Forums : Religija

Comment
Jainizam
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-04 10:39 PM
Jaini (đaini), pripadnici jedne od nehinduističkih autohtonih indijskih religija, svoju religiju vežu uz naslednu tradiciju 24 (pobednika) Jina Istočne Indije - Tirthankara (prethodnici, oni koji su pokazali put). Prvog od njih smeštaju 8,4 miliona godina unazad, dok je poslednji - Mahavira, koji je u VI veku pre naše ere ustanovio jainsku zajednicu, odnosno religiju. Posvetivši se strogom asketizmu, on dostiže prosvetljenje nakon 13 godina napora, a svet je napustio postom do smrti. Jaini su savršena (da kažem idealna, pošto ništa nije savršeno) i od karme oslobođena bića čistog znanja, koja su savladala vezanosti, privlačnosti, odbojnosti, mržnju, ljubav itd. Po nekim pokazateljima, odnosno nalazima povezanim sa civilizacijom doline Inda, koji sadrže jainsku simboliku, moguće je da su izvori te religije veoma stari i pred-vedski, a prvi jainski vođa koga je moguće smatrati istorijskom ličnošću je Mahavirin prethodnik Parshvanatha, koga istoričari smeštaju najverovatnije u IX vek pre naše ere.

http://img7.imageshack.us/img7/7961/mahavira.jpg
Drevna đainska skulptura, verovatno prikaz Mahavire, XII vek

U budističkim izvorima se tvrdi da je u vreme Bude i Mahavire (bili su savremenici) jainizam već drevna religija. Tako da se današnji jainizam smatra nastavkom starije tradicije paralelne sa vedskom. Oni veruju kako se svemir sastoji od niza svetova (viših i nižih), od najnižeg pakla, 7 nižih svetova preko Zemlje, 30 viših svetova, do najvišeg predela oslobođenih duša. Tvorevina je bez početka, i večna je, iako prolazi kroz kružne promene napredovanja i nazadovanja. Ne postoji tvorac, odnosno ne postoji vrhunsko božansko biće, a svaka osoba ima mogućnost dostizanja savršenstva. Postoje nebeska bića, bogovi (deve), ali i oni se moraju roditi kao ljudi žele li ukloniti karmu i postići oslobođenje od materijalne egzistencije.

Jaini veruju da nas delovanje i posledice delovanja (karma) vežu za svet u kome trenutno boravimo, pa time naša dela određuju našu sudbinu, a oslobođenje (moksha) se postiže prosvetljenjem odnosno spoznajom istinske prirode duše kroz uzdržavanje od delovanja, asketizam, mudrost, nevezanost kroz „racionalnu percepciju, racionalno znanje i racionalno ponašanje”.

Syad-vada (možda je tako): za jaine je vrlo važan princip nesubjektivnosti/relativnosti, odnosno gledanja stvari iz različitih uglova i nadilaženje ograničenja ličnog viđenja svega što nas okružuje. Budući da su doživljaj (istine o nečemu), u svetu bez početka i kraja, gde svaka pojavnost ima beskrajne oblike, kvalitete... ograničeni trenutnom percepcijom jednog ili nekoliko oblika i kvaliteta, i stvarnosti, i da oni zavise od stavova, i da nijedno nije potpuna istina, koja zbog ljudskog ograničenja i ne može biti potpuno shvaćena osim u slučaju sveznajućih bića, treba nastojati da se održi otvoreni stav i da se dozvole razni vidovi tumačenja, nadilazeći time ograničenja sopstvenog znanja i verbalnih opisivanja/definisanja stvari. Takvim stavovima je jainizam snažno uticao na pravce indijske filozofije sklonije relativizmu i skepticizmu. Postizanje čiste percepcije stvarnosti, bez vezanosti ili odbojnosti, je neophodno da bi se započeo istinski duhovni život.

http://img198.imageshack.us/img198/2592/shravanabelagolajaintem.jpg
Đainske pećinske skulpture

Post je bitan deo njihove prakse. Postoje posebna razdoblja kada se on sprovodi, ali post je koristan bilo kada i na različite načine, i važan je oblik pokajanja (ako se učinilo nešto pogrešno). Post je takođe nekima uzvišeni način duhovnog napuštanja tela (umiranja), kada osoba oseti da joj se kraj bliži i da je obavila sve svoje dužnosti u ovom svetu.

Sledbenici slede 5 načela:

1. ahimsa - nenasilje u umu, rečima i delima. Dolazi iz vere da svako živo biće ima dušu koja je potencijalno božanska, sa urođenim savršenstvom. Ipak, iako svako živo biće zavređuje pažnju i poštovanje (jaini često drže utočišta za napuštene životinje), ljudski je život najvažniji, pa se treba uzdržavati od toga da bilo koga uznemirimo, na bilo koji način; posebno je odbojno ubistvo, pa čak i lošeg čoveka, pošto je ljudsko rođenje, u kome je jedino moguće postići oslobođenje, posebno i dragoceno. Nenasilje i milosrđe su stoga centralna vrednost jainske etike;

2. satya – istinoljubivost;

3. asteya - uzdržavanje od krađe;

4. brahmacharya - seksualna kontrola. Za monahe celibat, a za laike ograničenje na brak, ali može biti i celibate;

5. aparigraha - nevezanost (za ljude, stvari, mesta, zgrtanje materijalnih bogatstava itd).

