Znam,znam...nevjerovatno.

Ante, ako imaš NZ Otkrivenje Jovanovo (na kraju), piše šta će biti u zadnjim vremenima i o Sudu Božijem.
Svako će stajati pred Božijim Sud. Onaj, koje je otkupljen krvlju Isusa Hrista, upisan je u Knjizi Života, opravdan je pred Bogom. Sad da li će da odgovara za neke stvari koje se nije pokajao - moguće!
Za sve one koje nisu opravdani Isusom i upisani u Knjizi života biće baćeni u večni oganj.

Zato je važno da primimo Hrista za spasitelja i pokajemo se za sve grehe koje smo učinili, jer svako za sebe snosi odgovornost i stajaće pred sud Božijim. Neću ja stajati umesto mog još ne obračenog supruga.

„Trebam da dodam još, da onaj ko nije upisan u knjizi života Bog sudi po zakonu (10 zapovesti)”

to je ono; „ko vola u kupusu”...

timocanin: Da prihvati Boga Oca, sina Isusa!

limarker
15. mart 2011. u 06.50
Trebam da dodam još, da onaj ko nije upisan u knjizi života Bog sudi po zakonu (10 zapovesti)
Znaći ako neko kaže a nevernik je, ja ne ćinim ništa loše, ako je lagao, krao, bio zavidan i poželeo je da ima tuđe stvari, ženu, klanjao se idolima (slikama, kipovima ili nekim materijalnim kao i ljude ((papa)) prekršio je ZAKON! .
-------------------------------------------------------------
Ja sam definitivno prekrsio zakon...Sto puta sam u mladosti pozeleo tudje žene,sa par njih i spavao.
Pitam se samo dali sam jedini... hmmmm

mexico, nisi jedini :)

Ko kaže da ima boga ???????????

Neka mi se javi onaj koji ima dokaze za to.

I papa tvrdi da ima boga pa evi šta radi i šta se radilo u ime tog boga:

http://www.dejanlucic.net/cirilica/o_papi_Benediktu_cir.html

...

42. BORBA JE ZAVRŠENA

Na završetku hiljadu hodina Hristos se ponovo vraća ma zemlju u pratnji mnoštva otkupljenih i hiljade anđela. Dok silazi sa ozbiljnom veličanstvenošću, zapoveda mrtvim grešnicima da ustanu i prime svoju osudu. Oni izlaze iz zemlje u velikim masama, bezbrojni kao morski pesak. Kakva razlika prema onima koji su ustali u prvom vaskrsnju! Pravednici su obučeni u besmrtnu mladost i lepotu. Grešnici nose na sebi tragove bolesti i smrti.

Svako oko ove ogromne množine obazire se da vidi slavu Sina Božjega. Jednoglasno ogromne mase grešnika uzvikuju: »Blagoslovljen koji dolazi u ime Gospodnje!« Oni to ne uzvikuju iz ljubavi prema Isusu. Sila istine ih nagoni da izgovore ove reči preko svoje volje. Kakvi su zli otišli u svoje grobove, takvi i izlaze iz njih: sa istim neprijateljstvom prema Isusu i sa istim duhom protivljenja. Njima se više neće dati novo vreme u kojem bi mogli da isprave pogreške svoga prošlog života. Time se ništa ne bi postiglo. ceo njihov život, pun prestupa, nije omekšao njihova srca, i kada bi se dalo jedno drugo vreme milosti, oni bi ga, isto kao i prvo, proveli u preziranju Božjih zapovesti i u izazivanju bune protiv Boga.

Isus silazi na Maslinsku goru odakle se posle svoga vaskrsenja vazneo na nebo i gde su anđeli ponovili obećanje o njegovom povratku. Prorok kaže; »I doći će Gospod Bog moj, i svi će sveti biti s tobom.« »I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj, koja je prema Jerusalimu sa istoka, i gora će se Maslinska raspasti posrijedi… da će biti prodol vrlo velika.« »I Gospod će biti car nad svojom zemljom; u taj dan će Gospod jedini Gospod biti i njegovo će ime jedno ime biti.« ***Zaharija 14, 5. 4. 9. Kada se Novi Jerusalim u svome blistavome sjaju bude spustio sa neba, postaviće se na očišćenom i za to pripravljenom mestu, a Hristos sa svojim narodom i anđelima ući će u sveti grad.

