Dobro jutro brate Timocaninu,
dobro si poceo, samo napred.

Imaj blagoslovenu Sububotu

Evo odkako je novi vavilon krenuo uveli su subotu skoro u cijeli svijeta da se ljudi odmaraju.

Tako da je narodima KOJI NIKADA SUBOTU SLAVILI NISU omogućeno da se odmaraju i na taj dan i da ga smatraju Gospodnjim ako hoće.

Neki kažu da su to Jevreji ubacili današnjem razvijenom svijetu. KO zna. Ali čitao sam da je i u onom prvom vavilonu subota bila neradni dan posvećen Bogu. Pa novi vavilon sve kopira da bude isto.

Tako da narodi KOJI NIKADA SUBOTOM NISU ODMARALI MORAJU SE ODMARATI I SUBOTOM.

Ozbiljno?

A gde si ti to citao?

A sto mislis tako?

Ne brinemos e mi nego to o suboti je neizbezno i kad to dodje radujemo se ne brinemo jer je rkaj pred vratima.

Ako mene pitate, mogli bi biti svi dani ne radni dani :))

даље стоји >>>
Годишња светковина у апостолској цркви

У Првој Коринцанима 5:7 и 8 Павле каже: „Јер и Христос је као наше пасхално јагње принет на жртву. Стога треба да празнујемо не са старим квасцем... већ са бесквасним хлебовима искрености и истине”. У 11. поглављу он даје упутства како да изврше саму уредбу. Неки погрешно разумеју 26. стих који гласи: „Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу” тумачећи га као: „Узмите колико год пута желите”. Али стих не каже „колико год”! У њему пише „кад год” - светкујете Пашу - „обзнањујете смрт Господњу - док не дође”. Чак је и Исус заповедио: „Ово чините, кад год из ње пијете, мени за спомен” (25. стих). То чинимо у знак сећања на Господову смрт, као комеморацију тог догађаја. Као што знате, комеморације се одржавају једанпут годишње на датум догађаја који обележавају. Тако и ми сваке године одржавамо по једну комеморацију Христове смрти пошто је потребно да „обзнањујемо смрт Господњу - док не дође”.

Христос је увео уредбу о новозаветној Паши вече пред своју смрт, на сам почетак 14. Авива по светом Божијем календару. Бог не започиње дан у поноћ, вец заласком сунца. Касније тог истог дана, када је отишао у врт Гетсиманију, Јуда Искариот је повео светињу да Га ухвати. Потом су Га разапнули истог 14. Авива током обданице! Поштујући Исусов пример тиме што светкујемо ту свету уредбу у истом периоду када ју је и Он држао, у време када се слави Паша - како је то заувек заповедено - сећамо се Господове смрти сваке године, и то на ноц када су Га разапнули.

Неки увек постављају питање шта је Павле хтео да каже у стиховима 27-29 у Првој Коринцанима 11. Апостол овде не разматра питање достојности хришћанина да прими Пашу, већ начин на који то треба учинити. Пашу примамо недостојно ако то учинимо на погрешан начин. Када научимо истину о томе како се светкује та уредба, па је опет извршимо у време када Бог то није прописао, онда је примамо недостојно. Пасха се прима недостојно и ако не прихватимо Христово тело и Његову крв. Стога је потребно да овој најсветијој уредби приступимо достојно, а не на нашу осуду!

Грешка у неким преводима

Следеци пример Исуса Христа и Његових апостола, рана Црква је светковала Пашу и Празник бесквасних хлебова који следи одмах након ње. Управо тај празник спомиње се у Делима апостолским 12:3, а у следецем стиху и Паша. Свети Божији Дух надахнуо је писање ових речи које су исправно преведене на српски језик. То није случај са многим страним преводима где се у четвртом стиху појављује реч „Ускрс”.

Већ смо установили да је „Ускрс” убачен у Цркву много касније након смрти Исуса Христа. Стога је реч о погрешном преводу у страним текстовима. Изворна грчка рец у 4. стиху је „паша” што је, наравно Паша. Стога се у том стиху не спомиње Ускрс, него он управо доказује да је Црква и десет година након Христове смрти светковала Пашу.

Шта значи „ломити хлеб”?

Неке вероисповести тумаче Дела апостолска 20:7 као доказ да „вечеру Господњу” треба узети сваке недеље ујутру! Пре свега обратите пажњу да се радња у том стиху одвија после Дана бесквасних хлебова (6. стих). Павле проповеда опроштајну поруку људима који су се састали у суботу увече, а не у недељу ујутру. Хлеб су преломили после поноћи (7. стих) јер су били гладни. „Преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре отиде”. Реч је, дакле, о обичном обеду!

