Postovani

Freelance piše: ……Hrišćani imaju čak tri boga - Boga oca, Boga sina i Boga sv. duha. I od ta tri boga kad se sjedine imaju samo jednog. Taj hoku-pokus još niko nije do kraja razresio…..
Pokusacu ovim prilogom da doprinesem boljem razumevanju pojma „trojstvo”
U odlomku iz „Veliko Jevandjelje Jovanovo”, sam Gospod nam objašnjava pojam „trojstva” i porucuje nam: ...„Reci deci i reci svima, kakve god da su veroispovesti, bili Rimljani ili Protestanti ili Jevreji ili Turci ili Bramani ili mračni pagani, ukratko svima budi rečeno:”

O trojstvu u Bogu i u čoveku

U svratištu kod Lazara na maslinskoj gori, među gostima bilo je i prerušenih fariseja. Posle jednog Hristovog izlaganja ...
01. ''Jedan farizej Mi priđe i reče: ''Gospode i učitelju! U Tvom govoru rekao si nam, da će Tvoji učenici koji su potpuno prihvatili da šire Tvoje učenje, stavljanjem ruku da krste, odnosno da jačaju ljude u ime Oca koji je čista ljubav, u ime reći koja je Tvoj Sin ili mudrost očeva i u ime Duha Svetoga, koji je Svemoguća volja Oca i Sina.
02. Ali ja mislim: ako Tvoji učenici krste one koji veruju u Tvoje učenje, i to samo u Tvoje ime ili samo u ime Očevo, iz toga veoma lako mogu nastati sporna pitanja, jer sa ovom trojicom iako najvišim i najsvetijim imenima mogu nastati takve posledice, da ljudi sa manjom sposobnošću shvatanja mogu da poveruju da postoje tri posebna Boga – kao tri božanske lićnosti. Tako je bilo i sa starim ćistim verovanjem u jednog Boga, vremenom su stari Egipćani od Jehovinih svojstava načinili gomilu bogova, koje su potom slavili gradeći im hramove. Na taj način potonuli su sasvim u materijalizam, te su tako počeli pripisivati bogovima najpodlije ljudske slabosti.
03. Vremenom, kroz više stotina godina, to bi opet moglo da se desi, da slepi i priglupi ljudi, čuvši pri krštenju za ova tri uzvišena pojma, to shvate kao tri Boga. Potom ne treba dugo čekati, pa će svakom od njih početi da grade hramove. Zato mislim da se to može najlakše sprećiti tako, da se Bog predstavi samo sa jednim imenom. Šta Ti misliš o tome?''
04. Rekoh Ja: ''Rekao si sasvim dobro i ispravno, ali Ja ne mogu to da obiđem - da svima vama stavim to na srce; jer pod ova tri pojma čoveku je sasvim i potpuno prikazana bitnost Božja.
05. Istina je da ljudi sa slabijom sposobnošću shvatanja, dolaze do prihvatanja stanja o postojanju božanstva iz tri ličnosti; ali i pored toga, da bi ostali pri potpuno vernoj istini i da bi se sačuvala najdublja unutrašnja istina, ne ostaje nam ništa drugo, do tako kako jeste.
06. Vidiš, čovek je stvoren po slici i prilici Božjoj, i ko hoće samog sebe da upozna, mora da zna i u sebi da spozna, da on kao jedan te isti čovek postoji takođe iz tri lićnosti! Prvo, imaš telo, sastavljeno iz čula i ostalih potrebnih udova i organa, od onih većih pa do onih majušnih koje jedva možemo zamisliti, kako bi mogao da vodiš slobodan i samostalan Život. Ovo telo ima u sebi, jedan vlastiti prirodan Život, radi učenja i obučavanja duhovne duše, koji se sasvim i u svemu razlikuje od duhovnog života duše. Telo živi od materijalne hrane, iz koje se grade krv i ostali hranljivi sokovi za potrebe različitih organa.
07. Srce ima u sebi jedan vlastiti oživljujući mehanizam, koji neprekidnim širenjem i potom skupljanjem šalje telu krv ali i druge sokove, koje potom svojim skupljanjem opet prihvata u sebe, obogati ih, i iznova hrani sa novim hranljivim sastojcima razlićite organe. U tim hranljivim sastojcima nalaze se i mnogi i različiti duhovi prirode, koji obavljaju to ishranjivanje i održavanje tela tako, što vrše razmenu (u jetri i asimilaciju), uzimajući istrošene sastojke uz istovremeno davanje novih sastojaka, te tako jačaju telo. Sve to obavlja se samo zahvaljujući neprestanom radu srca.
