Napetost je ispunila salu za sastanke u Moskvi. Oko okruglog stola je sedeo premijer Rusije i drugi najveći zvaničnici zemlje. Bilo je to leto 2008. i kabinet vladinih ministara se okupio da razmotri smanjenje troškova u odnosu na globalnu recesiju.

Ministri su se složili da da prvobitni plan za povećanje penzija mora biti ukinut. Međutim, jedan službenik ministarstva se nije složio.

„Ja sam vernik”, rekla je službenik Oksana Sergijenko. „Ne znam kako ćemo to da uradimo, ali ako danas odlučimo da ne zamrznemo penzije i da ih povećavamo u skladu sa inflacijom, Bog će blagosloviti našu zemlju.

Tada se dogodila neverovatna stvar. Ministri su se jednoglasno dogovorili da tokom godine prilagođavaju penzije inflaciji. Nakon ove odluke, Bog je stupio na scenu. On je tako blagoslovio zemlju da se cena nafte skoro utrostručila u periodu između kasne 2008 i 2011. godine, pa su potrebe penzionog fonda bile zadovoljene.

Nedelju dana nakon svog istupanja u konferencijskoj sali, premijer je Oksanu Sergijenko unapredio na položaj zemenika ministra finansija.

Oksana Segijenko, koja se dospela do najvišeg položaja u vladi u odnosu na bilo kog drugog vernika iz adventističke crkve u Rusiji, neustrašivo je iskazivala svoju ljubav za Boga dok je pomagala svojoj zemlji pokazujući da se može verno služiti i Bogu i i državi u isto vreme.

Oksana je volela Isaiju 58 i oslanjala se na ova obećanja kada je ustala u odbranu siromašnih na sastanku u konferencijskoj sali.

Ipak, ovo nije bio prvi put da je primena biblijskog principa pomogla Rusiji da prosperira. 2003 i 2004. godine milijarde dolara su potekle u državni trezor od visokih cena nafte. Oksana i njen šef, tadašnji ministar finansija, Aleksej Kudrin, osnovali su poseban vladin fond da bi se prikupio neočekivani dobitak. Oksana je provela dane i noći izrađujući nacrte planova za stabilizaciju fonda po ugledu na Božji savet dat Josifu kada je sakupljao žito tokom rodnih godina za godine gladi koje su potom usledile.

Godine siromaštva su nastale 2008. sa recesijom. Ministar finansija Rusije je tada primio priznanje iz celoga sveta zbog svog predviđanja ekonomske krize i ušteđenih 200 milijardi dolara koliko je bilo u trezoru.

Oksana ovom prilikom nije ni bila spomenuta. ”Ona nikada nije htela pohvalu. Samo je želela da olakša posao Kudrinu i drugim vođama„, rekla je Larisa Sergjenko, diplomirani ekonomista i Oksanina majka.

Oksana Sergjenko je rođena 19.3.1974. u Dušanbeu u Tadžikistanu. Odrasla je kao ponosna i ambiciozna devojčica. Njen cilj kao zakletom ateisti je bio da uvek bude prva.

Studirala je ekonomiju jedno vreme u Uzbekistanu, deleći stan sa svojim mlađim bratom Aleksejem. U to vreme je njihova majka, Larisa postala adventista. Brat i sestra su postali besni na majku zbog ove njene odluke da su je izbacili iz njihovog zajedničkog stana u Uzbekistanu.

Nakon studiranja na koledžu u Uzbekistanu, Oksana se namerila da izgradi karijeru u Moskvi. Ona i njen mlađi brat Aleksej, stigli su u grad bez novca. Odseli su u stanu njihovog prijatelja, a posle su se preselili u studentski dom. Oksana završavala studije ekonomije.

Vremena su bila teška. Ponekad su Oksana i Aleksej cele sedmice živeli na jednoj vekni hleba. Bilo je dana da nisu ništa jeli. U tom najtežem i najžalosnijem periodu svog života, Oksana se pomolila Bogu po prvi put. Tada je počela da čita Bibliju i pronašla je tajni recept sreće.

”Mi se rađamo sebični. Kada beba dođe na anšs vet, ona govori stalno : Daj. Takva sam ja bila mnogo godina. Ipak, kada sam upoznala Boga, On mi je pokazao potpuno drugačiji način života. On mi je rekao da je bolje da dajem nego da uzimam. Kada sam to primenila, počela sam da primam nebrojene blagoslove.„

Jedan o d blagoslova je uključivao posao. Oksana nije htela rutinske poslove, pa je hrabro telefonirala Centralnoj baci, Ekonomskom odeljenju i Ministarstvu trgovine, Ministarstvu finansija. Nijedna od tih institucija nije bila oglasila slobodno radno mesto, ipak iz ministarstva finansija su je pozvali na razgovor i ponudili posao sa početničkom platom od 100 dolara mesečno. Bila je to 1999. godina.

Godine 2000. Oksana je učinila, po njenim rečima najvažniju odluku u svom životu. Odlučila je da se krsti u Adventističkoj crkvi. Njen brat, Aleksej se krstio godinu dana posle nje.

Kad je Oksana odlučila da služi Bogu, bila je odlučna da ne prisustvuje nijednom vladinom sastanku na poslu koji bi bio zakazan u subotu. Mnogo puta su sastanci bili pomerani da bi ona mogla da prisustvuje.

Nikada nisam imala problem sa subotom jer sam sve prepustila Bogu. Bog me blagosilja i ljudi to mogu da vide.

Ona je takođe pripisivala blagoslove u životu vremenu koje je provodila sa Bogom – jedan sat svakoga jutra.