Slično tradicionalnom hinduizmu, jaini zagovaraju 4 životna stadijuma poput: brahmachariye (student), grihaste (porodični život), vanaprashta (izdvojeni život), sannyasa (redovništvo). Svojom etikom, filozofijom i kulturom, snažno su uticali na ostale religije (budizam i hinduizam). Recimo, puja, osnovno obredno poštovanje današnjeg hinduizma je (za razliku od vedskih yajni) jainski termin, a u vedskim tekstovima se mogu naći opisi koji ukazuju na jainske Tirthankare. Mnogi smatraju da je današnja proširenost vegetarijanstva i gubljenje običaja žrtvovanja životinja među mnogim hindu tradicijama posledica jainskog uticaja. Za mnoge tipično hinduističke koncepte, poput karme, reinkarnacije, nenasilja i oslobođenja, istraživanja daju naslutiti da su izvorno potekle od jaina ili srodnih pred-vedskih kultova (neke od drevnih skupina verskih tradicija Indije paralelna vedskoj/puranskoj), pa se proširila u hinduizam, budizam itd. Jaini su otvoreni prema drugim religijama i često su važan faktor religijske tolerancije u Indiji. Imaju i poseban društveni i ekonomski uticaj nesrazmeran njihovoj relativnoj malobrojnosti, kao i visok nivo obrazovanja u odnosu na prosek Indije. Popis stanovništva je pokazao da su najpismenija zajednica u Indiji.

Jaini imaju dve grane:

1. digambare (doslovno „obučeni u nebo”, odnosno goli), čiji monasi ne nose nikakvu odeću u sklopu asketskog odricanja;

2. shvetambare, gde monasi nose jednostavnu belu odeću.

Osim toga, glavne razlike su u tome što prvi smatraju kako u ženskom telu nije moguće postići oslobođenje, te da Mahavira nije bio oženjen, dok shvetambare veruju suprotno. Razlikuju se i po tome što digambare prihvataju kraću formalnu verziju osnovne molitve, „Namokara Mantre”, dok svetambare prihvataju dužu verziju. Veruje se da su se podelili nekoliko vekova nakon Mahavire, pred kraj vladavine cara Candragupte Maurya, dede budističkog cara Ashoke. Jainizam je u antičko doba u Indiji postao posebno popularan kada se utemeljitelj dinastije Maurya - car Candragupa I, preobratio na jainizam, a pred kraj života napustio presto u korist svojeg sina i otišao u jainske redovnike. Za vreme velike gladi deo zajednice je napustio središnje delove carstva i odselio se na Dekan (u srednju Indiju). Taj deo zajednice je zadržao starije i strožije običaje, među kojima i onaj da su redovnici goli (digamara). Deo zajednice koji je ostao u središnjim delovima carstva Maurya je ublažio svoje običaje i uveo obavezu odevanja i za redovnike (shvetambara). I unutar njih postoje podele i neki imaju mešavinu uverenja obe sekte, neki prihvataju, a neki odbacuju poštovanje skulptura (pri čemu se u stvari poštuju vrline tih pojedinaca i put koji su pokazali, a ne fizički oblici, budući da su te osobe, postigavši mokshu, potpuno odvojene od naše uslovljene realnosti, i nemaju direktan uticaj) itd. Sve su to razlike spoljne prirode, inače nema velikih doktrinalnih razlika. Ipak to nisu tako tvrde podele i mnogi jaini se njima ne zamaraju previše.

Osnovne podatke i uvod u jainizam imamo i u domaćem prevodu, na službenim stranicama jainske verske zajednice u Indiji:

http://www.jainworld.com/JWSerbia/jainworld/index.asp
Svakako vredan izvor na našem jeziku za proučavanje religije jainizma.

http://img98.imageshack.us/img98/441/jainizam.gif
Drevni simbol Đainizma

Nešto malo drugačije, ali nadam se takođe zanimljivo.

Link do serije slika načinjene u Palitani, na zapadu Indije, velikom đainskom svetilištu i mestu hodočašća sa svojih 1500 čudesnih hramova na jednom mestu:

http://news.bbc.co.uk/2/hi/in_depth/8456435.stm
Đainizam je religija koju je nekoliko decenija pre Budinog prosvetljenja osnovao mudrac koga sami đaini nazivaju Nigaṇṭha Nātaputta. Iako su Mahāvīra i Buda često razgovarali ili debatovali sa učenicima onog drugog, nikada se nisu i lično sreli. Đainizam i budizam imaju mnogo toga zajedničkog i jasno je da je Buda bio pod delimičnim uticajem ove miroljubive asketske vere. Međutim, Mahāvīra je učio da svako delo, bilo da je učinjeno sa namerom ili ne, stvara karmu/kammu, dok je Buda govorio da jedino namerom podstaknuta dela imaju karmički/kammički efekat. Iz ove razlike između dve religije razvile su se dalje mnoge druge. Buda je takođe kritikovao samomučenje kome su se podvrgavale đainske askete. Uprkos razmimoilaženjima sa budizmom oko ovih i drugih filozofskih pitanja, đainizam je oduvek bio miroljubiva religija. Popularno đainsko delo Nāladiyā kaže: „Krave su različitih oblika i boje, ali mleko koje nam daju je uvek belo. Religijske škole su mnoge i raznolike, ali svaka od njih podučava životu vrline.” Tokom nekoliko vekova su se ove dve religije međusobno nadmetale za primat, ali je na kraju budizam prevladao i đainizam je zauvek ostao religija manjine.