Sada se sotona sprema za poslednju veliku bitku za prevlast. Dok mu je bila oduzeta moć i bio lišen mogućnosti da vara, knez zla je bio jadan i potišten. Ali čim su se probudili mrtvi grešnici, i on na svojoj strani vidi ovoliko mnoštvo, njegove nade opet oživljuju, i on odlučuje da ne napusti veliku borbu. On će sakupiti pod svoju zastavu svu vojsku izgubljenih da sa njima pokuša da ostvari svoje namere. Grešnici su robovi sotone. Odbacivanjem Hrista oni su prihvatili vlast buntovičkog vođe. Oni su spremni da prihvate njegove predloge i izvrše njegove naredbe. Ali, veran svome ranem lukavstvu, on ne priznaje da je sotona. On tvrdi da je knez koji je pravi vlasnik sveta, kome je oduzeto nasledstvo na nezakoniti način. On se svojim zavedenim podanicima predstavlja kao izbavitelj uveravajući ih da ih je njegova moć podigla iz grobova , i da on sada hoće da ih oslobodi od okrutnog nasilja. Pošto je Hristos odsutan, sotona čini čudesa da bi podupro svoje tvrđenje. On slabe čini jakima i sve ih ispunjava svojim sopstvenim duhom i energijom. Predkaže da ih povede da napadnu svete i da zauzmu Božji grad. Sa neprijateljskim likovanjem ukazuje na bezbrojne milione koji su se probudili iz mrtvih i tvrdi da je on kao njihov vođa sposoban da osvoji grad i opet zadobije svoj presto i državu.

U ovoj orgomnoj množini nalazi se veliki broj iz naraštaja ljudi pre potopa koji su dugo živeli; ljudi visokog rasta i silnog razuma, koji su predavši se vlasti palih anđela posvetili svu svoju sposobnost i znanje proslavljanju sebe samih; ljudi čija su divna umetnička dela navela svet da obožava njihovu genijalnost, ali čija su okrutnost i pronalasci na zlo dali Gospodu povoda da ih ukloni sa područja svoga stvaranja, jer su pokvarili zemlju i izopačili Božju sliku. Tu su carevi i vojskovođe koji su pobeđivali narode; hrabri ljudi koji nisu nikada izgubili bitku; ponositi i častoljubivi ratnici, od čijeg su približavanja drhtala carstva. Oni se ni u smrti nisu promenili. Kad su izašli iz groba, nastavili su tok svojih misli upravo tamo gde je prestao. Ista strast za osvajanjem koja je vladala nad njima kada su pali, pokrenula ih je i sada.

Sotona se dogovara sa svojim anđelima, a zatim i sa ovim carevima, osvajačima i moćnim ljudima. Oni gledaju na snagu i broj na svojoj strani i izjavljuju da je vojska u gradu malena u poređenju sa njihovom i da može biti savladana. Stvaraju planove kako da se dočepaju bogatstva i slave Novog Jerusalima. Svi se odmah počinju pripremati za borbu. Čuveni majstori izrađuju razna oruđa. Vojskovođe, slavne zbog svojih uspeha, organiziraju ovu ogromnu masu ratnika u bataljone i čete.

Napokon se izdaje zapovest za pokret i bezbrojno mnoštvi polazi, – vojska kakvu zemaljski osvajači nisu nikada sakupili, kakvoj ne bi bile ravne sjedinjene sile svih vremena otkako je na zemlji počeo rat. Sotona, najmoćniji ratnik, predvodi, a njegovi anđeli udružuju svoje snage za ovu poslednju bitku. Carevi i ratnici okružuju sotonu, a množina ide za njima u ogromnim formacijama, svaka pod svojim određenim vođom. Sa vojničkom tačnošću kreću se zbijeni redovi preko ispucane i neravne zemljine površine prema Božjem gradu. Na Isusovu zapovest zatvaraju se sva vrata Novog Jerusalima, a sotonina vojska opkoljava grad u sprema se za napad.

Sada se Hristos ponovo pokazuje svojim neprijateljima. Visoko iznad grada, na temelju od blistavog zlata stoji presto, veličanstveno i uzvišen. Na ovom prestolu sedi Božji Sin, a oko njega su podanici njegovog carstva. Silu i veličanstvenost Hristovu ne može da opiše nijedan jezik, nijedno pero. Slava večnog Oca okružuje njegovg Sina. Sjaj njegova prisustva ispunjava Božji grad i razliva se izvan vrata preplavljujući celu zemlju svojim blistavim zracima.

Najbliže prestolu su oni koji su nekada bili revni za sotoninu stvar, ali koji su, kao glavnje istrgnute iz ognja, išli za Spasiteljem u svojoj dubokoj, iskrenoj odanosti. Pored njih nalaze se oni koji su, usred prevara i neverstva, izgradili savršeni hrišćanski karakter, koji su poštovali Božji zakon kada ga je hrišćanski svet poglasio bezvrednim i beznačajnim, i milioni, iz svih vremena, koji su zbog svoje vere pretpjeli mučeničku smrt. A iza njih je »narod mnogi, kojega ne može niko izbrojati, od svakog jezika i koljena i naroda i plemena…pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.« ***Otkrivenje 7, 9. Njihova borba je završena i pobeda izvojevana. Oni su završili trku i primili nagradu. Pamova grančica u njihovim rukama označava simbol njihove pobede, a bela haljina je znak savršene Hristove pravde, koja je sada i njihova.

