Danas smo suočeni sa činjenicom da ljudi žive u okovima organizovanih religija. Sve više razumnih ljudi smatra da je uticaj organizovane religije na svakodnevni život poguban po napredak čovečanstva, jer se većina ratova još uvek vodi zbog nametnutih dogmi. Na prostorima gde živimo briše se granica između sakralnog i svetovnog, a verski manipulatori od nas stvaraju topovsko meso za buduće sukobe. Jedan od ključnih razloga za nesreće i ratove čiji smo svedoci bili u protekloj deceniji, ali i tokom najvećeg dela
istorije, upravo je organizovana religija.

Ideje slobode i ravnopravnosti treba pretočiti u kritiku religija, koje ponižavaju čoveka i pretvaraju ga u roba vlastitih predrasuda i strahova.

Ma kako to idealistički zvučalo, želim istaći kako moj interes nije u tome da nametnem svoja uverenja i rešenja bilo kome, već da svi zajedno stvorimo društvo u kome će ljudi, u što višem stepenu, sami slobodno birati ono šta će misliti i osećati - a to upravo religija najdirektnije ukida.

Ne poričući izvesne vrednosti koje je čovek pod uticajem organizovanih religija stvorio (prevashodno u kulturi i umetnosti) - smatram kako je organizovana religija ipak u najvećoj meri doprinela razvoju nepravednih društvenih odnosa, kao i sputavanju razvoja slobodnog i lucidnog ljudskog duha, inventivnosti i kreativnosti.

Organizovane religije, a posebno njihovi predstavnici, svesno učestvuju u kreiranju svojevrsne mitologije, društvenih i međuljudskih odnosa koji su postali neodvojivi deo culture svakog od nas, a koji zbog svoje dogmatičnosti i iskljuèivosti postaju savršeno tle za razvoj klerikalizma, nacionalizma, šovinizma i fašizma. Na taj način se stvara pogodno tle za dominaciju jednog dela ljudi nad drugima. Pokušajem radikalnog razbijanja dogmatskih elemenata u našoj kulturi svakodnevnog i civilizacijskog postojanja - treba dati šansu čoveku da počne slobodno da bira, a zatim odbaci one koji - licemerno koristeći njegovu potrebu za sigurnošću i nudeći mu „lake odgovore” - ostvaruju svoje lične interese.

Bez obzira na brojnost, kao i na konkretan sadržaj religioznih dogmi koje od ljudi zahtevaju verovanje i nekritičnost - smatram da su svi oblici religijskog organizovanja kvalitativno identični i u meni nalaze i nalaziće žestokog protivnika.

Otkrovenje

Godinama sam slušao sve te bajkovite priče o Otkrovenju, poslednjoj knjizi jevrejske biblije. U ovoj „čudesnoj” knjizi, kako sam čuo, cela naša budućnost je preokrenuta, otkrivena i iznesena da je svi vide. Godinama je uticajni američki radio-reporter, izvesni Armstrong, iz noći u noć, preko radio talasa govorio o svim velikim stvarima koje su predskazivane u Otkrovenju. U međuvremenu je dobijao nekih 40 miliona dolara godišnje da bi emitovao svoju smućenu poruku svim naivnim koji su zadržavali dah da bi čuli šta budućnost ima za nas u svojoj radnji. Čuo sam i mnogo gluposti o tome kako je Biblija nesumnjivo božanski nadahnuta, zato što se toliko toga prorečenog u njoj već ostvarilo.

Nedavno sam odlučio da ponovo pročitam Otkrovenje i sam se uverim šta je tu u pitanju. Bio sam istinski zapanjen pred gomilom zbrkanog đubreta sa kojim sam se sreo. Da je holivudski režiser naložio nekom od svojih scenarista da pusti mašti na volju, bez ograničenja, i da napravi najluđi mogući scenario koji bi uspeo da smisli, siguran sam da ne bi napravio ništa čudnije od onoga što su jevrejski pisci sačinili pre 18 vekova.

To je nalik na groteskni film strave i užasa, ali bez zapleta, bez smisla i razuma. Po čistom užasu, ubistvima, bolu i mučenjima, prevazilazi sve što je Holivud ikada stavio na platno u svojoj izopačenoj jevrejskoj istoriji. Teško je poverovati da ovako gnusni spis može da, od miliona ljudi, bude prihvaćen kao sveti, božanski i nedodirljiv. Da budem iskren, to je najbizarnije, najluđe i najpsihodeličnije delo koje sam video dugo, dugo vremena unazad. Najbolji opis koji mogu da smislim za ovaj produkt bolesnog ljudskog uma je: prava noćna mora.

Nema svrhe pokušavati da prepričate priču koja se nalazi u Otkrovenju. Tamo nema priče. To je samo nepovezani red potpunog užasa. No, likovi koji su prikazani veoma su živi i slikoviti. Prikazati ih drugačije nego u tehnikoloru bila bi velika nepravda. Ja neću ni pokušati da prepričavam Otkrovenje. Besmisleno je. Nema nikakve povezane priče. Umesto toga ćemo pogledati likove koji su prikazani u ovoj divnoj igri nečije neuravnotežene mašte.