Сличан израз - „изломи хлеб” - налази се и у Делима апостолским 27:34, 35. „Стога вас молим да једете... узе хлеб... изломи га и стаде јести”. Исто тако Дела апостолска 2:46: „Ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца”. То никако није могла да буде „вечера Господња”, тачније речено Паша, јер је Павле написао да ако узмемо Пашу зарад утољавања глади, то чинимо себи на осуду. У време апостола сви људи су „ломили хлеб” пошто нису имали векне, које се секу на кришке, као ми данас. Исус је преломио хлеб током пашалне вечере зато што је јео уобичајени оброк за ту прилику.

Потребно је да се вратимо вери која је једном заувек предата светима. Држимо се понизно и послушно свете Уредбе о Паши, као што нам је заповедено, у време које прописује Свето Писмо - након заласка сунца, 14. Авива по светом календару.



Хришцани и Паша

Исус и апостол Јован, последњи од дванаесторице апостола, држали су Пашу. Исти празник држали су и неки хришћани у Шкотској чак све до 7. века наше ере. Информација о томе долази - ни мање ни више - од великог ауторитета за историју хришћанске цркве - Бедеа! Његова „Црквена историја енглеског народа” запањиће многе који живе у претпоставци да су Христос и апостоли у првом веку славили Ускрс. Беде пише:

„Следећи Закон Божији записан у Старом Завету, Јован је имао обичај да започне Празник Ускрса (заправо Пашу) увече, четрнаестог дана у првом месецу, било да је тада била субота, или неки други дан” (Том ИИИ, стр. 25).

Апостол Јован, аутор пет новозаветних књига, ученик „кога Исус љубљаше”, држао је Пашу 14-ог дана у првом месецу (Нисану или Авиву), као што је то Бог својевремено заповедио Мојсију. Овај католички теолог из раног периода црквене историје у свом делу изричито каже шта је била апостолска пракса после смрти Исуса Христа! Одакле Јовану такав обичај? Из примера који је видео од самог Исуса Христа!

„Наш Господ, Аутор и Давалац Јеванђеља, појео је стару Пашу, а затим успоставио Новозаветни Сакрамент да га Црква слави у знак сећања на Његову смрт и то не било када, него на четрнаести дан” (Црквена историја, том ИИИ, стр. 25).

Беде понавља оно што сама Библија јасно каже: Исус је јео стару Пашу, а потом ју је заменио новозаветним симболима - бесквасним хлебом и вином - 14. дана у првом месецу. Обичај држања новозаветне Паше, на основу примера Исуса Христа и апостола Јована, вековима се одржао у изолованим групама хришћана. Беде нам поручује да су неки верници у Шкотској држали Пашу цак у седмом веку! (Том ИИ, стр. 19)

Многи истинити хришћани, које је свет прогањао и који су били раштркани и непризнати, вековима су одржавали истиниту Цркву Божију у животу - Цркву коју чине они који у себи имају свети Божији Дух.

TAKO JE REKAO GOSPOD BOG
TAKO PišE U SVETOM PISMU

BIBLIJSKE CINJENICE O SEDMOM DANU

1.Nakon sest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je po~inuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2.Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota zna~i dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rođendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3.Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog ro?enja danom u koji nismo rođeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4.Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5.On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6.Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7.Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
8.Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.
9.Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim poc(ivanjem u sedmi dan mi se secamo tog velicanstvenog dogadjaja.
10.Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11.Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12.To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13.Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uviek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14.Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15.Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16.Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
17.Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18.Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19.Bog ih je ispisao na kamenim plocama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20.Ploc(e na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21.Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
22.Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
23.Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24.Bog je obecao da c'e Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu c(uvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25.U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26.I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
27.Bog je obec'ao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28.Ovo obecanje sastavni je dio prorocanstva koje se odnosi na hrišcansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29.Bog će uzdici svakoga ko cuva subotu. (Isaija 56,2)
30.Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31.Buduci da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32.Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.
33.Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34.Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35.Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
36.On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)
37.Isus nije napustio subotu, već je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38.Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
39.On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40.Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41.Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja c(ovjeka. (Dela 13,14)
42.Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)
43.Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44.Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)
45.Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
46.Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
47.Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)
48.Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena prouc(avanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
49.U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50.Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51.Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52.Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53.Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
54.Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
55.Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56.Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.
57.U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.
58.Subota će biti već(no svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59.Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
60.Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podređivali svojim obicajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

BIBLIJSKE C(INJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,16
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne određuje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišc'anskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noć.(Dela 20,5-12)
34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.
36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u c(etvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas između ostaloga podseca ?na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

Jevrej da bi dio Jevrej mora slaviti Subotu, obrezati se, hraniti se po pravilima i još nekoliko obrednih stvari držati

I obredni dio je dat Jevrejima. I niko ga Jevrejima neće mijenjati do sudnjeg dana.

Hrišćamski narodi po volji Božjoj dobiše neke druge obrede.