Danas u Indiji ima oko tri miliona đaina, uglavnom u zapadnoj državi Guđarat. Takođe, u naše vreme, formirale su se male, ali vrlo žive zajednice đaina u Velikoj Britaniji...
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-05 12:53 AM
Đainizam je sličan samkhyi u delu učenja u kome zagovara da se duše oslobođenih bića izdižu iznad pojavnog sveta i karmičkog uticaja i da tako obitavaju kao slobodne. To se razlikuje od budizma (i tantre) koji zagovara potpuni prestanak svakog pojedinačnog i zasebnog bića.

Đainizam je donekle sličan i vaisheshici (atomizam), jer zagovara da „čestice” tvari, ili bolje rečeno neke vrste karmičkog onečišćenja, prijanjaju za čistu dušu tokom bilo kog delovanja. Zato zagovara potpuno nedelovanje, a posebno zabranjuje svako delovanje (pa i nenamerno) koje dovodi do ubijanja itd. Budizam (i naravno ponovno tantra) ne podržava ovakav stav o nekoj vrsti tvarnog karmičkog zagađenja.

Uopšteno govoreći, sve pred-vedske škole, poput đainizma, ali i vaisheshike i samkhye (kao izvorno ne-vedske škole, tek kasnije prihvaćene kao vedske), zastupale su dualističko mišljenje i mehanicističko tumačenje sveta. Buddhizam zastupa monističko tumačenje i moralno ustrojstvo sveta.

Čitam pre neko vreme jedan slučaj... unučici se pojavile vaške u kosi, pa baka uzela (u najboljoj nameri) onaj sprej za muve i poprskala joj glavu time. Od toga dete umrlo. Šta je sad to? Nije imala nikakvu lošu nameru, ubistvo iz nehata, ali nema sumnje da će zbog toga doživeti ogromnu patnju koje se neće osloboditi do kraja života i umreće s velikim osećanjem griže savesti koji će preneti kao negativnu samskaru u drugi život... itd. A možda je cela ta nesreća posledica neke prethodne uzročnosti (karme)?

Đaini bi rekli da te svaka karma prati, čim nešto činiš (svesno ili nesvesno) ona se kao neka tvar lepi na dušu koja je izvorno čista. Zato najbolje uopšte ne delovati. Prionuti u meditaciju, očistiti se od karme.

Budisti bi verovatno rekli da te svaka karma veže dok se ne osveštiš, namerna više, nenamerna manje, ali u svakom slučaju nije put iz uzročne vezanosti nedelovanje, nego osveštavanje.

Tantrici bi rekli da je karma ionako zabluda. Lonac ne može biti odgovoran za volju grnčara. Između najviše svesti i bilo čega drugo (pa tako i karme) nema nikakve razlike.

Ako je radnja nesvesna, nema ni posledica. Ali drugo je pitanje zabluda. Ona nije isto što i nesvesni postupak. Ako si u zabludi, ti još kako možeš da želiš da nekom naškodiš. I onda, čim si to uradio - deluje karma. Osetiš grižu savesti, neraspoložen si, grizeš se. Eto kazne. Nije karma nešto što deluje samo u narednom životu, već nešto što je ovde i sada vrlo delatno.

Tattvartha Sutra (delo Umasvatija ili Umaswamija, 240-340. godine naše ere), definiše meditaciju (dhyana) kao koncentraciju na određeni objekat. Tako intenzivna koncentracija je održiva samo izvesni vremenski period, a isti spis kaže da je to do 48 minuta (antar muhurtika). Nakon toga, možda već nakon pauze od par sekundi, meditacija se obnavlja fokusiranjem na isti ili drugi objekat, ali za posmatrača, meditacija se čini neprekinutom.

U đainizmu postoji više vrsta meditacija, ali je za njihovo shvatanje potrebno razumevanje đainskog pogleda na strukturu živog organizma a samim tim i na razumevanje efekta yoge i meditacije na njegovo funkcionisanje, što je, rekao bih, posebna tema.

Relaksiranost i telesna nevezanost su preduslovi meditacije, jer je to proces kojim se traga za uzrocima patnje i zahteva maksimalnu mentalnu postojanost. Pošto je mišićni sistem osnova telesnih aktivnosti, relaksacija i telesna nevezanost pomažu dosezanju postojanosti uma. Prvi korak u meditacijskoj vežbi je zauzimanje odgovarajućeg polozaja i ostajanja nepokretnim neko vreme. Kontrola disanja, koncentracija na psihičke i energetske centre, kao i psihičke boje (lesya), zajedno sa kontemplacijom i autosugestijom, takođe može biti korisna za meditaciju.