”Čak i kada uspem da spavam samo dva ili tri sata noću, moj alarm postavim da zvoni sat vremena ranije da bih mogla da budem sa Bogom, čitajući Njegovu Reč.„

Priznanja su počela da pristižu. Njena majka poseduje kolekciju pisama od predsednika, ministra finansija i drugih zvaničnika koji su cenili Oksanin patriotizam i dobrinos nacionalnoj bezbednosti. Godine 2007. tadašnji predsednik Putin odlikovao je Oksanu medaljom za zasluge pred otadžbinom, drugog stepena.

Ipak, Oksanine aktivnosti su bile daleko preko pravljena makroekenomskih modela za prosperitet Rusije. Ona je imala molitvenu grupu u svojoj kancelariji za službenike ministarstva. Organizovala je božićne i uskršnje koncerte na kojima su bili pozvani da sviraju adventistički muzičari. Koncertne sale ministarstva su bile pune sa 200 ljudi koliko su mogle da prime. Svaki slušalac koncerta je dobio na poklon novu Bibliju.

”Ako kupimo novu veš mašinu, televizor ili bilo koju drugu tehncku spravu koja će nam olakšati život ili koja će nam uštedeti novac, mi odmah o njoj govorimo svojim prijateljima, komšijama. Koliko je onda bitnije da kažemo drugima o ljubavi Božjoj koju smo mi kao vernici pronašli, rakla je jednom prilikom.„

Oksana je takođe pripremala nešto što je nazvala: duhovnim darom. To je bila poklon torba koja je sadržava Bibliju, dopisnicu za proučavanje Biblije i DVD sa njenim propovedima u crkvi. Te poklone je davala pretpostavljenima za njihove rođendane i religiozne praznike. Delila ih je i stranim ministrima i čak stjuardesama u avionu.

Sotona je odlučio da je zaustavi. Jedno od Oksaninih najvećih iskušenja buknulo je nakon njenog intervjua na adventističkoj televiziji u Rusiji. Tada su je novine optužile da provodi više vremena na poslu promovišući adventizam umesto da radi vladin posao. Napisali su i kako se molitve, religiozni seminari i proučavanje Biblije odvijaju svake nedelje u kancelariji zvaničnice Sergijenko. Iste novine su sugerisale mogućnost da je Oksana na platnom spisku američkih špijuna koji žele da ugroze interese Rusije.

Ovakav članak je podigao buru negodovanja u javnosti. Poslanici u ruskom parlamentu su zatražili od kancelarije glavnog tužioca da ispita slučaj.

Istraga je obuhvatala svaki segment Oksaninog života. Vladini agenti su pomno istražili ne samo njen posao već i detinjstvo, studije, porodicu, prijatelje, veru. Ipak, nisu pronašli niti jedan pogrešan predlog koji je došao od nje. Izveštaj istražitelja podseća na izveštaj iz Knjige proroka Danila: ”Tada starešine i upravitelji gledahu kako bi našli šta da zamere Danilu radi carstva; ali ne mogahu naći zabave ni pogreške, jer beše veran, i ne nalažaše se u njega pogreške ni mane.„

Tužioci su zaključili da je Oksana bila verna Bogu i da je zbog toga još vernija svojoj zemlji. Bili su primorani da priznaju da je ona kao vrhunski ekonomista potrebna Rusiji. Istraga je bila završena. Oksana je zadržala svoj posao.

U međuvremenu je nastavila sa svojim misionskim aktivnostima. Bila je zaslužna za distribuciju adventističkog časopisa koji je stizao u blokove stanova svake nedelje skoro 8 godina.

Oksana Sergijenko je svoju strast za Bogom prenela i u bolnicu kada je oslabljena kanecrom bila primljena u junu 2011. Tada je odredila da svaki pacijent u bolnici dobije Bibliju.

Kako je bol rasla, izgledalo je kao da shvata da se neće oporaviti. Poslednji stihovi koje je pročitala iz Biblije su bili iz Psalma 31,15-17.
”U Tvojoj su ruci dani moji; otmi me iz ruku neprijatelja mojih, i od onih, koji me gone.
Pokaži svetlo lice svoje sluzi svom; spasi me milošću svojom.
Gospode! Nemoj me ostaviti pod sramotom; jer Tebe prizivam. Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao.„

Nakon molitve sa svojom snajom, zaspala je i nije se probudila.

Kao visoki državni zvaničnik, Oksani je sledovala državna sahrana i jedna od njenih poslednjih želja je bila da na njenoj sahrani govori adventistički pastor. Sahrana je bila organizovana u dva dela. Trideset minuta je bilo određeno za njene adventističke prijatelje, a drugih trideset minuta za njene poslovne saradnike. Neki saradnici, uključujući i ministra finansija, došli su na prvi deo da odlušaju adventističku službu. Nakon toga, iskoristili su svojih trideset minuta da odaju hvalu Oksani i njenoj ljubavi prema Bogu.

”Ljubav je napustila naš dom„, rekao je jedan zvaničnik

Drugi je rekao: ”Njena vera u Boga je pomagala našem poslu i davala enrgiju našem radu„.

”Tužno je što je preminula tako rano, nakon samo 37 godina. Ipak i Isus je umro u 33. godini„ rekao je treći.

Jedan zvaničnik je uporedio Oksanu sa zvezdom padalicom: ”Zasijala je kratko i onda je nestala.„

Božje ime se proslavljalo čak i na sahrani. Božje ime može da bude proslavljeno ponovo u životu svakog adventiste koji radi marljivo i i verno služi Bogu i svojoj zemlji. To je ono što bi i Oksana želela.”