Isus JASNO IZREČE KOJE ZAPOVJEDI DA SE VRŠE. Nema greške. NITI JEDNU OBREDNU I FORMALNU NE SPOMENU.

Jer Božanska mudrost je Božanska mudrost, a ne ljudsko pametovanje.

Svaka zajednica u srži ima pravo svoje obrede sama definirati. Jer oni su bitni za tu zajednicu. Ko cvjetovi na livadama svaki na svoj način lijep, a gle različiti.

Samo srž Spasenja, a to su Zapovjedi KOJI SE ODNOSE NA ODNOSE IZMEĐU LJUDI TO JE ZA SVE JEDNAKO.

I za Arapina i za Hindusa i za Eskima i za Srbina i za vodoinstalatere. Za svakoga gle temelj je ODNOS PREMA DRUGOM BIĆU KOJEG VIDIŠ.

Isus je kršio subotu. Naučio nas da Boga Ocem zovemo. Njegov Život i Smrt i Uskrsnuće ODREDI HRIŠĆANIMA OBREDNI DIO.

Jer te zajednice bijahu napojene Njime, nahranjene Njime i SVE DOBIŠE OD NJEGA.

Posvećenicima je svaki dan Gospodnji Dan. TA POSVEĆENJE SE NEMOŽE PREKINUTI IO SVAKI DAN SE POSVEĆENIK BOGU POSVEĆUJE.

Kome je samo jedan dan Gospodnji Dan taj je tek na početku puta.

Niko se ne protivi svetkovini subote.

Svetkuj je koliko god hoćeš i kad hoćeš. To je super.

Ali ne nameći narodima KOJI NIKADA SUBOTU SLAVILI NISU da je moraju slaviti.

Oni slave nedjelju kao GOSPODNJI DAN. Tako im je Bog preko njihovh Svetaca rekao.

Jevrejima je preko jevrejskih svetih sooba poručio da oni slave subotu kao dan Gospodnji.

Drugima je dato na način kako oni pojme. Hrišćani poradi Hrista od svojih Svetaca dobiše da dan Uskrsnuća bude Gospodnji Dan za njih.

Ja kao Dijete Božje meni je svaki dan dan Gospodnji.- I subota je Dan Gospodnji za mene. I nedjelja je Dan Gospodnji za mene i ponedjeljak i svaki dan Božji u kome se posvećujem Bogu.

Tobože ovaj dan je Dan Gospodnji, a ostali nisu. ČIJI SU AKO NISU GOSPODNJI.

Bijahu to grube duše i za njih se poče da BAREM JEDNA DAN IM BUDE GOSPODNJI DAN.

Ali za sve Božje posvećenike na svijetu SVAKI DAN JE DAN GOSPODNJI PA I SUBOTA.

Zato prijatelju slavi subotu koliko god hoćeš i to je super. Ali slavi Boga svaki dan to je bolje.

Mihovilov
(dizajner)
04. септембар 2010. у 05.08
Niko se ne protivi svetkovini subote.

Svetkuj je koliko god hoćeš i kad hoćeš. To je super.

Ali ne nameći narodima KOJI NIKADA SUBOTU SLAVILI NISU da je moraju slaviti.

Oni slave nedjelju kao GOSPODNJI DAN. Tako im je Bog preko njihovh Svetaca rekao.

Dobro jutro brate Miho.

Gde si ti nasao da neko bilo kome NAMECE svetkovanje Subote? NIGDE!

Budi tako ljubazan pa na dostavi dokumenat na koji se pozivas. Kome svecu, gde i kada je Bog otkrio da ljudi treba da svetkuju nedelju?

Cekamo da nam Miho postira dokumenat.

Tako da ako vjeruješ DA JE BOG VODIO ONE KOJI ODREDIŠE ŠTO ULAZI U DANAŠNJI NOVI ZAVJET. Onda nema razloga da ne vjeruješ da su ispravno postupili i sa nedjeljom i sa Uskrsom.

Jer ti koji odrediše jedno odrediše i drugo

Hrišćanima je bitan Isus, a ne ova zemlja od praha KOJA ĆE POBJEĆI PRED LICEM BOŽJIM NIT MJESTA JOJ SE VIŠE NAĆI NEĆE.

Pobjećiće OVA ZEMLJA Cobi moj pred licem Božjim.

Tako da postepeno prvoj Crkvi Hrišćanskoj subota je sve manje bila bitna.

JER AMA BAŠ NIČIM NIJE UPUĆIVALA I BILA USMJERENA NA ISUSA.

Duh Sveti KOJEG ISUS POSLA DA podučava njegove TAKO IH JE PODUČIO DA ČINE.

I tako ti koji izdržaše Mučenja i lavove koji slaviše Nedjelje. JER BIJAHU HRIŠĆANI I ISUS IM JE BIO SVE.

