Pa zbog toga su Adam i Eva bili izbaceni iz raja, zbog neposlusnosti, i sada ponavlja tu istu grešku, e Artamije Artemije...

OVO JE GREH PRAVEDNOG VLADIKE ARTEMIJE:

nA ZASEDANJU PREDSTAVNIKA pRAVOSLAVNIH CRKAVA REKAO JE O EKUMENIZMU
kao o „najopasnijoj eklesioloskoj jeresi, koju s toga nas poznati teolog o Justin Popovic naziva 'svejeres', jer ona u sebi obuhvata sve kroz istoriju Crkve poznate jeresi.” (Srpska crkva protiv ekumenizma, Naucni skup, str. 1)

Pošto je dao ovako jasnu i odredjenu definiciju ekumenizama, Artemije nastavlja: „Bolna je cinjenica saznanje da nijedna pomesna Pravoslavna crkva nije ostala neokaljana i neuprljana ekumenistickom zarazom. Malo je isto tako utesna i ohrabrujuca cinjenica da je u svakoj pomesnoj Pravoslavnoj crkvi bilo i ima onih svetlih i svetih primera, pojedinaca ili grupa, koji se aktivno protive, usmenom i pisanom recju, nadiranju ekumenizma u pravoslavnu puninu. Možda takvih nema mnogo, možda medusobno nisu dovoljno povezani i objedinjeni u jedan zajednicki odbrambeni front, ali je sigurno da su oni najpre sjedinjeni sa Glavom Crkve Gospodom Isusom Hristom... To može biti ono ; 'Malo Stado za koje rece Gospod u Svom Evandjelju, da 'bi volja Oca Nebeskoga da mu da carstvo'.” (Isto, str 1-2)

Vladika Artemije navodi i definiciju ekumenizma koju daje jeromona Sava Janjic: „Tamo se ekumenizam jasno definise pre svega kao eklizioloska jeres koja ima za cilj da Telo Hristovo (Crkvu) pretvori u jednu ekumensku organizaciju, udarajuci na sam koren pravoslavne vere - njenu Crkvu.” (Isto, str. 2)

To je „greh” vladike Artemija, a covek je izneo istinu, i hvala Bogu da danas imamo takvih hrišćana koji se ne stide da greh nazovu njegovim pravim imenom.

Na neserci, i Crkva se prilagodjava duhu vremena i nastoji da se udruzi u smernicam globalizacije odstupajuci od principa Jevandjelja. Zato neka dobri Bog blagoslovi Vladiku Artemiju i sve borce koji se bore za cisttu hrišćanske istine.

Takvo je vreme sada vreme u kome živimo, covek ne može da se okrene prema svome spasenju samo nego mora da bude ukljucen, i nesebično ukljucen u neka sira dogadjanja i zbivanja. (ali bez onog ubeđenja ja ili mi smo u pravu ili oni su tako/toliko finansijski mocni, mocni, da čak će i nas upropastiti...)

„...i sto je na svome imanju sagradio bogomolju.

Pa ljudi, kakvi su to gresi da bi vernik bio iskljucen iz Crkve?”

iskljucen,.. pa nisu mu valjda srusili bogomolju, kako iskljucen?

Neka greni ,ilivoje nastavi da živi po svojoj savesti a ne po crkvenoj, jer Doh Božji deluje preko čovekovu savst i kad savest i jevanđelje Hristovo usklađuje tada ima mir u duši. KAo sto su fariseji krivili Hrista što je jeio i združio se sa grečnicima, tako i današnji svremeni fariseji osuđuje i mkrive one koji im se ne pokoravaju. Ti savremeni fariseji, treba da prvo izvade brvno iz svojih očiju da sebe vide, a potom da se brine za trun u oko drugih.

Grečni Milivoje, neka nastavi da živi po principima i mprimerima jevanđelja, i neka se ne sekira što su ga fariseji oko njega iskomunicirali iz članstva crkve. Hristos neće nikog pitati za članstvo crkve nego če da kaže idite svi od mene kojin činite bezakonje, ne poznajem vas, a najvei greh je oholost i pohlepa, koja zaslepšljuje oči i zamračuje um i savest.

FArisej i grešni carinik su otišli u hramu da se mole i farisej se samo hvalio svojom pravednišću, a carinik pognutom glavom vapio k Bogu govoreći, „ Bože budi milostiv meni grešnom.” Ko je dobio oproštenje, od njih dvoje?

demokratija u crkvi i religiji, ma idi molim te.

„Danas je nazalost mnogo revnitelja Pravoslavlja koji olako proglasavaju sve ekumeniste za jeretike. Bilo je ljudi, koji su hrabro ispovedali pred jereticima istinuda da je jedinu Pravoslavna Crkva istinita Crkva Hristova. Nazalost u popslednje vreme sve je vise onih koji to ili precutkuju ili otvoreno poricu. Tu oni već ulaze u tgranicu jeresi, jer precutati istinu covekougodnistva radi ravno je odricasnje od istine. Ako se, pak, na taj način nastavi da se neko pridobije za Pravoslavlje, taj metod je sasvim pogresan.”
Jeromonah Sava Janjic, Ekumenizam i vreme apostasije, str. 105.106.

Zbog toga progone one koji su se usudili da iznesu i brane istinu.

„On se bori između savesti i politike, a ne istine.”

Cobi, ovde se ne radi o borbi između savesti i politike nego o borbi između savesti i diplomatije, njegova savest ima jednu jako preku narav, a kada bi samo znao da savest ne iskljucuje diplomatiju, kao sto to čini sa politikom, bilo bi mu mnogo lakse.

