Boље те нашао доброто, Лицемер.
Кад ме тако пристојан питаш, ред је да ти одговорим. Поготово о задњем прошлом.
Сахрањивао сам мени драге људе, назови биолошког оца, и мајку. Прошле године оде и мој драги детињасти стриц. Баку и деку још нисам заборавио, а прошло је ево већ четрес година.
Такав је живот брате, привикајте се на то. Ја никада нећу.
Киван сам на те ваше богове, пардон, бога. Живот дајемо нашим поколењима, покушавамо да скрпимо крај с крајем.
А Он, из његових чељусти смрти се још нико није истргао. Шташ, звер као звер, она мора да ждере. Говорим вам истину, у то буди сигуран.
Јер нисам попут вама знаних светаца и пророка, сви су они завршили као мученици, јад и беда та клика људи. Без снаге да гњаве и критикују свог бога.
А треба га критиковати, тог великог „створитеља”. Довољно је погледати сво ово помије и чибру звано живот. У свим облицима.
Човек, е то је изузетак кажу. Њега је Бог створио по свом лику.
Е сад, да није жалосно, било би тужно, сав тај мајсторлук..инжињерија божја.
Не, нисам ја као Михајло, али ту и тамо у једном би се сложио са њим и дао за право, да би угодио богу једном приликом рече : „нико није као Бог”.
Па стварно јесте мамлаз, тај бог. Погледај молим те његово ремек дело (човека).
Ставио га са другим неуспелим пројектима...животињама и неким чудним биљкама, доста њих отровне уз то и ако не лукаве.
Стварно је човеку у самом старту обезбедио друштванце, а о лукавим пољским зверима да не говоримо.
Вероватно све то како човеку неби било досадно, да чека док не васкрсне.
Видиш ли ти доброто, брате Лицемер, ову у просеку канту смећа од 60 литара, пардон, ђубрива. Ако то није „рециклинг”, онда не знам шта је.
Колико она мора да убаци у себе смеће, па све то истресе из себе, да би се на крају распала од свих текућина. Страшно.
Е без тог рециклинг се не море, што би рекли ови у гондолчикима.
Ја сам против спаљивања, 2м под земљу као храна биљкама, па нека травоједи пасу, а дрвеће расте као вртић за птице и веверице.
Брате, да ли знаш случај да је некада неки анђео страдао, да ли они могу да умру, шта је потребно за то.
Шта вам о томе Свети Списи говоре? Када ће једном тај бог да се подели са својим интимним..чега он то боји?
Ма шалим се у задњем, свезнајући мишеви нам то никада не открити, јер тог истог дана, лукавој пољској звери би одлетела глава.
Млади људи напрасно умиру. А мене истрошеног старца ни смрт неће. Мада ту и тамо, умирем сваког дана, убија ме брза храна и секс.
Јеее-постао сам као ви, палим се на животиљњске нагоне, мада не волим ту прљаву работу, жвеле и размена текућина. Хормони и тамо неки Афродизијаци. Како човек да сачува здраву памет поред таквих опијата.
Зато смо (и ја са вама) схебани, и нема нам спаса, бити са женом и имати секс, па то је умирање. Још ако тај морфин, консумирате свакодневно, па нема вам спаса. То вам гарантујем.
Али хе..од нечега мора да се крепа.
Епидемија рака букти, они који треба да говоре, они ћуте. Типично.
Међутим, није све тако црно, и када је црно.
Јер онај ко спозна оно, без укуса, без боје, без форме, оно неопипљиво, без мириса, непроменљиво, чврсто и солидно, а вечно.
Тај ће постати бесмртан. Веома сложена ствар, неки ће потрошити цео век у бесплодној медитацији.
Јер је веома тешко оградити се од људских небулоза, патетичних тежња, зивкања и запомагања.
http://www.youtube.com/watch?v=skk9vfoUJXc