Otkupljeni podižu svoje glasove u pesmi hvali koja odjekuje i odzvanja nebeskim svodom: »Spasenje Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.« ***Otkrivenje 7, 10. Anđeli i serafimi sjedinjuju svoje glasove u proslavljanju. Pošto su se otkupljeni osvedočili u sotoninu moć i zlobu, svesni su, kao nikada ranije, da ih nijedna sila osim Hristove ne bi mogla učiniti pobednicima. U ovom celom svetlom mnoštvu spasenih nema nijednoga koji spasenje pripisuje sebi, kao da je pobedio svojom snagom i dobrotom. Ništa se ne govori o tome šta su oni učinili i prepatili, već glavna misao svake pesme i sadržina svake himne jeste: »Spasenje Bogu našemu i Jagnjetu!«

U prisustvu sakupljenih stanovnika neba i zemlje obavlja se konačno krunisanje Božjeg sina. I sada, odeven uzvišenim veličanstvom i silom, Car nad carevima izriče presudu nad buntovnicima i izvršuje pravdu nad onima koji su prestupali njegov zakon i tlačili njegov narod. Božji prorok kaže: »I videh veliki beli presto i Onoga što sjeđaše na njemu, od čijeg lica bežaša nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše: i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci, kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.« ***Otkrivenje 20, 11. 12.

Čim se otvore knjige izveštaja, i Isusovo oko pogleda grešnike, oni će biti svesni sviju svojih greha koje su u svom životu učinili. Oni sada jasno vide kuda ih je odvelo skretanje sa staze čistote i svetosti, i kako ih je daleko odvela oholost i pobuna u prestupanju Božjeg zakona. Zavodnička iskušenja kojima su popustili i pali u greh, zloupotrebljeni blagoslovi, preziranje Božjih vesnika, odbačene opomene, talasi milosrđa odbijeni od strane tvrdoglavih i nepokajanih srca – sve je to sada pred njima kao da je napisano plamenim slovima.

Iznad prestola se pojavljuje krst; i kao u panorami se prikazuju događaji Adamovog iskušenja i pada, i redom sve što se događalo u velikom planu spasenja. Spasiteljevo rođenje u poniznosti; njegova jednostavnost i poslušnost u mladosti; krštenje na Jordanu; post i kušanje u pustinji; njegova javna služba, koja otkriva ljudima skupocene blagoslove neba; dani ispunjeni delima ljubavi i milosrđa, noći molitve i bdenja u samoći brda; zavere iz zavisti, mržnje i pakosti kao nagrada za njegova dobročinstva; strašna i tajanstvena duševna borba u Getsemaniji pod pritiskom tereta greha celog sveta; izdajstvo i predaja u ruke zlikovačkoj rulji; strašni događaji one noći užasa kada je mirni Zatočenik, napušten od svojih voljenih učenika, bio nasilno vučen po Jerusalimskim ulicama; izvođenje Božjeg Sina pred Anu i na sud u palati poglavara svćeničkog, zatim u sudnicu Pilatovu i pred kukavičkog i okrutnog Iroda; kako ga ismejavaju, ruže, zlostavljaju i napokon na smrt osuđuju, – sve je to živo prikazano kao na platnu.

I sada se pred mnoštvom koje drhti prikazuje poslednji događaj: Mučenik klecajući, pun strpljenja, korača stazom na Golgotu; Knez neba visi na krstu; oholi sveštenici i zlurada rulja rugaju se njegovoj samrtnoj borbi; natprirodna tama; zemljotres, odvaljene stene i otvoreni grobovi označavaju trenutak kada je Iskupitelj sveta izdahnuo.