Đainski spisi pominju četiri vrste meditacije, od kojih su dve vrste nepovoljne („tužna” - arta i „okrutna” - raudra), a dve su povoljne („vrla” - dharma i „čista” - sukla).

Prve dve meditacije ne zahtevaju napor, ali vode lošim rezultatima, dok druge dve zahtevaju napor i vode povoljnim rezultatima. Preporučuje se sedam fizičkih položaja za meditaciju, od kojih su lotos, polu-lotos i stajanje/sedenje naročito praktični za današnje vreme. Đainizam daje veliku važnost pranayami, odnosno disanju, koncentraciji na zone poput očiju, ušiju, vrh nosa, usta, pupak, glavu, srce i tačku između obrva. Objekti ili teme na koje se može meditirati su razni, od jednostavnih mantri i neke teme iz đainskog učenja, preko meditacije o arahatima i siddhama, razmatranjem strasti, delovanju karmipa, pa sve do meditacije na univerzum. Čista ili sukla meditacija je moguća pred samo oslobođenje.

U đainizmu postoji recitovanje različitih stava, mantri ili sutri različitim povodima, kao što su dnevni rituali (ustajanje), meditacija, puja ili na proslavama, praznicima itd. Đaini smatraju da je taj „ritualizam” (postao razvijeniji tokom X veka pod uticajem vaišnavske bhakti-marge, a tome su doprineli acarye poput Somadeve, Abhayadeve, Hemacandre itd.) ili neki njegovi delovi, neophodan u prvih sedam od četrnaest stepenika u duhovnom razvoju osobe, jer pomaže u „Ispravnom Postupanju”, jednom od Tri Dragulja đainskog učenja („Ispravna Vera” i „Ispravno Znanje” su preostala dva). Ovde treba napomenuti da se đaini dele, osim na Svetambara i Digambara, i na one koji obavljaju murtipuju (hajde da to prevedemo kao „poštovanje statua”) i na one koji to ne čine.
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-06 06:24 AM
Đainski spisi govore o meditaciji kao o oružju u borbi sa strastima i još jednim oblikom strogosti kojim se poništava ili ubrzava sazrevanje karme. Značaj meditativnih i yogičkih dostignuća je detaljnije opisan u Subhacandrinoj Jnanarnava-i (Okean Znanja). Koliko sam ja shvatio, đaini više upražnjavaju neki oblik tapasa nego što meditiraju.

Cilj duhovne prakse đaina je oslobođenje od karmi. Po napuštanju tela, ukoliko je odbačena sva karma, duša se uzdiže na vrh univerzuma (lok Akasa) gde ostaje zauvek u blaženom stanju i nema nikakve veze s materijalnim svetom, osim što služi kao primer ostalim živim bićima.

Đaini veruju da sve duše mogu dosegnuti spasenje ako slede put pročišćenja, odnosno ispravno veruju, neguju i razvijaju ispravno znanje i ispravno se ponašaju. Monasi laike nazivaju sravakama koja u tri sloga predstavlja čitavu đainsku filozofiju:

1. Sra - slušanje i prihvatanje Ispravne Vere;

2. Va - znanje (odabir Ispravnog Znanja);

3. Ka - delovanje (izvođenje Ispravnog Ponašanja).

Stari naziv za laike je bio upasaka (onaj ko teži oslobođenju). Đainski spisi razlikuju između „sravake po imenu” (dravyasravaka) i „sravake u srcu” (bhava sravaka). Prvi može biti rođen kao đain, ali ne sledi đainski put i praktično ga i ne smatraju đainom, dok drugi ko sledi Ispravnu Veru i učenja Tirthankara iako nije rođen kao đain smatraju ga takvim.

I za monahe i za laike važi pet osnovnih zaveta, ali oni se razlikuju po intenzitetu. To su: ahimsa (nenasilje), satya (govoriti istinu), asteya (biti pošten), poštovati celibat (brahmacarya) i odricanje (aparigraha).

Đainska duhovna praksa zahteva mnogo vremena i razlikuje se između đainskih škola. No, obično svi ujutro izgovaraju Namokara (Maha) Mantru, potom vrše fizičku puju (murtipujika đaini). Ako ne mogu da odu u hram, mogu to du rade i mentalno. Sledi meditacija bar od 48 minuta, u sedećem ili stojećem (ruke ne dotiču telo) ili lotos/polulotos položaju, kuvaju vodu potrebnu za pice tog dana itd. Zatim odrede sebi neku vrstu zaveta za taj dan (recimo neće piti vodu). Potom odlaze na posao. Oko podneva se ponovo vrši puja (mentalno/fizički), zatim, nakon povratka sa posla, sledi ručak, čitanje spisa, meditacija od bar 48 minuta, a uveče, nakon večere, sledi večernja puja, recituje se Namokara Mantra i odlazi na spavanje misleći na tu mantru.

Zavisno od ličnih afiniteta i potreba, može se izvestan deo vremena posvetiti i yoga vežbama (onima u celibatu se preporučuje vezba sedenja u svastika polozaju).