08. Vidiš, sa svim tim po Život tela važnim akcijama, duša nije ni na kakav način povezana. Duša sa svojom slobodnom voljom nije uopšte povezana ni sa jednim organom. Svojom vlastitom aktivnošću rade i pluća, i jetra, slezina, želudac, creva, bubrezi kao i mnogi drugi delovi vašeg tela, koje duša čak ni ne poznaje, te zato o njima ne može ni da vodi brigu. I pored toga telo je za sebe jedna potpuno zaokružena ličnost, a isto tako se čovek i ponaša i čini, kao da su telo i duša jedna te ista lićnost! Ko od vas može da tvrdi da su telo i duša jedna stvar?!
09. Posmatrajmo sada dušu samu za sebe, i videćemo da i duša za sebe je jedan potpun čovek, koji u sebi i za sebe ima supstancijalno duhovne, ali potpuno iste sastavne delove kao i telo u svom materijalnom okolju, i duša se njima koristi u višem duhovnom okolju, kao i telo u svom materijalnom okolju.
10. I ako telo za sebe, kao i duša za sebe predstavljaju dva sasvim , možemo reći, različita čoveka ili lica, jer svako za sebe ima svoju specifičnu osobinu i o kojoj, na kraju krajeva, jedna drugoj ne polaže nikakve račune u smislu: kako i zašto, ipak i duša i telo u osnovi sačinjavaju životnu svrhu samo jednog čoveka, i niko ne može o sebi, niti drugi o njemu da kaže da on nije jedan čovek, već da je reč o dva čoveka. Jer telo mora da služi duši a duša svojim razumom i voljom telu, pri čemu duša je odgovorna za svoja ponašanja koja su sadržana u njenim raznoraznim mislima, željama, zadovoljstvima i strastima.
11. Ako pobliže posmatramo Život i bit duše, pronaći ćemo brzo i lako da je duša kao supstancijalno telo za sebe ništa potpunija od duše recimo jednog majmuna. Možda će čovek imati instinktivan razum na malo višem nivou od neke proste životinje, ali o nekom razumu i nekom rasuđivanju stvari i njihovih odnosa nema ni govora.
12. Velika, naime najveća i Bogu potpuno slićna imovina duše, sadržana je u esencijalno čistom duhovnom čoveku koji boravi u duši. Kroz tog, da opet kažemo, čoveka, duši je omogučeno da razlikuje istinito od lažnog i dobro od zla, i može da misli i potpuno da želi u svim zamislivim pravcima. Na taj način duša bude potpomagana od strane duha koji stanuje u njoj, zavisno od toga u kojoj meri duša prihvata da svoju slobodnu volju podredi istinitim i dobrim principima duha, te tako sve više i više bude duhu slična, znači jaka, močna, mudra, odnosno u duhu preporođena, i na kraju identična sa duhom.
13. Ako je tako, onda je duša takva kao što je i njen duh – jedno biće sa svojim duhom, isto tako postaju plemenitiji i telesni delovi takve potpune duše – čiji supstancijalno duhovni delovi tela postoje u različitim telima prirodnih duhova. Ovakvo telo mogli bi da nazovete i meso vaše duše, koje na kaju isto tako prelazi u esencijalni duh, čime se i podrazumeva ''uskrsnuće mesa najmlađeg i istinitog dana života duše'', a koja nastaje onda, kada se čovek potpuno preporodi u duhu ovde na ovom svetu ili mukotrpno i dugotrajno na onom svetu.
14. I ako je čovek takav, u duhu sasvim novorođeni i potpun čovek, ipak njegova bitnost je večito sadržana u različitosti njegovog trojstva.
15. Kako to da razumete, to ću vam odmah razjasniti, zato budite pažljivi!'' (jl.GEJ.08.024)
nastavlja se