Види шта ови којима је Христ васкрсо а да није остало не пепела од њега, а био утеловљен у материју, па је та материја одлетела у небо, као неки сателит.

Нема ту никакве логике у њиховој причи, душа је ваљда једно, а тело друго, тело остаје земљи.

Неко је сакрио његов леш..ови у Ватикану га сигурно држе у неком свом подруму.

Покрадоше од древног Египта СВЕ БОГОВЕ И СВЕ ХИМНЕ које су Египћани посветили својим боговима. Јевреји су знали да тумаче Египадске Хиероглифе. Онај Мојсије је уз помоћ Египадских окултних свештеника, узео и створио Јеврејима бога ЈЕХВЕХ тј. (МОНОТЕИЗАМ).

Највишег у Хијерархији Египадских богова Мојсије је прекрштава у Елохим (касније) ЈЕХВЕХ. А ове нише у Хијерархији Египадсих богова, ЊИХ МОЈСИЈЕ ПРЕПРАВИ И ДОДЕЛИ СТАТУС АНЂЕЛА.

Христ је имао знање о Египадским боговима, знао све химне посвећене њима, у тим Хиероглифима (Химнама) пише како је бог створио космос, пише о стварању свих бића на земњи, тамо су и Адам и Ева, тамо је и змија (зло) тамо је и божја казна, тамо је и васкрснуће (рај) тамо је и жртвовање и спашење, тамо седи у небеском царству син божји поред свог оца, тамо ( у Хиероглифима) пише шта је смрт, а где душе путују.

О Египтским боговима и химнама су знали и Христови ученици (Апостоли)

О Египадским боговима који се у Јудеизмо-хришћанству називају Анђелима пише и ПРОРОК ПРЕВАРАНТ ДАНИЛО. Јер у тим Египадским Химанама пише о Армагедону, пише о 7 печата, о зверима, о Анђелима, о смрти коју ће бог излити на њемљу, и да ће бог уништити зло за сва времена, и да ће бог узети своје изабране к себи.

Све преваранти и лопови, од Мојсија па на даље, све су покрали и преправили.

Све догађје везане за Бога, од стварања па до оног судњег дана, све су покрали од својих комшија Египћана, измениши титуле и хронологију догађаја.

Ево вам најстарија (оригинална) оно што ви данас називате Тора, Библија, и Куран. ево вам света књига, све у њој пише, под условом да знате да читате, и размишљате.

http://www.virtual-egypt.com/newhtml/data/bkofdead.htm

Pročitaj Vedske spise, pa ih uporedi sa Biblijom, pa ćeš shvatiti koliko gluposti, besmislica I nelogičnosti imaš u Bibliji.

Ne postoji „pravoverje” i „krivoverje”.

Lično i personalno, nije tačno. Uvažio bih ovo što je napisano da si napisao iz neutralnog ugla. Ovako, sa veličanjem bilo čega svoga, pominjanjem jeresi (kao da postoji obavezna crkva), te ostalih gluposti, ne razlikuješ se nimalo, ma nimalo, od svih onih koji za sve svoje kažu da je najbolje a tuđe da ništa ne valja. Čika Bužapa, naravno, baš briga za hrišćanstvo, jer da valja ne bi se toliko podelilo, a ne bi se „božje crkve”, one koje su „jedine prave i istinske”, pojavljivale u XIX veku. Mene zanimaju uzroci, a ne posledice. To što u svetu postoji oko 1100 denominacija su posledice, kao i te tvoje i vaše tirade u stilu „jedino je moja crkva prava” (to bi govorio i da si katolik za RKC i da si musliman za islam), uzroci su to da je hrišćanstvo stvoreno kao mentalni program za manipulaciju širokim narodnim masama.

Da završim izlaganje sa meni omiljenim citatom vladike Nikolaja Velimirovića: „Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.” A ti izvoli pa se raspravljaj sa vladikom.

I jedan musliman bi rekao da je islam jedina prava religija. I što bih ja slušao i tebe i njega? Kad bi ti kao pravoslavac rekao da je islam prava religija, a on kao musliman rekao da je pravoslavlje prava religija... prvo, obojica biste bili u fazi početka očišćenja od nametnutih vam mentalnih programa; a drugo, ja bih se duboko zamislio nad vašim izjavama... Ovako, obojica ispadate neizmerno patetični.

