Искрено не знам са којом намером сте отворили ову тему али постигли сте пун погодак.
Етика, или боље рећи социјална етика и улога Цркве у њој је далеко компликованије питање него што на први поглед изгледа.
Да се разумемо, могу једино да говорим у моје име гледано кроз очи једног православног Србина, а не као неко Богом дан да спасе овај грешни свет.
Гледано историски, Црква је много пута деловала споро и понекад касно, по питаима горућих проблема.
Проблем је да све одлуке донесене брзо, често имају супротан ефект.
Чисто примера ради погледајмо дешавања у блиској прошлости, док је СПЦ осудила све злочине против људи и саветовала свима (укључујући и Србе) да не греше Богу и да сачувају душу, разне НВО организације су пуном паром удариле по Србима.
Кандићка, Вучо, Лихт и остали су били супер звезде српске демоктатије, али са падом ДС и они су пали.
Сад је питање које испољио бољу социјалну етику СПЦ, тражећи од свих да не убијају и да сачувају душу, или разни НВО који су оправдавали све, јер су за све Срби криви.
Проблем је да Црква није са овог света, већ је послана на свет, да га спасе, јер све је у Царству Божијем.
Гледано из атеаистичког угла, свакако да је неприхватљиво све ово, али из угла једног православца то је сасвим нормално.
Сад ако погледамо статистичке податек за Србију апсолутна већина становништва се изражава да су православци.
Ако је већина православна, та већина и подржава социјалну етику СПЦ, а то што мањина то не подржава, покреће питање о висини социјалне етике атеиста, и осталих који нису уз СПЦ.

Гледано са чисто религиозне стране, етика се односи на заједницу са Богом, у суштини говори се о опредељењу према тој заједници и борби против свега што нас одваја од Бога.
Етика би се могла окарактерисати као слобода за самоопредељење.
У суштини то би била слобода прихватања љубави према Богу и ближњима.
Сама реч етика и не постоји у православљу већ се употребљава реч аскетика, а нај ближи српски превод за ту грчку реч би био подвиг.
Назив у хришћанском животу би био преподобни, а говори о циљу човека ка богоуподобљавању.
Етика у смислу који (бер ми се тако чини) Ви тражите је у духу хуманизма, што је сасвим одвојено од духовног живота Цркве.
Зато сам и споменуо социјалну етику јер се она односи на проблеме који настају у друштву и на које црква мора да реагује али који немају везе са духовношћу.
Незнабожачка или хуманистичка етика са друге стране говори о плодовима људске делатности, о остварењу идеала а на основу одређених принципа.
Мешање те две етике и доводи до проблема јер многи људи, покушавају да остваре своје идеја позивајући се на Бога.
Док Црква говори о Царству Небеском као хришћанском идеалу, многи се позивају на Бога да би остварили неке своје идеале који и немају никакве везе са Царством Небеским.
Другим речима да ли је Ваше питање шта је хришћанска етика, или како се примењује, или злоупотребљава, хришћанска етика?

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!

Gde je logika pojedinih ljudi koji kažu: nema Boga, da bi kasnije, za sve što se na svetu dešava, Boga okrivili? Ako si dragi prijatelju rekao da Bog ne postoji, da je za tebe Bog ništa (O), zašto se sa nulom rvaš i protiv nule i ništa boriš? Ispitaj sebe.
Pozdrav, Cartensius.

Ok Dr_med_Crni,
hajde da se malo pozabavimo ovim što si napisao.

„Ja nikad nisam rekao da Boga nema”. Znači, Ti bi hteo da Boga ima, da bi imao koga da ružiš, koga da ismejavaš, koga da osuđuješ...

„Boriti se protiv bilo kog Boga, biće unapred izgubljena bitka”. Dakle, Ti si mnogobožac, veruješ da ima više bogova. Bitka može biti izgubljena zato što ga ustvari nema, odnosno, zato što ga ima.

„Samo tvrdim da je projektovana vizija monoteističkog boga
zla, banalna i licemerna”. Ovde bi moglo više da se kaže, za ovu priliku samo sledeće: taj zao Bog, poput Tebe i mnogih koji Ga tako često vređaju, čak i psuju, bi trebao da vas uništi. Pošto Bog ne postoji, vi možete i dalje vređati, provocirati...Ako li pak Bog postoji, zaista je prema takvima milostiv.