Strašni prizori pojavljuju se upravo onako kako su se odigrali. Sotona, njegovi anđeli i njegovi podanici nemaju sile da se okrenu da ne bi posmatrali sliku vlastitog dela. Svako od prisutnih seća se onoga što je učinio. Irod, koji je naredio da se pobiju nevina vitlejemska deca da bi tako ubio izraelskog cara; podla Irodijada, na čijoj grešnoj duši je mrlja zbog krvi Jovana Krstitelja; malodušni Pilat, bedni rob okolnosti, vojnici koji se rugaju; sveštenici, starešine i podivljala masa koja viče; »Krv njegova na nas i na našu decu!« – svi sada vide strahotu svoje krivice. Uzalud nastoje da se sakriju pred božanskim veličanstvom negovog pogleda koje sija kao sunce, dok otkupljeni stavljaju svoje krune pred Spasiteljeve noge i kliču: »On je umro za mene!«

Među iskupljenima se nalaze i Hristovi apostoli: hrabri Pavle, revni Petar, omiljeni i ljubazni Jovan i njihova verna braća, i s njima veliki broj mučenika, dok se izvan zidova nalaze oni koji su ih progonili, stavljaliu tamnice i ubijali. Tu je Neron, čudovište okrutnosti i zločina, koji sada posmatra radost i uzvišenje onih koje je nekada mučio i u čijim je najtežim mukama nalazio sotonsko zadovoljstvo. Tu je njegova majka da se osvedoči u posledice svoga vlastitog greha; da vidi zao otisak karaktera koji je prenela na svoga sina plod strasti koje je svojim uticajem i primerom podstekavala i razvijala u njemu – zločinstva od kojih se svet grozio.

...

...

Ostaje samo jedan spomenik: naš Otkupitelj će uvek nositi ožiljke svoga raspeća; na njegovoj nekad ranjenoj glavi, ne njegovim rebrima, rukama i nogama nalaze se jedini tragovi okrutnog dela koje je prouzrokovao greh. Prorok kaže gledajući Hrista u njegovoj slavi: »Zraci izlažahu mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila njegova.« ***Avakum 3, 4. Na onoj strani koja je bila probodena, iz koje je tekao crveni mlaz koji je čoveka pomirio sa Bogom, leži slava Spasitelja, tamo je »sakrivena sila njegova.« Bio je »moćan da spasi« žrtvom otkupljenja, i zato je bio isto tako silan i da sudi onima koji su prezreli Božju milost. Znaci njegovog poniženja su njegova najveća čast; kroz svu večnost rane sa Golgote isticaće njegovu veličinu i objavljivaće njegovu moć.

»I ti, kulo stadu, steno kćeri Sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast.« ***Mihej 4,8. Došlo je vreme na koje su sveti ljudi gledali sa čežnjom otkako je plameni mač izgnao prve ljude iz raja – vreme »za izbavljenje otkupljenih.« (***Efescima 1,14) Zemlja, koja je u početku bila data čoveku kao njegovo carstvo, i njegovim izdajstvom prešla u ruke sotone i tako dugo ostala pod vlašću ovog moćnog neprijatelja, vraćena je čoveku velikim planom otkupljenja. Sve što je grehom izgubljeno, ponovo je otkupljeno, »Jer ovako veli Gospod… koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio na prazno, nego je načinio da se na njoj nastava…« ***Isaija 45,18. Božja prvobitna namera pri stvaranju je ispunjena pošto je zemlja učinjena večnim stanom otkupljenih. »Pravednici će naslediti zemlju i živeće na njoj do veka.« ***Psalam 37,29.

Iz straha da ne bi buduće nasledstvo izgledalo odviše materijalno, mnogi simbolički predstavljaju baš one istine koje nam omogućavaju da ovo nasledstvo smatramo našom pravom domovinom. Hristos je uveravao svoje učenike da On ide da im pripremi stanove u kući Oca. Oni koji prihvate učenje Božje reči neće biti u pogledu nebeske domovine sasvim u neznanju. Pa ipak, »što oko ne vide, i uho neču, i u srcu čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube.« ***1. Korinćanima 2, 9. Ljudskom jeziku je nemoguće da opiše nagradu pravednika. To će biti moguće samo onima koji je budu videli. Nijedan ograničeni razum nije u stanju da shvati slavu Božjeg raja.

U Bibliji se nasledstvo spasenih naziva domovinom. (***Jevrejima 11, 14–16.) Tamo nebeski pastir vodi svoje stado na izvore žive vode. Drvo života daje svoj rod svakoga meseca, a lišće drveća služi za zdravlje naroda. Tamo su potoci koji večno žubore, bistri kao Hristal, na čijim obalama lelujavo drveće baca svoje senke na staze koje Gospod pripravio otkupljenjima. Tamo se prostrane ravnice nastavljaju u divne brežuljke, a Božje gore uzdižu svoje uzvišene vrhove. Na ovim tihim proplancima, pokraj onih živih potoka, Božji narod, koji je bio tako dugo putnik i hodočasnik, naći će svoju domovinu.

