Majka ubijenog štićenika: Neću da mu odem ni na sahranu.

Ispovest Milice Lukić, majke Nebojše Zarupca, ubijenog štićenika Centra za odvikavanje od narkomanije: Živote nam je pretvorio u pakao. Krao je, drogirao se, tukao me. Nemam osećaj tuge.
NA sahranu mu neću ići. Kao i svakoj majci, smrt deteta teško mi pada. Ali, posle svega što sam preživela, u meni se izgubio taj osećaj tuge. Moj život, uz sina narkomana, bio je gori od pakla!

Ovo, uz dubok uzdah, suznih očiju, kaže Milica Lukić (60) iz Valjeva, na vest da je njen sin Nebojša Zarubac (39) nastradao od ruke Branislava Peranovića, raščinjenog sveštenika SPC, u Centru za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice.
- Na sve načina pokušavala sam da mu pomognem, da se otrgne iz kandži droge, ali nije vredelo. Nebojša nije hteo da se leči u valjevskoj bolnici - kaže Milica. - Kad sam videla da ne želi pomoć, prestala sam da sa njim kontaktiram, sve dok prošle nedelje nije došao na odsustvo, sa lečenja u Jadranskoj Lešnici. Pre odlaska u taj centar bio je kost i koža, a posle desetak meseci lečenja vidno se popravio, rekao da se više ne drogira...

Milica kaže da je Nebojša još u osnovnoj školi počeo neobično da se ponaša, često je bežao od kuće, popustio u učenju.

- Ubrzo je počeo da javno, pred svima, puši marihuanu - kaže Milica. - Čak ju je uzgajao u dvorištu, sušio na terasi kuće. Uopšte se nije krio. Jednom sam uspela da pun džak osušene marihuane spalim.
U dvospratnoj kući, u Ulici vojvode Mišića, na Šabačkom putu, Milica je, veli, često nalazila sakrivene paketiće droge, koju je Nebojša spremio za prodaju. U kuću je svakodnevno dovodio narkomane, drogirali su se naočigled Milice i komšija. Kanta za smeće često je bivala prepuna upotrebljenih špriceva...

- Kad bi ga uhvatila kriza, lomio je sve stvari po kući, a sa narkomanima je po celu noć orgijao. Nismo mogli da trenemo - priča majka. - Mnogo stvari prodao je da bi došao do para, da kupi drogu. Više od sedam godina živim bez struje, u mraku, jer je Nebojša napravio ogroman račun, a nemam od čega da platim.

Svojevremeno, da bi bukvalno preživela, Milica je počela da radi u prodavnici, ali je, dodaje, posao morala da napusti, jer je Nebojša potkradao. Dugo je bila bez posla.

Sada radi u vešeraju valjevske bolnice. Njegov otac, od kog se Milica razvela, bio je mehaničar. I Nebojši je posao dobro išao, ali sve što bi zaradio, davao je za drogu.

- Nekoliko puta Nebojša je fizički nasrnuo na mene. Kad sam ga pitala zašto, rekao mi je da sam kriva što sam ga rodila, a kad me je poslednji put udario, nisam više mogla da izdržim. Teška srca prijavila sam ga policiji - ispoveda se, suznih očiju, Milica. - Sestra Nevena jedva je uspela da ga privoli da ode u taj centar u Lešnici. Pored takvog brata, ni ona nikakvo detinjstvo nije imala.

Nebojša Zarubac odavno je poznat policiji. Protiv njega je podneto više od 50 krivičnih prijava, uglavnom za razbojništva i krađe.

Bio je registrovani korisnik metadona. Za sobom je ostavio dvoje dece iz dva braka.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:391867-Majka-ubijenog-sticenika-Neću-da-mu-odem-ni-na- sahranu

Okreni i drugi obraz

Daniken
(Zurück zu den Sternen)07. avgust 2012. u 12.35Znam da su na istom mjestu nekoc hrišćansku nauku „propovjedali” lopatom. Sada je metoda usavrsena sa metalnom stangom! Krvnik, hrišćanski pravoslavni crnomantijas ubio covjeka..Da li će ovaj krvnik da ide u raj ili pakao?

