kako se zove tvoj bog?

i MOLILA bih, malo obuzdaj tvoj temperament...gde sam ja odrasla (Nemacka), kažu ko vice nema pravo! Da li je i ovde u Srbiji tako?

Navedeni tekst je iz 3. Mojsijeve 26,15-17.

Radogost18,

Ako je tako, šta, onda, ti, koji nas ovako savetuješ, preporučuješ kao Božju Reč, i na temelju čega?

Inače, da bi i ti mene razumeo, ja sam pacifista (ne opravdavam nasilje i uzimanje Božjeg suda u sopstvene ruke), baš kao i Sam Gospod (Matej 26,51-53).

Da bismo videli gde je istina, najpre je moramo upoznati, zar ne?

Jer ako nas već uveravaš da nismo u pravu, trebao bi da pružiš alternativu.

I tako sve ovo lupi iz rukava Von_Daniken i osta ziv. Hehehehe, da nije zalosna bilo bi smesna ovakva izjava.

crni jaguar,

dobro kad je smijesno ajde da mi objasnis sa strane etike pricu o Jovu. na koji način ti opravdavas postupak Jehove?
pazi, Jov je bio potpuno nevin i pobozan covjek, je l tako? jeste.
sada iz nekih bolesnih principa samo njemu znanim jehova odlucuje da pobije cijelu njegovu familiju, da li bjese 7 djece, nisam siguran.
no, jehovi ni to ne bjese dovoljno nego pobi mu i svu stoku! ne mogu da se sjetim da li je i neku bolest nabacio na njega, no i ovo je dovoljno.i to samo da bi ubjedio, pazi sad koga SATANU(????!!!) da je JOV njemu odan???!!!Ne kontam u kakvog vi to boga vjerujete i to ga još nazivate ljubav!!!??? pa šta mislis šta je sad smjesnije ili tuznije!??hello, anybody home???!!!

»...jehova odlucuje da pobije cijelu njegovu familiju, da li bjese 7 djece, nisam siguran...«

Nije istina da je to učinio Bog, već Sotona; Bog mu je to samo dopustio, i to nakon optužbe na Jovljevu vernost:

6. А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.

7. И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: проходих земљу и обилазих.

8. И рече Господ Сотони: јеси ли видио слугу мојега Јова? нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла.

9. А Сотона одговори Господу и рече: еда ли се узалуд Јов боји Бога?

10. Нијеси ли га ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? дјело руку његовијех благословио си, и стока се његова умножила на земљи.

11. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.

12. А Господ рече Сотони: ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.

(Knjiga o Jovu 1,6-12)

Dakle, pitanje iskušenja na koje je stavljen Jov jeste, upravo, pitanje etike - u kontekstu vernosti moralnim principima, koji se i u sekularnim sistemima (iako, nažalost, uglavnom deklarativno) vrednuju kao dostojni i samog života. Sotonina optužba je glasila:

»...еда ли се узалуд Јов боји Бога? Нијеси ли га ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? дјело руку његовијех благословио си, и стока се његова умножила на земљи. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.«

Suština ove primedbe je da je lako biti veran kada smo u blagostanju, dok se prava vera poznaje upravo u teškim trenucima.

Što se tiče Jovljevih sinova i kćeri, koje je Sotona likvidirao posredstvom svojih medijuma, oni su, kao odrasle osobe, bili odgovorni za sopstveni život i da su bili verni kao njihov otac, čiji je život Bog zaštitio (12. stih), i sami bi bili sačuvani. No, ako i jesu bili verni, može se reći da su bili žrtve nepravde i Bog će ih, na kraju ovozemaljske istorije, vratiti u život - tada još i večan, jer greha i smrti, na Novoj Zemlji, neće biti.

