Ko je Isus Hristos?

Pitanje: Ko je Isus Hristos?

Odgovor: Ko je Isus Hristos? Za razliku od pitanja, „Da li Bog postoji?”, jako malo ljudi se pita da li je Isus Hristos postojao. Generalno je prihvaćeno da je Isus zaista bio čovek koji je hodao zemljom, u Izraelu, pre skoro 2000 godina. Debata nastaje kada se počne raspravljati o Isusovom potpunom identitetu. Skoro svaka velika religija uči da je Isus bio prorok, ili dobar učitelj ili pobožan čovek. Problem je u tome da nam Biblija kaže da je Isus bio beskonačno mnogo više od proroka, dobrog učitelja ili pobožnog čoveka.

C.S. Luis i svojoj knjizi Klasično Hrišćanstvo piše sledeće: „Ovde pokušavam da izbegnem najveću glupost koju neko može da kaže kada govori o Njemu [Isus Hristos]: ”Spreman sam da prihvatim Isusa kao velikog moralnog učitelja, ali ne prihvatam Njegovo tvrđenje da je Bog.„ Tako nešto ne bismo smeli da kažemo. Čovek koji bi bio samo čovek i rekao stvari koje je Isus rekao, ne bi bio veliki moralni učitelj. On bi bio ili ludak – na istom nivou kao i onaj koji tvrdi za sebe da je tvrdo kuvano jaje – ili đavo iz pakla. Morate da se odlučite. Ovaj čovek ili je bio i jeste Sin Božiji, ili je ludak, a možda nešto i gore...Možete da ga zatvorite kao ludaka, možete da ga pljujete i da ga ubijete kao demona, ili možete da padnete pred Njegove noge i nazovete ga Gospodom i Bogom. Ali nemojte nastupati sa takvim pokroviteljskim i besmislenim tvrđenejm da je On bio veliki učitelj ljudi. On nam to nije ostavio nedorečenim. Nije ni nameravao.”

I onda, ko Isus tvrdi da jeste? Šta Biblija kaže ko je On bio? Pogledajmo prvo Isusove reči u Jovanu 10:30, „Ja i Otac jedno smo.” Na prvi pogled, ovo možda ne izgleda kao tvrdnja da je Bog. Međutim, pogledajmo na reakciju Jevreja na Njegovu izjavu, „Odgovoriše mu Judeji: za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, što se ti – kao čovek – gradiš Bogom” (Jovan 10:33). Jevreji su Isusovu izjavu razumeli kao tvrdnju da je Bog. U stihovima koji slede, Isus nikada nije ispravio Jevreje govoreći , „Ja nisam tvrdio da sam Bog.” To ukazuje da je Isus zaista govorio da je Bog kada je izjavljivao, „Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10:30). Jovan 8:58 je drugi primer. Isus je izjavio, „ Reče im Isus: zaista, zaista kažem vam: ja postojim pre nego što se Avram rodio!” I iznova, kao odgovor na ovo, Jevreji su uzeli kamenje u pokušaju da Ga kamenuju (Jovan 8:59). Isus proglašava svoj identitet izrazom „Ja sam” koji je direktna primena starozavetnog imena za Boga (Druga Mojsijeva 3:14). Zašto bi Jevreji želeli da kamenuju Isusa ako On nije rekao nešto što su oni verovali da je bogohulno, u ovom slučaju, tvrdnju da je Bog?

Jovan 1:1 kaže da „Bog beše Reč.” Jovan 1:14 kaže „Reč se ovaploti.” Ovo jasno pokazuje da je Isus Bog u telu. Toma, jedan od učenika ja izjavio u vezi sa Isusom, „Gospod moj i Bog moj” (Jovan 20:28). Isus ga ne ispravlja. Apostol Pavle Ga opisuje kao, „…velikog Boga i Spasitelja – Isusa Hrista (Tit 2:13). Apostol Petar kaže isto, ”…našeg Boga i Spasitelja Isusa Hrista„ (2 Petrova 1:1). Bog Otac svedoči o potpunom Isusovom identitetu rečima ”Za Sina pak: „Tvoj presto Bože, stoji u sve vekove i žezlo tvoje pravosti je žezlo tvoga carstva.”„ Starozavetna proročanstva najavljuju Njegovu božansku prirodu, ”Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti Divni Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Knez Mira.„