»I moj će narod sedeti u mirnom stanu i šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.« »Neće se više čuti nasilje u tvojoj zemlji, ni pustošenje i potiranje na međama tvojim; nego ćeš zvati zidove svoje spasenjem i vrata svoja hvalom.« »I oni će graditi kuće i sedeće u njima; i sadiće vinograde i ješće rod njihov. Neće oni graditi, a drugi se naseliti, neće saditi a drugi jesti… i izabranici moji uživaće delo ruku svojih.« ***Isaija 32, 18; 60, 18; 65, 21, 22.

»Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvetaće kao ruža«, »mesto trnja niknuće jela, mesto koprive niknuće mirta.« ***Isaija 35, 1; 55, 13. »I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom… i malo dete vodiće ih.« »Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj«, veli Gospod. ***Isaija 11, 6. 9.

U nebeskoj atmosferi nema patnji. Tamo više neće biti suza, ni pogreba niti ikakvog znaka žalosti. »I smrti neće biti više, ni plača, ni vike… jer prvo prođe.« ***Otkrivenje 21, 4. 11. »I niko od stanovnika neće reći: bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje.« ***Isaija 33, 24.

Tu je Novi Jerusalim, prestonica divne nove zemlje, »krasan venac u ruvi Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga, svojega.« ***Isaija 62, 3. »I svetlost njegove beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli.« »I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovu, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega.« ***Otkrivenje 21, 11. 24.

Gospod kaže: »I ja ću se veseliti radi Jerusalima, i radovaću se radi naroda svojega.« ***Isaija 65, 19. »Evo šatora Božjeg među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.« ***Otkrivenje 21, 3.

U Božjem gradu »noći neće biti.« Niko neće trebati ili zaželeti odmor. Niko se neće umarati u izvršavanju Božje volje i proslavljanju njegovog imena. Mi ćemo stalno osećati svežinu jutra, i ona neće nikada prestati. »I neće trebati videla od žiška, ni videla sunčanoga, jer će ih obasjavati Gospod Bog.« ***Otkrivenje 22, 5. Svetlost sunca će biti zamenjena sjajem čija blještavost neće smetati očima, a ipak daleko nadmašuje svetlost sunčevog podneva. Slava božja i Jagnjetova ispunjava sveti grad svetlošću koja nikada neće utrnuti. Otkupljeni će živeti u slavi večnoga dana i bez sunčane svetlosti.

»I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje. ***Otkrivenje 21, 22. Božji narod uživa preimućstvo neposredne zajednice sa Ocem i Sinom. »Tako sad vidimo, kao kroz staklo u zagonetki.« ***1. Korinćanima 13, 12. Mi sada vidimo Božju sliku kao u nekom ogledalu: u delima prirode i njegovom postupanju sa ljudima; ali onda ćemo Ga videti licem k licu, bez tamne koprene među nama. Stajaćemo pred Njim i gledati slavu njegovog lica.

Tamo će iskupljeni »upoznati kao što su sami poznati.« Osećanja ljubavi i saučešća, koja je sam Bog usadio u dušu, naći će tamo najbolju i najlepšu primenu. Čista veza sa svetim bićima, skladan društveni život sa uzvišenim anđelima i sa vernima iz svih vremena, koji su oprali svoje haljine i ubelili ih u krvi Jagnjetovoj; sveta veza, koja međusobno sjedinjuje svu »čeljad i na nebesima i na zemlji« – sve ovo doprinosi sreći otkupljenih. (***Efescima 3, 15.)

Tamo će besmrtni umovi sa neumornim oduševljenjem proučavati čudesa stvaralačke moći i tajne ljubavi koja spasava. Tamo neće biti okrutnog i lukavog neprijatelja da nekog zavede da zaboravi na Boga. Svaka sposobnošće se razvijati, svaki dar povećavati. Sticanje znanja neće umarati um niti iscrpljivati životnu snagu. Tamo se najveći pothvati mogu da izvrše, najuzvišenije težnje da ostvare, najviše želje da ispune, i još uvek će postojati novi ciljevi da se postignu, nova čuda koja će biti predmet divljenja, nove istine da se shvate, novi predmeti da pokrenu snage razuma, duše i tela na razvijanje.

Sva blaga svemira će otkupljenima stajati na rasploženju za istraživanje. Oslobođeni smtnosti vinuće se neumornim letom u daleke svetove, – svetove koji su gledajući ljudske jade, bili obuzeti bolom, a odzvanjali pesmama radosti na radosnu vest o nekoj spasenoj duši. Sa neizrecivom milinom upoznaće se zemaljska deca sa radostima i znanjem onih bića koja nikad nisu pala. Oni će uzeti učešća u bogatstvu nauke i znanja koja su ova bića stekla tokom vekova proučavanjem Božjih dela. Posmatraće slobodno slavu stvaranja – sunca, zvezda i njihovih sistema. Na svemu, od najmanjeg do najvećeg, napisano je ime Stvoritelja, i na svima se vidi bogatstvo njegove moći.

