Miho,
pa zar nisi nasao ništa da kažeš o tekstu koji sam prilozio?

Ti pricas onako otprilike, a nisi u stanju da sagledas problem i da das svoje mišljenje u vezi sa temom.

Koje rešenje ti predlazes?
Slazes li se sa Afanatijevim?

Mislis li da dogme treba po svaku cenu da se održe ikao neke od njih sadrže zablude, ili bi takve trebalo odbaciti da bi se postiglo jednistvo Crkve koje je veoma važan predmet za koje se i sam Hristos molio?

Miho, nije greh diskutovati o onome šta nas deli i o problemima koji postoje. Zato nam je Bog dao razum da mislimo, istrazujemo i ispitujemo puteve i mišljnenja, a ne da slepo sledimo bilo koga.

Biblijski opis Hristove crkve
Apostol Pavle Crkvu upoređuje sa telom: ,I on je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne pastire i ucitelje, da se sveti priprave za delo sluzbe, na sazidanje tela Hristova; dokle ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje sina Bozjega, u coveka savrsena, u meru rasta visine Hristove... Iz kojega je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakojakim zglavkom da jedno drugome pomaze dobro po meri svakoga uda, i čini da raste telo na popravljanje samoga sebe u ljubavi., (Efescima 4,11-16)
Kao sto vidimo, apostol Pavle ne predvidja mogućnost nikakve podele Crkve na delove. Svi zajedno treba da rade na zidanju Hristovog tela. Za pravilno i uspesno delovanje Crkva mora da ima ,jedinstvo vere,, a ne da istinsko jedinstvo zameni nekakvim ljudskim, vestackim. Ovaj opis Crkve ne dozvoljava nikakvo nezavisno delovanje. Svaki ud u telu mora biti usko povezan sa telom, jer ako se odvoji, umire. Samo tako povezani udovi Tela, pomoći će Crkvi da raste i popravlja se. U razdoblju podele dveju Crkava do danas ničega od gore navedenoga nije bilo, a ni danas ne postoji, sto pokrece pitanje, da li je to zaista Hristova crkva?
Apostol Petar Crkvu upoređuje sa gradjevinom Hrama kome je temelj sam Isus Hristos. ,Kad dodjete k njemu, kao kamenu zivu, koji je, istina, od ljudi odbacen, ali od Boga izabran i pribran; i vi kao zivo kamenje zidajte se u kucu duhovnu i svestenstvo sveto, da se prinose prinosi duhovni, koji su Bogu po volji, kroz Isusa Hrista. Jer u pismu stoji napisano: evo mecem, u Sionu kamen krajeugalan izabrani i skupoceni; i ko njega veruje neće se postideti., (1. Petrova 2,4-6)

Ni apostol Petar ne predvidja dva temelja, niti dve nezavisne organizacije, već poziva sve vernike da kao zivo kamenje budu uzidani u jednu Gradjevinu kojoja je utemeljena na Hristu. Prema tome podela se nicim ne može odobriti, a još manje opravdati. Svako zidanje izvan temelja je besmisleno. Međutim, cinjenice pokazuju da, ipak, postoje dve odvojene organizacije, a ne jedna nedeljiva Crkva.
Hristos je Glava telu Crkve, a nije nijedan covek: ,I sve pokori pod noge njegove, i njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je telo njegovo, punina onoga koji se ispunjava u svemu., (Efescima 1, 22.23)
,Crkva je kroz istoriju, otako ju je Hristos osnovao,, nastavlja Afanasjev, ,uvek bila ista. U njoj nije bilo niti može biti promena. Međutim, naše shvatanja Crkve nije bilo uvek isto. Ucenja o Crkvi su se menjala., (Isto, str. 3) Bila bi velika sreća, ne samo za hrišćanstvo, već i za ceo svet, da se Crkva zaista nije promenila. Kad bi bilo tako, ondam bi mnoga prorocanstva, posebno iz Otkrivenja apostola Jovana, bila neistinita.
Kada uzmemo u obzir šta se sve u Crkvi desavalo od vremena cara Konstantina pa do danas - promene su mnogobrojne i ogromne. Setimo se progonstava bogumila, valdenzana, hugenota, albinzana, pokoljau Vartolomejskoj noći inkvizicije, prodavanja oprostajnica u crkvi, krstaskih ratova, podvala i fizickih obracuna među episkopima, patrijarsima i papama zbog prestiza i neslaganja, uvodjenja mnogih novotarija i zabluda, spaljivanja živih hrišćana na lomacama, samo zato što malo drugacije veruju. Zar i posle svega ovoga još uvek možemo reci, da se Crkva od samog osnivanja do danas nije izmenila, ili svi oni koji su cinili nasilja i zlodela nikada i nisu pripadali Crkvi? Ako je tako, ko je onda u tom vremenskom razdoblju bio Crkva ili ko ju je predstavljao?
Izgleda da nas ovim putem, Afanasjev, možda i nesvesno, vodi do jedne važne istine izrazene u Otkrivenju apostola Jovana. Govoreci upravo o tom razdoblju, apostol Jovan istice da je Bozja crkva onoga vremena bila progonjena i da je morala da bezi u pustinju. ,I kad vide azdaja da zbacena bi na zemlju, gonjase ženu... I ženi dana bise dva krila orla velikoga da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica zmijina. I razgnevi se zmija na ženu i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim, koje drzi zapovesti Bozje i ima svedocanstvo Isusa Hrista., (Otkrivnje 12,13.14.17) U ovom opisu azdaja je sotona, žena je Crkva. Azdaja sa svojim pristalicama progoni Crkvu, onu koja drzi sve Bozje zapovesti i veruje onako kako je Hristos ucio. ,Vreme vremena i po vremena,, predstavlja razdoblje od 538-1798 godine. To je vreme u kome su oni koji su mislili da su Crkva, vrsili su progonstva verujuci da progone jeretike.