Knjiga o Jovu je i direktno otkrivenje glavnih aktera velike borbe između dobra i zla, iza kulisa vidljivog sveta, koje svedoči da su naše životne borbe (posebno protiv greha, od čega zavisi spasenje), i pored nepravde, pod Božjom kontrolom a verni ljudi, koji teže Bogu i moralu, pod Njegovom zaštitom - osim, dakle (i to samo delimično), kada njihova vernost, biva oprobana i težim iskušenjima, na koja su, u novijoj istoriji, bili stavljeni i mnogi istinski Hrišćani, koje je satanistička inkvizicija vatikanske kvazi-crkve, zverski mučila, ubijala i proganjala vekovima, tokom kojih je, za Boga i moral, život, po nekim procenama, položilo preko sto miliona dragocenih Božjih duša, koje će, međutim, na dan Hristovog Drugog dolaska, biti vraćene u život:

„Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji nećemo preteći one koji su pomrli. Jer će Sam Gospod, sa zapovešću, sa glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.” (1. Solunjanima 4,15-18)

Recimo i to da je Jovljev slučaj, kao izniman u Starozavetnom dobu, stotinama miliona vernih duša iz kasnijih vremena, pružio snažan oslonac njihovoj veri u Božju ljubav i brigovodstvo.

12 . И Господ благослови последак Јовов више него почетак...

(Knjiga o Jovu 42,12).

»Koliko ja znam Hitler nije ubio ni jednog jedinog jevreja ali je optuzen za najvece zločine ikada učinjenje do tada, ako primjenimo tvoju „logiku” onda uopste nema krivice na Hitleru!«

Prijatelju,

Nisi, Bogu hvala, toliko neinteligentan da ne uvidiš suštinsku razliku ta dva slučaja, koja ih čini neuporedivim, jer Bog nije ništa naredio, već, dakle, dopustio, i to, kako sam objasnio, s obzirom na Njegove principe, najverovatnije zbog grešnosti Jovljevih sinova i kćeri (jer vidimo da je njega samog, za koga je posvedočio da je veran, sačuvao).

»Da li kod tebe uopste postoji pojam odgovornosti?«

Kao što smo upravo (i ponovo) videli, primedba je neosnovana a na ovo pitanje, prijatelju, trebaš sam da odgovoriš jer si ti taj koji Bogu podmećeš ljudska dela iako je čovek stvoren kao visoko razumno i savesno biće, koje je, samim tim, odgovorno za svoje postupke. To je opšte poznata činjenica.

Bog je, dakle, I čoveka mogao da stvori kao nepogrešivo biće ali on, u tom slučaju, ne bi bio čovek, već samo jedna od bezbroj nižih vrsta, koje su, zbog moralne i psihofizičke degradacije njihovog gospodara (čoveka), i same morale da degradiraju (jer biće koje je neposlušnošću postalo smrtno ne zaslužuje život u savršenom okruženju, niti bi bilo normalno da niže vrste ostanu besmrtne dok im je gospodar grešan i smrtan. Njegovim nesavršenstvom je, dakle, automatski poništena pokornost nižih vrsta a to je, dakle, domino efektom, uzrokovalo i njihovo nesavršenstvo i smrtnost.

»Bog ne mrzi, bog ne razlikuje svoju djecu po ovome i onome , njegova su djeca sva ista!«

Tako je.

»Bog ne pusta potop i ne davi svoju djecu!!!!«

Njegova deca jesu oni koji žive moralno...

Što se tiče Potopa, i letimičan pogled na globus pokazuje da je više od dve trećine Planete pokriveno vodom...

