Mnogi ne shvataju da osecati ljubav i imati ljubav nije isto.

Pristrasnu dobrotu, pokrenutu osecanjima, imaju i neki alkoholicari, dok su pod dejstvom alkohola. Takvu ljubav imaju i zaljubljene osobe. Međutim, plodovi fanatizma se razlikuju od plodova vere. Zaljubljena osoba, dok je pod uticajem svog zanosa, ne poprima odlike svetosti; kao sto su poniznost, postovanje, nacelo u ponasanju, strpljivost i odricanje od svojih zelja.
Mi možemo sebe ubedjivati da nekoga iskreno volimo,ali ako je ta ljubav zasnovana iskljucivo na osecanjima,onda i ljubav može nestati kad osecanja dobiju drugi smer.
I gresan covek može ljubav da oseca, ali ne i da je ima. Svakodnevno srećemo ljude koji iskreno osecaju ljubav prema sebi dok istovremeno puse i piju. To nam pokazuje da ako osecamo ljubav prema nekome, ne znaci i da je imamo. Da bi covek imao ljubav potrebno je da dozivi promenu onoga sto jeste (svoje prirode), a ne onoga sto oseca.

Svrha osecanja nije da nas pokrecu na dobrotu. To je odlika samo labilnih licnosti. Mi treba da budemo dobri ne zato što dobrotu osecamo već zato što jesmo dobri. Prava dobrota je nacelo, utemeljeno na zajednici sa Hristom, a ne na osecanjima.

Važna odlika pomenute vrste fanatizma je da ne osposobljava coveka na poslusnost zapovestima moralnog Dekaloga. Zašto? Zato sto ona nije plod obracenja srca (pobuda), već je zasnovana na obracenju osecanja. A obracenje osecanja ne zahteva odricanje od greha. Naravno da se osoba koja je u stanju emotivnog zanosa može ponasati ljubazno i prijatno, ali njena poslusnost Bozjim zapovestima je samo formalna i slučajna. Ona će postovati zapovesti cije bi formalno krsenje kvarilo njena osecanja, ali neke zapovesti ona uopste ne može da razume iz svoje sentimentalne perspektive.
Zato takva osoba može lako prekrsiti bracnu ljubav i poći za drugom odnosno drugim,samo ako joj to osecanja u datom trenutku naloze.
Čak i ako ostane u braku sa prvom osobom,on ili ona nikada vise neće moći da vole tu osobu kao ranije.I sam Koran kaže na jednom mestu,da kad covek uzme drugu ženu ili vise njih,on neće moći svaku od žena da voli podjednako.A kako bi i mogao,kad je od Boga dato da dvoje budu jedno telo.Znaci:Jedan covek i jedna žena je ono sto On(Bog)može da blagoslovi u okviru bracne zajednice.