„Kako bog gleda na sve ovo..”

Верници би ти рекли: „ то не чини бог, бог је љубав, то чини Луцифер, он је мрзитељ и убица свега божјег.

Мало морген,

ако је веровати тој бајци, треба се дословно држати целе приче:

бог је створио луцифера..он (бог) није уништио луцифера и зло у њему, али, кажу аутори : бог ће га уништити.

ПА добро, колико ја видим богу се не жури, вероватно је заузет важнијим стварима, човечанство чека хиљадама година на спасење, и оно спасење у виду ”христа„ никог није спасло, чекаће човечанство можда још хиљаде..ако не и милион година..алоо!

знате, кажу ови зелемљеног ума, бог нас куша тј дао је време ђаволу да мучи убија и куша човека (да се човек опамети и буде послушан).

Кажу: ”мора човек да истраји и положи испит„

даааа - мора да сечовеку дно избије, да буде покоран зомби..научи шта је божја љубав.

”Леп„ је тај божји план из самог почетка, засадивши оно дрво о спознању добра и зла, изгледа да је само то и чекао, да човек огреши, те да га потом бог олеши од батина.

Замислите да родитењи (био случај) излепили жилете по намештају и скупоценим вазама, хтели да своје тек проходало дете науче, да не дира те ствари..да их случајно не поломи.

Баш тако је отприлике и овај њихов бог урадио и ради.

Па добро, кретени божји, ако се отац иживљава над својим дететом, живитињски злоставља и туче, ел то по вама учење детета љубављу и поштовању?

питам се коме је тако ”пуновредан„ зомби потребан..у коју сврху?

ми који мислимо својом главом знамо то, исто тако знамо коме је потребан такав бог.

А ви фурајте своју причу о богу и његовом плану, и како он може али није истребио зло.”

Regulus_Gavrilo, лепо си све написао и слажем се с тим. Гледајући шта то бог ради, тј. не ради ја бих рекао да Бог није створио Лцифера, већ да је Луцифр створио Бога.

И сад се Луцифер смеје људима јер им је потурио Сотону за којег они верују да је Бог.
паметноме доста.

„Zašto postoji zlo ako je Bog ljubav?”

Svakom Hrišćaninu je, manje ili više, jasan odgovor na ovo pitanje, i pojedinci su ga već davali, rekavši da zlo postoji jer nam je Bog, iz ljubavi, dao slobodu da krenemo i putem neposlušnosti. Stoga je najbolji odgovor na ovo pitanje da zlo postoji jer je Bog ljubav, koliko god da to čudno zvuči, ali to, svakako, ne znači da je i moralo da nastane. Za pojavu zla, odnosno greha, ne postoji razlog, jer da postoji, ono ne bi bilo zlo. Zato je nastanak zla tajna. Sveto Pismo govori o dvema osnovnim tajnama: tajni bezakonja (2. Solunjanima 2,7), i tajni Božjeg utelovljenja (1. Timotiju 3,16). To su, zaista, pojave koje nijedan stvoren um ne može da pojmi jer kao što je neobjašnjiva pojava nečega što nema razlog za svoje postojanje (greha), tako je neobjašnjiva i neuporedivo veličanstvenija istina da je Onaj Koji je Beskonačan uzeo obličje konačnog a da nije izgubio ništa od Svog veličanstva i beskonačnosti, jer, „kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)

Da bi odnos dobra i zla bio shvaćen, a samim tim i Božji odnos prema grehu i grešnicima, treba imati u vidu da zlo ne može postojati ako nema dobra, jer je zlo uništavanje dobra. Naime, zlo ne bi bilo zlo ako bi delovalo protiv sebe - ako ne bi bilo usmereno protiv dobra. Zato je zaključak da je zlo moglo nastati tek nakon pojave dobra, odnosno Božjeg stvaranja - neminovan. To je još jedan u nizu dokaza da je Bog ljubav i da ni u kom slučaju ne može biti začetnik zla. Zlo i dobro se međusobno isključuju i, zato, ako priznajemo da je Bog Tvorac, i pri tome imamo u vidu da zlo može nastati tek nakon dobra, dolazimo do neizbežnog zaključka da je uzročnik greha neko drugi, o čemu Božja Reč daje nedvosmisleno svedočanstvo. Uostalom, dve vode mogu teći samo iz dva izvora; nikako iz jednog.

Kada smo svesni da je zlo nastalo zloupotrebom slobodne volje, koju je Bog dao svim savesnim bićima, i da može postojati samo na uštrb dobra, onda je jasno da je postojanje nepravde u uslovima grešnog života i okruženja neminovno i da Bog ne može biti odgovoran za njeno postojanje. On nije mogao da spreči pojavu zla jer bismo u tom slučaju bili samo automati koji bespogovorno izvršavaju Njegovu volju - bez mogućnosti da sami odlučujemo o sebi, ali nam je, zato što jeste ljubav, pružio mogućnost da živimo. On nam je, dakle, pokazao Svoju ljubav - tako što nije odmah oduzeo život našim praroditeljima već im je u ime Hristove žrtve pružio priliku za pokajanje i tako podario život mnogim ljudskim bićima. Međutim, i pored milosti kojom je život ljudske zajednice nastavljen, grešnost je, zakonom nasleđa, upisana u gene, zbog čega je i zlo nastavljalo da živi kroz sve koji su se odricali promena koje Bog, silom Svetog Duha, čini u svima koji Mu se predaju, oslobađajući ih od svakog greha i sklonosti ka njemu.

Uprkos neizbežnosti nepravde, Bog je, Svojim vernim sledbenicima, obećao da neće biti iskušani više nego što mogu podneti (1. Korinćanima 10,13). O tome svedoči i Spasiteljeva izjava da se ne treba bojati onih koji mogu ubiti telo ali ne i dušu* (Matej 10,28). (*večni život, koji je uslovljen celoživotnom vernošću do vaskrsenja mrtvih ili preobraženja živih pravednika prilikom Hristovog Dolaska.) I ova izjava svedoči da će sve dok postoji greh biti i nepravde ali nikada tako velike da bi bilo ugroženo i spasenje vernih. Zato budimo zahvalni za život, makar i uz nepravdu, jer šta bi bilo da je Bog sasvim pravedno odlučio da naši praroditelji umru za svoje grehe? Pomirimo se, dakle, sa činjenicom da tamo gde postoji greh mora biti i nepravde, znajući da možemo uticati na njeno smanjenje - tako što ćemo živeti u skladu sa Božjom voljom i na kraju biti nagrađeni večnim životom u zajednici sa našim Divnim Spasiteljem, zbog čega su svaka nevolja i nepravda „samo laka sadašnja briga” (2. Korinćanima 4,8-17).