Ekumensko jedinstvo unapred je predvidjeno

Dok sam iznosio toliko važne izjave pravoslavnih autora o ekumenizmu, brat Aragorn je pogresno shvatio moje nastojanje tvrdeci da sam protivnik Isusa Hrista i Pravoslavne crkve, međutim to nije istina. U vise navrata objsnio sam da problem ekumenizma nije samo pravoslavni problem, nego problem svi verskih zajednica na svetu.
Međutim, Aragorn me je upozorio da treba da govorim o svojoj zajednici i onome sto ja verujem u vezi ekumenizma. Mislim da je u ovome u pravu. Pretpostavljam da je mislio da govoriom o onome šta je Elen Vajt rekla o ujedinjavanju verskih zajednica u poslednje vreme.

Elen Vajt pocela je o tome da piše skoro pre 150 godina. Ona je unapred predvidela ono cemu smo mi danas svedoci. Pisala je u vreme kad savremeni ekumenizam nije ni postojao.

Navesci nekoliko njenih izjava, a sve se nalaze u knjizi Velika borba, zato ću samo navesti stranice na kojima se tekst nalazi.

„Poslednji veliki sukob između istine i zablude je samo zavrsna bitka vekovne borbe protiv Bozjem zakona. Mi ulazimo u ovaj sukob - sukob između ljudskih zakona i propisa Jehove, između vere Biblije i verovanja u ljudske izmišljotine i predanja.” Velika borba, str. 471.

„Protestanri Sjedinjenih država će biti PRVI koji će preko ponora pruziti ruku da bi prihvatili ruku spiritizma. Oni će prihvatiti ruku rimske vlasti i pod uticajem ovog trostrukog saveza, ova će zemlja poći stopama Rima time sto će gaziti pravo ljudske savesti.” Str. 476.

„Razlika između onih koji kažu da su hrišćani i nevernika jedva se može sada primetiti. Pripadnici crkava vole ono sto svet voli i SPREMNI SU DA SE S NJIM SJEDINE; i
sotona je odlucio da ih poveze u jedno telo, i tako ojaca svoju stvar okupljajuci ih sve u redove spiritizma... Katolici, protesstanti i svetovni ljudi prihvatice oblik poboznosti bez njene sile,
i u ovom sjedinjenju će videti pokret za obracenje sveta i uspostavljanje dugoocekivanog hiljadugodisnjeg carstva.” Str. 476.

„Crkveni i svetovni dostojanstvenici udruzice se da podmite, nagovore ili primoraju ljude da svetkuju nedelju. Nedostatak bozanskih dokaza biće zamenjen prisilnim merama. Politicka pokvarenost unistice ljubav prema pravdi i postovanje prema istini... Sloboda savesti koja je kostala toliko zrtava neće se vise postovati. U sukobu koji će uskoro nastati videcemo ispunjenje prorockih reci: ‘I razgnjevi se zmija na ženu i otide da se pobije s ostalim potomstvom njezinim, koji drže zapovesti Bozje i ima svedocanstvo Isusa Hrista.' (Optkrivenje 12,17)” Str. 479.

„Samo oni koji su svoje duse ocistili istinama Biblije moći će da podnesu poslednju veliku borbu.
Svaki pojedinac će stajati pred pitanjem: hoću li vecma slusati Boga ili coveka? Odlucan cas je sada pred vratima. Da li su naše noge utemeljene na steni nepromenljive Bozje Reci? Jesmo li sprenio da cvrsto ustanemo u odbranu Bozjih zapovesti i vere Isusove?” Str. 480.

„Ali Bog će imati na zemlji svoj narod, koji će paziti na Bibliju, i samo na Bibliju, kao na merilo svih nauka i temelj svake reforme. Ni mišljenja ucenih ljudi, ni tvrdjenja nauke, ni verske dogme ili odluke crkvenih sabora koji ih zastupaju, niti glas vecine - ni jedno od ovoga, niti sve zajedno, ne mozeo se smatrati dokazom za ili protiv ma koje tacke vere. Pre nego sto primimo ma koju nauku ili propis, treba da se uverimo da ih podupire ono jasno: ‘Tako govori Gospod'.” Str. 481.

„Mi živimo u najsvecanijem odseku istorije ovoga sveta. Sudbina ljudi koji su prepunili zemlju treba uskoro da se odluci. Naše lično buduce dobro, a takođe i spasenje drugih dusa, zavisi od puta kojim ćemo sada poći. Potrebno je da nas vodi duh istine. Svaki Hristov sledbenik treba da se ozbiljno pita: ‘Gospode, šta hoćeš da cinim?'... Oko nas se zbivaju dogadjaji od najvece vaznosti; mi se nalazimo na sotoninom zacaranom tlu. Ne spavajte Bozji strazari! Neprijatelj je blizu i vreba spreman svakoga trenutka da skoci na nas i učini nas svojim plenom, samo ako klonemo i zadremamo.” Str. 487.