Ne dajem sebi niti bilo kom čoveku ni na kakvoj važnosti, u ljudskom društvu, više mi se sviđa super-država mrava i njihova preuzvišena religija.

Hrišćanstvo nije samo jedno; više se mrze hrišćani iz različitih denominacija nego hrišćani i muslimani, recimo. Dalje, učenja pojedinih hrišćanskih crkava se toliko razlikuju da bi laik mogao pomisliti da se radi o potpuno različitim religijama. Bilo koji hrišćanin kaže da je jedan Hristos i jedan put spasenja, musliman kaže da je jedan Muhamed i jedan put spasenja, budista kaže da je jedan Buda i jedan put spasenja... i tako unedogled... Zašto bih ja verovao bilo kome? Po čemu zaključiti ko je u pravu? Ili barem - ko je najviše u pravu (premda je objektivno budista najviše u pravu, ali nije apsolutno u pravu). Isusovo učenje se užasno mnogo promenilo od početka do sada: konkretno, Isus nije poučavao takozvanom trojstvu, a danas se trojstvo prihvata u većini hrišćanskih crkava. Znači da su svi otpali od izvornog učenja, a da su oni koji su „napravili” hrišćanstvo (i sve ostale religije), kao mentalne programe za kontrolu uma širokih narodnih masa.

Pokušaću da odgovorim kao univerzalista, iz univerzalističkog (univerzalnog) ugla. U religiji (religijama), bilo kojoj religiji, nema nikakvih dokaza; još niko nije naišao na religiju koja nudi konkretan dokaz za to da se nešto dogodilo. Neke bajke koje su isprepletane oko Bude i Isusa, recimo, su samo bajke, ali vernici ih doživljavaju kao „čudo”. Tako, recimo, po budističkim spisima, gde god je Sidarta Gotama (Buda) hodao, iza njegovih stopala bi u otiscima (stopama) momentalno izrastao lotosov cvet (simbol prosvetljenja); dok je po Bibliji Isus, recimo, hodao po vodi. Razlika u tumačenju je u tome što budista ne spori „čuda” koja je činio Isus, ali hrišćani spore „čuda” koja je činio Buda, nazivajući ih glupostima. Mada, objektivno, i jesu gluposti, odnosno bajke. Tako, da, u stvari, bilo kakav dokaz o nečemu što se dogodilo pre 2500 godina, u vreme Bude, čvrst je koliko i bilo koji dokaz o nečemu što se dogodilo u vreme Isusa pre oko 2000 godina. Dakle nema nikakvih čvrstih dokaza. Karađorđe i Napoleon su živeli pre oko 200 godina, a neke stvari u vezi njih se ni dan-danas pouzdano ne znaju. Recimo, istoričari se spore oko toga da li je Karađorđe podigao ustanak 1804. u Orašcu, u Marićevića Jaruzi, uz sam turski han gde su Turci jeli i odmarali se dok su im se odmarali konji (što je nelogično), ili kilometar i po dalje, na takozvanoj „zaravni kod tri bresta”, koja su posečena pedesetih godina prošlog veka. A ovde i širom sveta imamo vernike (ili lakoverne ljude) koji su sigurni 100% šta se događalo pre 2000 godina. Posebno je smešna priča da je za vreme raspeća potpuno pomračenje Sunca trajalo tri sata. Potpuno pomračenje Sunca traje oko tri minuta, ali posle 1000 ili 2000 godina u literaturi se lako poveća na tri sata... Smešno, bre, kao crtani film. Kao priča da je svemir star 6 do 7 hiljada godina (što bi značilo da najveća razdaljina u svemiru ne sme biti veća od sedam hiljada svetlosnih godina), dok ti isti vernici barataju sa sazvežđima i galaksijama koje su daleko od nas na milione i milijarde svetlosnih godina. Ako su ti potrebni čvrsti dokazi onda se ne baviš religijom, već naukom. Kakav dokaz može pružiti hrišćanin da je svet star 6000 ili 7000 godina ako uvažava razdaljine u svemiru od nekoliko desetina milijardi svetlosnih godina? Ili tvrdnju da se bilo koji čovek u istoriji povampirio, pardon, da je uskrsnuo? Drugo, pod uslovom (kažem pod uslovom, jer nisam ni budista ni vernik), da je zaista doživeo prosvetljenje, Buda je i dalje egzistirao u svom telu i mogao je da nastavi gde je stao, kao današnji ljudi koji upražnjavaju solarnu jogu i dostižu visoke nivoe svesti, jer mu nije bio trenutak za umiranje, pa je do trenutka kad se njegova vatra ugasila sama po sebi, bez gašenja vatre na silu sipanjem vode na nju, mogao propovedati to što je doživeo, što su njegovi učenici zapisali...