„Klanjanjem takvom bogu ljudi od sebe i sveta čine ono što svakodnevno vidimo oko sebe”.
Bog kakvom se klanjaju teisti je neodgovoran, dvoličan, naprasit,
sujetan, pristrasan, lažljiv i zao„. ”Ja nikad nisam rekao da Boga nema„. Nisi rekao da Boga nema, ali ćeš ipak pokazati i dokazati da Boga nema. Pošto oni ljudi neznaju i nemaju pojma kakvom Bogu služe ili ”se klanjaju„, hajde budi dobar i milostiv prema tim jadnicima i usmeri ih na bolji put kao jedan prosvetitelj, kao obrazovan čovek, oni će ti biti večito zahvalni.

” Ljubav teško da je od takvog Boga„. Izrekao si veliku istinu. Ovakvo poznavanje Boga kakvo je Tvoje, čista je istina, dakle, osoba koju zamišljaš da je Bog je pogrešna osoba. Pa kakav Ti je Bog, takva Ti je i ljubav.

” Ništa pametnije nego da stavi svoj duh u ljudsko meso, da ga
rodi devica koja živi sa matorim impotentnim mužem, da bi
ga na vrhuncu ovozemaljske karijere razapelo na krst?!?!?!
Rekao si: „Ja nikad nisam rekao da Boga nema”. Sada kažeš:„ Ništa pametnije...”, Dakle, i dalje tvrdiš ono prvo, ALI, Bog ne radi i ne postupa pametno (pametnije), zaključujemo: da bi Tebe Bog trebao uzeti za savetnika, zato kada se otvori konkurs izvoli.

„Jedino je Veliki potop možda gluplji scenario od ovoga”. Pa jesi li siguran da se Veliki potop desio ili si čitao neke bajke o tome, pa za Tebe su i bajke glupost, većina ljudi i na bajke gledaju drugačije, kao npr. na neka ljudska ostvarenja i dela u ljudskoj baštini. Moraš razlikovati ljudska ostvarenja koja se različito predstavljaju, kao: priče, istinite priče, basne, bajke...

Drago mi je da o ovakvim temama možemo prodiskutovati a što se medicine tiče, tu sam vrlo slab, to prepuštam vama, čija je profesija i zvanje. Dobronamerno, Cartensius.

Druže_med_Crni,
nigde ja slobodnu volju ne spomenuh, ne znam koju i čiju etiku želiš da promovišeš, etiku sam studirao i mislim da se nebi mogao nositi sa mnom u toj branši(izvinjavam se što ovo deluje prepotentno) ali bi to bio odgovor na Tvoje manipulisanje stvarima koje dovoljno ne poznaješ ili namerno hoćeš da se rugaš, misleći da smo ovde na forumu nepismeni ili neznalice, pa bi da nas edukuješ. Ako su neki sinovi nevaljali, međusobno se biju i ubijaju, hajde da krivimo Tebe ako si im otac. Pitali su me kolege: šta se to dešava u tvojoj Zemlji, šta hoće taj diktator, imenom Sl. M. Odgovorio sam im na ovaj način: gospodo, taj koga vi pominjete, je ustvari domaćin kuće, počeo je da viče na svoje ukućane, počeo je da bije svoje ukućane, da ih vređa i ponižava, susedi su to čuli i videli kroz prozore, umesto da pomognu ukućanima a oni zatarabiše vrata i zatvoriše prozore da nebi mogli ovi jadnici iz kuće da izađu, da pobegnu i negde se sklone. Najzad udariše i oni na te jadnike, domaćina, za koga rekoše da je diktator, mogli su ga ubiti, ali njega pustiše. (Posle bombardovanja 1999.) Eto i ovo je jedna vrsta ljudske etike. Gde je Bog bio tada i tada? Pa bio je i danas jeste na istome mestu gde je, kada ga ismejavate, ružite, psujete...Rekao je: ne ubij, ne radi to i to, ljudi ne slušaju, mislim da kada bi Ti imao neku vlast, sve neposlušne pa i one
djelate iz Jasenovca bi pobio. Možda ima i sličnih Tebi, koji se Bogu rugaju, pa i njih bi neko ispremlatio. Mi smo dobre sudije, ne znam koliko smo pravični, da za druge smo pravični, kada dođe red na nas, milostivi smo i tolerantni.
Pita jedan turista vodića: Kako je zastupljen moral u vašem društvu, recite nam nešto o etici? kaže ovaj: pa moralno je kada mi ubijamo susedno pleme, otimamo im stoku, žene i sve što možemo a nemoralno je kada oni nama to rade.
Dragi Dr_med_Crni, Božanska-Hristova, nije ljudska etika, nije ni crkvena, ni buržoazka, nije evropska-afrička...Zato će biti dobro da upoznaš tu Božansku, pošto Boga ne negiraš, ako Bogu i u Boga ne veruješ šta će ti i etika Njegova. Imaš komunističku, ateističku, kapitalističku, crkvenu...
Pozdrav, Cartensius.