--------

I normalno pun forum goveda i stoke koji nisu ni procitali vest do kraja i celu sustinu i odma poceli propagandne trikove.

Ma važno da si ti Jagi „Posvećen”
Ovakve nebuloze odavno ne pročitah.
Alal ti vera.

Ja se ne slažem da se neko „besi za...” bez nekakvog sudskog procesa.

U deset božijih zapovesti piše „Ne ubij!”. Ne piše ne ubij zbog ovoga, ili zbog ovoga možeš...

Ja ne volim da genaralizujem stvari. Zar zbog jednog idiota koji nosi mantiju treba da pljunem po svakom poštenom svešteniku. Zlo čuči u svakom od nas, samo je pitanje da li ćemo se sa njim izboriti iii ne. Ovaj idiot je očigledno rešio da „leči” pomoću surovih metoda i sada mu se desilo da prekorači granicu života i smrti. Mada ja verujem da je to jedan obični sadista odeven u ruho sveštenika. Ništa novo... pun je svet takvih... lažnih sveštenika... lažnih mesija i proroka.

Ma zanimljivo! Hrišćanstvo je oduvek bilo
divan plašt za licemere.
2009. godine se ceo region smejao i zgražavao
lečenjem lopatom, otada je prošlo cca 4 godine,
isti sveštenik (KOJI NIJE TADA RAŠČINJEN) vrši
ubistvo, a ovde se nižu teme i postovi koji relativizuju stvar,
krive državu, Sotonu, kogagod, prosipaju se isprazne bljuvotine,
a suština je da je Sveta Crkva na istom kursu već više od
dva milenijuma, jedino je pitanje kada će im se i šta
dozvoliti od strane pravih moćnika.
Ne, Pop Branislav je kukolj u divnom žitu naše Svete Crkve,
koja je opet samo ogranak matice koja rastura već 2000 godina.
I tešite se i dalje što je Islam još gori.
Takav Raj u kome bih bio sa vama mi je zaista oduran.

Dr... Ti prosipaš neke kvazisatanističke priče, zato i voliš da generalizuješ.

Ja lepo' rekoh „kvazisatanističke”. Jer da bi verovao iskreno u Satanu i njemu sličnu bratiju, moraš da veruješ i u Boga, što ti ne činiš.

Generalizacija je, kada pljuješ po svakom članu crkve, a ti to radiš.

Ja sam pripadnik onog dela srpskog naroda, čijem dedi su Ustaše, uz veliku blagonaklonost, hrvatskog sveštenstva, pobile gotovo celu porodicu. Ipak, i u tim suludim vremenima je bilo časnih katoličkih sveštenika.

Šteta je da svoj intelektualni kapacitet, a ne sumnjam da ga imaš, koristiš u vidu davanju doprinosa, još većem zamagljivanju, ionako maglovitog stanja u kome se ljudi nalaze.

Evo šta kažu roditelji:

- Nisam mu brojao povrede od batina, ali sam dobro upamtio jednu na vratu. Pričao sam i sa štićenicima. Tukli su ga na tri mesta u centru za odvikavanje. Prednjačili su u tome Peranovićevi ljudi, a on ga je dokrajčio. Šta god bilo, makar ga i oslobodili, ja ću ga terati dok ima duše u njemu. Teraću ga do sudnjega dana. Moj Nebojša, životom je platio da se raskrinka to Peranovićevo gnezdo zla.
Došli po sina pa dobili batine

Kako piše Press, prvu prijavu protiv Peranovića podnela je u aprilu 2006. godine porodica Vasić iz Beča. Oni su smestili sina Bobana u centar za odvikavanje Crna reka. Vrlo brzo, međutim, hteli su odande i da ga izvade, jer im se žalio na neprestano maltretiranje. Majka i otac su se zato bez najave iz Beča uputili u centar po njega.