Ne poznajem nikoga, niti sam čuo za ikoga, ko poznaje istinu; mada sam sreo mnoge koji „znaju istinu”. Ja koji poznajem sve religije ne mogu reći da poznajem istinu. Kad bi se učenja svih religija pomešala - i od njih stvorila sinkretizovana svetska religija, ljudski rod opet ne bi imao ni slovo I od istine. Toliko. Ko poznaje samo jedno učenje i jednu religiju, a živi u XXI veku, treba da se stidi.

Inače, poznato je da sve šta je čoveku nepoznato jadni čovek trpa u neke šablone i tako dobija praznoverice, a šabloni šablona su religijski obrasci tim praznovericama. Ljudsko neznanje je pogodno za religije, dok su nauke „klizavo područje” religijama; i u koje prostore neznanja nauke uđu - religije iz njih beže. Nauke XXI veka su ispraznile crkve, i u njima se može videti još po koja baba od osamdeset i više leta - vaspitavana još u onom patrijarhalnom društvu u kom je carevalo praznoverje... Jedan sveštenik na tri hrama...

Mentalni program (konstrukcija) = unutrašnja slika koju je stvorio vaš mozak na osnovu nekih informacija, iskustava, događaja ili doživljaja... taj program vas zarobljava u svoje okvire da pričate, živite i pokrećete se samo unutar vrednosti koje taj program zastupa. Ograničava vas u tome da se iskažete ko jeste u stvarnosti...

Jedan mali prikaz o starosti religija:

http://www.youtube.com/watch?v=x-sIF78QYCI&feature=related

Dakle, to hrišćanstvo je mala beba za hinduizam i Vedske spise...

Upoznajte se sa matriksom i sistemom. Shvatite da je religija glavni stub postojećeg sistema. Kada ona padne - urušava se ceo sistem i pada kao kula od karata. Zašto? Zato što vi postajete deprogramirani i svesni svojih mogućnosti i moći koje posedujete.

http://imageshack.us/m/846/9358/matrixpyramid.jpg

Namaste. Aum.

Види колико је „силан” њихов бог, и како се брани минусима:))))
Видиш како га старомодни Сотона жртвовао..узео живот а да није ни прстом мрднуо.и примио к себи да му седи с десне стране.

И сада они двоје „планирају” да дођу на зељу и убију све живо, а неке верне душе ће узети у своје царство.

аххх секташи бре, ако вам се роди још један бог, њега ћу лично да закуцам за влажан зид, има да виси тамо миленијама.

ГРРРРРР! хехехехеее

У прошлости сам вам писао, Писао сам ваше свете књиге. Написаћу вам нову. Да схватите како се стварају секте а од њих Религије. Почео сам да пишем пре два дана...ево један део тог писања >>>

Глава 1

Ја сам био тамо. Стајао сам на ивици света и видео светлост која гори у прозорима постања.

Видео сам сјај на Капији зоре и сумрак на Капији непробојне таме.

Ја сам био тамо. Видео сам и Светлост и Таму. Видео сам Светлост у Мраку и Мрак у Светлости.

Стајао сам на прагу вечности. Прошлост се протезала иза мене. Будућност се простирала преда мном.

Видео сам слапове звезда и њихов пад у вртлог таме. Посматрао гашење звезда и распламсавање сунца.

Видео сам успон царства и погибију светова. Видео сам ништавност и моћ.

Видео сам ствари за вас несхватљиве. Видео сам у мраку сјај гигантних гвоздених птица на рамену Ориона.

Видео како излучују смртоносне јонске снопове. Бљесак смрти који угаси два света.

Избриса са простора 15 милиарди живих. Изгубљени у времену као зузе на киши.

Ја сам био тамо. Видео како стоје у тами ношени кроз простор и време.