Otkrovenje je očigledno trebalo da bude dizanje zavese koje će svetom Jovanu, „slugi Hristovom”, pokazati šta čeka nas, obične smrtnike. A ono što „nas čeka”, zaista je užasna, tragična i izuzetno bolna zbrka. Jovan je, budući da je bio odan sluga, sa olovkom u ruci brzo hvatao beleške o celom Otkrovenju koje se prikazalo pred njim, ili je bar nama tako rečeno.

Evo sada liste bizarnih likova koje smo uspeli da pobrojimo na ovih 18 strana podeljenih u 22 poglavlja (u većini izdanja).

Počećemo sa Jovanovom pričom: „I obazreh se onamo da vidim glas koji govoraše sa mnom, i obazrjevši se vidjeh sedam svijećnjaka zlatnih, i usred sedam svijećnjaka nekoga nalik na sina čovečijega, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim. A glava njegova i kosa bijaše bela, kao snijeg, i oči njegove kao plamen ognjeni; i noge njegove kao sjajni bakar kad se zažari u peći; i glas njegov kao huka velikih voda”.

Sledeća grupa likova koju imamo jesu četiri zveri koje imaju oči i napred i pozadi. „I prvo biće bješe slično lavu, i drugo biće slično teletu, i treće biće imaše lice kao čovjek, i četvrto biće biješe slično orlu u letu. I svako od četiri živa bića imađaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju, i dan i noć ne miruju...”

Sledeća je ovakva scena: imamo veliku knjigu zapečaćenu sa sedam pečata u desnoj ruci onoga koji je sedeo na prestolu. Silni anđeo je gromkim glasom objavio: „Ko je dostojan da otvori knjigu i razlomi pečate njene?” Izgleda da nije bilo nikog ko je dovoljno veliki i dostojan da pročita knjigu, niti čak da pogleda u nju, pa je Jovan zbog toga mnogo plakao.

Međutim, gle, gle. Iznenada se pojavio neko ko je bio dovoljno veliki da učini ovo silno, uzvišeno i moćno delo. Pogodite ko je to bio?

Sećate se Jude, još tamo iz Postanja 38, starog ratnog huškača i pokvarenjaka koji je zgrešio sa svojom snajom, misleći da je ona neka obična kurva pored puta? E, pa, na nebu, ovaj obrezani Jevrejin je bio unapređen (po jevrejskim tekstopiscima) u najvećeg među dvadeset i četiri starešine koji sede na prestolu. U stvari, on je sada jedan od prvih i najvažnijih, on je „lav koji je iz plemena Judina, izdanak Davidov” i „otvoriće knjigu i razlomiti sedam pečata njenih”.

Kada je odlomio prvi pečat, pojavio se beli konj. Kada je drugi pečat odlomljen, pojavio se crveni konj. Posle trećeg pečata pojavio se crni konj, a posle četvrtog sivi. U svakom slučaju, na sivom konju je sedelo nešto, što ime mu beše Smrt. „I za njim iđaše pakao”.

U 9. glavi Otkrovenja ima mnogo mučenja i torture, a na sceni se pojavljuju, da bi obavili posao, neki čudni skakavci koji treba da muče ljude, ali ih ne ubijaju. Mučenje treba da bude kao kada škorpija ujeda čoveka, ali ga ne ubije. „A izgled skakavaca bijaše sličan konjima spremnim za boj, i na glavama njihovim bijahu kao neki vijenci slični zlatu, i lica njihova kao lica ljudska. I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi bijahu kao zubi u lavova; i imahu oklope kao oklope gvozdene, i šum krila njihovih bijaše kao buka mnogih konjskih kola kada jure u boj. I imahu repove slične škorpijama, i žaoke, i u repovima svojim moć da škode ljudima pet mjeseci”.

Koliko ste ovakvih skakavaca videli u životu? Čudno, vrlo čudno.

Imamo zatim vojsku na konjima koja se sastojala od dve stotine miliona. To bi, dakle, bila armija od 200.000.000 konjanika. Nisam znao da je ikada postojalo toliko konja. Kako ih je Jovan prebrojao za tako kratko vreme, ostaje misterija. Kako bilo da bilo, kaže se: „I tako vidjeh u viđenju konje i one što seđahu na njima, koji imaju oklope, ognjene, plavičaste i sumporaste; i glave konja bijahu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.” Ne samo da nisam znao da postoji toliko konja, nego da postoje i takvi konji.

Kada dođemo do 12. glave, vidimo da je ona baš čudna. U prvom stihu se pojavljuje „Žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda; i ona bješe trudna, i vikaše od bolova mučeći se da rodi”.

Kao pretnja ovoj neobičnoj ženi koja treba da se porodi, pojavljuje se velika crvena aždaja „koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna. I rep njezin vuče trećinu zvijezda nebeskih i baci ih na zemlju”. Možete li da zamislite holivudskog scenaristu koji bi smislio nešto čudnije? No, aždaja je bila tu, sa svim svojim glavama, rogovima i krunama i čekala da proždere dete čim se rodi.

