Ceo univerzum je jedan beskrajan mračan i hladan prostor. I u njemu jedna iskra. Beskrajno velika ili beskrajno mala. Da li će se ugasiti?

Ona je sve što je ostalo od prethodne potpune celine. U njoj se ništa ne događa; ni vreme ne teče.

Nekada najprosvetljenije biće otvori jedno oko i pogleda oko sebe. Ugleda samo mrak i savršenu loptu koja svetli. Setilo se svega. Otvorilo je i drugo oko i poželelo da sve obnovi.

Trenutak kada je otvorilo prvo oko nije isti kao kada je otvorilo drugo oko – vreme postaje merilo zbivanja; počinje da teče u nepovrat.

Naizgled bespomoćna pomisao, da se obnovi prethodna potpuna celina, izazva impuls koji uznemiri jedinu svetlosnu tačku u univerzumu. Ona se raspade na nebrojeno mnogo manjih takvih tačaka.

Videvši sve to ono pomisli: „Ja sam Neimar svih svetova.” Probudi se još jedno biće. Otvorivši prvo oko ugleda zvezde kako se udaljavaju. Otvori i drugo oko i ugleda kako se i te zvezde raspadaju i od njih nastaju nove. I ono pomisli: „Ja sam Graditelj svetova.”

Ali ono ugleda još jedno budno biće. I ono mu reče: „Da, ti si arhitekta. Ali ja sam Veliki Arhitekta. Ti si ono koje svetli. Ali i ja sam ono koje svetli.”

Treće biće otvori jedno oko i, spoznavši njihov dijalog, otvori i drugo. Ono postade svedok da je Veliki Arhitekta starije.

Veliki Arhitekta sastavi palac i kažiprst, podiže obe ruke i razdvoji duh od materije. Sa jedne strane sagradi svemir od materije i energije, a sa druge svemir od energije. Zatim ih postavi tako da se dodiruju ali da budu dovoljno razdvojeni. I da se jedan ne vidi iz drugog; i obrnuto.

Sve je bilo gotovo dok je trinaesto biće otvorilo oba oka. Njih dvanaestoro bili su svedoci izgradnje svih svetova.

Veliki Arhitekta ih oprži bakljom koju je držalo u desnoj ruci i proglasi ih za svoje saradnike. Oni se zakleše na vernost.

Svi se preseliše u duhovni svemir, odlučivši da se sva preostala bića probude u svetlosti. Materijalne svetove prepustiše haosu i zubu vremena.

Graditelj svetova imenova sve što je izgradilo i zatvori se sa svojim apostolima u svoj duhovni krug. Počeše da se bude i ostala duhovna bića koja zatekoše poredak u svom svetu.

Veliki Arhitekta i dvanaest apostola, pogledavši ih u oči i procenivši koliko su prosvetljeni, rasporediše ih u šest nivoa spoznaje. Sedmi pripade trinaestorici.

Najniži, prvi nivo, obuhvatao je duhovne predele od prvog do devetog podnivoa. Drugi nivo počinjao je sa desetim a završavao sa trinaestim podnivoom.

Treći nivo počinjao je na četrnaestom a završavao se na sedamnaestom podnivou. Četvrti nivo išao je od osamnaestog do dvadeset i prvog podnivoa.

Peti nivo zauzimao je prostor od dvadeset i drugog do dvadeset i petog podnivoa. Šesti nivo počinjao je na dvadeset i šestom a završavao se na dvadeset i devetom podnivou.

Najviši, sedmi nivo svesti, počinjao je na tridesetom a završavao se na trideset i trećem nadnivou. I on je bio uzdignut i razdvojen od ostalih šest nivoa.

Na tridesetom nadnivou boravilo je šest arhitekata svetlosti, na trideset i prvom četvorica, a na trideset i drugom dvojica. Oni su posrednici između Velikog Arhitekte i arhitekata iz šest nivoa.

Na trideset i trećem nadnivou, na samom vrhu sedmog nivoa, na obnovljenom tronu, sedelo je najprosvetljenije biće – Veliki Arhitekta, Neimar svih svetova.

Duhovni svemir je kompletan. Dvanaestorica apostola zakleše se na ćutanje, da nikome ispod sebe neće otkriti tajnu postojanja materijalnog svemira.

