Ne sekiraj se sestro.Ti objavljuj istinu i to će biti najbolji pandam
lazima koje oni plasiraju a on eto prevaren prihvatio i siri to dalje.
Zato se ne stidi da pišes o istini i siris je dalje.
IZ KNJIGE „ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI” ALEKSANDRA PAVIĆA (1) - piše Rajko Sarić
Najveći trijumf propagande
Srebrenica i njena istina, koja je od samog početka obavijena maglom, a koja je imala presudan uticaj na tok mnogih zbivanja od sredine 1995. godine do sada, koja je na optuženičku klupu stavila mnoge srpske glave, a Srbe proglasila genocidnim narodom, zaslužuju mnogo pažnje, sagledavanje činjenica iz raznih uglova, a ne samo one koje odgovaraju kreatorima svetske politike. Priča o Srebrenici, dakle, važna je prvo za žrtve i njihove porodice, za porodice nestalih, kao i za one koji su nevino optuženi. Ona je, čini se ipak, više interesantna za Srbe jer ih ,,lažirana istina„, odnosno, ,,zvanična verzija” događaja u Srebrenici, politički direktno pogađa. Upravo zbog toga u javnosti je veliku pažnju izazvala knjiga koju je izdala ,,Legenda„ iz Čačka ,,Zabranjena istina o Srebrenici”, uglednog politikologa Aleksandra Pavića, čoveka koji je u Srebrenici bio dan-dva po okončanju akcije pripadnika VRS na zauzimanju ovog grada, koji je u to vreme imao status zaštićene, demilitarizovane zone.
Za građu ove knjige, Pavić je uzeo strane izvore, one koji u prvom trenutku, pa ni sada, nisu progutali zvaničnu verziju događaja, izvore čije tvrdnje, svakako, imaju, i moraju da imaju, težinu koja prevazilazi regionalni karakter.
Tako Edvard Herman, profesor na jednom od najboljih svetskih univerziteta, američkom Univerzitetu Pensilvanija, i vođa Srebreničke istraživačke grupe, u zaključku članka ,,Politika srebreničkog masakra„, ovako vidi ,,zvaničnu verziju”:
- ,,Srebrenički masakr„ predstavlja najveći trijumf propagande u balkanskim ratovima. Neke druge tvrdnje i otvorene laži odigrale su svoju ulogu u balkanskim sukobima ali, dok su neke dale svoj skroman doprinos propagandnom repertoaru uprkos tome što su kasnije pobijene (Račak, Markale, srpsko odbijanje da se potpiše sporazum u Rambujeu, 250.000 poginulih Bosanaca, cilj stvaranja Velike Srbije kao motorne snage koja je pokretala balkanske ratove), srebrenički masakr ostaje nedostižan u svojoj simboličkoj moći. To je simbol srpskog zla i muslimanskog statusa žrtve, kao i pravednosti zapadnog rasturanja Jugoslavije i intervencije na više nivoa, uključujući i bombardovanje i kolonijalnu okupaciju Bosne i Hercegovine i Kosova.
Međutim, veza između ovog trijumfa propagande i istine i pravde je nepostojeća. Nepovezanost s istinom simbolizovana je činjenicom da je izvorna procena od 8.000, uključujući i 5.000 ,,nestalih” (po svim izveštajima sa terena, kao i Međunarodnog crvenog krsta), koji su napustili Srebrenicu u pravcu teritorije pod kontrolom bosanskih muslimana, zadržana čak i pošto je ubrzo utvrđeno da ih je nekoliko hiljada stiglo do odredišta, dok je dodatnih nekoliko hiljada poginulo u borbama„.
Stela Džatras, američki kolumnista i supruga američkog pukovnika i diplomate u penziji, u svom članku ,,Srebrenica - šifra za ućutkivanje kritičara američke politike na Balkanu”, za poznati američki libertarijanski i antiratni sajt, ovako karakteriše svrhu kampanje laži o Srebrenici:
- Srebrenica jednako je holokaust. Srebrenica jednako je genocid. Srebrenica jednako je etničko čišćenje. I, pošto se sada diskredituju tvrdnje o masovnim grobnicama i genocidu na Kosovu, postoji li bolji način da se nastavi s demonizacijom Srba nego da se američki narod podseća na Srebrenicu? Jer ima još nezavršenog posla u rasparčavanju Jugoslavije, putem amputacije Crne Gore, Sandžaka i Vojvodine. Zver Novog svetskog poretka neće biti zadovoljna dok ne napuni želudac, a to zahteva da američki narod prihvati sledeću intervenciju NATO-a na Balkanu; međutim, američki narod mora ponovo da bude pripremljen da prihvati dodatne vojne akcije, kao što je prihvatio 78 dana bacanja bombi na jedan nedužan narod. Oni moraju da budu istrenirani da ponovo zaključe: ,,Srbi su to i zaslužili!„
U detaljnoj analizi srebreničkog fenomena za britanski Internet sajt ,,Spajkd”, pod nazivom ,,Kako je Srebrenica postala poučna priča„?, Tara Mekormak, postdiplomac na Vestminsterskom univerzitetu u Londonu, konstatuje:
- Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se ističe kao konačni dokaz da je Zapad moralno obavezan da vojno interveniše u konfliktnim situacijama. Džek Strou je branio zapadnu intervenciju u Makedoniji 2001. koristeći Srebrenicu kao primer šta se dešava kada se Zapad ustručava da interveniše. Liberalni komentator Dejvid Aronovič je upotrebio isti argument da bi opravdao svoju podršku vojnoj akciji u Iraku. Govoreći o 60 kongoanskih vojnika koje su ubili vojnici UN, general UN Patrik Kamert je iznosio argumente u korist snažne vojne intervencije, zbog ,,lekcija iz Srebrenice, Somalije i Ruande”.
