Молим Вас да се не изигравамо.
Питања која Ви постављате су на свом месту али начин на који су постављена је веома провокативан, вештим постављањем некох ситница које уопште нису потребне, али целом питању дају тај провокативан смер.
Дали постоји, па рекао сам Вам већ да постоји јер без њега људи не би имали могућност да сами одлучују којим путем ће кренути.
Сад питање постојања је проблематично, у зависности шта за Вас постоји.
Дал мислите на физичко постојање неког црвеног ђавола са роговима и репом, или на духовно постојање нечега што нас води ка греху.
Лично више прихватам ово друго, јер не видим разлог да нешто што нас вуче ка греху мора да буде црвено са репом и роговима.
Сад дал постоје овде неки који могу да ми детаљно објасне зашто има реп, не сумњам.
Друга порука је без везе.
Исус није, нити је дошао на земљу да буде човек.
Једноставно Бог је дошао у лику човека да би нама људима могао да буде приступачан.
Искушења и све остало су само део фолклора, јер ако је Исус, Божији Син, Бог и Св. Дух, један од Св. Тројице, онда је апсурдно прихватити да је Он могао да подлегне ђавољем искушењу.

Njegovo Bozanstvo zbog toga nije pretrpelo nikakav gubitak,čak na protiv dobilo je na slavi.Jer kaže:zbog onoga što se ponizio i pozrtvovao neiskazanom patnjom i bolom da bi izbavio narod svoj koji cezne za dobrim delima,Bog(Otac)ga uzvisi i proslavi do neiskazanih visina u Nebeskom Carstvu.

Problem postoji sigurno,a li ne u tvrdjenju da je Isus bio i Sin covecji,jer to On sam kaže.A sveti Apostol kaže:i ako bese sin Bozji,od onoga sto postrada nauci se poslusanju.Da dragi moj prijatelju,Gospod Isus je bio potpuno covek i potpuno Bog.Samo tako je mogao spojiti otpalog i gresnog coveka sa Bogom.Kroz Hrista koji je nasa banja preporođenja,mi postajemo sunaslednici Carstva Oca njegovog.On na čak naziva svojom bracom.Pa to jehovisti uzimaju za dokaz da je on samo stvorenje kao i mi.Ali ne razumeju ili neće da razumeju,da je On dobrovoljno pristao da ostavi Bozanski presto kod svog oca i otisne se na zemlju,Bozanskom tajnom utelovljenja(preuzimanja zivota u ljudskom telu)postane covek i zivotom na nasoj planeti pokaze potpunu poslusnost Bozjem zakonu-i tako kao drugi Adam ispravi grešku prvog Adama,a onda i svojom smrcu satre onoga koji ima državu smrti tj,djavola.Tako smo mi otkupljeni Njegovom dragocenom krvlju i od Adamovog greha(našeg prvog oca),a onda i od sotone koji je pokorio Adama preuzevsi njegovu ulogu i nametnuvsi nam svoje ocinstvo kroz vlast koju je dobio od prvog Adama.Sada smo ponovo posinjeni i primljeni u nebesku porodicu-preko drugog Adama,koji je pobedio necastivoga i preuzeo vlast nad zemljom i covecanstvom.

Христос је прихватио људски облик да би нас избавио из греха.
Ипак он не може да буде обичан човек јер наведите мипример једног човека који је оживео мртвог, који је слепом омогућиода прогледа, и да не небрајам остала шуда.
Значи да иако је био у човечијем облику ипак је био изнад нас.
И само Васкресење то доказује, јере нам је показао да је јачиод смрти.
Наведите ми једног јединог човека који може да пбеди смрт.

windy-chicago, ako si još tu da te pitam imali svrhe povezivati dualizam i hrišćanstvo? Da li to znači da je religija izevoluirala? To pitam posto je vecina hrišćana navikla da te dve stvari razdvaja, a ti mi izgledas kao pristalica i jednog i drugog.