Priča teče dalje. Dete je nekako pobeglo, a aždaja je bila gnevna na ženu, pa je odlučila da povede rat sa ostatkom njenog semena. Nikada nećemo saznati da li je zgrabila tu ženu ili nije.

Izgleda da nema kraja ovoj čudnoj paradi zveri koje prolaze kroz scenario koji se brzo menja. U 13. glavi imamo zver koja se pojavljuje iz mora, ima deset rogova i sedam glava, a povrh rogova deset kruna. Izgledala je „slična risu i noge joj kao u medvjeda i usta njezina kao usta lava; i dade joj aždaja silu svoju i prijesto svoj i vlast veliku”. U istoj glavi imamo još jednu zver koja izlazi iz zemlje, ima dva roga kao jagnje, „i govoraše kao aždaja”.

U 17. glavi pojavljuje se žena obučena u purpur, jedan od sedam anđela kaže Jovanu: „Hodi da ti pokažem osudu bludnice koja sjedi na vodama mnogim”... „I žena biješe obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i dragim kamenjem i biserom, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj...” Dakle, ova žena je pila krv svetaca i mučenika, pa se i ona srela sa zverkom, koja ima sedam glava i deset rogova, na kraju će ova zver „omrznuti bludnicu i opustošiće je i ogoliti, a meso će njeno jesti i sažeći će je ognjem”. Da vas sad pitam: šta biste mislili o holivudskom scenaristi kada bi se pojavio sa ovakvom pričom?

Ima još likova, ali su oni manje groteskni i manje nakazni, kao što su na primer lisice, zmije i zmajevi. Ima i velikih vojski na belim konjima, sedam anđela sa čašama punim boleština, „punim gnjeva Božijega”, a postoji i bizarni opis velikog grada, svetog Jerusalima. I ovo treba pogledati. Pošto su nam u četiri jevanđelja saopštili kako je grešno gomilati zemaljska blaga i kako bogataši nikada neće stići na nebo, da treba „rasprodati sve svoje i podeliti siromasima”, ovde dobijamo veoma dobar opis jevrejske verzije večnog blaženstva i onoga što za njih nebesa zaista jesu kao i koncepcije novog Jerusalima, koji je očigledno njihova ideja raja.

U 21. glavi Otkrovenja, nalazi se opis grada. To je grad i po. Dužina mu je dvanaest hiljada stadija, a ista tolika mu je i širina. A i visina mu je ista, dakle, dvanaest hiljada stadija. U enciklopediji sam pronašao da je mera „stadij” jednaka dužini od 1/8 milje. Znači, ovaj novi Jerusalim bio bi kvadrat sa stranicama od po 1500 milja (2778 kilometara), a tolika bi mu bila i visina, ako uopšte to možete i da zamislite. Zid je visok 144 lakta. Jedan lakat je 18 inča (45,72 cm), što dakle visinu zida utvrđuje na oko 66 metara (tačnije 65,46m). Međutim, upravo nam je rečeno da je grad 2778 km visok. Ne tražite od mene da vam objasnim ovu nedoslednost. To su pisali Jevreji a ne ja. Kako god bilo, zid je od jaspisa a grad od zlata „sličnog staklu čistome”. Imamo zatim detaljni opis temelja zida, od kojih se svaki sastojao od dragih kamenova. Prvi temelj bio je od jaspisa, drugi od safira, treći od halkidona, četvrti od smaragda, i tako dalje. Dvanaest vrata - dvanaest bisera. I gradski trg je od čistog zlata „kao providno staklo”.

Samo što je Mojsije pokazao celom svetu da se susreo sa krivim bogom, jer pravom bogu ne treba lrv volova, ovnova i golubova; ma ničija krv... Ha ha ha... u kakve gluposti verujete...

Лимаркер, држи се ти Библије:))

На једном месту у почетку Библија упозорава да се човек не бави Астролигијом и гатањем.

А у реду је оно са Бетлахем звездом, коју је неки чобан из Персије пратио, и по његовом означавало рођење Цара или Месије.

Неко је написао да је реч о тројици мудрих који дођоше из Персије. Међутим нигде нема доказа да их је било троје, него је донет закључак на основу, 3 поклона који су донешени.

И ето како гатање и гледање у звезде кроје историју..враџбине.

То је само једна од ствари у којој Библија противречи сама себе, а таквих глупости има на хиљаде у тој књизи.

limarker, a što nemaš odgovor? Zato što si rob mentalnih programa.

Crni jaguar bec, sa malim J i malim B (da li su to stubovi Jachin i Boaz?), što misliš da samo ti razumeš nemački, pa ako ti i na srpskom i na nemačkom jeziku pljuješ boga tako što veruješ Mojsijevim debilskim pričicama kako je bog tražio krv, a debili je proinosili na oltaru - to je tvoja stvar. Nemaš potrebe da svoj jadni, mizerni i bedni strah širiš dalje od sebe, jer se ne može i neće primiti nigde do kod vas verskih fanatika. Kako ćete vi ljudi završiti? Kao što završavaju ljudi. Bićete kremirani. No, ko zna, možda prošetate po peći, kao ona tri Jevreja iz „Proroka Danila”... ha ha ha...

