Objašnjenje mitropolita Ilariona zašto su sveštenici iz njegove pratnje ljubili papi ruku i uzimali od njega blagoslov prilikom posete Vatikanu.

1. oktobra 2011. godine objavljena je vest o poseti delegacije Ruske Crkve, na čelu sa predsednikom Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijaršije, mitropolitom Ilarionom, papi Benediktu XVI, kojom prilikom su članovi te delegacije ljubili papi ruku i primali od njega „blagoslov”.

Mitropolit Ilarion je 22. oktobra, u emisiji „Crkva i svet” ruskog televizijskog kanala Россия 24, dao objašnjenje tog postupka:

„U Vatikanu postoji određena etikecija u skladu sa kojom papi ljubi ruku onaj ko ga posećuje. Takva etikecija postoji i na mnogim kraljevskim dvorovima. Ne sme se zaboraviti da je papa, osim toga što je poglavar Rimokatoličke crkve, i monarh u svojoj državi. Kada sam ga ja posetio, članovi delegacije koja me je pratila, a tamo je bilo i sveštenika i mоnaha, pitali su me kako da postupe. Ostavio sam da sami o tome odluče.”

Komentarišući navedeno objašnjenje mitropolita Ilariona, ruski sveštenik Božidar Glavev, u svom tekstu „Budi veran”, kaže sledeće:

„Javili su se, svakako, kao i uvek, advokati dobrovoljci – branitelji tih osoba. I pošto je bilo jasno da u kanonima Crkve nema opravdanja za ljubljenje papine ruke, oni su izvadili iz rukava neku ”etikeciju„ i potčinjavajući se njoj pogazili su Svete kanone./…/

Da li zaista postoji etikecija koja obavezuje one koji posećuju papu da ga poljube u ruku?

Prilikom međudržavnih i međureligijskih kontakata susreću se različite kulturne i religijske tradicije. Prema pravilima, zemlja domaćin nema pravo da nametne etikeciju koja je neprihvatljiva za zemlju gosta. S obzirom na to, čak i pri postajanju običaja ljubljenja ruke, naši su sveštenici imali slobodu da se tome povinuju ili da se ne povinuju.

Potrudio sam se da pogledam mnogo reportaža o papskim audijencijama, kao i priloge o prijemima pape u drugim zemljama. Iz onoga što sam video, jasno je da predstavnici drugih veroispovesti obično ne ljube papi ruku. Ruku papi često ne ljube ni katolički sveštenici. Na video zapisu koji sledi vidi se da papi niko ne ljubi ruku – ni rimokatolici, ni pravoslavni, iako su ovi drugi upravo predstavnici Vaseljenske Patrijaršije, koja je već odavno zauzela prokatolički kurs.

Dakle, očigledno je da etikecija to uopšte ne zahteva. Može se reći da je opšteprihvaćeni gest rukovanje, a ne ljubljenje ruke.

Onda…?!

Odgovor je sledeći: to je dobrovoljni čin naših sveštenika – to je njihova inicijativa, a poruka je sledeća: ”Vaša Svetosti, mi bismo odmah priveli Pravoslavnu crkvu pred Vaše noge, kada bi to zavisilo samo od nas!„ Ovo se jasno vidi iz ponašanja pojedinih klerika.

Uzmimo, na primer, nedavno poklonjenje papi episkopa Tihona. Sveti Sinod je bio dužan da ga ukori, da mu izrekne odgovarajuću kaznu, a ona je, po crkvenim kanonima i praksi – lišavanje čina i slanje u manastir. Umesto toga, on je postavljen za nastojatelja Patrijaršijskog hrama Svetog Aleksandra Nevskog, gde nastavlja da služi i pokazuje svoj pad.

Ah, ti naši ”ljubveobilnici„ – papopoklonici! Očigledno, oni ne žele da uče kanone, ali su spremni da uče papističku etikeciju!”

-----------
Ljubljenje ruke ikome osim ženama je akt poniženja.