Da budem precizniji, zbog čega neke hrišćanstve struje zastupaju stav da covek treba biti samo pozitivan i da potpuno ugusi negativnu stranu kada u realnosti imamo da jedno bez drugog ne može? Coveku je neprirodno da bude samo negativan ili samo pozitivan. U realnosti takođe imamo da covek ne može ugusiti pozitivnu ili negativnu stranu jer one uvek postoje o cemu uci i psihologija. Ono sto covek može da uradi je da kontrolise svoju negativnu stranu i ništa vise od toga, ali ne da je unisti ili izbrise, jer će onda unistiti sebe samog. Tako da svi hrišćani koji glume dobre ljude da znaju da njihova negativna strana postoji isto kao i pozitivna, jer znamo da je sve sklopljeno od oba polariteta. Bolje je da budemo svesni svoje negativne strane i da je kontrolisemo a ne da glumimo pozitivce koji su potpuno ugusili svoju negativnu stranu. Usput slazem se sa onim što si dosad napisao(la).

Logično da, u svakome od nas, postoji i dobra i loša strana. Ne kaže se zalud, da se čovek rađa grešan.
Ono čemu hrišćani treba da teže je dobro.
Jer kako bismo znali šta je dan, ako ne znamo šta je noć.

Zar priča iz rajskog vrta nije najbolji primer. Dok nisu ubrali plod sa drveta, išli su goli kroz vrt. Onog trenutka kada su okusili zabranjeno voće, shvatili su da su goli i brže bolje su pokrili svoju golotinju.

Bog čoveka stvori savršenog, a onda pošto počini prvi greh, istera ga iz edena i podarivši mu smrtnost učini ga nesavršenim, kako njega, tako i njegove potomke.
Greh - grešan, potiče od reći greška. Sin - sinner, u engleskom ima isto značenje. Ako čovek nije grešan, ili tačnije rođen sa greškom, zašto ta „neutralna” beba ne raste i dođe do nivoa lepog živog bića i nastavi da živi u nedogled... u svom savršenom rajskom vrtu. Bilo bi lepo?!

Međutim, čovek se rađa sa greškom (greh), raste stiče znanja, a onda kada dostigne određeni vrhunac svog života počinje polako da stagnira. Ne retko se događa da se, u mentalnom smislu, vrati u početno stanje - na nivo bebe.

Međutim, vi koji volite da baratate, naučnim i kvazinaučnim teorijama, izbacite pojam da je beba neutralna i tom tvrdnjom se postavite u položaj tvorca. A onda iz te pozicije počinjete da prosipate mudrost.

Vidiš, prijatelju... ja imam mali problem da ne verujem u mnoge stvari u koje neki „stručnjaci” pokušavaju da nas ubede.
Na primeru vlastite majke, koja ima oblik šizofrenije, sam ustanovio da svi ti silni lekari, nemaju tri blage veze, bar kada je ljudski mozak u pitanju. Sve što oni znaju, je da ti daju ogromnu količinu lekova, koja će te baciti u stanje obamrlosti. Drugim rečima, ako o ljudskom mozgu ne znaju mnogo, kako će znati o tome kako funkcioniše bebin mozak.

Shodno tome, ko tebi da je za pravo da se postavljaš u položaj tvorca (ma ko ili šta on bio) i da kažeš da se beba rađa neutralna.

Da se ne vraćam u prošlost, na neke starije teme i da ti preko njih dokazujem, da samom sebi uskačeš u usta.

Nauka je ljudska umotvorina, koja nam u mnogo čemu omogućuje ugodniji život i stvaranje. Ali u mnogim oblastima, ona se bavi samo teorijama, koje se posle izvesnog vremena i nekog novog saznanja, menjaju i pretaču u nove teorije.

Ni ti ni ja ne znamo da li se beba rađa neutralna, ni da li se neko rađa sa syebanim hromozomom. Možemo samo da naslućujemo (toretišemo).

Tako, dragi prijatelju... mani se termina „zatucan” i sl. jer sam ja ubeđen da su naši stari, a i njihove starine, o mnogim stvarima znali mnogo više neko mi danas. Manje se postavljaj u poziciju tvorca, jer ću ja i dalje imati isti stav o tebi, kao što sam ga imao na jednoj od ranijih tema.