Ne obraćaj pažnju na mentalne programe, ali ne možeš zato što si rob. Ne piše se SUMLJIVE nego SUMNJIVE. Svet je načisto poludeo zato što lažne božje sluge, kao što si ti i tvoja bratija, koji spavaju sa tuđim ženama, puše duvan, piju alkohol, razboljevaju se i gutaju lekove, žderu meso i veruju u krv i spasenje preko nečije bedne krvi (kao svi satanisti), te lažu da je bog rekao da životinje služe za klanje i ždranje, šire strah i mizeriju oko sebe... Vrati se svojoj prirodi, upražnjavaj sungazing, i nećeš se moći razboleti, kao ja. Ali ne, ti si rob i to želiš ostati do kraja. I prihvataš tog tvog jadnog nečastivog, koji te je naterao da veruješ u krv. Da te nema i da vas nema - ovde niko ne bi pominjao ni nečastivog ni demone. Prdnem ti i na nečastivog i na sve demone. Namaste. Aum.

E, kakvih sve slučajeva ima... Čika Ordačnom Bužapu nije čudo to što neko prestane da kadi đavolu svoja usta, odnosno da puši, jer je veće čudo to što vernik počinje da pretvara svoja usta u kadionicu đavolju i da priča onima koji razumeju više od njega i vide dalje nego on kako će završiti u paklu ili biti uništeni u Armagedonu; a ni to nije čudo... Veće je čudo razumeti jezik mrava i simetriju njihovih mravinjaka i njihovih šestonožnih tela, njihove idealne države i društvenog uređenja u kome nema pobuna i nesuglasica kao u društvu ljudske marve nego „ikone i kipove koji isceljuju i leče”, bogorodice trojeručice i ostale asimetrične božice... Za čika Bužapa nema ni bogova ni molitava, ni hramova, ni rituala, niti dobrih i zlih duhova. Uzalud se krv na oltarima proliva. Čika Bužap traži povratak u svetlost i stoga se mora odreći tame, odnosno svega ovozemaljkskog, a počeo je poodavno tako što se odrekao spasenja preko bilo čije krvi. Čika Bužap mora da sledi zakone večnosti, a ne zakone jednog trenutka. Na njemu je da bira svoj put koji ga vodi gde on želi ili puteve koje mu nude otpadnici slični njemu. Čika Bužap može da sledi njihove puteve i bude njihov putnik ili da sâm sebi zacrta svoj put. Na tom putu nema prepreka. Ako ih bude, Čika Bužap mora sam da ih ukloni. Nema nikakvih ograničenja, jer nema ko da ga i da nas kazni. Niko nikoga ne kažnjava. Kaznili smo sami sebe tako što smo sišli iz svetlosti u tamu, iz duhovne egzistencije u bedu materijalnog postojanja. Nema nikakvih idola i duhovnih učitelja. Svako je sâm svoj hram i treba dovoljno da svetli samome sebi. Povratak u svetlost zavisi samo od njega. Čika Bužap zna šta je bilo juče, određuje šta će biti danas, a ne zna šta će biti sutra. Oni otpadnici koji ne znaju šta je bilo juče a govore o sutrašnjici lažu i sebe i druge. Čika Bužap je slobodan. Može da ide gde god hoće i da radi šta god hoće. Svaki njegov korak je samo njegov korak. Niko mu ništa ne određuje. Ko dozvoli da mu neko drugi odredi gde da ide i šta da radi, i još veruje da mu je tako suđeno, on je sam odlučio da ne bude slobodan; on je pao u najmračnije predele tame. Ko veruje u bilo šta, on nije slobodan. Onaj ko zna, on ne veruje. U šta da veruje onaj ko zna? Veruje samo onaj ko nije siguran da li postoji to u šta veruje. Čika Bužap neće reći - „Verujem da će sutra osvanuti dan” - zato što zna da će osvanuti. Ništa nije predodređeno. Najniže je pao onaj ko veruje u krv i spasenje preko nečije krvi. Umesto na svetlosti, on podiže hram na krvi ili na nečijem prahu. Ko stremi ka svetlosti on se gnuša izmišljenih bogova kojima otpadnici prinose krv. Ti su bogovi veći bednici od tih otpadnika. Žreci tih nepostojećih bogova nazivaju sledbenike svetlosti otpadnicima zato što traže spasenje preko svog puta ka svetlosti a ne preko nečije krvi. Čika Bužap i sledbenici svetlosti ne poštuju ništa osim vatre i svetla. Za njih nema ni svete krvi, niti svetih otpadnika ispalih iz prljavih majčinih utroba, ni svetih brojeva, niti svetih simbola; njima ništa nije sveto. Oni ne mrze otpadnike koji ne misle kao oni, niti pozivaju u sveti rat protiv njih. Oni poštuju slobodu i svačije pravo na slobodu. Oni ne poštuju materiju i ne vezuju se za nju. Oni je ne grle, ne umnožavaju i ne ostavljaju nikoga iza sebe. Oni je koriste samo za čulnu spoznaju sveta, što je suština materijalnog postojanja. Oni u svoja prolazna tela ne unose krv niti ono kroz šta teče krv; oni se ne hrane delovima tuđih tela. Oni razlikuju svetlo od tame i dobro od zla. Na učinjeno dobro uzvraćaju duplim dobrom, a na zlo trostrukim zlom. Oni znaju da vatra može da opeče, a da tama odmara oči. Oni znaju da ne postoji apsolutno dobro ni apsolutno zlo; da nema apsolutne ljubavi ni apsolutne mržnje. Za njih nema ni žrecâ, ni proroka, ni svetaca. Oni znaju da postoji samo jedan krug po kome se sve kreće. I da su oni ispali iz tog kruga. Oni znaju (ako su videli) ili su spoznali (ako nisu videli) da najuzvišenije biće u tim krugovima ne vlada tim krugom; i da egzistira u struji vremena. Njima je jasno da ono ne nadgleda materijalne svetove, da ih ne vidi i da ni ne želi da ih vidi. Čika Bužap vam kaže: „Slobodni smo. Niko nam ne pomaže i ne odmaže. Niko nas ne traži. Niko se ne žrtvuje za nas. Niko nas ne kažnjava i ne sputava. Možemo krenuti putem svetlosti.” Čika Bužap je slobodan sledbenik svetlosti. I poziva sve pobunjenike da se sete svoje daleke prošlosti, jer će uskoro kucnuti čas za povratak u duhovne svetove; uskoro, kad bude prestao da postoji 3D svet, ali kad će oni koji veruju u spasenje preko nečije krvi i dalje ostati u 3D svetu za razliku od nas koji ćemo se preseliti u 4D svet. Možete mrzeti i/ili voleti čika Bužapa, ali ga nikako ne možete ignorisati i/ili nadgovoriti, jer čika Bužap nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Možda je čika Bužap debeo i ružan, i najružniji na svetu, ali svakako nije budala i nije glup. Pozdrav svim ljudima dobre volje. Aum.