Са врха врхова погледах иза угла света. Видео сам сумрак лажних нада, маглу очаја, и мочвару пасивну.

Видео сам њихов успон на врх, и видео како падају лицем. Видео сам побеђене, и видео победнике.

Видео сам одлучујућу судбину, и осуђене на пропаст. Ја сам био тамо. Видео сам све битке прошле и будуће.

Видео сам велике и мале, моћне и немоћне. Ходао сам ватреним путем.

Лутао путевима душе. Ходао претучен путевима и кривудавим стазама.

И видех на свом путу сву прошлост и будућност, и схватих то како ми је дано...

Хоћете продужетак?

Глава 3

Видео сам ратнике и крст на одорама њиховим. И носише они веру своју у земљу истока. На крајевима копља и мачева својих носише је.

Са именом Господа на својим уснама и гвожђем у руци, корацима својим прођоше земље друге, и преобраћаше многе у веру своју на путу свом.

Не крштаваше преобраћене крстом и водом, већ мачем и крвљу неверних. И хвалише се својом светошћу: Светлост истинске вере доносимо блуднима.

Али не бејаху они свети, јер им вера беше пуста и молитве лажне. И не тражише они славу Господу, већ тражише славу земаљску
.
И не иђаху да преобрате неверне, већ иђаху жеђу за богатством и славом. И добише се вапаја многих фамилија, замрачивши семе и ротомство

И где тада беше Господ? Или Њему беше драго слушати јаук умирања и пропасти?

И да ли Њему беше пријатан мирис пањеница? Или је као звер локао крв убијених утапајући прсте у крв њихову?

Ниједном се Он не показа, када у име Његово крв проливаше. Ниједном Он не заштити нејач и невине.

Јер пред Господом нема невиних, већ Он има одане псе и њихове жртве. Али и та сила наиђе на силу, и не поможе њој крст нит вера сујетна.

Видео сам како песак брише њихове трагове, и завеја њих тврђаве. И видех како други ставише руку на богатство њихово.

И где ја сада та војска храбра, где је њихова слава и богатство? Чак и сећања о њима избледеше, попут лажних кованица.

Glasnik
11. avgust 2011. u 09.16

Lepo ja rekoh da tebe muci necastivi kroz hinduizam. Jko si agresivan sto pokazuje tvoje strasno stanje duse.

* * *

Lepo reeci sebe da tebe nečastivi muči kroz veru u ljude i spasenje preko njihove krvi. Bedno da bednije ne može biti. Ovolicki komentari na onoliko moje pisanje. Strašno. Ostale verske fanatike ne vredi ni komentarisati...

* * *

Postoji jedan fenomen koji je u metafizici poznat kao Nojev sindrom.

Radi se naravno o onoj simboličnoj biblijskoj priči o Noju, koja je u stvari potekla nekoliko hiljada godina ranije. Ona je bila poznata još u sumerskoj civilizaciji, s tim što se tamo glavni junak zvao Ziadsudra; a nešto kasnije u vavilonskoj, gde je glavni lik bio poznat pod imenom Utnapištim. Radi se o čoveku koga je „bog” upozorio da se sprema kataklizma (velika poplava) i o tome kako on mora da na vreme preduzme određene radnje kako bi izbegao katastrofu.

Simbolika cele priče je u tome da kada čovek prati određene znakove i intuiciju, on može da primeti kada se u oblasti u kojoj živi sprema neka katastrofa. Tako oni koji slušaju taj „unutrašnji glas”, i pri tom adekvatno reaguju, odnosno, pripreme se za to, imaju dobre šanse da opstanu, dok oni koji su ignorantni, pa čak i ismevaju one koji se pripremaju, postaju na kraju žrtve te iste katastrofe. Tako čovekova sposobnost da primeti te „znakove pored puta”, kao i adekvatnost njegove reakcije, zavise od razvojnog stepena njegove svesti.

Jedan od razloga zašto mnogo ljudi nije u stanju da vidi šta se objektivno događa oko njih je zbog toga što teše sami sebe u principu „što je babi milo to joj se i snilo”. To je čovekova prirodna karakteristika kako bi sačuvao integritet iluzije u kojoj živi. Stoga ljudi imaju tendenciju da se stalno teše. Oni pri tom neće da vide ono što im se događa ispred nosa, a ako i vide, onda nemaju tendenciju da to objektivno i tumače. Sama objektivna interpretacija podrazumevala bi i određenu reakciju s njihove strane, što često podrazumeva i neke „drastičnije” promene u njihovoj svesti i životu. A čovek ne boji ničega više od promena.