Kako godine večnosti promiču donosiće sve bogatija i divnija otkrivenja Boga i Hrista. Sa uveličavanjem znanja rašće njihova ljubav, strahopoštovanje i sreća. U koliko će ljudi više znati o Bogu, u toliko će biti veće njihovo divljenje njegovom karakteru. A kada Isus bude otkrivao pred njima bogatstvo otkupljenja i zapanjujuće rezultate u velikoj borbi sa sotonom, srca otkupljenih će plamteti sve većom ljubavlju. Sa ushićenom radošću uzimaće svoje zlatne harfe, i deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada glasova udružiće se i zaoriti u silan hor hvale.

»I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde goore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država za vek veka.« ***Otkrivenje 5, 13.

Velika borba je završena. Greha i grešnika više nema. ceo svemir je čist. Potpuni sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Od Onoga koji je sve stvorio teče život, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmanjeg atoma do najvećeg sveta, sve stvari, i živa i neživa priroda u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti govore da je Bog ljubav.

Iz knjige „Velika borba”
Ellen G. White

http://pavlescg.bc-cetinje.com/files_2008/EGW--Velika_borba_1888.pdf

...

Hehehehe...Kad bi u bibliji pisalo da se ti trebaš baciti s mosta bi'l se bacio :))
Nešto poput proizvoda koje ti prodaju u radnjama sastavljenog od ne znam ti ni ja od čega i kakvih sve kemikalija u istom, ali na tom istom proizvodu piše da je sve prirodno i da nema secera ni masnoce i ostalih stetnosti i ti to kupujes i jedes svaki dan jer tako piše na tiketi proizvoda hehehhe.

Ante, i da dodam još nešto: Crvka nije zgrada od kamena, crkva to su vernici, koji veruju u Boga YHWH, Stvoritelja svega i spasitelja Isusa Hrista.
Tako, da je dobro imati zajedništvo s crkvom (to jest vernicima).

Pozdrav svima.

Sestro Limaker, ovo si prelepo i mudro rekla: Ante, postoji jedna knjiga a to je kod Isusa Hrista, gde je upisano naše ime, I TO JE ZA MENE VAŽNO.
Šta crkve ubacuju ili izbacuju je njihova stvar, mene crkva NE SPAŠAVA!

kao i: Crkva nije zgrada od kamena, crkva to su vernici, koji veruju u Boga YHWH, Stvoritelja svega i spasitelja Isusa Hrista.
Tako, da je dobro imati zajedništvo s crkvom (to jest vernicima)..
------------------------------------------

Crkva kao jedno zdanje, pripadnost i ime upisano u crkvenim knjigama NE SPASAVA, vech jedino i samo jedino živeti u punini po Bozjoj volji i zapovestima. Bitno je da naše bude i da ostane upisano za sva vremena u Knjizi Zivota, a na nama je da li che tako ostati.

Jer, crkva nije mesto gde se okupljaju „sveci”, vech mesto gde se gresnici svesni svoje gresne prirode okupljaju kod nogu našeg Stvoritelja i Spasitelja.

Schöne Grüße an dich schwester Limaker und Gott segne dich und deine Fam.

Svako dobro u Hristu.

Schwarzer Jaguar, danke, ebenfalls viele Grüsse und Gottes reichen Segen.

limarker
17. mart 2011. u 17.45

Tom prilikom bih vas pitala, koji ste u dijaspori, da li ste osećali „ponekad”, da treba da pomognete narodu u Srbiji, npr. konkretno onima, koji su siromašni i nemaju šta da jedu, sirotilišta dece, bolnicama itd.
Ne kažem, možda ipak neko oseća to i pomaže, nadam se.
---------------------------------------------------------
Da li smo mi u dijaspori osecali da nekome pomognemo,i nadas se da nas ima koji „Osecaju”...:))

Ma kakvi...Nema od toga ništa.Mi smo ti sve gola banda ovde u dijaspori i samo svoju guzicu gledamo,nikom ništa ne damo,a za nasu rodbinu dole u Srbiji nas nije ni briga...pihhh pa ko su nam oni.
Nama su samo važe pare,pare,pare,pare...Mi smo izgubili sve osecaje za dobrotu,a pogotovo ovi sto neidu u crkvu i koji neveruju u boga.
E,sad da te pitam nešto..!
Dali ja treba da idem u crkvu i da budem veeelliikii vernik pa da dobijem taj neki osecaj i na kraju krajeva da budem dobar covek...?
Aj molim te reci mi jer ja...ja...ja vise ne znam šta sam :(((

Isus:
„A Ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju reku ljudi dati odgovor u dan strasnoga suda.Jer ćeš se svojim rečima opravdati i svojim ćeš se rečima osuditi.” Matej12,36.37.