U zavisnosti od toga u kojoj su meri bili prosvetljeni pre gotovo potpunog uništenja prethodne apsolutne celine, sva duhovna bića krenuše putem samospoznaje. Njihova svest, izuzev trinaestorice, nije poimala svrhu postojanja i egzistiranja u dokolici svetlosti.

Oni na višim nivoima pamtiše kraj prethodne potpune celine, ali ne poimaše njeno preuređenje i sopstveno ponovno buđenje. Ali ne znadoše da postoji još jedan paralelni, materijalni svemir, izvan granica njihove spoznaje.

I najprosvetljenije biće nije potpuno spoznalo svetove oko sebe. Pitalo se zašto je ta iskonska tačka i dalje svetlela kada su nestali svi prethodni svetovi. I zašto se nije ugasila.

I kako bi moglo da kontroliše protok vremena koje stade a onda ponovo poče da teče čim se pratačka svetlosti uznemiri. Zašto je vreme i u ovoj manifestaciji moralo biti starije od najstarije svesti.

I koja je svrha postojanja te tačke koja ne može biti uništena ako ni najprosvetljeniji um ne može da je spozna. Kako se svi drugi parametri duha i materije mogu kontrolisati osim protoka vremena.

Na dnu piramide je najveće društvo, na vrhovima najmanje. Što su prosvetljeniji to su usamljeniji. Za najprosvetljenije i najusamljenije biće u univerzumu ostade neotkrivena jedna tajna.

* * *

Od tada je mnogo vremena oteklo u nepovrat. Za sve to vreme u duhovnom svemiru se ništa nije promenilo.

A u materijalnom svemiru formiraše se sazvežđa i galaksije. Na brojnim planetama koje putuju oko zvezda sami od sebe, slučajnom kombinacijom materija, iznikoše raznorazni, što prostiji što složeniji oblici života.

Bez svesti o sebi i prostoru oko sebe ta stvorenja postojaše izvesno vreme tako što se bez ikakvog plana rađaše, stariše, obolevaše i umiraše.

Veliki Arhitekta isprva sa divljenjem posmatraše razvoj materijalnih svetova koje je sagradilo a zatim ostavilo da se razvijaju i šire po prvobitnim zakonima univerzuma, bez mešanja u prolazno postojanje njihovih žitelja.

Ali najprosvetljenije biće se sve više zgražavalo nad onim u šta se ti svetovi vremenom pretvoriše. Materijalna bića bez duha i svesti padaše sve niže i niže. Puniše i prazniše svoja nepostojana prolazna tela, pariše se i sve više umnožavaše svoj jad i bedu sopstvenog postojanja.

Veliki Arhitekta najzad dignu ruke od njih. Ali drugoprobuđeno prosvetljeno duhovno biće, Ono koje svetli, požele da dogradi taj svemir. Ono pomisli kako je samo malo manje prosvetljeno od Neimara svih svetova. I da zna više od svih drugih.

Jedan od dvojice apostola iz trideset i drugog nadnivoa sedmog nivoa, Lucifer, ne htede da otkrije Nacistu, svom najbližem saradniku, da je pomislilo kako je Veliki Arhitekta diktator. I kako je skovalo plan za prelazak u materijalni svemir, gde će postaviti svoj tron.

Lucifer duže od svih apostola posmatra materijalne svetove poželevši da okusi materiju. I da proba sve što pruža materija.

Ono prekrši zakletvu ćutanja i preko svojih posrednika otkri svim podanicima svetlosti tajnu o postojanju materijalnih svetova.

Lucifer vladavinu Velikog Arhitekte proglasi za diktaturu i pozva sve arhitekte na pobunu. Neimar svih svetova im ne odgovori.

Lucifer pozva sve arhitekte da se presele u materijalne svetove. Obeća im da će uživati u čulnoj spoznaji univerzuma. Veliki Arhitekta im predloži da ne odlaze, jer se neće moći vratiti.

Priznade im da je materijalni svemir skrivan od njih jer je nestalan i propadljiv, prolazan i surov za duhovna bića; da je sve to za njihovo dobro. Ali Lucifer im obeća da će ga promeniti i učiniti boljim od diktature.