U vezi s tim, pomenuo bih film Romana Polanskog, „Pijanista”, koji prikazuje događaje u Varšavi na početku Drugog svetskog rata iz ugla jedne jevrejske porodice, u kojoj je glavni lik poznati poljski pijanista Vladislav Spielman. Nemci su okupirali Poljsku i u Varšavi se situacija pogoršava iz dana u dan, pogotovo za Jevreje. Videći šta se događa, neki članovi porodice Spielman dolaze do zaključka da treba da beže iz Poljske. Međutim, neki od njih su za to da se ostane, jer „postoje dobre šanse da će se situacija popraviti”. Jedna od njih je i „vest” da će Englezi uskoro intervenisati u korist Poljske. Najjači zagovornik ideje da se ostane je i sam pijanista Spielman. Čak bi se moglo reći da bi cela njegova porodica napustila Poljsku da se on složio sa tim.

Radilo se o jednoj dobrostojećoj porodici, koja se teško mirila sa činjenicom da će izgubiti sav onaj luksuz i životni stil kog su do tada imali. Tada je kod članova porodice preovladao takozvani „wishful thinking”. Videli su većinom ono što je „obećavalo” promene na bolje, dok istovremeno nisu hteli da vide objektivnu realnost, a to je da se situacija iz dana u dan sve više pogoršava i da im se sprema zla sudbina ukoliko adekvatno ne reaguju.

Tako je došao momenat kada su se svi Jevreji morali kao takvi javno da deklarišu, da nose na rukavu žutu traku, da im se zabrani pristup javnim mestima, da se počnu iseljavati iz stanova i prebacivati u jedan deo grada specijalno namenjen za njih (geto), pa da se oko tog dela grada uskoro počne zidati jedan veliki zid, da jedan po jedan članovi porodice ostaju bez posla, dok su svi oni istovremeno pokušavali da glume neku vrstu normalnog života; sve dok nije došao red na njih da ih pokupe i pošalju u logor. Pijanista Spielman je svirao u zgradi Radio Varšave dok su padale granate, sve do momenta kada je jedna od njih oštetila prostorije radija do te mere da se više nije moglo svirati. Kada se to dogodilo, bilo je kasno da se napusti i grad i država.

Na kraju su svi članovi porodice Spielman, nakon mnogo patnje i pokušaja preživljavanja, završili u nacističkom logoru. Sam Spielman, pijanista, nakon što je ostao bez posla, kuće i porodice, proveo je sve vreme dok je trajao rat sakrivajući se i pokušavajući da spasi svoj goli život, što mu je na kraju pošlo za rukom.

Znači, iako su svi znakovi predstojeće katastrofe bili tu, ljudi su se pravili da ih ne vide ili su se trudili da ih tumače kako im najviše odgovara. To naravno, sa nema nikakve veze objektivnom realnošću.

Na ovom primeru se može videti da su oni čije su odluke zavisile od drugih, lošije prošli od onoga od koga su njihove odluke zavisile. Takvih primera ima bezbroj, jer se to većinom tako događa kad god svoju sudbinu stavljamo u tuđe ruke, bilo da se radi o „rukama” nacionalnih lidera, verskih vođa, „nebeskih entiteta” ili kojekakvih drugih „spasitelja” poznatih pod raznoraznim imenima - nemamo pravo da se žalimo na konsekvence.

U situaciji kada počne rat prvo je pravilo: „Ako nisi s nama, onda si protiv nas”. Ne postoji opcija da čovek ostane neutralan. Ukoliko pokušaš da ostaneš neutralan onda imaš dva neprijatelja. (Interesantno je kako u svim većim sukobima retko koji političar izgubi život, kao i članovi njihovih porodica. Izgleda da oni nisu ti koji spadaju u „topovsku hranu”).

Tako bi se, s jedne strane, moglo reći da mnogi ljudi pod uticajem drugih propuštaju priliku da izbegnu neku katastrofu, odnosno, adekvatno da reaguju, a s druge strane, oni su sami, u suštini, odgovorni za sve posledice koje su nastale kao rezultat toga. Uostalom, i to su lekcije koje se moraju naučiti.