I australijanski analitičar Gali Hasan, u članku ,,Sećajući se Srebrenice, razmišljajući o Faludži„, kaže da je srebrenički masakr bio samo propagandna pobeda u ratu koji SAD - NATO vode protiv Jugoslavije, da je upravo taj masakr poslužio za intervenciju NATO-a na strani muslimana sa ciljem razbijanja Jugoslavije i kolonizacije Bosne i Kosova.
MUSLIMANSKA ”NAMEŠTALJKA„
Portugalski oficir Karlos Martines Branko bio je jedan od glavnih UN-ovih posmatrača na terenu u Srebrenici tokom jula 1995. Kasnije je predavao na Institutu Evropskog univerziteta u Italiji. Branko je 4. marta 1998. preneo svoje viđenje srebreničkih događaja na jednom Internet sajtu pri Državnom Univerzitetu Njujorka u Bufalu, što je ubrzo preuzeto od strane drugih sajtova, poput Carevog novog odela, tako da sada čini nezaobilazno štivo za sve Internet istraživače prave istine o Srebrenici. Govoreći o prividnim vojnim nelogičnostima vezanim za pad Srebrenice, on piše:
,,...muslimanske snage nisu čak ni pokušale da iskoriste svoju prednost u teškoj artiljeriji koja je bila pod kontrolom snaga Ujedinjenih nacija, iako su u to vreme imale sve razloge za to...
Nedostatak vojnog odgovora je u jasnoj suprotnosti s ofanzivnim stavom koji je karakterisao snage odbrane u ranijim opsadnim situacijama, kada bi one obično izvele žestoke napade na srpska sela u okolini enklave, izazivajući velike žrtve među srpskim civilima.
Međutim, u ovoj situaciji, s obzirom na medijsku pažnju koncentrisanu na ovaj prostor, vojnička odbrana enklave bi razotkrila stvarno stanje u zonama bezbednosti i pokazala da te zone nikada nisu ni bile stvarno demilitarizovane, kako se tvrdilo, već su bile utočište za dobro naoružane vojne jedinice. Vojni otpor bi doveo u opasnost sliku ’žrtve’ koja je tako pažljivo građena, i za koju su muslimani smatrali da je neophodno da se održi.”
Ukratko rečeno, proizilazi da je deo muslimanskih snaga izveo klasičnu ,,nameštaljku„, i to na račun sopstvenog civilnog stanovništva. Eto šta kaže Izveštaj Generalnog sekretara UN pod naslovom ,,Pad Srebrenice”, od 15. novembra 1999. godine:
,,Neki preživeli članovi srebreničke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegović takođe rekao da je saznao da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini moguća, ali da bi mogla da se desi jedino kada bi Srbi upali u Srebrenicu i ubili bar 5.000 ljudi. Predsednik Izetbegović je kategorički demantovao da je tako nešto rekao.„
A što se tiče vrednosti bilo čega što je Izetbegović izgovorio tokom rata, o tome možda najbolje svedoči njemu prijateljski nastrojen a nama dobro poznat i nešto manje ,,prijateljski” nastrojeni Bernar Kušner, kome se, kako prenosi u svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji ,,Ratnici mira„, Izetbegović na samrti ispovedio:
,,Nije bilo nikakavih logora smrti, koliko god da su ta mesta bila užasna... Mislio sam da će moji navodi izazvati bombardovanje (protiv Srba).”
Znači, do zuba naoružane muslimanske snage, koje su tokom prethodnog vremena upotrebljavale tzv. zaštićenu zonu u Srebrenici za bazu iz koje su napadale okolna srpska sela i činile svirepe pokolje nad civilima, odjednom rešavaju da se povuku pred relativno malobrojnim srpskim snagama, napuštajući utočište koje je lako moglo da se brani, i koje je UN uzeo pod svoje ,,pokroviteljstvo„.
Kako objasniti takvu ,,velikodušnost” - osim u svetlu potrebe da se od ,,pada„ Srebrenice najzad napravi povod za stranu intervenciju, s unapred određenim ,,minimalnim” brojem ,,žrtava„ neophodnim da se stvar opravda - a usput i skrene pažnja s istinskog zločina etničkog čišćenja Republike Srpske Krajine koji je predstojao, a koji je, međutim, spadao među ,,zvanično odobrene” vojne akcije.
http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/[sim] „ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI” ANTIC.org-SNN
Одговори путем е-поште
