanja. Kao dijete sam dosta sanjala ruzne I otkacene snove I još tad sam pozeljela da ne sanjam. Izgleda da mi se ta zelja ostvarila.
Ali zato budna sanjarim bez problema :). Vidim da te to ne interesuje jer ti je poznato kakao je budan sanjati :)
Sanjarenja? Sad sam I ja zbunjena
Odoh, pozdrav
samoja
2013-11-16 09:24 AM
Da gavrilo odgajanje dece jeste veoma slozena stvar ali smatram da moras odgajati dete po svojim vrednostima ako si samokritican i svestan svojih mana. Klasika je kad čujem od ljudi pa i ti si takav ili još gori bio, pa bas zato i vaspitavam da ne budu takvi. Naravno kad dete raste moras ga i nauciti da neki ljudi ne cene ili imaju drugacije vrednosti. Imaš vrednost jedne osobe a i vrednosti mentaliteta kako naroda tako i podrucja u kojem živis. A vrline dete iskazuje već od prv godine zivota i naravno okolina utice na razvoj vrlina kao i roditelj, ali dete će uvek zadrzati svoje prvobitne vrline jer im je to u genima. A ocigledno da i vrline jedne osobe razvijaju njegove vrednosti. A tvoje pitanje da li ću da namecem svojoj deci verovanje u boga, kada budu dovoljno zreli kako u skoli tako i ja kod kuce ću da ih ucim o svetu oko nas, lepotama i svemu koliko god budem u mogućnosti a onda oni sami neka odlucuju. Ono šta ću ja njih da ucim su obicaji kojih se držim. Spomenuo si i staracki dom, ako si ucio svoju decu postovanju i dobrim vrednostima ta roditeljska ljubav im neće dozvoliti da stare dane provedes u domu, nisam imao tu sreću da dozivim to ali moji sigurno ne bi zavrsili u nekom starackom domu. Mi ovde diskutujemo da li ima postojanja posle smrti ili ne ali to mene ne brine ni najmanje jer kad se u zivotu susretnes sa situacijama na koje nemas nikakvog uticaja pa bit će šta bude, bojao se ti ili ne razmišljao ti o tome ili ne to ti je neminovno. Kada gledaš „smrti u oci” obuzme te instiktivno strah i kad ti jedan minut vremenski vredi kao sat vremena onda shvatis tu ne možeš ništa kako bude bit će, neka sve ide svojim tokom. Ako si taj trenutak prezivio normalno da drugacije gledaš i razmišljas o stvarima ali zivot ide dalje živis svoj zivot i radis isto sto si i pre radio samo sa puno većim postovanjem prema zivotu i svemu sto te okruzuje.
 Comment Remember this topic!

Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.