Tako, kao što je C.S. Luis zaključio, verovati da je Isus bio dobar učitelj ne postoji kao mogućnost. Isus je jasno i neporecivo tvrdio da je Bog. Ako On nije bio Bog, onda je bio lažov, i samim tim nije bio prorok, dobar učitalj ili pobožan čovek. U pokušaju da umanje značaj Isusovih reči, moderni ”sholastici„ tvrde da ”istinski istorijski Isus„ nije rekao mnoge od stvari koje mu Biblija pripisuje. Ko smo mi da se raspravljamo sa Božijom Rečju u vezi onog što Isus jeste ili nije rekao? Kako jedan ”sholastik„ dve hilade godina posle Isusa može da ima bolji uvid u ono što je Isus jeste ili nije rekao nego oni koji su sa njim živeli, služili i koji su učili od Njega samog (Jovan 14:26)?

Zašto je pitanje u vezi Isusovog paravog identiteta toliko važno? Zašto je bitno da li Isus jeste ili nije Bog? Najvažniji razlog zbog koga Isus treba da je Bog, je taj da u slučaju da nije Bog, Njegova smrt ne bi bila dovoljna da plati kaznu za grehe čitavog sveta (1 Jovanova 2:2). Samo je Bog mogao da plati tako veliku kaznu (Rimljani 5:8; 2 Korinćanima 5:21). Isus je morao da bude Bog da bi mogao da plati naš dug. Isus je trebalo da bude čovek da bi mogao da umre. Spasenje je dostupno jedino kroz veru u Isusa Hrista! Isusova božanska priroda je razlog zašto je On jedini put ka spasenju. Isusova božanska priroda je razlog zašto je On objavio, ”Ja sam Put, i Istina i Život: niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene„ (Jovan 14:6).