Građanski rat - bitka između istih ljudi, samo različito mentalno programiranih. Bilo koji rat - sukob između istih ljudi, samo različito programiranih.

Obrazuje se jedan, na prvi pogled, „začarani krug”, zatvoren sistem ili „mašina”, iz koje ono što se podrazumeva pod normalnim čovekom ne može da izađe. Matriks u matriksu.

Ljude koji su nacionalno ili verski međusobno podeljeni u nekoliko „različitih” tabora nije teško izmanipulisati da se okrenu jedni protiv drugih, kad god je to manipulatorima u interesu.

Da li se nešto može promeniti, govoreći sa stanovišta ljudskog bića koje ima dušu?

Objektivno gledajući, većina ljudi danas je mentalno programirana u smislu verskih, nacionalnih i drugih programa, i njih kao takve ni u kom slučaju ne treba ni pokušavati deprogramirati, jer je to skoro nemoguće. Svi oni su već odavno racionalizovali sve prednosti svog mentalnog programa i pripadnosti svojoj verskoj i nacionalnoj grupi. Njihovo stanje svesti je rezultat toga kako su oni koristili svoj um i svoju slobodnu volju. Svaki pokušaj njihovog deprogramiranja podrazumevao bi jednu nasilnu radnju koja istovremeno podrazumeva i kršenje njihove slobodne volje. S tim u vezi, sudbina koju će ti ljudi imati biće i u skladu sa stanjem njihove svesti. Međutim, problem je u tome što posledice tog njihovog stanja svesti mogu da budu pogubne po one koji su u svemu ovome ostali koliko toliko trezni.

Religiozni, nacionalni i drugi mentalni programi služe kao preduslov i temelj za međuljudske sukobe. Oni su često razlog zašto zaziremo jedni od drugih. Oni su bomba koja se aktivira uz pomoć jednog daljinskog upravljača, koji se nalazi u rukama onih koji su nam te programe nametnuli.

Ukoliko nismo zadovoljni situacijom u kojoj se nalazimo i ukoliko tu situaciju malo bolje analiziramo, videćemo da smo sami sebe doveli u nju.

New age filozofija propoveda da smo mi ti koji stvaramo svoju sopstvenu realnost. Međutim, mada u toj tvrdnji ima dosta istine, činjenica je da u praksi to nije ni toliko lako, niti jednostavno.

Ukoliko bismo stanje u kome se nalazimo uporedili sa podrumom, veoma lepo predstavljenim u Kusturičinom filmu „Podzemlje”, onda možemo reći da mi imamo određenog uticaja u stvaranju sopstvene realnosti u sklopu „konsenzusa realnosti” koja vlada u podrumu.

Sve dok nismo u stanju da proširimo svoju svest do određenog stepena koji će nam biti dovoljan da definišemo granice podruma, njegove slabe tačke i procepe u zidovima kroz koje bismo eventualno mogli izaći napolje; sve dok ne saznamo dovoljno o tome šta se napolju nalazi i u kakvoj situaciji ćemo se zadesiti kada izađemo; sve dok ne skupimo dovoljno znanja o spoljnom realitetu, što bi nam trebalo pomoći da se tamo lakše snađemo i opstanemo; nama preostaje da u sklopu podruma u kome se nalazimo obezbeđujemo svoj opstanak i uslove za učenje.

Sve te aktivnosti moraju se obavljati u skladu sa datom situacijom koja vlada u podrumu. Nama će pri svemu tome biti jasno kako većina podrumaša razmišlja, pa stoga će to imati uticaja i na naše ponašanje u interakciji s njima. Mi smo do sada u podrumu imali prilke da u mnogo navrata učestvujemo u podrumskim „igrama bez granica”, svojevremeno smo progutali i podrumsku istoriju specijalno dizajniranu za podrumaše; verovali smo u sve „istine” u koje su podrumaši trebalo da veruju i ponašali smo se kao što je to činila i većina drugih podrumaša.