Qubic,
ne znam o kome govoris o Artemiji ili o „Gresnom Miloju”.

Prvo o vladiki Artemiji.
On je ceo svoj zivot posvetio Pravoslavlju.
Eto bio je i na odgovornom polozaju dugo godina.

I posle toliko godina verne sluzbe. sad ga prisiljavaju da se klanja Vatikanu i zahtevima politicara.
Covek je stao na stranu istine, jer nije moguće biti veran istini i savesti i ugadjati ljudima.
Koliko sam ja shvatio njegov polozaj, to nije zasluzio i
svakako njegovi pretpostavljeni krivo postupaju prema njemu.

Gresni Miloje spada u drugu kategoriju.
Bio je komunista, i postao pravoslavac.
Pa to nije valjda njegov greh, nego nešto dobro, pozitivno, za pohvalu.

Kad je video nepravde koje se cine Vladiki uzeo ga je u odbranu.
I ja bih tako postupio, da znam gde da nađemvladiku Artemiju poslao bih mu pomoć da covek prezivi, iako nisam pravoslavac.

Kakav je greh ako je Miloje sagradio bogomolju?
To je za pohvalu, nego to smeta glavarima sto to nije učinjeno
po njihovom odobrenju. Zar nije vaznije sto je coveka napravio bogomolju i neka se u njoj narod moli Bogu,nego da bas mora da
bude sa „blagoslovom” vladike ili patrijarha koji ga progone.

Uvek je odbrana istine zahteval žrtvu, a ne kompromis.
Politicari prave kompromise kako bi iz njih izvukli korist,
a propovednici istine ne prave kompromise niti moga ako žele da ostanu verni Bogu i pozivu kome su se odazvali.

Kada procitam neke komentare ovde, dodje mi da se ispovracam na rebra!

Cobi, posmatram te i pratim! Možeš raditi šta hoćeš, ali ne i dokle hoćeš! Upamti ove reci!
Tebi je sve „obrni- okreni al' da ide voda na moju vodenicu”.

Bog sa nama

Komunikativna
20. maj 2011. u 08.53

Kada procitam neke komentare ovde, dodje mi da se ispovracam na rebra!

Cobi, posmatram te i pratim! Možeš raditi šta hoćeš, ali ne i dokle hoćeš! Upamti ove reci!

Komunikativna, je li to pretnja? Da li mislis da ću se ja uplasiti da vise neću smeti da slobodno kažem sto mislim?

Kažeš da ti se smuci od onoga o cemu komentarisemo, Tako je. I meni se od toga smucilo. Kad sam pogledao vladiku Artremija na nekakvoj terasi, star covek, ceo zivot je posvetio monstvu i sluzni, i na kraju je ostavlje, sam, prezren i odbacen kao da je zločinac.

Kad ja ne bih zano uzroke njegovog stradanja i meni bi bilo lakse.
Ja dobro znam odakle duva vetar. Nije Artemije krivoverac ni neposten covek, nego strada zato što ne igra kako mu se svira.

Zato Komunikativna, ja govorim slobodno i kažem ono sto mislim da nije pravo, a eto ti smao čitaš i cutis, mislim da je i u tome problem. Zar ti nemas ni jednu reč da kažeš u odbrani onih koji ni krivi ni duznio stradaju? Ako želiš možeš da cutis, ali ja govorim slobiodno. Ne znači da su ni moji zakljucci u svemu izpravni, možda i ja neke stvari vidim i poznajem delimicno, ali ako gresim reci mi u cemu gresim.

Drugo, izneo sam toliko izjava pravoslavnih autora i ti nisi nasla potrebu da ni o jednom prodiskutujes. Ako mislis da nisu u pravu, kaži u cemu nisi. To nisu adventisti ni muslimani, nego ugledni pravoslavni pisci koje ja visoko ceni, jer su rekli istinu.

Ja nikako ne mogu da se nacudim cudom velikim, da nijedan od vas pravoslavaca, koliko je meni poznato, nije izneo temu u ovim drgosenima knkjiogama ovde na forumu. Zar to niste trebali vi da uradite,a ne ja?
------------

Tebi je sve „obrni- okreni al' da ide voda na moju vodenicu”.

Gresi. Ništa od toga ne ide na „moju vodenicu” jer o tome i nije reč, već sam ti rekao da to nije samo pravoslavni problem nego problem sbvih nas. Izneo sam isti primer i u Katolickoj crkvi.
Nego je problem u tome sto ti pogresno tumacis moje pobude i u prilog istine ne kažeš ništa. Zanima me, zašto?

Bog sa nama

„Svakako ne traba se nadati da se apostasija može potpuno zaustavuiti i sprečiti neki veliki unionisticki sabor i ekumensko jedinstvo, ali barem možemo se nadatri da se makar još jedna Pomesna Crkva ili barem jedan njen deo može izvuci iz mreze propasti blagovremenim prekidom veze sa jereticima i SSC. U tom smislu veoma je važno RAZOBLICITI JERES EKUMENIZMA koja opstaje i siri se uprao zbog toga sto mnogi ne poznaju njegove prave ciljeve i pozadinu njegovih aktivnosti.

Svakako ako se ekumenisticke aktivnosti nastave umnozavati i ako konacno bude ozakonjena zajednica sa jereticima, u tom slučaju neophodno će biti postupiti po gore navedenim kanonima I ODVOJITI SE KAKO BI SE SPASILI OD POGUBNOG UTICAJA JERESI.”
Jeromonah Sava Janjic, Ekumenizam i vreme apostasije, str. 106.