„Za sinovljevo lečenje Peranoviću smo platili 400 evra. Već posle dva dana Boban je uspeo da stupi u kontakt sa nama, rekavši nam da se štićenici zlostavljaju. Spakovali smo se i u roku od dva sata krenuli put Crne reke. U centar smo došli nenajavljeno,” pričala je tada majka novopazarskoj policiji i sve je do detalja opisano u krivičnoj prijavi, koja je prosleđena Opštinskom sudu u Tutinu i u koju je Press imao uvid.

Roditelji su Bobana zatekli napolju kako radi sa ostalim štićenicima. Majka Milena upitala je Peranovića zašto njenog sina, koji ima upalu pluća i ne može da stoji na nogama, tera da radi. Odgovorio joj je da mu se ne meša u posao, posle čega su odmah tražili da Boban napusti centar i da im vrate novac. Press piše da je nakon toga Peranović udario štićenika, a zatim je i pozvao ostale da mu se pridruže u tuči. Kako piše ovaj list, u prijavi u policiji stoji da je otac Branislav sa ostalim štićenicima pretukao celu porodicu

Za Jaguara:
[email protected]
Pozdrav, Cartensius

A da nije da je život sam po sebi dosta prljav...ili
da kažemo „šaren”?
Nije li licemerno onda bezuslovno slaviti Tvorca i
ne činiti ništa da se svet promeni osim se uvlačiti Tvorcu u d...
i slaviti ga i hvaliti?
Imam pravo da pitam 0:)

I još nešto sa-sa, niko od nas nije ni
blizu onog sto bi hteo da bude, a od savrsenstva smo svi daleko.
Čoveku tvog kova religija može samo da pomogne i ne bih sa tobom da
se gložim oko toga.
Ni ti ni ja nećemo izmeniti svet.
Ljudi poput tebe nisu motiv za moje otrovne komentare
i nastupima u koži crnca (za koje kruta pravila i moderator
bas nemaju razumevanja)
I ogresio si se, poslednji put sam neku psihoaktivnu supstancu probao
pre vise od 10 godina i nikada time nisam bio fasciniran.
Dobro vino i konjak u to ne računam, a pivo...
Pa pivo je hrana!

Daniken,

Не успевам да повежем наслов (твоје теме) са садржајем случаја ...

Мислим да је овај трагичан случај указао на постојање више проблема у Србији: социјални, индивидуални и црквено-организацијски.

Социјални проблем је чињеница да се последњих 20 година драматично повећао број наркомана и да држава, притиснута многим другим тешкоћама, не води рачуна о здравственом стању популације. То је крупан проблем и представља ужаснну опасност за будућност становништва, тако да било какви планови за излазак земље из кризе неће имати никакве шансе.

Индивидуални проблем је у томе да се ради насилнику, боље речено криминалцу, камуфлираном некаквим статусом у СПЦ-и, кога је та иста црква одавно требало одлучно и хитно да искључи из својих редова.
Ту је још један „ндивидуалац”, тзв. штићеник, који је (дрогом) деградирао сопствену личност и постао опасан за околину. (Моја је претпоставка да би он могао да се сврста у групу оних који или дефинитивно страдају од овердозираности, или доспевају у неке ситуације у којима неког убију, или буду убијени).

Проблем црквене организације, у овом случају СПЦ-е, је у томе да, управо полазећи од одређених хришћанских вредности, треба одлучно да штити исте вредности и од оних унутар сопствених редова.

Daniken,

Колико ми је познато, детаљи (како је до тога дошло) око самог убиства још нису објављени. Другим речима, није јасно ко је коме требало да „окрене и други образ”.
Зато бих, за сада, остао при ставу да је то био сукоб урођеног силеџије и особе дрогирањем поремећеног ума. Претпостављам да је тај сукоб могао да се заврши обрнуто, убиством назови-свештеника, или обостраним тешким повређивањем.

Понашање било једног, било другог не бих посматрао кроз некакву призму хришћанских начела, али бих узео у обзир да је настрадали био болестан и да му је наметнута псеудо-терапија. Како је та „терапија” примењивана свесно и систематски, очигледно је да је „терапеут” са особљем чинио злочин према људима који су им били поверени на чување и лечење. У таквом систему организованог силеџијства, право је чудо да и раније није дошло до неке трагедије на било којој страни.