Mi, Ordačni Bužap I, po milosti božjoj i volji mravljeg naroda najprvi kralj mrava sveta, objavljujemo da su sve reči umrle, ako ne umrle onda zamrle, i da su trome, trome i teške. Grebi sada, mravlja kraljice, po tom svom nebu ideja, i sećaj se rajske zmije i njenog ujeda. Ko bar malo nije Hesse, ne može ni čitati Hesse-a. Ovo su moja tmurna pevanja (i zevanja), bez gneva, ali udarena i napadnuta od gnevne mišice, od desnice kojoj više priliči držalja pluga. Ura po sto puta za slobodu, za oblak, za onog koji svaku rečenicu potpisuje sa „moje ime je...” Voda kada je gnevna postaje para, i eto nama tu i Zevsa, i njegove mitologije. Sanjati i umreti je isto, ili skoro isto. Da li znate san Čuang Cea, koji je sanjao da je leptir, i kada se probudio nije znao da li je čovek koji je sanjao da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je čovek?

Da vam se pohvali čika Bužap: uspeo je jutros da razume neke životinje. Hranjenje pranom, najjačom duhovnom hranom na našoj planeti, odnosno solarna joga, učinilo je da čika Bužap počinje da razume nemušti jezik. Naime, jedan čovek pored kog sam seo na jednu klupu, budući da su sve druge bile zauzete, jeo je faširani burek. Naišla je jedna mačka, stala pored nas, i pogledala ga. Rekla je: „Mijau.” I ja sam je razumeo. „Mijau... Jedi, jedi, dabogda se zagrcnuo, da sve što ostane - ostane meni...” Nasmejao sam se. Mačka najednom pobeže, jer je naišao neki pas. I on je seo pored klupe i pogledao u čoveka. „Av! Av!”, rekao je. I njega sam razumeo. „Av! Av!.. Jedi, jedi, ostaće i meni malo...” I čovek mu je bacio malo. Ustao sam sa klupe sav srećan. Slušao sam ptice kako se svađaju, zbog ptičje švaleracije... a onda otišao do mravinjaka, do svojih mrava, čiji sam kralj... Njih odavno već razumem. Ali danas sam spoznao ceo nemušti jezik. Poslušajte čika Bužapa, radite na sebi, za sopstvenu dobrobit; praktikujte solarnu jogu, i hranite se pranom, najjačom duhovnom hranom na planeti. Svaka čast svima koji su poslušali čika Bužapa, i pomogli sami sebi, jednog dana će razumeti jezik životinja, kao ja; od čika Bužapa možete mnogo toga naučiti, i krenuti njegovim putem prosvetljenja, čak i oni koje su braća iz vere slagala da će živeti večno u raju na Zemlji, dok oni čika Bužapa nikada i nikako ne mogu nagovoriti da radi protiv sebe, da ide sa boljeg na gore, sa hranjenja pranom na prizemnu veru u spasenje preko nečije krvi i/ili bilo koje životinjske telesne tekućine... Aum.

