Reč koja je preokrenula svet Dakle, vi mislite da je fantastično kako je ta mala reč preokrenula svet?Da, svet je nekada snažno potresla mala grupa ljudi iz Palestine, koji su nosili vest otelotvorenu u jednoj prilično nejasnoj reči. Njihovi prestrašeni ne-prijatelji u Solunu (istoimeni grad u savremenoj Grč-koj) priznali su da je njen uticaj bio ogroman: „Ovi što zamutiše vasioni svet, dođoše i ovde” (Dela apostolska17,6). Vesnici eksplozivni poput dinamita: Hristovi apostoli, naročito Pavle i njegov kolega Jovan.Reč koja je napravila taj moćni podvig bila je mala reč, poznata u drevnom grčko-rimskom svetu– grčki termin,agape. Značila je „ljubav”, ali je bila revolucionarna. Nosila je u sebi duhovnu snagu koja je obuzimala umove ljudi, izazivajući svrstavanje čovečanstva u dva tabora, jedan za a drugi protiv nebeske ideje.Njeni pobornici bili su prekonoć preobraženi u smele i radosne Isusove sledbenike, spremne da izgube sve što imaju, da dopadnu tamnice, pa čak i da umru mučeničkom smrću za Njega. Oni, pak, koji su se svrstali u tabor protiv njih brzo su postali svirepi,krvožedni progonitelji onih koji su u novom konceptu ljubavi videli svetlost. Niko ko je čuo vest nikada višenije mogao da ostane neutralan.Tajanstveni eksploziv u toj duhovnoj bombi bio je radikalno različita ideja od onih koje su sanjali svetski flozofi ili moralni učitelji. Bio je to novi izum koji je podjednako iznenadio i prijatelje i neprijatelje.Nije da ljudi starog veka nisu imali nikakve ideje o ljubavi; oni su mnogo o njoj govorili. U stvari, Grci su imali tri ili četiri reči za ljubav (naši savremeni jezici obično imaju samo jednu). Međutim, ona vrsta ljubavi koju je izražavala agape nemilosrdno je sve ostale ideje o ljubavi razotkrivala ili kao ne-ljubav ili kao anti-ljubav.I odjednom je ljudski rod shvatio da je ono što su oni nazivali „ljubavlju” zapravo bila samo zamaskirana sebičnost. Ljudska psiha bila je ogoljena zahvaljujući tom novom otkrivenju. Ako ste radosno prihvatali duhovnu revoluciju, vi ste se odevali u agape;u protivnom, cepanjem svoje haljine satkane od to-božnje dobrote, pretvarali ste se u sulude neprijatelje nove vere. I niko nije mogao da vrati časovnik vreme-na unazad, jer jeagapebila ideja za čije je ispunjenje upravo došao trenutak.Kada je Jovan uzeo pero da ispiše svoju čuvenu jednačinu „Bog je ljubav”(1. Jovanova 4,8), on je morao da se odluči između nekoliko grčkih reči.Uobičajena, svakodnevna – eros – nosila je u sebi prodornu snagu. Kao nešto tajanstveno i moćno, eros je smatran izvorom života. Poput bujice koja probija branu, on prelazi preko svih prepreka ljudske volje imudrosti, kao talas emocija zajedničkih celom čove-čanstvu. Ako je majka volela svoje dete, njena ljubav bila je eros i smatrana plemenitom i čistom. Isto tako,ljubav dece prema roditeljima od kojih zavise, i među-sobna ljubav prijatelja. Dalje, uzajamna ljubav između muškarca i žene bila je duboko tajanstveni nagon.„Da li je Bog ?” –pitali su drevni pagani. Da, odgovarali su njihovi filozofi, uključujući velikog Platona, zato što je eros nešto jače od ljudske volje. On proizvodi čudo beba. On stvara prijatelje i porodice.I boravi u svakome po prirodi. Prema tome, govorili su pagani, on mora da je iskra božanstva u svakom ljudskom biću.Za antičke narode, ljubav je u mnogome bila – što je i za nas danas – „slatka tajna života”, eliksir koji inače nepodnošljivo postojanje čini snošljivim. Platon se nadao da će preobraziti svet nekom vrstom ljubavi koju je on smatrao „nebeskim erosom”. Reči izvedene iz tog termina danas imaju isključivo seksualno značenje,pa zbog toga ona gubi na snazi i smislu.

Iz knjige -Dubina Hristove ljubavi