За мене помало неочекивано, утрчах у дискусије на овом подфоруму. Хтедох видети шта људи пишу, кад оно - чудо до чуда.

Па, људи моји, овде је више контрадикција него на „политици”.

Срби о православљу пишу латиницом, католици уче Србе лепом понашању, а ови им још климају главом у одобравању, муслимани позивају на толеранцију и истину, јевреји објашњавају суштину Божића и Васкрса...

Најзанимљивије су, ипак, „библијске расправе” о САСВИМ ОБИЧНИМ ЖИВОТНИМ СТВАРИМА где је највећи, али и једини доказ неки цитат из Светог писма. Не разумем, до каквог се ту решења долази? Као: еви ти цитат, ево ти мишљење, а реалност није битна.

А још је боље између две религије: Ја теби цитат из Светог писма, ти мени из Кур`ана, па ко је јачи? Каква је то дискусија? Мени то личи на разговор глувих телефона.

Па кажу „да ту здрав разум нема шта да тражи - или верујеш или не верујеш”, а у питању је нека сасвим свакодневна ствар за коју треба само мало мозак укључити, а не завршити теолошки факултет.

Чекајте мало, учење Светог писма треба да излази из начина наших живота, а не да реалност цитатима прилагођавамо. Шта ћемо са неписменим хришћанима? Они не могу ништа у животу сазнати о вери јер немају цитате на папиру забележене? Из праксе наука излази !!! Не може бити научник без дана радног искуства. Свето писмо је, ваљда, наук за ПРАКТИЧАН живот, а не писанија коју доколичари анализирају. Бог нам је дао мозак да га користимо, а не да му поискључујемо функције и тражимо готова решења у књизи.