DANI KOJI SU PROMENILI SVET 4

Piše: Hajvel Vilijams
Time što je oko sebe okupio 12 sledbenika, Isus je takođe obznanio svoje verovanje da će Bog obnoviti 12 izraelskih plemena. Carstvo božje imalo je dvojako značenje. Ono postoji u raju i u njega ćemo ući nakon smrti, ali i u rečima i delima koje izgovaramo i činimo na ovom svetu. Biti član ovog kraljevstva bilo je pitanje shvatanja božje volje, čvrste vere i odbijanja materijalnih vrednosti. Takođe je Isus pokazivao naklonost prema izgnanicima tog vremena – ne samo siromašnima i uniženima već i grešnicima koji su se pokajali.
Tako su i poreznici i prostitutke mogli naći mesto u ovom carstvu. Ovom objavom pozvao je Isus sve ljude da slede njegov primer pre nego njega lično. Govorio je i o dolasku ”sina čovekovog„ koji će se pojaviti na oblacima slave, što je autentičan deo hebrejskog proročanstva. Nakon raspeća, Hristovi sledbenici interpretirali su da reči ”sin čovekov„ označavaju samog Hrista.
Isus je bio rabin koji je radio u skladu s tradicijom Hrama, ali i spreman da postavlja pitanja šta Zakon zaista traži od Jevreja i izdigne se iznad čistog formalizma. Zakon se morao slušati, pre svega unutrašnjim bićem. Zato je mržnja bila podjednako veliki greh kao i ubistvo. To je bilo jedno izuzetno učenje, ali ne i razlog za prepisivače i učenjake koji su tumačili Zakon, kao ni fariseje, da zbog njega dovedu sam njegov život u pitanje. Okolnosti da se sve ovo dešavalo baš u nedelji Pashe doveli su Isusa u životnu opasnost. Već je bio nagovestio svojim sledbenicima da će Hram biti uništen kao deo ispunjenja predskazanja o novom božjem carstvu; ušao je u predvorje Hrama gde se plaćala taksa od dve drahme i prevrnuo stolove. Predskazanje i ova uvreda bila su dva razloga zašto je Isus razapet. On nije predstavljao vojnu pretnju – pa stoga njegovi sledbenici nisu bili ubijeni – ali njegova sama ličnost i učenje potkopavali su jevrejsko-rimski sporazum, važan za obe strane jer je održavao mir.
Posle njegove smrti, neki sledbenici su izjavili da je grobnica u koju je položen nađena prazna. Govorili su i da su videli uskrslog Hrista ne kao duha već kao telesnu pojavu. Jezik, bilo da je grčki, latinski ili aramejski, kojima su govorili Isus i sledbenici, mučio se da izrazi ove nove ideje. Sredinom 1. veka Pavle se u poslanici odlučuje za čudnu frazu ”spiritualno telo„ da opiše Hristovo uskrsnuće. Ali upravo je to verovanje moglo objasniti širenje hrišćanstva i spremnost ljudi da umru za tu ideju. Prikaz onoga šta je Isus značio počeo je njegovim prvim javnim pojavljivanjem kada ga je krstio Jovan, još jedna osoba koja je verovala u svoj predstojeći kraj i Božji sud. Sve je to sad nastavljeno razvojem hrišćanske crkve, eklezije ili crkvene zajednice ”pozvane„ od vaskolikog sveta. Apostolsko učenje koje je razvila rana hrišćanska crkva propovedalo je da je Isus Hrist postojao i pre svog rođenja i da je oduvek postojao u Bogu Ocu svom. Postao je rođenjem čovek od krvi i mesa, inkarniran pre nego što je konačno vaskrsnuo u večni život. Uticaj grčke filozofije takođe naglašava da je Hrist logos – reč, koja je uspostavila poredak iskupljenja u svetu.
Ideja da je Bog čovek, bila je skandalozna za pobožne Jevreje i izazivala smeh mudrih Grka, ali je našla svoje mesto kod siromaših i ljudi sa životne margine. I inkarnacija i njegovo raspeće novi su putevi predstavljanja ideje Boga koji su prikazivali njegovu ranjivost: prvo kao deteta, a zatim i čoveka prikovanog za krst. Platon je jednom rekao da istorija sveta zapravo predstavlja pobedu uverenja nad silom. Ali u ličnosti Hrista taj filozofski pogled u srž stvari postao je oličen u životu osobe koja je od svojih sledbenika proglašena sinom čoveka i kao Kirios (Gospod). Stoga (što je bila veoma opasna tvrdnja), rimski cezar uopšte nije bio gospodar. Verovanje da je zavetni kralj koji se spominje u Starom zavetu, kroz Isusa, ustanovio novi zavet za ljudski rod bila je ”dobra vest„ proklamovana u Novom zavetu.
U dinamičnom teološkom učenju svetog Pavla, ova ideja da hrišćanstvo nije samo jevrejska verska sekta već se obraća celokupnom ljudskom rodu, postaje univerzalna vodilja, koja prelazi preko političkih, etničkih i kulturnih granica. Ponuđena perspektiva koja je budila nadu iznenada je dovela do toga da grčko-rimska kultura izgleda sasvim provincijski. Pavlov naglasak na prvobitnom grehu predstavljao je novi pogled na hrišćanstvo i deo njegove lične opsesije borbom između tela i duha. Mnogi nalaze da je psihološki iznuđeno objašnjenje izopačenosti ljudskog roda. Posle Pavla, filozofska objašnjenja koja datiraju iz stare Grčke – da je pogrešno ponašanje rezultat pogrešnog razmišljanja – zvučala su naivno. Za hrišćane, lek za greh bilo je pokajanje: prikaz novog humanizma pomirenog u Bogu kroz smrt i patnju Hrista koji predstavlja drugog Adama. Upravo je ta vera održala hrišćane tokom perioda progona i mučeništva u teškom i opasnom vremenu prva tri veka nove hrišćanske ere.
Hrišćanstvo je postalo najrasprostranjenija religija jer je pokazalo jedinstven kapacitet da egzistira među veoma raznolikim kulturama Azije, Afrike i obe Amerike. U okviru evropskog procesa kolonizacije, crkvene misija su sledile vojske, ali jedinstvenost i način obraćanja hrišćanske doktrine, čije je uporište baš u raspeću, doprinelo je opstanku hrišćanske vere daleko posle nestanka same Rimske imperije.
***
Knjiga Hajvela Vilijamsa ”DANI KOJI SU PROMENILI SVET„
(izdavač: IPS medija, Beograd)

”