TI KADA IM SE OMOGUĆI ODREDIŠE I KANON I OBREDE I SVE.

Tako anđeli Božji koji brinuše o svemu učiniše i napraviše.

JER SE ZNALO DA ĆE VJEKOVIMA KASNIJE TO BITI TEMELJ DUHOVNOG ŽIVOTA ZA MILIONE DUŠA.

Nije Bog nemoćan da svoje zaštiti. SRŽ JE ISUS, NJEGOV NAUK, NEGOVA MUKA I USKRSNUĆE.

Nije Bog slab pa eto od samog početka pustio da 18 vjekova milioni duša tobože zlo čine slaveći Uskrsnuće kako vi naučavate(Bože sačuvaj).

Tako Duh Sveti nadahnu mnoštvo Svetaca u prvoj Crkvi da čine. I nadahnu one koji odlučiše DA SE SLAVI ISUSOVO USKRSNUĆE KAO DAN GOSPODNJI.

Ta imali dana koji može nositi bolje ovaj naziv. Dan Gospodnji. Kada Bog učini nezamislivo. KADA TJELO OD PRAHA DOBI BESMRTNOST I VJEČNOST.

Pobjeći će ova zemlja pred licem Božjim NI MJESTA JOJ SE VIŠE NAĆI NEĆE.

GLE A TJELO ISUSOVO VJEČNO ĆE SJATI.

Pa vi pod DUHU SVETOM (ako ga imate) PROCIJENITE SAMI ŠTO JE VEĆE.

Eto prijatelji tako Duh Sveti nadahnu prvu Crkvu da ona masovno slavi nedjelju i USKRSNUĆE ISUSOVA TJELA. Pa kada dođe čas da s eodlučuje za sljedeće mnogo vjekova nebi anđelima bilo teško da NADAHNU ONE KOJI ODLUČIŠE DA SE NEDJELJA SLAVI KO DAN GOSPODNJI ZA HRIŠĆANE.

I vjerujte mi sve je to bilo po Božjem određenju. Njima to bijaše najnormalnije kada odlučiše da nedjelja bude Dan Gospodnji. Ta oni TO ŽIVJEŠE POTPUNO.

Jer njima je ISUS BIO SVE.

Nedjelja je dan kada je Isus ušao u svoju Slavu.

Pa ako je on izabrao nedjelju kao dan za ulazak u svoju slavu. Ne znam zašto se Hišćani tog dana nebi spominjali Slave Isusove.

Dan Slave Isusove je dan kada je Isus ušao u svoju Slavu.

A koji drugi dan zaslužuje da se nazove Dan Gospodnji doli dan Slave Isusove.

Ta na taj dan se možemo takođe sjećati i građenja ovoga zemaljskog svijeta.

Ali uz sjećanje na gradnju zemaljskog svijeta u nedjelju se prije svega trebamo spomenuti i završetka gradnje (obnove) HRAMA BOŽJEGA to jest USKRSLOGA TJELA ISUSOVOG.

Ta zar ne svatatae da je Uskrsli Hram zapravo Novi Jeruzalem.

Hram Božji to jest Uskrslo Tjelo Isusovo je centar budućega Novog Jeruzalema.

To je početak gradnje. Srž je Uskrslo Tijelo Isusovo. Temelji će biti apostoli Jaganjca Božjega, Zidovi vjerovatno Sveci.

Sav Novi Jeruzalem od ljubavi satkan.

To je Novi Božji svijet koji je otpočeo danom Slave Isusove.

Zato se Hrišćani sjećaju tog dana. Ta tog dana Bog proslavi Isusa i zajedno sa Njime stvori(obnovi) svoj Uskrsli Hram .

Ta koji dan da slave oni koji žele ući u Novi Jeruzalem i u Božji Hram u Uskrslo Tijelo Isusovo.

Da budu dio slavnog Tijela Isusovog.

Ta sam se odgovor daje. To je dan Slave Isusove.

Miho,
prevario si se. Nisu oni koji su prihvatili knjige Kanona Novog zaveta odtredjivali šta će ostati u Jegvendjelju, to je pre njih oredio Duh sveti koji je nadahnuo pisce Svetog pisma.

Drugo, Miho, veoma mi je drago sto si javno priznao da ti umestu da slusas Boga i Njegove zapovesti, ti slusas ljude.

Umesto da sledis Hrista, koji je svakku Subotu provodio u Bogomolji, ti sledis gresne ljude koji ni sam ne znaju kuda idu.

Eto Miho, zato ti neoprestano lutas u magli i oblacima, jer takvi su ljudi, a kad bi se drzao Boga i Njegovog zakona i kad bi Hrista sledio, koracao bi smelo i hrabro u videlu a ne u mraku.