Zavedeni Luciferovim obećanjem, besni na diktatora i željni novog, svi apostoli napustiše Velikog Arhitektu. Postadoše Luciferovi apostoli i sa sobom povedoše tri četvrtine podanika svetlosti.

Lucifer im pokaza kuda da krenu. Pobunjenici izađoše iz duhovnog svemira. Čim dodirnuše materiju oslabi im aura. Otrgnuše se od duhovnih sfera. Izgubiše se u haosu materije.

Jata duhovnih bića putovaše brže od svetlosti kroz beskrajan, mračan i hladan prostor, od zvezde do zvezde, od galaksije do galaksije. Zadivljeni lepotom materije, posmatraše svetove kroz koje prolaziše.

Počeše da se rasipaju. Jedna po jedna grupa duhovnih bića napadaše najnaprednije žitelje onih svetova koji im se svideše tako što ulaziše u njihova materijalna tela.

Obuzeti žitelji materijalnih svetova izgubiše sve, a pobunjeni sledbenici svetlosti okovaše se telima. Prvi se dokopaše tela oni sa viših a kasnije oni sa nižih nivoa; što se nalaze više i pohlepa je veća.

Od zvezde do zvezde, od planete do planete, rasuše se pobunjenici kao svetlosni zraci. Na kraju ostadoše samo dvanaestorica. Oni ne siđoše u tela.

Ordačni Bužap (Tvrdojko Polugić:. Thorov čekić:. T:. Mravlji kralj:. Kravlji malj:. Đa Đa:. Gu Gu:.)

Omnes in unum

Aum

Vaš problem je što ne razumete ništa iz Biblije.

Evo šta Biblija kaže o gledanju u Sunce, odnosno solarnoj jogi (sungazing) iliti sunčarenju:

„Slatka je svetlost, i dobro je očima gledati sunce.”

Knjiga propovednika 11:7

Neka me „božji sluga” demantuje ako ima čime.

Da vam se pohvali čika Bužap: uspeo je jutros da razume neke životinje. Hranjenje pranom, najjačom duhovnom hranom na našoj planeti, odnosno solarna joga, učinilo je da čika Bužap počinje da razume nemušti jezik. Naime, jedan čovek pored kog sam seo na jednu klupu, budući da su sve druge bile zauzete, jeo je faširani burek. Naišla je jedna mačka, stala pored nas, i pogledala ga. Rekla je: „Mijau.” I ja sam je razumeo. „Mijau... Jedi, jedi, dabogda se zagrcnuo, da sve što ostane - ostane meni...” Nasmejao sam se. Mačka najednom pobeže, jer je naišao neki pas. I on je seo pored klupe i pogledao u čoveka. „Av! Av!”, rekao je. I njega sam razumeo. „Av! Av!.. Jedi, jedi, ostaće i meni malo...” I čovek mu je bacio malo.

Ustao sam sa klupe sav srećan. Slušao sam ptice kako se svađaju, zbog ptičje švaleracije... a onda otišao do mravinjaka, do svojih mrava, čiji sam kralj... Njih odavno već razumem. Ali danas sam spoznao ceo nemušti jezik.

Poslušajte čika Bužapa, radite na sebi, za sopstvenu dobrobit; praktikujte solarnu jogu, i hranite se pranom, najjačom duhovnom hranom na planeti. Svaka čast svima koji su poslušali čika Bužapa, i pomogli sami sebi, jednog dana će razumeti jezik životinja, kao ja; od čika Bužapa možete mnogo toga naučiti, i krenuti njegovim putem prosvetljenja, čak i oni koje su braća iz vere slagala da će živeti večno u raju na Zemlji, dok oni čika Bužapa nikada i nikako ne mogu nagovoriti da radi protiv sebe, da ide sa boljeg na gore, sa hranjenja pranom na prizemnu veru u spasenje preko nečije krvi i/ili bilo koje životinjske telesne tekućine... Aum.