A ako odete u supermarket i u delu za mesaru kupite „pileće grudi” i „prašku šunku”, da li onda kad odete kući i sve to pomešate možete dobiti „prašnjave pileće grudi”? Roštilj nije zdrav. Može se reći da je ukusan, ali definitivno nije zdrav. Slagali su vas braća i sestre iz vere, koji su vas slagali da ćete preživeti Armagedon i živeti večno u raju na Zemlji, odnosno večno biti životinje... Niste uhvatili boga za bradu i nemate ekskluzivan odnos sa bogom koji niko drugi nema... Pamet u glavu, dok još ima i pameti i glave. Aum.

Nema vajde da se žališ moderatoru, kao neka jadna tužibabica, jer sve religije su ravnopravne, ni budizam ni hinduizam nisu zabranjene zakonom ni u jednoj zemlji na svetu (ne znam kako stoje stvari u Iranu i Severnoj Koreji). Tako, da, ako ti nešto smeta - to je tvoj problem; idi i leči se. Ako nešto ne razumeš - to je opet problem; knjigu u šake pa nauči. Ako ti je nekoliko postova ubilo i uništilo veru - to je opet tvoj problem; obreži se i promeni veru.

Nisi ti to nešto mnogo razumeo. Cilj je tražiti ono što ne nastaje i nestaje, već uvek jeste, a to je ono supstancijalno, a ne akcidentalno... ili metaforički rečeno pesak, a ne oblik peska.

Svaki uvid, svaka kontemplacija koja apstrahuje individualnu volju i pruži nam dodir sa suštinom... sa transcendentnim... duhom... gradi spomenuto „svadbeno odelo”, odnosno naše biće, koje je slično melodiji na način promene te melodije. Znači, radi se o melodiji… A da li su njene „note” samo reprezenti pojava, oblika kula od peska ili sam pesak?

Vidiš li razliku? Neko u svom duhovnom biću, pod uslovom da se ne promeni, ili shvati šta je bitno u životu, imaće samo slike pojava, samo slike senki na zidu Platonove pećine... tako da kada konačno njegov brod života stigne u svoju luku imaće melodiju sastavljenu od senki, ili biće „go na kraljevskoj svadbi” kako kaže Svedenborg.

Zato tražite ono što ne nastaje i nestaje kako se ne biste našli goli na svadbi.

Okreni glavu sa senki na zidu pećine i obrati pažnju na vatru iza, koja baca senke na zid.

Satanizam je ona religija koja propagira veru u klrv i spasenje preko nečije krvi. Satana se hrani krvlju, a ti obožavaš krv, pa ti vidi...

Može da se izvede i paralela sa Enohom, koji je ostavio Enohovu knjigu, iz koje je u XVI veku proizašla (ili ponovo otkrivena) enohijanska magija, odnosno način direktne komunikacije sa anđelima, što opet predstavlja vid znanja koje je dostupno bez potrebe za crkvom ili bilo kakvim posrednicima.
Prometej je ukrao vatru bogovima, odnosno svetlost Znanja i dao je ljudima, isto kao što Lucifer predstavlja nosioca Svetla znanja, i mislim da on predstavlja elemenat ili simbolizuje slobodnu volju kod ljudi.
Satana je nešto drugo, mada slično; sama reč „Satana” vodi poreklo iz staroegipatskog „Sh'T”, a što znači „kapija” i „prepreka”. Odnosno, Satana je sila koja na put postavlja prepreke i iskušenja, kako bi putem prevazilaženja istih mi stekli mudrost i znanje. A sličnost je u tome što, u hebrejskom alfabetu slovo ŠIn, Sh, predstavlja elemenat Vatre, odnosno kreativnog principa Duha, a Tet, T, predstavlja Zmiju, koja je opet na Drvetu Života predstavljena kako se penje od poslednje, desete sefire Malkuta, tj. Zemlje do prve, Ketera, odnosno principa Jednog, jedinstva sa Bogom, ili kako god taj princip zvali. Pandan Satane u voduonu je Exu, Gospodar Raskršća, čija je simbolika jasna.

Znači, hranjenje pranom (usled čega nestaju sve bolesti) je nešto najsvetlije i najsvetije... Širimo dalje... širimo sangejzing svima... Velika pobeda sungazera. Prilog na nacionalnom dnevniku RTV PINK. Došlo je vreme popularizacije potpune slobode...

http://www.youtube.com/watch?v=JnSE0BuHavs&feature=player_embedded#t=3s

Zanemariti zlonamerne komentare...

Naravno da ste vi vernici i kreacionisti u pravu. Pogledajmo činjenice koje idu u prilog vašoj teoriji:

Univerzum je stvorilo nevidljivo biće, ni iz čega, pre 6000 godina, onda stvorilo čoveka iz blata, usput odjednom stvorilo sve vrste životinja, uzelo mu rebro i od njega stvorilo ženu, koja ga je naterala da pojede jabuku punu znanja ubranu sa čarobnog drveta, jer je na to nagovorila zmija koja govori, što je uzrokovalo da bog postane čovek, umre, oživi, opet postane bog i ode na nebo i obeća da će opet doći da uništi svet koji je stvorio, što je već jednom uradio, a onda obećao da to više nikad neće uraditi. Zar nije logično?

Ha ha ha...