„Crkva će se osloniti na jaku ruku gradjanske vlasti i u tom će se katolici i protestanti sjediniti. Kad pokret za opste praznovanje nedelje bude smeliji i odlucniji, onda će i zakon biti pozvan u pomoć protiv onih koji praznuju subotu. Preti će im se novcanim kaznama i zatvorom, a nekima će se nuditi uticajna mesta i polaozaj kao i druge nagrade i preimucstva, da bi ih privoleli da se odreknu svoje vere.” Str. 492.

„Sjedinjenjem sa svetom i uzimanjem ucesca u njegovom duhu hrišćani su dosli dotle da stvari posmatraju gotovo u istoj svetlosti kao i oni, i kad bude doslo iskusenje, biće spremni da izaberu laksu, popularniju stranu. Daroviti ljudi i privlacnog ponasanja, koji su se nekad radovali istini, upotrebice sve svoje sile da duse zavedu i prevare, i postace najveci neprijatelji svoje nekadasnje brace.” Str. 492.493.

„Vreme nevolje i straha koje je pred nama iziskivace veru koja može da podnese muku, odricanje od gladi - veru koja se neće pokolebati iako će biti teško iskusana.” Str. 502.

„Vrem probe će doći na sve ljude. Pravi hrišćani će se otkriti resetanjem koje će izazvati ovo iskusenje.” Str. 506.

„Kad zastita ljudskih zakona bude uskrecena onima koji postuju Bozje zapovesti, pojavice se istovremeno u raznim zamljama pokret za njihovo unistenje.” Str. 513.

„Najveca potreba sveta je potreba za ljudima - ljudima koji se ne daju kupiti ni prodati, ljudima koji su u dobini svoje duse posteni i casni, ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim pravim imenom, ljudima cija je savest verna duznosti kao magnetska igla polu, ljudima koji će stajati na strani pravednosti makar se i nebo srusilo.” Elen Vajt, Vaspitanje, str. 49.50.

Ovo su samo neke misli Elene Vajt koje je pocela da puse o ekumenskom problemu pre oko 150 godina.

Verujem da ćete veoma biti iznenadjeni, kao sto sam i sam iznenadjen, da izjeve pravoslavnih autora koje sam ranije iznosti u vecini slazu se sa njenim izjavama, samo ona je pisala kad ekumenski pokret nije ni postojao, a nasi savremenici su svedoci onoga što se desava pred našim ocima. Molim vas sada da obratite paznju na sledeće izjave:

„Ekumenizam je zajednicko ime za psevdohrišcanstvo, za psevdocrkve Zapadne Evrope. U njemu su srcem svojim svi evropski humanizmi, sa papizmom na celu. A sva ta psevdohrišcanstva, i sve te psevdocrkve nisu drugo nego jeres do jeresi. Njima je zajednicko evandjelsko ime: svejeres.”
Arhimandrit Justin Popovic, Pravoslavna crkva i ekumenizam, str. 123.

Vladika Artemije odrzao je govor na skupu predstavnika Pravsolavnih crkava u Solunu 2004. godine. Na početku da je svoju definiciju ekumenizma. On govori o „najopasnijoj eklesioloskoj jeresi, koju s toga nas poznati teolog o Justin Popovic naziva 'svejeres', jer ona u sebi obuhvata sve kroz istoriju Crkve poznate jeresi.” (Srpska crkva protiv ekumenizma, Naucni skup, str. 1)

„Bilo je ljudi, koji su hrabro ispovedali pred jereticima istinu da je jedino Pravoslavna Crkva istinita Crkva Hristova. Nazalost u popslednje vreme sve je vise onih koji to ili precutkuju ili otvoreno poricu. Tu oni već ulaze u tgranicu jeresi, jer precutati istinu covekougodnistva radi ravno je odricanje od istine. Ako se, pak, na taj način nastavi da se neko pridobije za Pravoslavlje, taj metod je sasvim pogresan.”
Jeromonah Sava Janjic, Ekumenizam i vreme apostasije, str. 105.106.