,šta je bio uzrok velikog otpada? Kako se Crkva u početku udaljila od jednostavnosti Jevandjelja? - crkva se prilagodila obicaju mnogobozaca da bi im olaksala prihvatanje hrišćanstva... Dok su apostoli bili živi, Crkva je bila cista. Ali prema svrsetku drugog veka, vecina crkve dobilo je novi oblik. Nestalo je ranije jednostavnosti. Neprimetno, kada su stari ucenici pomrli, dosla su njihova deca i novoobraceni... i nastalo je novo stanje. Da bi pridobili vise pristalica, snizili su uzvisena nacela hrišćanske vere i kao rezultat toga dosla je ’neznabozacka poplava koja je prodrla u Crkvu i sa sobom donela svoje obicaje, ceremonije i idole’., (Kosmicki konflikt, str. 315.316)
,Tajna bezakonja razvijala se malo - pomalo, najpre kradom i tiho, a kad je ojacala i zadobila vlast nad ljudskim umovima, pokazivala je sve otvorenije svoje lažno i bogohulno delo. Neznabozacki obicaji su se skoro neosetno uvukli u Crkvu., (Isto, str. 41)
,Isti uzroci imaju uvek iste posledice. Onaj koji namerno ugusuje osecaj svoje duznosti zato što ona smeta njegovim naklonostima, konacno će izgubiti moc da razlikuje istinu od zablude. Razum oslabi, savest otupi, srce odrveni, dusa se odvoji od Boga. Gde se omalovazava i prezire vest bozanske istine, onde će Crkva biti zavijena u tamu; vera i ljubav hladne, nastaje otudjenost i razdor., (Isto, str. 311) Prema tome, ne možemo reći da je Crkva uvek bila ista. U njoj su se desavale ogromne i sudbonosne promene i te promene predstavljaju uzrok raskola.
Afanasjev za Crkvu upotrebljava i neke metafore: ,Ako je nevesta Hristova zatvoren vrt, onda on ne može biti otvoren za one koji su napolju., (Isto, str. 5) Crkva kao Hristova nevesta ne može biti zatvoren vrt i izolovana od sveta, jer ju je Hristos poslao u svet. ,Idite dakle i naucite sve narode krsteci ih va ime Oca i Sina i Svetoga Duha., (Matej 28,19) Ako je tako, u kome smislu Crkva može biti zatvoren vrt?
Bilo bi idealno i poželjno da je Crkva u svom zivljenju i ucenju odvojena od sveta, da obavljajuci svoju misiju u svetu, utice na svet, ali da svet ne utice na nj. Međutim, cinjenice govore suprotno ovome. Kada kroz prizmu istorije posmatramo Crkvu, zapazicemo da to nije bilo tako, svet je sa svojim verovanjima i obicajima usao u Crkvu i potisnuo apostolsko ucenje. Uvedene su dogme koje se suprote Hristovom ucenju, a koje su i danas najveca prepreka na stazi pravog jedinstva Crkava.

Mihovilov
(dizajner)
29. јул 2010. у 04.53
Cobi izdigni se iznad razdjela i podjela. To te odvaja od izvrđenja Volje Jedinog Dobrog.

Tek tada ćeš moći izvršiti Zapovjedi Ljubavi.

Tada će ti tek Duh Sveti rasvjetljavati istinu. I to On radi samo preko srca i tvoje ličnosti koja ljubi druge.