Mentalni program (konstrukcija) = unutrašnja slika koju je stvorio tvoj mozak na osnovu nekih informacija, iskustava, događaja ili doživljaja... taj program te zarobljava u svoje okvire da pričaš, živiš i pokrećeš se samo unutar vrednosti koje taj program zastupa. Ograničava te u tome da se iskažeš ko jesi u stvarnosti; a u stvarnosti si verski fanatik.

СДГ,
отворена усне потапају бродове, а да не говорим о лажним боговима. Зато сам ја овде, да говорим, и да се средњи век не понови.

Слушај, оно што ти нудим је прилика не само да спасеш, него да напокон отвориш Рај за твоју врсту. Што кажеш ?

Kao što nesumnjivo znate, Jevreji uvek polude kada vide zlato i dobiju neukrotivu želju da polože svoje ruke na ovo zlato i drago kamenje. Dakle, kada pišu o Svetom gradu, novom Jerusalimu, on mora da bude miljenče, pun zlata po ulicama, sa smaragdima, dijamantima i dragim kamenjem u temeljima, a biserima na vratima. Ovo je zaista jedna tako raskalašna ekstravagancija, da bi naterala svakog holivudskog scenaristu da pozeleni od ljubomore.

Ali, sećate li se Besjede na gori? Kaže vam se da prodate sve što imate i „podate siromašnima”.

Još jedna izuzetna karakteritika Otkrovenja je stalno podsećanje na osvetu i užas; bol i patnje, agoniju, izgleda da je baš svako poglavlje pretrpano osvetom Božijom, koja se neprekidno obrušava na nas, jadna i mnogo napaćena bića na zemlji. Svi smo svesni koliko se ljudi pobije svakog časa na TV ekranima, ali agonija i patnje ljudi koji su pobijeni u Otkrovenju je ipak nešto drugo. Ko god ima sadističkih sklonosti, uživaće čitajući Otkrovenje.

Imamo toliko ovakvih „blagih vesti” i „dobrih vesti” širom celog Otkrovenja, da je teško odlučiti se odakle da se počne. Nećemo ih sve prikazati, već ćemo dati samo nekoliko primera sadizma koji se obrušava na nas, jadna stvorenja, i nanosi nam beskrajnu patnju.

U 8. glavi imamo, na primer, sedam anđela koji lome sedam pečata i trube u sedam truba.

Kada je prvi anđeo zatrubio „nasta grad i oganj, pomiješani sa krvlju i to bi bačeno na zemlju; i trećina zemlje izgore, i trećina drveća izgore”. Zatim je zatrubio drugi anđeo i „kao velika gora ognjem zapaljena bi bačena u more; i trećina mora posta krv”. Naravno, trećina živih stvorenja u moru je izginulo, a trećina brodova je propala. I tako, u istom smislu, idu 3, 4, 5, 6, i 7-mi anđeo, i svaki zatrubi u svoju trubu i izazove neku veliku katastrofu nama, jadnim stanovnicima zemlje.

Onda, u sledećoj glavi, imamo one grozne skakvce koje smo već opisali, koji nam čine ovo: „I dade im se ne da ih ubijaju, nego da ih muče pet mjeseci; i mučenje njihovo bijaše kao mučenje od škorpije kad ujede čovjeka. I u te dane tražiće ljudi smrt. I neće je naći; i poželjeće da umru, i smrt će od njih bježati”. Ovde opet imamo jevrejsku opsesiju da muče svoje neprijatelje i da im uskraćuju milost umiranja, kako bi mogli što duže da ih muče.

Posle ovoga imamo katastrofe i mučenja, koja smenjuju jedno drugo, a sav taj užas pada po takozvanim „grešnicima”, sve dok ne pomislite da više nema preostalih ljudi koji bi mogli biti mučeni i ubijani. Ali, grešite, u svakom poglavlju pada nova žetva mučenih, unakaženih, ubijenih i zlostavljanih.

Dolazimo konačno do glava 15. i 16, gde imamo sedam anđela sa sedam čaša „gnjeva Božijeg”. Evo šta se događa kada iz svih čaša izliju gnev na zemlju.

Kada je prvi anđeo izlio čašu na zemlju, „nastadoše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zveri”. Kada je drugi anđeo izlio svoju čašu na more, „ono postade krv kao kod ubijenoga, i sve živo uginu u moru”.

Pošto su zemlja i more bili zbrinuti, treći anđeo morao je da pronađe novu metu za svoju smrtonosnu čašu. Gnev je izručio na reke i izvore vode, „i postade krv”.

Kakva krvava, idiotska svinjarija.

Gde bi sada četvrti anđeo mogao da izlije svoju čašu? Pa, izlio ju je nasumice i „dano mu bi da žeže ljude ognjem. I sagorevahu ljudi od velike žege i huliše na ime Boga”. Pitate li se zašto su ga psovali umesto da ga vole?

Peti anđeo izlio je svoju čašu na presto zveri. „I carstvo njezino posta mračno; i grizli su jezike svoje od bola”. Ovo su očigledno nesrećna ljudska bića kad grizu sopstvene jezike od bola.