Jedan moj pkojno rođak me je izazvao sa jedno pitanje u vezi biblije. „Kakva je ta sveta knjiga, od Boga nadahnuta, kad u njoj piše kako je taj car DAviod ućini preljube, sa Urijinom žwnom, ona osta trudna, a njega posla na bojište u prve borbebene redova sa namerom da pogine?
Bo sam u belikoj dilemi jer sam trebao da nađem pravi odgovor, i ja kao student Biblije njega zadovoljim.
Ja sam mu ovako odgovorio: ”To što piše u Bibliji, takve događaje, ne piše da nam kaže da Bog to odobrava i da je to dobro. nego šiše zato da mi vidimo da to nije po volji Božjoj što je car David radio, nego piše nama hza pouku i primer da mi tako ne radiomo, što vidimo iz cele priče kako je Bog preko proroka Natana ukorio Davida. Čitajte celu priču, a potom čitajte 51 psalm gde je zapisana Davidova iskrena pokajnička molitva. I kad sam mom rođaku ateisit pročitao sve i objasnio, po je sgtavio jedan veliki katanac na usta sa ziperom, da nikad nije me pitao o stvarima iz Biblije koje nije razumeo. Tako stoji stvar i sa ostalim događajima sa pojedincima ili narrodima pa čak sa celo prepotopno stanovnisto. BVi koji ne razumete i shvatite da Bog je ljubav i on ljubi grešnike ali mrzi na greh i nepravdu,Ima pravo da uniđti greh i uzročitelja graha, sotonu, i pšošto pretopnoj generaciji. misli srca njihova su bila bezprestanak ssamo zle. nije bilo nade da se pokaju, i Bog je morao da ih uništi potopom ne zato što ih je mrzeo nego zato što njihov slobodan izbor je bio samo zlo i gre, te nije bilonade da se pokaju uprkos 120 god određeno vrme milosti i tako Bog je poštedio samo Noju pravednika i njegovu porodicu jer je vero do kraja ustrajao im i Bog novim početkom ljudkom rasom nesaljivao ovu planetu. Ipak problem je ostao jer Sotona nije bio uništen i ljudaka grešna priroda je i dalje uticajno degredirala čovek karakter.

Šta neki od vas ovde pokušavate da pridodate sotonske atribute Bogu i okljate njgov Božanski i savršeni karakter, a sotoni pridodajete božanski karakter. DAklje obrnuto. E, tako se vidi koji duh deluje u takvim ljudima kao što ste od vas neki koji ne pozante Boga i Hrista, koji ga je Bog poslao da da objavi.

Ništa nije ostalo sakriveno od čoveka što mu je potrebno za njegovo pokajanje i ponovmno obraćenje Bogu kroz Isusa Hrista, Koji je u svom životu i samopožrtvovalnoj ljubavi, dao sebe za otkup grešnika, koji je kidnapovan od sotone i zarobljen u kanđžama greha.

S druge strane, štaje čovek jadan smrtnik, da diktira Bogu, Stvoritelju, kako da špostupa sa grehom i buntovnicma protiv njedgove vlčadavine ljubavi, pravde i milosti, milost za one koji se pokaju a uništenje za one koji ustanu u svojim gresima. Nema opravdanje za nikog koji ostane u svojim gresima. Bog je da unišgti greh i svi oni u kome se greh malazi biće uništeni zbog grha koji je u njima.

Bog dozvoljava da sotona pokaže rfodove svoje vladavine i da svaki vide i opredeli za Hrista, i jegovu vladavinu, jer je On car nad carevima i Gospodar nad godpodarima, car slave, koji je pobedio sotonu
svojom smrću i vaqskrsenjem. On je umro za naše grehe a vasjkrsao za naše opravdanje, da svaki kojiveruje u njega ne pogine nego da ima život večni. On je jagnje Božje koji uze na se grhe celoga sveta, ali svaki pojedinačnao mora da traži da mu On ume grehe jer on neće nikad nasilno uzeti od nikoga koji voli greh. GTu se radi o motivma ljubavi a nikako drugi motivi.

Tačno je da u starozavetno doba, izgleda kao da Bog je sadista lai on je protiv greha a nikad protiv grešnika, jer mu daje uvek šansu da se pokaje. Zato, o čoveče, nemaš izgovora, jer Bog je obezbedio spasenje u Hristu i ti si ignorisao.