Ako se covek rodio gresan zbog čega je kriv? Hrist je samo astronomska pojava (Sunce) koja je simbolicki utkana u religiju koja je oduvek sluzila politickoj eliti.

I onda prica ide ovako:

Bio jednom jedan decko, mali i plav koji nije bio tradicionalni vernik. I njemu je receno da je rođen gresan. Nekim ljudima iznad crkve je bilo neophodno da mu nabace krivicu. Ti ljudi dobro znaju da je osecaj krivice najsnazniji faktor preko koga mogu manipulisati ljudima. A onda su mu rekli da će zbog krivice otici u pakao na vecnu smrt ili vecno mucenje. Ti ljudi su želeli da decaku nabace i strah. U stvari oni znaju da taj decko nije dobio dovoljno ljubavi u detinjstvu, oni znaju da taj decko nije dovoljno prihvacen i postovan od svojih roditelja, sto sve čini decaka idealnom žrtvom. Rekli su mu da je bolest isto sto i greška i rekli su mu da je greška isto sto i greh.

A onda nastaje kontrast. Ti pametni ljudi znaju kako da izazovu osecanje Bozijeg prisustva. Odjednom je decaku receno, da mu je sada sve oprosteno, da neće ići u pakao nego u raj, da su ga ljudi u Crkvi prihvatili, da ga je Hrist ili Alah prihvatio i da ga voli vise nego sve na svetu. Decakova podsvest je zbunjena. Crna rupa u detinjstvu je odjednom ispunjena. Godinama je živeo u mraku i sada odjednom svetlost. Kroz decaka prolazi euforija sreće. Decak je 100% ubeđen da se Bog spustio sa nebesa direkno u njegov zivot i decak naglo postaje srećan. Taj ostar kontrast se naziva iluzija jer se izazvano osecanje sreće zamenjuje nerealnim prividjanjem Boga i andjela. Kod decaka ta euforija kratko traje i onda ubrzo postataje kao i svi ostali crkvenjaci, nesrecan, natmuren, negativan, neprirodan i nesposoban da voli, jer će mu se sve oko njega ciniti gresnim i drugacijim nego sto on cita u svojim svetim knjigama. Ali placace clanarinu i biće pokoran njegovim vukovima i to na niskom drustvenom polozaju, da slučajno ne bi „ponovo” otisao u pakao.

Komunista govori pravoslavnom svešteniku i pravoslavnoj vernici o zlu koje proizvodi Vatikan i stavlja ga u istu ravan sa pravoslavljem.

Draga moja Lilit, ako si već tela da budeš „objektivna” bilo bi dobro da si postavila link cele emisije.

Ovako prikazano odiše duhom titoističke propagande.

Nema Boga! Kako nema?! Naredila partija...

Pozdrav drugar'će Lilit.

„Ja lično sam sklon i veoma mi je bliska misao o Bogu. Ja znam da je i umetnost nešto sto je veoma blizu Bogu, ali crkva je najdalje od Boga”

Jeste Steva bio komunista (nazalost u to vreme su vecina to birali) ali potpuno se slazem sa svim sto je rekao, izgleda da je taj komunista bio blizi Bogu nego sve religije zajedno.

Ja ne stavljam znak jednakosti između vere u Boga i crkve. Iako mislim da se pravoslavni način gledanja na božansko u mnogome razlikuje od katoličkog, nisam sklon da aminujem sve postpke sveštenstva, ni SPC, a ni bilo koje druge pravoslavne crkve.

Pre svega mislim da smo mi Crkva, i nisam sklon da poverujem u sve dogme koje nam crkva nameće. Pa ipak, upoznao sam nekoliko sveštenika, koji zaslužuju da se uvaže, i kao vernici, i kao ljudi. I veruj mi u njihovim očima nema ničega od onoga što si ti opisao u priči o plavom dečaku.

Na kraju krajeva, blaženopočivši Patrijarh srpski Pavle je najbolji primer, nekoga koji je iskreno delao u duhu hrišćanske vere. Nažalost, On je imao nesreću da se nađe na najvišem mestu u teška vremena.