Alo Crni,
Čast mi je i zadovoljstvo razmeniti misli i stavove sa Tobom. Istina, nemam puno vremena, ali pošto se za izvesno vreme ukazala prilika, valja je iskoristiti. Tvoja primedba je, kao i svaka kritika, korisna i dobra. Prihvatam svaku kritiku, makar da je pristrasna i neprofesionalna. Jest da si me javno obrukao i ponizio, ali nema ljutnje, biću Ti ja i u buduće zahvalan, samo nastavi sa lektorisanjem i lovljenjem mojih propusta i grešaka, ne mogu ja time ništa gubiti, mogu samo dobiti-naučiti. Ne znam da li si se pitao: pa možda je ovaj sagovornik odavno napustio rodnu grudu i zaboravio jezik ili mu srpsko-hrvatski nije maternji jezik. Ako mi veruješ, ja obično na ove tekstove ne obraćam tako puno pažnju, ali ono što ide u širu javnost, tamo moram. Za takve tekstove, ili za neku knjigu, imam jako dobrog lektora. Ne znam, za Tvoj nivo obrazovanja, koliko je ovo bilo „ukusno”, ako je dobronamerno, uredu je. Neočekivano je, da od polupismenog čoveka tražiš i očekuješ tumačenje ili objašnjenje u vezi sa nevinom decom, koja snose posledice njihovih predaka, koji su nešto skrivili ili nisu. Pitanje je odlično, naizgled jednostavno i lako, ali i nije baš lako. Pored glavnog pitanja, pojaviće se takođe još mnoga druga vezana za ovo. Isto tako treba utvrditi za koju ćeš se vrstu morala opredeliti. Čak i u Bibliji ih ima više, negde nije u pitanju moral, on se ne pita nego reciprocitet, odmazda ili prekršaj nekih normi, principa, prirodnih zakona...ili, npr. car David priziva osvetu Božju nad „kćerima vavilonskim”, zbog ubijanja njihove dece. Ako ciljaš na sagledavanje Bibijskog principa i rešavanje pomenutog problema, potrebno je dobro poznavanje pojedinačnog slučaja, zatim duboko poznavanje Biblije, ne manipulisanje tekstovima...
Postoji još način da sa mejlom razmenimo mišljenja i stavove.
Oslovljavanje sa Druže činim jer mi se čini da je u našoj svesti ostalo još dosta toga iz vremena ateističko-komunističke ideologije.
Ne znam ono Tvoje,„zakomplikuje”, da li bi lepše i pravilnije bilo npr., iskomplikuje? šta Ti misliš?
„kakav je zamišljen” ( misli se na Boga) to stoji u koment. za Stevu, pa naravno da njihovo nedovoljno poznavanje Boga donosi im i izopačenu i pogrešnu predstavu Boga, što je i u Tvom slučaju. Često puta neznanje i nepoznavanje nečega ne olakšava i ne oslobađa od neke greške i nekog sankcionisanja. Jedan osvrt i na kraju ovog pasusa, tamo stoji „...i dvosmislen, ali ovo nije taj slučaj”. Hteo bih da znam, da mi objasniš, nije možda lepše i pravilnije da se kaže: ali ne u ovom slučaju.
„ Da sam ja svemogući Bog nikoga ne bih ”pobio„.
Ovo je za svaku pohvalu, ovo pokazuje da ste zaista dobar čovek. E sada, ne znam kako bi se ponašao kada bi neko ubijao Tvoju decu, gore sam naveo primer cara Davida, koji priziva osvetu. Tačno je da Bog često puta u nekim situacijama ne postupa po našim merilima i standardima, nego po Njegovoj Božanskoj etici i volji, pa verovatno da i On ima neka svoja merila i razloge. Na kraju krajeva, ako oduzme nečiji život, život koga je On kao Bog i Tvorac dao, kadar je da taj život ponovo vrati. Ja ne mogu da oduzmem ničiji život jar ga nisam dao i ne mogu ni da ga povratim. Ako smatraš da Bog ima drugačija rešenja u nekim slučajevima, a sigurno ih ima, možda su ona nama nepoznata, kada ih budemo upoznali složićemo ili se nećemo sa njima složiti, ne menja stvar.
Zadnji deo teksta je anegdota starijeg i mlađeg derana, pošto je ona za decu, neka je oni analiziraju.
Pozdrav, Cartensius.
”