Džordž Karlin: O deset Božijih zapovesti
http://www.youtube.com/watch?v=jR3gDUpYhCU

--------------

Ja nešto gluplje u zivotu nisam saslusao.

Da je bilo osam ili sesnajest Bozijih zapovesti ovaj ateista bi normalno rekao a zašto bash toliko.
U stvari koji god broj da je odabran ovaj bi nasao zamerku.
Tipicno za decu predskolskoga uzrasta.

Postoje dve zablude kojih Božja deca - naročito ona koja su tek počela da se oslanjaju na Njegovu milost - naročito moraju da se čuvaju. Prva jeste gledanje na svoja dela, oslanjanje na ono što dela mogu da učine da nas dovedu u sklad sa Bogom. Onaj koji pokušava da postane svet svojim delima, držanjem Zakona, pokušava nemoguće. Sve što bi čovek mogao da učini bez Hrista ukaljano je sebičnošću i grehom. Samo nas Hristova milost putem vere može učiniti svetim.

Druga, ništa manje opasna krajnost jeste zabluda da verovanje u Hrista oslobađa čoveka od držanja Zakona; i da, pošto samo verom dobijamo Hristovu milost, naša dela nemaju nikakvog uticaja na naše spasenje.

Međutim, obratimo ovde pažnju na činjenicu da poslušnost nije samo neko formalno pokoravanje već služenje iz ljubavi. Božji zakon izraz je Njegove prave prirode; on je utelovljenje velikog načela ljubavi i prema tome temelj Njegove vladavine i na Nebu i na Zemlji. Ako su naša srca obnovljena po Božjem obličju, ako je božanska ljubav usađena u našu dušu, neće li se onda i Božji zakon ostvarivati u našem životu? Ako je načelo ljubavi usađeno u srce, ako je čovek obnovljen po obličju Onoga koji ga je stvorio, onda je ispunjeno i novozavetno obećanje: „Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih!”(Jevrejima 10,16) A ako je Zakon upisan u srce, zar on neće oblikovati život? Poslušnost - služenje i odanost iz ljubavi - pravi je znak da smo Njegovi učenici. Tako i Pismo kaže: „Jer je ovo ljubav Božja da zapovesti njegove držimo.” „Koji govori: poznajem ga, a zapovesti njegovih ne drži, laža je, i u njemu istine nema.” (1. Jovanova 5,3; 2,4) Umesto da nas oslobodi poslušnosti, upravo nas vera, i samo vera, čini učesnicima u Hristovoj milosti, što nas osposobljava da budemo poslušni.

Mi ne zaslužujemo spasenje svojom poslušnošću; jer spasenje je besplatni Božji dar, koji se prima verom. Međutim poslušnost je plod vere. „I znate da se On javi da grehe naše uzme; i greha u njemu nema koji god u njemu stoji ne greši; koji god greši ne vidi ga niti ga pozna!” (1. Jovanova 3,5.6) Evo pravog dokaza! Ako budemo u Hristu, ako ljubav Božja bude u nama, naša osećanja, naše misli, naše namere, naši postupci, biće u skladu sa Božjom voljom koja je izražena u propisima Njegovog svetog Zakona. „Dečice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao što je On pravedan!” (1. Jovanova 3,7) Pravednost je opisana merilom Božjeg svetog zakona, koji je objavljen u deset pravila datih na Sinaju.

Ona takozvana vera u Hrista koja tvrdi da oslobađa čoveka obaveze da bude poslušan Bogu, nije vera, već drskost. „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru.” Međutim, „vera ako nema dela, mrtva je po sebi” (Efescima 2,8; Jakov 2,17). Isus je rekao o sebi pre nego što je došao na Zemlju: „Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu!” (Psalam 40,8) Neposredno pre svog ponovnog odlaska na Nebo, objavio je: „Ja održah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj.” (Jovan 15,10) Pismo kaže: „I po tom razumemo da ga poznasmo, ako zapovesti njegove držimo. ... Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio.” (1. Jovanova 2,3.6) „Jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo njegovim tragom.” (1. Petrova 2, 21)

Uslov za večni život sada je upravo onakav kakav je uvek bio - upravo onakav kakav je bio u raju pre pada naših praroditelja - savršena poslušnost Božjem zakonu, savršena pravednost. Kad bi se večni život mogao dobiti pod bilo kojim drugim uslovom osim ovog, bila bi dovedena u opasnost sreća celog svemira. Stvorila bi se mogućnost da greh, sa celom svojom svitom nesreće i bede, postane besmrtan.