Osnovno pravilo u svemu što đaini rade, pa tako i za namirnice koje koriste u ishrani, je da je nenasilje vrhovni zakon - ahimsa paramo dharma. Tako, osim mesa, đaini ne konzumiraju korenasto povrće (šargarepa, luk, krompir…), med, jaja, puter, sladoled, duvan, alcohol... piju samo prokuvanu vodu itd. Važno je još pomenuti da đaini ne jedu nakon zalaska Sunca.

Veliki Zaveti (mahavrata) đainskih monaha se mogu naći u spisu „Acaranga” i ima ih pet.

Prvi zavet je odricanje od činjenja bilo kog oblika nasilja (mentanog, verbalnog i fizičkog), nagovaranja neke druge osobe da čini nasilje, i odobravanje nasilja. To podrazumeva i način ishrane - zabranjena je konzumacija mesa, alkohola, meda itd.

U Drugom Zavetu, monah se odriče od laganja i svake neiskrenosti.

Treći Zavet u bukvalnom prevodu znači da monah „ne sme uzeti ono što mu nije dato” i generalno se odnosi na odricanje od krađe u bilo kom obliku, mada se odnosi i na duži boravak na istom mestu ili konzumiranje hrane bez učiteljeve dozvole.

Četvrti Zavet se odnosi na odricanje od bilo kakve seksualne aktivnosti (umom, rečima ili telom) kao i bilo koje hrane ili pića koje stimuliše seksualni nagon.

Peti Zavet se odnosi na odbacivanje bilo čega kao svog poseda. Digambara đaini u posed ubrajaju i odeću, tako da je zbog toga i ne nose, za razliku od Svetambara đaina koji nose belu odeću.

Ponekad se zabrana obroka nakon zalaska Sunca smatra i Šestim Zavetom odricanja.

Laički sledbenici đainizma poštuju iste ove zavete, ali u mnogo „blažoj” meri.

Najčuvenije đainsko učenje - Syadvade (učenje o „može biti”), o krajnje neodređenoj prirodi stvarnosti (a samim tim i položaju đaina ili ne-đaina kao deliću te iste stvarnosti), izgleda otprilike ovako:

1. možda jesam;

2. možda nisam;

3. možda jesam i nisam;

4. možda je neizrecivo;

5. možda jesam i neizrecivo je;

6. možda nisam i neizrecivo je;

7. možda jesam i nisam i neizrecivo je.

Realnost se može posmatrati iz mnogo uglova, od kojih svaki nameće drugačiji zaključak (anekanta). Priroda stvarnosti se u potpunosti ne izražava ni u jednim od njih, jer ona svojim stvarnim bogatstvom dopušta sve tvrdnje. Zbog toga je, uslovno rečeno, svaka tvrdnja samo uslovna. Pogrešna je i apsolutna afirmacija i aposlutna negacija. Đainizam smatra da je struktura stvarnosti toliko složena da je svaki ugao gledanja tačan do određene granice, ali nijedan u potpunosti. Shodno tome, đainizam prirodu stvarnosti pokazuje u sedam nivoa koji se nazivaju sapta-bhangi ili „sedmorostruka formula”.

Na primer, mogu reći da sam đain (1), ali samo u izvesnom smislu, jer za nekoga ja nisam đain (2), već recimo agnostik. Kao rezultat, javlja se treći nivo kojim i potvrđujem i demantujem da sam đain (3), odnosno, u jednom smislu jesam đain a u drugom nisam. Suprotnost između jesam i nisam se može pomiriti ako shvatimo da me te izjave samo sukcesivno imenuju, ali ako ih primenim istovremeno - moj položaj postaje nedokučiv ili neizreciv (4).

Na ovom mestu se može učiniti da se formula ovde završava, ali đaini dodaju još tri mogućnosti. Time prikaz postaje sveobuhvatan, ne ostavljajući mesta optužbama o dogmatičnosti u bilo kom obliku. Njima se želi reći da su naši sudovi o stvarnosti samo delimično primenljivi. Postoji izvestan trajni činilac u svim promenama s kojima nas iskustvo upoznaje, no njegovi modusi ili krajnje raznoliki oblici koje poprima dolaze i nestaju definitivno. Đainizam smatra da su i stalnost i promena jednako stvarni, zbog čega se ne može čitava priroda stvarnosti obuhvatiti jednim stepenom (recimo tvrdnja jesam đain).

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2011-07-06 08:46 AM
Поштовани, колико ја могу да приметим, НЕ-постоји доказ о неком творацу, у виду централног интелекта, који контролише све аспекте постојаћег. Али оно кључно у свим религијама јесте, живот се не завршава (овај земаљски)тј. опет је реч о другом облику живота после овога на земљи. Да ли је то уистину тако? није ли опет реч о нагађању подстакнуто жељом да би то било правилно и требало тако да буде? јер доказа колико видим, нема.

Лично мислим да одговор треба тражити у потреби за животом..зашто волимо живот? тј. оно централно, она нит (централна) која ствара осећај живота и потребу за истим, ту мислим лежи и сам узрок који ствара заблуду да нема смрти после овог живота.