Anta, ich glaub Du warst früher schon mal in diesem Forum?

I moji su stalno pomagali rodbini u Srbiji - pa su ih uglavnom proneverili. A radili su u Nemačkoj po nekoliko posla.

Mexico: gde si pre postavio to pitanje?
Zar neznaš ti odgovor nego mene pitaš? Odgovor je u tvom srcu, slušaj ga.

Od samog početka velikog sukoba na Nebu,sotona je zeleo da srusi Bozji zakon.U nameri da postigne ovaj,upustio se u pobunu protiv Stvoritelja.Iako je bio prognan sa Neba,nastavio je istu bitku i na Zemlji.Cilj za kojim je istrajno tezio,ogleda se u njegovoj teznji da prevari ljude i da ih navede da prekrse Bozji zakon.Posledice će biti potpuno iste, bez obzira da li će ga postici tako što će ih navesti da odbace ceo zakon, ili da uklone samo jednu od njegovih odredbaba.Onaj koji pogresi >>> u jednom <<< pokazuje prezir prema celom zakonu; svojim uticajem i primerom staje na stranu prestupa , i zato postaje>>> kriv za sve <<<. Jakov 2,10.
Svaki narod ima svoje zakone,koji zahtevaju postovanje i poslusnost; nijedna vlada ne bi mogla da opstane bez njih, pa zar bismo onda mogli pretpostaviti da Stvoritelj neba i Zemlje nije propisao nikakav zakon kojim bi regulisao ponasanje svojih stvorenja?
Da li mozete zamisliti kakve bi posledice imalo ukidanje Bozjeg zakona?
Takav eksperimenat je već učinjen.Uzasni prizori dogadjali su se u Francuskoj u vreme kada je ateizam postao vladajuca sila.Tada je celom svetu bilo pokazano da ukidanje ogranicenja, koje je Bog postavio znaci prihvatanje vladavine najsurovijeg od svih tirana.Odbacivanje merila pravde otvara put knezu tame da uspostavi svoju vlast na Zemlji.
Odbacivanjem bozanske uredbe,greh prestaje da izgleda gresan ili pravednost privlacna.Oni koji odbijaju da se pokore Bozjoj vladavini postaju nesposobni da vladaju sobom.Preko svojih otrovnih ucenja,duh nepokornosti useljava se u srca dece i mladih, kojima je u prirodi da ne podnose ogranicenja,i drustvo tako zapada u stanje bezakonja i razuzdanosti.Dok osuđuje lakovernost onih koji se pokoravaju Bozjih zahtevima,vecina ljudi rado prihvata sotonine obmane.Ljudi popustaju uzde strastima i cine iste grehe koji su izazvali izlivanje bozanskih sudova na neznabosce.
Oni koji uce narod da olako shvata Bozje zapovesti seju neposlusnost i poznjece neposlusnost.
Prva i najvisa duznost svakog razmunog stvorenja je da iz Svetoga Pisma sazna šta je istina, i da onda hodi u tom vidjelu i ohrabri i druge da podju za njegovim primerom.Bibliju treba,iz dana u dan,marljivo proucavati, udubljujuci se u svaku misao i uporedjujuci tekst za tekstom.Uz bozansku pomoć sami treba da stvorimo svoje mišljenje,jer ćemo sami i odgovarati pred Bogom.

„ GLE, IDE GOSPOD S HILJADAMA SVETIH ANDJELA SVOJIH DA UčinI SUD SVIMA, I DA POKARA SVE BEZBOZNIKE ZA SVA NJIHOVA BEZBOZNA DELA KOJIMA BEZBOZNOST CINISE.” Juda 6,14.15.

„ JER JE PLATA ZA GREH SMRT, A DAR BOZJI ZIVOT VECNI U HRISTU ISUSU GOSPODU NASEMU.” Rimljanima 6,23.

ANTA,Boziji sud postoji,milostivost sam kao karakteristika karaktera jedne licnosti bi totalno degradirala tu licnost.Tako da Bog nije samo milostiv,on je i pravedan,dosledan,principijalan i zato nije se igrati sa Njim.Nasa logika i logika Boga su razlicite.

///Zar su ljudi stvarno ubeđeni da Bog sudi? Bog je milostivan!///

Ko to kaže, popovi pricaju drugu pricu.
Ustvari oni kažu ako postujes boga i radis kako ONI kažu bog će biti milostiv u protivnom moras da ga se plasis jer će da te kazni.