Pre pada Adam je mogao poslušnošću Božjem zakonu da oblikuje pravedan karakter. Ali on to nije ostvario, pa je zbog njegovog greha i naša priroda postala grešna, i mi nismo u stanju da sebe učinimo pravednima. Zato što smo grešni, nesveti, mi ne možemo biti savršeno poslušni svetom Zakonu. Mi nemamo neku svoju pravdu kojom bismo mogli zadovoljiti zahteve Božjeg zakona. Međutim Hristos nam je omogućio rešenje problema. On je živeo na Zemlji suočen sa istim nevoljama i iskušenjima sa kojim se i mi suočavamo. Živeo je zaista bezgrešnim životom. Umro je za nas i sada se nudi da uzme naše grehe a nama da svoju pravednost. Ako se budete Njemu predali i prihvatili Ga kao svog Spasitelja, bećete, bez obzira na svu grešnost svog pređašnjeg života, Njega radi proglašeni pravednim. Hristov karakter staće na mesto vašeg karaktera i vi ćete biti prihvaćeni pred Bogom kao da nikad niste ni gešili.

I više od toga, Hristos menja srce. On verom boravi u vašem srcu. Verom i stalnim pokoravanjem svoje volje Hristu treba da održavate ovu vezu sa Njim; i dokle god to budete činili, On će delovati u vama da želite i činite ono što Mu je ugodno. I tako možete reći: „A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjega, kojemu omileh, i predade sebe za mene.”(Galatima 2,20) Tako je Isus i rekao svojim učenicima: „Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašega govoriće iz vas!” (Matej 10,20) I tada, kada hristos radi u vama, vi ćete pokazati isti duh i činiti ista dela - dela pravičnosti, poslušnosti.

Prema tome nemamo u sebi ničeg čime bismo mogli da se hvalimo. Nemamo nikakvog razloga da uzdižemo sebe. Jedini temelj naše nade jeste Hristova pravednost koja nam je data, i ono što Njegov Duh čini u nama i preko nas.

Kad govorimo o veri, moramo imati na umu jednu razliku. Postoji, naime, jedna vrsta verovanja koja se potpuno razlikuje od vere. Postojanje Boga i Njegove sile, istina Njegove reči, sve su to činjenice koje ni sotona ni njegova vojska ne mogu ozbiljno da poreknu. Biblija kaže da i „đavoli veruju i dršću”,ali to nije vera. Tamo gde nije samo verovanje u Božju reč, već i pokoravanje volje Njemu, tamo je vera - vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu. Tom verom u srcu se obnavlja Božje obličje. A srce, koje se u svom nepreporođenom stanju nije pokoravalo Božjem zakonu, a nije ni moglo, sada uživa u njegovim svetim propisima, uzvikujući zajedno sa psalmistom: „Kako ljubim zakon Tvoj! Sav dan mislim o njemu!” (Psalam 119,97) I pravednost zakona ispunila se u nama „koji ne hodimo po telu, nego po Duhu” (Rimljani 8,1).

Deset Božjih zapovesti
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Deset Božjih zapovesti ili Dekalog je skup zakona koje je na planini Sinaj, prema biblijskom predanju, Bog saopštio Izraelcima preko njihovog proroka Mojsija, nakon prelaska preko Crvenog mora i izlaska iz egipatskog ropstva oko 1200. p. n. e. One su deo zbirke zakona poznate pod nazivom Zakon (heb. Тора) ili Mojsijev zakon.
Sadržaj [sakrij]

1 Tekst Deset zapovesti
2 Deset zapovesti u Pravoslavnoj crkvi
3 Deset zapovesti u Katoličkoj crkvi
4 Deset zapovesti u Evangelističkoj crkvi
5 Deset zapovesti kod drugih hrišćanskih zajednica
6 Vidi još
7 Spoljašnje veze
[uredi]Tekst Deset zapovesti

Deset Božjih zapovesti na hebrejskom na papirusu iz 2. veka
Prevod sa hebrejskog jezika (preveo Silvije Grubišić) glasi ovako (Izlazak 20, 2-17; vidi i Ponovljeni zakon 5,6-21):

Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nemoj imati drugih bogova uz mene.

Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, Jahve, Bog tvoj, Bog sam ljubomoran. Kažnjavam grijeh otaca - onih koji me mrze - na djeci do trećeg i četvrtog koljena, a iskazujem milosrđe tisućama koji me ljube i vrše moje zapovjedi.

Ne uzimaj uzalud imena Jahve, Boga svoga, jer Jahve ne oprašta onome koji uzalud izgovara ime njegovo.

Sjeti se da svetkuješ dan subotni. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.

Poštuj oca svoga i majku svoju, da imadneš dug život na zemlji koju ti dâ Jahve, Bog tvoj.

Ne ubij!

Ne učini preljuba!

Ne ukradi!

Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga!

Ne poželi kuće bližnjega svoga! Ne poželi žene bližnjega svoga; ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvoga!

Deset zapovesti do danas čine temelj jevrejske i hrišćanske vere.
Budući da u hebrejskom tekstu ne postoji numeracija ni neka druga jasna podela zapovesti, te nije lako odrediti njihov broj, do tradicionalnog broja od deset zapovesti u različitim se predajama dolazi na različite načine. Osobito je ta raznolikost prisutna među raznim hrišćanskim zajednicama.
[uredi]Deset zapovesti u Pravoslavnoj crkvi

Sažeti, ali drugačije raspoređeni tekst zapovesti, donosi i Pravoslavna crkva:

Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
Ne ubij.
Ne čini preljube.
Ne kradi.
Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
Ne poželi ništa što je tuđe.
Umesto izraza „subota” ima izraz „dan odmora”, što je u stvari prevod hebrejske reči šabat. Pravoslavna crkva, iako zadržava zabranu izrade likova, ipak poštuje ikone, ali ne drži da u njima stanuje božanstvo.
[uredi]Deset zapovesti u Katoličkoj crkvi

Varijanta koja se nalazi u katoličkom katihizisu, ali i kod nekih drugih crkava, donosi drugačiji, sažeti, tekst. U tom se tekstu umesto spomena „subote” spominje „dan Gospodnji”. Za zapovest koja pominje zabranu izrađivanja likova Katolička crkva drži da je sadržana u prvoj zapovesti (prema njenom nauku, likovi se ne štuju kao da su Bog ili sami sveci, nego samo kao podsećanje na njih, dok se zabrana iz Deset zapovesti odnosi na uverenje da božanstvo prebiva u izrađenom liku). Ove Crkve takođe imaju poslednje dve koje su sadržane u poslednjoj zapovesti, prema gornjem tekstu. Tako ovaj tekst Deset zapovesti glasi:
Ja sam Gospodin, Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uz mene!
Ne uzimaj imena Gospodina, Boga svoga, uzalud!
Seti se da svetkuješ dan Gospodnji!
Poštuj oca i majku da dugo živiš i dobro ti bude na zemlji!
Ne ubij!
Ne sagreši bludno!
Ne ukradi!
Ne reci lažna svedočanstva na bližnjega svoga!
Ne poželi žene ni muža bližnjega svoga!
Ne poželi nikakve stvari bližnjega svoga!
[uredi]Deset zapovesti u Evangelističkoj crkvi

Tekst Deset zapovesti Evangelističke ili Luteranske crkve, poput Katoličke crkve, nema zabranu izrađivanja likova i poslednju zapovest deli na dve, a poput onog Pravoslavne crkve, umesto „subote” ima „dan odmora”:
Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih Bogova uz mene.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
Sećaj se dana odmora, da ga svetkuješ.
Poštuj oca svoga i majku svoju, da ti se produlje dani na zemlji.
Ne ubij.
Ne čini preljub.
Ne kradi.
Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
Ne poželi kuće bližnjega svojega.
Ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta, što pripada bližnjemu tvom.
[uredi]Deset zapovesti kod drugih hrišćanskih zajednica

Adventisti sedmog dana, Baptisti sedmog dana i neke druge manje crkve zameraju ostalim hrišćanima što izričito ne pominju subotu, držeći da se tako menjaju izvorne Božje zapovesti, a Katoličkoj crkvi izostavljanje druge, menjanje četvrte i drugačiji raspored zapovesti.
Jehovini svedoci smatraju da hrišćani više nisu pod Mojsijevim zakonom, time ni Deset zapovesti, ali da su od vrednosti principi Mojsijevog zakona u hrišćanskom životu (2.Korinćanima 3,7-11, Kološanima 2,13-17). Ne svetkuju subotu.
[uredi]Vidi još

Biblija