Mnogi od nas su kod izbijanja sukoba u okviru podruma uzimali učešća u njima kao i većina drugih mentalno ograničenih, programiranih podrumaša, dok su se neki sklanjali u delove podruma koji tim sukobima nisu bili toliko intezivno zahvaćeni. Većina katastrofa i trauma koje smo doživljavali i zadobijali u podrumu bile su prouzrokovane od strane ljudi ili onih koji ljudima manipulišu, mada bi se neke, recimo zemljotresi, mogle u većini slučajeva pripisati prirodi...

Ordachni-Buzhap: „Videći šta se događa, neki članovi porodice Spielman dolaze do zaključka da treba da beže iz Poljske. Međutim, neki od njih su za to da se ostane, jer ”postoje dobre šanse da će se situacija popraviti„. Jedna od njih je i ”vest„ da će Englezi uskoro intervenisati u korist Poljske. Najjači zagovornik ideje da se ostane je i sam pijanista Spielman. Čak bi se moglo reći da bi cela njegova porodica napustila Poljsku da se on složio sa tim. ...

...Na kraju su svi članovi porodice Spielman, nakon mnogo patnje i pokušaja preživljavanja, završili u nacističkom logoru. Sam Spielman, pijanista, nakon što je ostao bez posla, kuće i porodice, proveo je sve vreme dok je trajao rat sakrivajući se i pokušavajući da spasi svoj goli život, što mu je na kraju pošlo za rukom.

Znači, iako su svi znakovi predstojeće katastrofe bili tu, ljudi su se pravili da ih ne vide ili su se trudili da ih tumače kako im najviše odgovara. To naravno, sa nema nikakve veze objektivnom realnošću.

Na ovom primeru se može videti da su oni čije su odluke zavisile od drugih, lošije prošli od onoga od koga su njihove odluke zavisile. Takvih primera ima bezbroj, jer se to većinom tako događa kad god svoju sudbinu stavljamo u tuđe ruke, bilo da se radi o ”rukama„ nacionalnih lidera, verskih vođa, ”nebeskih entiteta„ ili kojekakvih drugih ”spasitelja„ poznatih pod raznoraznim imenima - nemamo pravo da se žalimo na konsekvence.”

>>>>> Браво - пун погодак у десетку!

Жив био.

Gorno: „Vera je potrebna da bi coveka odrzala na putu povratka u izgubljeni raj.”„

>> Шта подразумеваш са ”Рај„ имаш ли представе о томе, како то изгледа тамо, ма где да је? Ако је друга врста живота, онда наведи каква, како тај живот изгледа? Јер ако верујеш, и, поверујеш, у нешто, онда верујеш.

У шта си ти поверовао..у чији, који рај ти верујеш..и да ли је тамо рајски за свачији укус? или је по твоме рајски, када имаш вечни живот?

Да ли си размишљао да неки нису способни тј. нису опремљени да тамо живе, замисли да нису ментално зрели, и да све што им фали овде, и тамо има да им фали. Није сигурно да ће тамо сви да добију вишу свест.
Поготово ако је овде нису имали, за њих ће онда тамо бити више пакао, него рај.

U suprotnosti je sa svakodnevnim zivotnim situacijama,jer nas često trend drustva u kome živimo prikiva za zemaljske pojmove,dok na svera želi dici u visine nebeske.
Svi smo mi čuli za pricu o divljoj guski koja je odlucila da se odvoji od svoga jata i prikljuci se pitomiom guskama na jednom imanju.Mislila je da će posto udobno provede zimu sa svojim prizemljenim srodnicima,na proleće opet bez problema uzleteti u visine svome jatu kad se ovo vrati sa dalekog juga
Medutim kada je doslo proleće ona nije mogla da uzleti,jer je u toku zime dobila znatno na svojoj tezini a izgubila na snazi i kondiciji..

>>>> Ето видиш, добар си пример навео, ”Гуска која је одлучила да проведе зиму„ а на крају није могла да узлети ”остала на зељи„.

Исто то има да задеси ове који мисле да ће са и у Христу да прогурају ”зиму„.”

Поента је да само преко Христа се добија вечни живот, о коме нико ништа незна. Важно да је вечан. Д ли се слажеш?

Мухамед је за разлику од Христа описао рај << маштовит тчитчица јел да?
:))) млади дечаци и невине девојчице чекају, накити и свилене постеље, воћа птоци и реке, фонтане и палате. Богато и вечно. Ма стварно РАЈСКИ:))) Да ли се слажеш?