Da zanemarimo sveštenstva bilo koje konfesije, meni je pravoslavlje, i kroz svoje građevine, uvek bilo toplije. Zapadne građevine deluju pomalo zastrašujuće, uz dodatak gargoila (nadam se da sam dobro napisao naziv tih grotesknih statua), deluju još strašnije. Kada se svemu tome doda i neprirodna apstinencija od upražnjavanja braka katoličkg sveštenstva, onda me i ne čudi stav pokojnog glumca. Pravoslavni sveštenik čak ne može da dobije svoju parohiju, ako nije oženjen.

Sasvim je logično da su sveštenici kojima je nametnuta seksualna apstinencija, poprilično tmurni. To je neprirodno stanje. Zato i nije čudo što se u katoličkoj crkvi događaju razni skandali.

Iako sam pravoslavac, sklon sam da na veru gledam malo šire od pravoslavnog okvira.

Potiče od grčke reči „kyriakos” što bi, u krajnem značenju, trebalo da znači Dom Gospodnji.

Bogoslužna zgrada za zajednicu vernika, je još jedno tumačenje.

Ako je pišeš malim slovom, trebalo bi da predstavlja sabornu zgradu gde se okupljaju vernici. A ako je pišeš velikim slovom, trebalo bi da predstavlja dom Gospodnji, ali i čoveka. Po nekim nekanonskim jevanđeljima, čovek je Crkva. Mada se to može naslutiti i u kanonskim jevanđeljima.

Izvori o poreklu reči crkva su nam isti...
Sad mi pada na pamet, da se u žargonu, kod nas često govorilo za one koji piju, da cirkaju. Kad povežemo Kirki (Circu) i vino... eto!

Pretpostavljam , na osnovu par reči, koje sam uočio, da živiš u Americi. U svakom slučaju u anglosaksonskom okruženju. Takvo okruženje (sistem) gotovo neumitno vodi sve oblike svetovnog života ka pravljenju para. Nažalost, liberalni kapitalizam, je u mnogome uspeo i „duhovni” život da zgrabi u svoje kandže.

Da, crkva ima svoje dogme. Prosto, kao i u demokratskom sistemu, naučnom radu, uvek dođemo do vladavine većinskog mišljenja u odnosu na manjinsko. Sva ta mišljenja (dogme) se u nekom trenutku nađu na raspolaganju jednom ili nekoj manjoj grupi ljudi, koja se postavi u položaj tumača apsolutne istine. U crkvi su to sveštenici, u svetovnom životu su to političari (diktatori), u naučnim krugovima su to doktori nauka...

Ništa novo. Zar Isus nije kritikovao sadukeje i fariseje?! Izgleda da većina ljudi ima potrebu da stremi ka apsolutizmu. Valjda ih to vraća u majčinu utrobu, gde su se osećali najsigurnije. Fino ušuškani i sigurni u majčinom stomaku...

Za razliku od njih postoji i manjina koja ne prihvata vrednosti koje su ustanovljene i prihvaćene od strane većine. Na žalost, kod njih se ispoljava druga strana medalje. Ekstremno negiranje onoga što tvrdi većina. Neretko je istina negde na sredini.

Napuštanje Crkve, zarad sukoba sa sveštenikom ili par njih, nije dobar izbor. U svakom žitu ima kukolja. Da ne razvlačim, zašto je to tako...

Kada je u pitanju svetska vlada, daću ti jedan primer. U Rusiji je za vreme vladavine komunista, grupa sveštenika i vernika otišla u duboku ilegalu. Nešto slično onom opstajanju ranih hrišćana u Rimskom Carstvu i njihovo preživljavanje po katakombama.
Moćnici koji se zanose takvom idejom, računaju najviše na one koji su razočarani, postojećim sveštenstvom, a ipak u sebi imaju potrebu da žive u majčinom stomaku. Oni koji ne prihvataju da ih kukolj istera iz žita i svesni su da ne mogu večno da se vrte u majčinom stomaku, će biti opozicija. U početku slaba, ali kao i hrišćanska crkva, vremenom će dobiti na jačini.

Normalno, ovo je moje viđenje. Ne mora da znači da je istina.

SATANA NE POSTOJI