Оно што желим да кажем, твој живот је твој, други живот није твој, већ је другог, ма каквог облика он био, било где и у било ком времену. Сада живиш плетен енергијом и материјом, оног тренутка када се разплете та нит, ти немаш ослонца, ти престајеш да постојиш онаквим каквим си био.

Јер без онога што те чинило прошлим ти у будућем биваш неко други, НЕ-можеш постајати као једна свест у неколико временских раздобља и у разним облицима (лептир, пчела, миш, коњ, и истовремено поседовати једно „ЈА”.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
2011-07-06 11:04 AM
Даље би додао следеће, човек није у стању да одреди шта сматрати живим а шта не. Правилније би било рећи: све је истовремено живо колико и мртво, али да све у нама, и све око нас (сваки атом) даје осећај свест о индивидуалном животу, осећај (свест) је индивидуална и зависна од позиције тела, средине и угла са којег оно посматра. Да би било јасније - тело се доживљава живим, али када почињемо да анализирамо састав, наћи ћемо безброј атома (материје) која по себи и у себи није нешто што се сматра живим. Колики проценат материје може да се отклони са тог тела а да оно и даље сачува свест? Мислим да сваки проценат отклањања материје мења саму свест (наша чула).

Испада да све тренутно „живо и неживо” је начин на који космос себе открива (добија сазнање о себи), може се рећи да је космос налик на један мозак, где ниједна ћелија нема централну улогу, тј, не постоји изолована централна свест, која пролази кроз остале ћелије (свест=живот)сакупља и поседује целокупну информацију.

Gorno
(Sportski radnik)
2011-07-06 12:33 PM
Gospod Isus Hristos je rekao:Telo ne pomaze ništa,duh je ono sto ozivlava.
Znaci,bez obzira sto je ljudska dusa smestena u telu koje trebamo negovati i postovati zakone zdravlja,sve će biti bezvredno(u konacnom smislu) ako u isto vreme ne živimo i po zakonima duha koje je Bog uspostavio.
Tako smo i kroz istoriju videli,a i danas smo svedoci toga,da neko može tvrditi da ima najbolju religiju na svetu a u isto vreme da bude spreman da u ime i u interesu te religije učini najgnusnije zločine.Znaci,ako ljudski duh nije pod uticajem Bozjeg Duha,telo(ljudsko,crkveno ili opste drustveno)može zastraniti i biti u sluzbi opsteg bezakonja i haosa.
Qubic
2011-07-06 12:41 PM
Moz' bit' da jes', moz' bit' da nije...
moca77
(Obozavalac)
2011-07-06 01:20 PM
To „moz jes moz nije” cisto sumnjam da je nečiji identitet a trebalo bi da bude. Bolje je imati identitet u vidu svesti da ne znaš i time se ponositi i time biti slobodan, nego imati identitet koji je zabluda i koji te porobljava.

Primecujem da su drevne religije bile dosta prirodnije, opustenije i da je filosofija iz koje su nastale bila realnija, bliza istini. Ova danasnja „moderna” jevrejska religija vise ima mitologije nego korektne filosofije. Primecujem da su drevne religijske filosofije kojim su pomalo Nemci bili inspirisani (kukasti krst) u II sv. ratu izgubile značajnu bitku protiv jevrejskog religijkog primata koji se nekako osigurao preko ruskog komunizma i britansko americke demokratije.
Qubic
2011-07-06 02:10 PM
Dobra tema, a i to je pitanje, kako tehnologija, kao i intelekt, služe ljudima, ako uopste?
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-06 04:56 PM
Ne kontam šta ljudi koji ne razumeju ništa od ovoga na temi dolaze da propagiraju smeće i mentalne programe. Za njih imam samo ovo: http://i276.photobucket.com/albums/kk26/Zook/smileys/image00666666.gif
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-06 11:06 PM
Vidiš, ja sam opet više za razgovor o učenjima i filozofiji, a ne za svođenje teme na „lične priče”, jer svako od nas je „ostrvo za sebe”.

Svakako da su me učenja istočnjačkih filozofija promenila u, rekao bih, pozitivnom smislu. Dala su mi odgovore na brojna pitanja, od klasičnih „ko sam ja” do „ima li života nakon smrti?” i razlozima patnje.

Pretpostavljam da su i karme prethodnih života uticale na moj „duhovni put” i interesovanja. Taj put bih, ipak, nazvao „putem pročišćenja”. Bio on đainski ili koji god.

Đaini više upražnjavaju neki oblik tapasa nego što meditiraju.

Tu ih je bas kritikovao Buda, a ni tantra ne bi bila daleko od Budine kritike, meni se njegova kritika čini posve utemeljena.

Za nekoga kome meditacija bas i nije visoko na popisu prioriteta, ovi momci dosta dobro meditiraju. Dva puta dnevno po 48 minuta... to je za svaku pohvalu. Mislim da ovde već sasvim jasno imamo nerazumevanje nas laika oko prirode đainske meditacije.