„Svakako ne traba se nadati da se apostasija može potpuno zaustavuiti i sprečiti neki veliki unionisticki sabor i ekumensko jedinstvo, ali barem možemo se nadatri da se makar još jedna Pomesna Crkva ili barem jedan njen deo može izvuci iz mreze propasti blagovremenim prekidom veze sa jereticima i SSC. U tom smislu veoma je važno RAZOBLICITI JERES EKUMENIZMA koja opstaje i siri se uprao zbog toga sto mnogi ne poznaju njegove prave ciljeve i pozadinu njegovih aktivnosti.

Svakako ako se ekumenisticke aktivnosti nastave umnozavati i ako konacno bude ozakonjena zajednica sa jereticima, u tom slučaju neophodno će biti postupiti po gore navedenim kanonima I ODVOJITI SE KAKO BI SE SPASILI OD POGUBNOG UTICAJA JERESI.”
Jeromonah Sava Janjic, Ekumenizam i vreme apostasije, str. 106.

„Stavise, na osnovu pisanja nkih novijih otaca, kao sto su Sv Ignjatije Brjancaninov i Sv. Teofan Zatvorenik, možemo da zakljucimo Da će UPRAVO U NAšE VREME DADODJE DO OPSTE APOSTASIJE PRI KOJOPJ CE JERES POTPUNO OSVOJITI I ZVANICNU CRKVENU ADMINISTRACIJU, DOK CE ISTINSKA PRAVOSLAVJNA CRKVA OPSTATI U KATAKOMBAMA. Po toj viziji, koju nadopunjuju predvidjanja mnogih savremenih duhovnika kao sto su: o. Lavrentije Cernigovski, Serafim Rouz, arhiepiskop Averkije, novo lažno ‘Sjedinjeno Hrišćanstvo' sirice neistinu da je ono jedina Crkva Hristova na svetu.

Gradi će se novi hramovi, sluzice se velicanstvene ekumenskre ‘liturgije' mira, posvuda će se govoriti o novoj eri mira, pravde. Ali u celoj toj Vaviloskoj kuli, koja će biti odevena samo u spoljasnje oblicje Crkve, Crkva Pravoslavna živece verovatno u malim katakombnim zajednicama, po gradovima, u pecinama, sumama, predvodjena bogonosnim episkopima, svestenisima i monasima, potpuno sakrivena od blestavih reflektora javnosti i TV kamera.

Mnoge od tih malih Crkava možda neće znati jedna za drugu. Neće ih povezivati vidljive administrativne veze, već jedinstvo vere pravoslavne, svetootackog predanja i nadasve zajednicko opstenje u telu i krvi Gospodnjoj.

Te će zajednice vernih biti surovo progonjene, kao i u rimska i sovjetska vremena i pripadnici ‘laznog Hrišćanstva' i drugih sjedinjenih religija smatra će ih fanaticimas, ljudima, nehumanima, i mizantropima, protivnicima ‘Novog Svetkog Poretka' blagostanja i sveopste sreće na zemlji.

Mnogi će verovatno biti zatvoreni u posebne logore za prevaspitavanje, gde će biti istjazavani
na najsuroviji način kako bi se odrekli vere u Zivog Boga i Njegovu Crkvu i poklonili se vlasti ovoga sveta. TAKO CE CRKVA OPET KAO I U PRVA VREMENA, CISTA I BESPREKORNA DEVICA, OMIVENA KRVLJU MUCENIKA I ISPOVEDNIKA DOCEKATI SVOGTA ZENIKA.” Jeromonah Sava Janjic, Ekumenizam i vreme apostasije, str. 107

„Unistenje ka kome ide covecanstvo - imace izgled njegovog najveceg uspeha. Biće to sabranje Kule vavilonske, vrhunac ljudske sujetne slave, kruna covecije samoobmane.”
Dr. Aleksandar Kalomiros, Protiv laznog jedinstva, str. 66.

„Sveti i djavo vode Crkvu takvom iskusenju, da može doći dana KADA CE SVI EPISKOPI UCI U ZAJEDNICU SA JERETRICIMA. Šta će tada verni raditi? Šta će radutu nekolicina koja bude imala hrabrosti da ne ide za masama, za svojim narodom, bliznjima, svojim sugradjanima... Crkva je tamo gde je istina.” Dr. Aleksandar Kalomiros, Protiv laznog jedinstva, str. 80.

Kao sto vidimo, ovi pravoslavni velikani, koje ja visoko ceni, iznose istu vest u nese savremeno vreme koju je pre toliko godina pocela da objavljuje Elen Vajt. Svi smo mi svedoci da su nam oni izneli važne istine i od cijeg prihvatanja ili odbacivanja zavisi smrt ili zivot.