Ja praktikujem solarnu jogu svako jutro ili veče, kad ima Sunca, i dosta daleko sam dogurao. Razmišljao sam ovako kao ti dok nisam počeo. Da mi je neko pre nego što sam počeo rekao da neću imati glavobolje već posle deset dana, i da neću više uzimati lekove - ne bih mu verovao. Da mi je neko pričao da se neću moći razboleti - takođe mu ne bih verovao. Čoveka znam lično, silom prilika. Kakvi sad soliteri? Kod nas u Novom Sadu ima mnogo plaža, peska, gradilišta... nije nikakav problem ujutro ili uveče otići do njih. A može se raditi i iz svoje sobe, držeći se za radijator, odnosno biti uzemljen. Ne sunčati se i biti izložen zracima, već doslovno gledati u Sunce. Ali strah od Sunca, koji širi crkva, je toliko jak da mnogi ljudi ne smeju ni probati. Ako imaš vremena (i ko ima vremena) možeš odgledati ovu emisiju:

http://vimeo.com/13468704

Razbijte mentalne programe u sebi. Nećete se „spasiti preko nečije krvi”, već samo ako radite na sebi. Aum.

Djavola je stvorio bog kao i ostale grozote ovoga svijeta u koje možemo da ukljucimo,bolesti,kuge,zemljotrese,uragane,vulkane,mrznju,ratovanje,ubijanje i sva zla poznata covjeku.Inteligentni neki bog nema tu šta.

Glasnik,po vama je bog stvorio sve pa i djavola i ostale grozote gore navedene,to neznaci da ja vjerujem u tu teoriju zasnovanu na pisanju bajke zvane biblija.Samo me interesuje i niko da odgovori,ko stvori boga i kako i od čega?

Nije Bog stvoriom djavola strahinja, ko te to slagao?

Ili to opet tvoje predrasude?

A ako odete u supermarket i u delu za mesaru kupite „pileće grudi” i „prašku šunku”, da li onda kad odete kući i sve to pomešate možete dobiti „prašnjave pileće grudi”? Roštilj nije zdrav. Može se reći da je ukusan, ali definitivno nije zdrav. Slagali su vas braća i sestre iz vere, koji su vas slagali da ćete preživeti Armagedon i živeti večno u raju na Zemlji, odnosno večno biti životinje... Niste uhvatili boga za bradu i nemate ekskluzivan odnos sa bogom koji niko drugi nema... Pamet u glavu, dok još ima i pameti i glave. Aum.

Ej bre Tvrdojko Polugić, mnogo mi ti filozofiraš. Mislim da i sam ne veruješ što ovde izneseš, Ali ipak ne nađešnikakav definitivan odgovor na živpzne probleme, jer svaki indivudualac ima svoje probleme i nikakav filozofijaa ne, ne mže da ublaži. Šta ćemo kazati o onoj staroj izreki, Što posiješ to i požnješ, pa onda čovek nema drogog izhoda, nego da sam kukaj na sebe i to je uvek prekasno. Čovek ne može se boriti protiv svoje lične sklonosti na zlo, jer ga vuče kao magnet da, čini zlo a to je isto što je greh, i sebičnost je najveći greh, koji voddi ka samovolji, pa čak ako sam sebe iništava. Tu brate nikakva filozofija ne pamaže, nego jake napore, podstrknute jakom voljom, kao drogeraš kokeinom što ne može sam od sebe da pobedi krajving, bez pomoči, tako mi čovek koji robuje strastima greha i svojoj sebičnosti i samovolju, ne može bez pomoći onoga koji je pobedio sve, dok je bio u našoj koži i hodao na ovoj planeti, a to je Isus Hristos. On je od Boga izašao, da bi pokazao da Bog nije sebičan kao i mi što smo, i da nije sedeo tamo negde na sedmom nebu nedoktanut, nego je je u Hristu dočao da sebe i svoju nesebičnu ljubav otkrije na način koje je ograničenom čoveku prihvatljiva, da ni jedan nema izgovore, zato što su odbacili takv dar i privelegiju za mogučnost obnovljenjan karaktera od koga je degredirao moralno i fizički. ZA sve to je potreban vera a ne filozofija ili neki religiozni sistem, po kojem čovek mora sam sebe uskladiti.

Ja znam da bog nije tražio krv, ali vi ne znate, jer verujete satanisti Mojsiju. Ako verujete da se Isus povampirio, odnosno uskrsnuo, u čemu se on razlikuje od grofa Drakule? Čika Bužap mokri na krv.