Đainizam je mnogo stariji od budizma, to je verovatno najstarija religija koja se održala do danas.

http://raider.mountunion.edu/re/worldreligions/jainsite1.htm
Prema ovom linku istorija đainizma počinje nekih 3000 godine pre naše ere, dakle mnogo pre pojave Indo-Arijaca i vedske kulture na indijskom potkontinentu. To je autohtona religija Indije, koju je posle potisnuo bramanizam.

Hinduizam, u užem smislu reči, je onaj (najmlađi) oblik bramanizma koji je nastao početkom nove ere i temelji se na puranama i epovima (Mahabharata i Ramayana), a ne na vedama. Dakle, taj oblik religije nije postojao u vreme kada je nastajao đainizam.
Rudar_i_Ratar
2011-07-07 11:24 AM
Ordachni,ja sam davno onako povrsno cisto informatike radi proucio te glavne istocnjacke filozofije,budizam,taoizam,hinduizam,i ove glavne ezotericke pokrete kao rejki,new age,citao sam i bakvana itd.Mene tu ništa nije posebno doimilo,mnogo smjesnoga je tu i nelogicnog,potrebno je puno vise maste i oprastanja sa pamecu da bi to sve prihvatio nego sto je potrebno za većinu hrišćanskih smjerova vjere.

Ako nije tajna,reci koje si vjere bio pre nego si usao u te vode istocnjackih filozofija?Nemoj samo reći da nisi bio ni jedne,to neće proćikod mene,pretpostavljam da si bio nešto od novijih protestanata.Hvala unaprijed.
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-07 04:47 PM
Mnogo je smešnije ovo od bilo koje istočnjačke vere.

Satanu je stvorilo nevidljivo biće koje je ni iz čega stvorilo ceo univerzum pre 6000 godina, onda stvorilo čoveka iz blata, uzelo mu rebro i od njega stvorilo ženu, koja ga je naterala da pojede jabuku punu znanja ubranu sa čarobnog drveta, jer je na to nagovorila zmija koja govori, što je uzrokovalo da bog postane čovek, umre, oživi, opet postane bog i ode na nebo i obeća da će opet doći da uništi svet koji je stvorio, što je već jednom uradio, a onda obećao da to više nikad neće uraditi. Zar nije logično?

Rodio sam se u komunističkoj porodici, tako da nikada nisam bio vernik, ali sam se zanimao za sve religije... i sad mi se sviđa neka verzija izmenjene New age.

Aum.
Rudar_i_Ratar
2011-07-08 06:37 AM
Ja vjerujem da Bog radi na covjeku na neke nacine,preko recimo drugih asistenata sto mi zovemo Andjeli ili Duh Boziji.Savjest je prijemnik za kominikaciju sa Bogom,a isto tako i sa drugom zlom stranaom koju treba izbjeci.Priroda oko nas govori puno o Bogu,ljepota prirode izrazena na mnogo nacina govori da je Bog imao dobre namjere za nas,inače nas nebi okruzio tolikim dobrim i interesantnim vrijednostima u kojima može da se uziva.Ipak,nesta je krenulo loše,kako,zašto,kada i kakav je plan rjesenja i izlaz iz lavirinta,to niko od nas precizno nezna.Znanje o tome kupimo po knjigama kao sto je Biblija i ostale,e sad,kojoj knjizi će ko vjerovati je na svkom da sam odluci.Jedno je sigurno,a to je,zlo nastaje kada covjek čini zlo,zlo se desava kao posledica krsenja nekih zakona i principa koji su pored ostalog i usadjeni u nas same kroz savjest.Pravi put znaci ciniti dobro i uzdrzati se od svakog zla i nepravde,drugi put ne postoji.Ciniti dobro znaci biti aktivan u tom cinjenju a ne samo paziti da se ne uradi nešto loše.Znaci koliko dobra cinimo u glavnom nam se i vraca nesta od toga,i obrnuto isto.
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-08 07:39 AM
Mentalni program (konstrukcija) = unutrašnja slika koju je stvorio tvoj mozak na osnovu nekih informacija, iskustava, događaja ili doživljaja... taj program te zarobljava u svoje okvire da pričaš, živiš i pokrećeš se samo unutar vrednosti koje taj program zastupa. Ograničava te u tome da se iskažeš ko jesi u stvarnosti; a u stvarnosti si verski fanatik.
BalamoryBelow viewing treshold. Show

Balamory
(Kodesh LaYHWH)
2011-07-08 07:44 AM
Ne bi se slozio sa stavom da jevrejska religija ima vishe mitova od janizma ili budaizma ili hindiuzma. Da li ima sličnosti ?Ima. Mi I samaricani vishe ucilo izvornu biblijku religiju jer odbacujemo tradiciju. Ja bih rekao da je biblijkih judaizam zasnovano na pravilima 5 knjiga vishe praktican za običnog coveka. Po mojoj nekoj teoriji je da hinduizam pre kipova I judaizam su slični.stoga imaju isti Izvor. Arijeveska religija veda nema ničeg sličnog sa karikaturnim germanskim paganizmom nacizma.čak i simbolika je pogreshna .kukasti krst nije ravAn kao kod arijevkih religija.to je jedana karkatira od verovanja kojA je mix pogreshnih simbola pagaske religije vikinga tajnih drutva templara i nakaradne idologije i bankovnog sistema koji je fraud. Cela nacisticka ideologija je fraud. Arijeveske religije Veda I pre vedske nisu fraud I IMaju puno sličnosti u teologiji sveta sa judaizmom Ali izvornim judaizmom bez pogreshne tradicije ljudi.