Šesti anđeo izlio je svoju čašu na veliku reku Eufrat, te je ona presušila, a tri nečista duha su izašla iz usta lažnog proroka, iz usta aždaje i iz usta zveri. Ovi duhovi su izgleda smišljali neku prljavštinu, pored toga što su se očigledno spremali da se okupe i bore protiv velikog i svemogućeg Boga na mestu zvanom Armagedon.

Sedmi anđeo je izlio svoju čašu u vazduh. Ovo je očigledno izazvalo mnogo grmljavine i sevanja munja i velike zemljotrese. A veliki grad (misli se na Vavilon) se tako podelio na tri dela. I svaki deo kao carstvo iščezne, „i gore se ne pronađoše”. To nije sve. Na ljude je pao grãd sa neba, tešak otprilike po talant.„ I huliše ljudi na Boga zbog zla od grãda, jer je veliko zlo njegovo.” No, posle svega što je bilo učinjeno, sedmi anđeo je snažnim glasom iz hrama nebeskog objavio: „Od prijestola govoreći: svrši se.” Bogu hvala na malim milostima.

Ovo, ni u kom slučaju, nije kraj bizarnih i besmislenih mučenja i tortura koje su primenjene na bespomoćne stanovnike zemlje. Imamo i rečenice poput ove: „I ko se ne nađe zapisan u knjizi života bačen bi u jezero ognjeno”. Pominje se zatim i grupa grešnika. Kaže se šta će im se dogoditi: „I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.” Ubiti ih ponovo! A ima još: „I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovijeh”.

Ima, dakle, ovde još mnogo jezivih krvavih, grotesknih detalja, ali mislim da smo ih izneli dovoljno. Nisam našao ništa uzvišeno u celoj ovoj žalosnoj, divljoj, umobolnoj zbrci. Svakako da ovo nije štivo koje bih čitao svojim unucima i prljao im umove - sve ove ludačke nastranosti koje je izrodio um pokvarenih i izopačenih ljudi. Niti nalazim da je išta tačno predskazano ili rečeno za budućnost koja je već trebalo da dođe. Cela stvar je uvrnuta i neshvatljiva gomila zverstava koja nam ne daje bilo kakvo racionalno predviđanje događaja koji će doći.

Kao kad neko gleda u šolju od kafe. Može da kaže šta god hoće. Mogu da citiraju ovu ili onu rečenicu, da kažu da ona znači ovo ili ono, da je sedmoglava aždaja ovaj događaj ili ona država, ili bilo šta drugo. U svakom slučaju, to je potpuno besmisleno i isto toliko relevantno kao i talog u šolji od kafe.

Dakle, kada se pojave propovednici i kažu da imaju rešenje za značenje ovih stvari, oni vas zapravo lažu. Nemaju više informacija o tome nego vi ili ja. Šta sve to znači, zna samo Hrist, a on nam nije ostavio nikakvu knjigu šifara kojom bismo mogli da dešifrujemo ovu besmislenu i bizarnu kolekciju katastrofa. Na jednom mestu se kaže da će konačno vezati đavola i baciti ga u jamu bez dna, a da će Hrist vladati hiljadu godina sa odabranom grupom Onda će, međutim, đavo opet da bude oslobođen, i ko zna šta se posle dešavati.

Od ove ideje o hiljadugodišnjem carstvu napravljena je velika stvar. Radio stanice, organizacije koje šalju pismene poruke i zovu se „Drugi dolazak”, sve vrste gorljivih propovednika, svi oni deklamuju o drugom dolasku Isusa Hrista.

Hrist kaže: „Doći ću brzo”. Apostoli su shvatili da će doći za njihovih života. Posle 2000 godina „verujući” još čekaju. Posle 80 generacija, priroda i dalje ide kao i milionima godina pre toga i kao što će ići još milione godina. Posle 80 generacija naivčine još uvek drže vreću i zabrinuti paralizovani čekaju.

Sve ovo ima neutrališući i pogubni uticaj na prevarenog i zavedenog čoveka koji je na taj način hipnotisan, ukočen da ne deluje i da čeka drugi dolazak Hrista. Uostalom, ako verujete u svo ovo đubre, i ako je sve i onako predviđeno, i ako će da bude sve gore i gore, i ako đavo ima potpunu kontrolu, onda čovek i ne treba ništa da učini, već mu ostaje da prekrsti ruke, pusti sve da ide i da mirno čeka drugi dolazak Hrista.

Krajnje je vreme da razotkrijemo ovo zagađivanje mozga ljudi i vratimo se realnosti. Poslednje što nam treba je ideja o neizbežnoj katastrofi, beznađu i propasti. Umesto toga, potrebno nam je da bistro razmišljamo, da iznova shvatimo vrednosti naše vrste, da zbijemo redove i da ispoljimo zajedničku želju za borbom i opstankom. Godinama sam slušao sve te bajkovite priče o Otkrovenju, poslednjoj knjizi jevrejske biblije. U ovoj „čudesnoj” knjizi, kako sam čuo, cela naša budućnost je preokrenuta, otkrivena i iznesena da je svi vide.

U pamet se dok još ima pameti. Pametnom dosta. Budale neka veruju u budalaštine.