Koliko ste puta čuli izreke:

kaznio ga bog---stigla ga bozja kazna---zar se ne plasis boga---bog će da mu sudi---vratilo mu se od boga---bog ne oprasta grehe---bog nikom duzan ne ostaje---da bog da, da ti ...(crkne krava)

Samo to su gluposti, bog ne postoji, sve je + i -

ANTA-36
- Pa sama crkva je kao i sve druge religije dopisivala i brisala iz svetih knjiga ono sto im ne odgovara te ih tako prilagodila svojim potrebama! Potrebama da kontrolisu vernike!

Grešite!

Katolička crkva u svom katekizisu govori o promenama (recimo katolici kažu da je autoritetom crkve promenjena IV zapovest, tako da je to razlog zašto katolici svetkuju PRVI dan a ne sedmi dan), ali u njihovoj Bibliji jasno stoji:

Kršćanska sadašnost (rimokatolički prevod Biblije):

Exo 20:8 Sjeti se da svetkuješ dan subotni.
Exo 20:9 Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.
Exo 20:10 A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata.
Exo 20:11 Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.

Znači nisu ništa promenili (a i kako bi, kada su manuskripti rasuti po celom svetu)... oni samo UČE zabludu, ali Bibliju (Božju reč) nisu uspeli da UNIŠTE (promene) iako su to pokušavali vekovima.

ANTA-36
- Ako nije tako,zašto u svetom pismu nije ubaceno jevandjelje po Mariji?

Pitate zašto?

Odgovor je jednostavan. Mnoge jeretičke knjige nisu ušle u kanon Svetog pisma (koje su kružile u toku života apostola) jednostavno zato što su ŽIVI apostoli znali šta je istina (bili su svedoci i očevici) i oni NISU DOZVOLILI da se zablude uvuku u crkvu!

Pavle je napomenuo da se već radi „tajna bezakonja” ali dok su živi apostoli, razvoj bezakonja u crkvi nije moguće ostvariti...

2Th 2:1 Ali vas molimo, braćo, za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista, i za naš sastanak u Njemu,
2Th 2:2 Da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni rečju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov.
2Th 2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,
2Th 2:4 Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.
2Th 2:5 Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio?
2Th 2:6 I sad znate šta zadržava da se ne javi u svoje vreme.
2Th 2:7 Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.
2Th 2:8 Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog;
2Th 2:9 Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima,
2Th 2:10 I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli.
2Th 2:11 I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži;
2Th 2:12 Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu.

... ali doći će vreme (nakon njihove smrti) kada više ne bude očevidaca i svedoka i tada će se polako zablude uvući u crkvu...

Malo po malo je zabluda širila svoj uticaj, dok hrišćanska vera nije postala zvanična religija... Bog nas je upozorio na takav razvoj događaja.

A pošto Stvoritelj ima svoj zakon i ostavio nam je upustvo za upotrebu (šta on ima da kaže svim svojim stvorenjima), mene interesuje jedno...

Da li Vi g. ANTA-36 želite da se vratite svome STVORITELJU i Spasitelju?

Ako želite, onda mu se obratite u molitvi i tražite od Njega samog NOVO SRCE (ljubav) i oproštaj svih greha svojih (blanko izveštaj na nebu)... i dobićete SVE TO ZABADAVA.

Joh 3:13 I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.
Joh 3:14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.
Joh 3:15 Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:
Joh 3:16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.
Joh 3:17 Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
Joh 3:18 Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.
Joh 3:19 A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
Joh 3:20 Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.
Joh 3:21 A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena.

Da li su ove reči promenje od strane crkve:

Rev 22:6 I reče mi: Ovo su reči verne i istinite, i Gospod Bog svetih proroka posla anđela svog da pokaže slugama svojim šta će biti skoro.
Rev 22:7 Evo ću doći skoro: Blago onome koji drži reči proroštva knjige ove.
Rev 22:8 I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge anđela koji mi ovo pokaza.
Rev 22:9 I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu se pokloni.
Rev 22:10 I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu.
Rev 22:11 Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.
Rev 22:12 I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.
Rev 22:13 Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji.
Rev 22:14 Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.
Rev 22:15 A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.
Rev 22:16 Ja Isus poslah anđela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica.
Rev 22:17 I Duh i nevesta govore: Dođi. I koji čuje neka govori: Dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života za badava.

„... i KO HOĆE neka uzme vodu života ZA BADAVA”

Ova tema pretpostavlja postojanje Boga, tako da nije potrebno da i ovde iznosimo naučne dokaze koji ukazuju na postojanje Stvoritelja.

A možda da razgovar o evoluciji vodimo na drugoj temi?

Ili još bolje na forumu evolucionista?