BalamoryBelow viewing treshold. Show

Balamory
(Kodesh LaYHWH)
2011-07-08 08:02 AM
U principu šta janizam uci je postalo deo Veda. Janizam je atisticka religija kao budizam . Osnivaci janizma su vazemlajci divovi. Vede imaju slličan stav jer vedska religija je takođe vanzemaljka. Takođe judaizam.to su sve religije joke su kosmos centricne univerzalne koje okrenute kosmosu . Sve one ispituju posebne aspekte kreacije postojanja I zakona. To su vrlo inteligintne religije arjivskih naroda . U origamalnu verziju pre prljanja tradicijom I mitovima ljudi su verovali proto indoevropski narodi ukljucujuci većinu od onoga sto cine balkanki narodi. Samo su svi to narodi zaboravili original I odali se bolesnim pervezijama koji je mix delova judaizma sumerskih religija I egipatskih. Ideja pavla iz tarzosa svojih paganskih mitova. U bolesan mix koji je danas poznat kao hrišćantvo. To bolesno je pervezne sadomazohisticke prirode zasnovano na narcismu.geocentrizmu egoizmu I bolesnim zeljom za unitavanjem I kontrolom ljudi.
Rudar_i_Ratar
2011-07-08 09:08 AM
Ordacni,šta znaci ,,mentalni program,,??Covjek se radja sa odredjenim mentalnim programom koji sadrzi jedan die instiktivnih privrzenosti a drugi se nauci od roditelja već u vrlo ranom dobu pre nego djete može da govori ili razumije šta nu se kaže.Taj ,,mentalni program,,je potreban da bi covjek mogao da prezivi i funkcionise.Ako neko uspije da u toku zivota izgradi dobar mentalni program u svojoj svijesti,on će najvjerovatnije dobro da prozivi,jer će ga taj program sacuvati od pogresnih poteza i zlih puteva,a onaj koji ne izgradi ,,dobar mentalni program ,,u svojoj galvi,on će najvjerovatnije da lupa glavom od zid i da se mnogo muci kroz zivot,a ako nije pametan još će da misli kako JE SLOBODNA OSOBA i kako je to dobro.Evo bas razmišljam o sebi i pokusavam da odgovorim sebi jesam li religiozni fanatik, i ne mogu da se okarakterisem kao takvog,zato što slijedim savjest koja je prirodna i pratim umjesto da se suprostavljam.Mene moji stavovo o Bogu ne dovode u grc i frustraciju,naprotiv,to me ojacava i zato ne vidim da tu ima bilo kakvog fanatizma,takođe,sa mnom se može razgovarati o raznim temama ne samo o vjeri,religiji,Bogu itd.Fanatik je negativan pojam i oznacava nekog ko je opsjednut nekom idejom i danonocno je udubljen u to,ja nisam takav i zato nisam fanatik.
timocanin84
(student)
2011-07-08 12:53 PM
Balamory,

Zašto je djaninizam i budizam ateisticka religija?
Ordachni-Buzhap
(Tvrdojko Polugić)
2011-07-09 01:30 AM
Svega 2% ljudi na svetu imaju u sebi preduzetnički duh i inteligenciju da svet malo povuku napred. Ostalih 98% su obične svinje koje jedu, piju, spavaju, pišaju i seru i, naravno, umazani sopstvenim govnima samo čekaju da umru i da im neko podigne kamenu ploču sa nekakvim natpisom.

Ljudi vole da vide ono što žele da vide. Osnova lakoće iluzije i samoobmanjivanja, kao i potrebe da se drugi obmanjuju i ubeđuju; potrebe da slepi vode slepe. Ako nisi s njima - protiv njih si, a svaka mutacija u stadu stvoriće frakciju i osnove za novi čopor.

Suprotno tome, težnja za kontrolom pokušava da unifikuje sve i kreira bućkuriš od postojećih, učtivo rečeno, poluistina. Pogled na tu pozornicu kojekakvih cirkus ceremonija izazove i gađenje, i prezir, i, uglavnom, „ne tiče me se” položaj.

Individualni integritet i sloboda promovišu i savest i racionalnost; to je ono što „bog će srediti sve” nikad neće moći da podigne na razumni nivo „oprosti bože grešan sam” priče... Tako se kreira inertna masa koju je nemoguće prosvetliti.

Tragikomična je situacija. Gledaju te ko da si pao sa Marsa zato što ne veruješ u tribalne bajke od pre par hiljada godina, dobiješ lepo rezervaciju za kazan, i marš u čekaonicu dok se Pero ne odluči da odvrne česmu ili fireworks...

Drugačiji sam od svega toga, nasuprot svemu tome. Ne moram da znam šta je istina, dovoljno je da vidim kakav je cirkus ono što se većini predstavlja kao istina. I drago mi je što ne pripadam toj većini.
Comment Remember this topic!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.