Mih, brate, dobar si covek i ja te kao takvoga i cenim, ali moram ti reći da imaš strano ucenje suprotno biblijkom ucenju.

Ako je tako da ne treba govoriti o onome sto nas deli,
da li je onda, po tvome, Bog pogresio sto je posle pojave greha, napravio razdvajanje, iterao Adama iz Edema, i objavljivio istini i laz koja ih je razdvajala?

Po tvom Bog je trebao smao da pricuti i da pusti Adamu i Evi da idu kod god hoće. Ali to Bozja ljubav nije mogla da dozovoli jer su
deca izabrala put k smrti i Bog je iz ljubavi morao da deluje.

Kad je Hristos dosao, zar po tvome, nije trebao da pohvali sadukeje i fariseje i svestenike, a on upravo objabvi ono sto ga odvaja od njihovog nreverstva. Šta mislis da li je Isus pogresio?

Apostoli posle Hrista, šta su propovedali? samo ljubav?
Jesu i ljubav jer je to najpotrebnije, ali su ukazali i na grehe, prestupe, bezakonja, sebičnost i zbog te istine su bili bicevani, zatvaran i mucen. Šta mislis d ali su apostoli pogresili sto su ljudima rekli istinu? Da li jre bilo posteno sto su ljude pozvali na pokajanje da bis e spasili, ili su im trebal;i laskati i pustiti ih da propadnu u bezakonju? Vidis, Miho kako je tvoja teorija na klizavom terenu.

Miho, kad ćeš ti jednom razumeti Hristove reci:
„Evo ja vas saljem kao ovce među vukove.”
Po tvome ti bi vukovima do uvce i to iz ljubavi pa neka se vukovi mnoze a od ovaca šta bude.

Zato Miho ja mislim da imaš potpuno pogresno ucenje o istini spasenja i njenom objavljivanju svetu.

sizmatici i prenos hirotonije
Hirotonija je posvecenje ili rukopolozenje crkvenih sluzbenika i odvajanje istih za posebnu sluzbu. Neki pravoslavni i katolicki teolozi smatraju da su samo te dve Crkve primile vlast od apostola da postavljaju i posvecuju nove vodje u Crkvi, a da druge Crkve, koje su kasnije osnovane nemaju to pravo koje potice od apostola. Zapravo, katolici smatraju da je samo njihova Crkva preko apostola Petra primila to apostolsko nasledje, a Pravoslavna, tvrdi da je Katolicka crkva otpala i da je pravo apostolske hirotonije ostalo samo u njihovoj Crkvi. Da li je to ispravan zakljucak? Svakako da nije. Obe Crkve su jedna drugu iskljucile i obe su izgubile horotoniju. Iskljuceni episkop ne može na druge preneti hirotoniju, jer ju je i sam izgubio.
Još u Starom zavetu Bog je posredno ili neposredno birao svoje vesnike proroke, careve i svestenike. Bog se neposredno javio Mojsiju u pustinji iz grma koji je neprekidno goreo. Tada je Bog pozvao Mojsija: ,Sada hajde da te posljem faraonu, da izvedes narod moj., (2. Mojsijeva 3,4.10) Dok se Mojsije izgovarao da nije recit, Bog mu je izabrao pomoćnika, Arona (2. Mojsijeva 4,14). Mojsije ni od koga nije primio hirotoniju; niko ga nije pomazao uljem i tako mu dao odredjenu punomoc. Međutim, u skladu sa Bozjom naredbom Mojsije saziva narodni zbor, odvaja Arona da bude prvosvestenika, a njegove sinove da budu svestenici. Ovde onaj koji nije hirotonisan, prenosi hirotoniju na svestenstvo. Mojsije ,izli ulja pomazanja na glavu Aronu i pomaza ga da se osveti,. (3. Mojsijeva 8,12) Prema tome, u svakom slučaju važno je koga je Bog izabrao za sluzbu, a ne ljudi.
Mojsije je cinio ono sto mu je Bog rekao. Ako je zaista hirotonija toliko važna ona onda potice od Arona. Međutim, videcemo da Bog ne gleda ni na kakv akt hirotonie.

Jovan Krstitelj i hirotonija

Ako je samo važno rukopolozenje ovlascenih svestenika, kao sto je bio Aron ili svaki prvosvestenik, i ako se hirotonija samo onda prenosi, a rukopolozeni samo tada po Bozjoj volji prima hirotoniju, onda Jovan Krstitelj nije u toj grupi ovlascenih Bzjih poslanika.
Međutim, još kao detetu njemu je receno: ,A ti, dete, nazvaces se prorok najvisega, jer ćeš ići pred licem Gospodnjim da mu pripravis put., (Luka 1,76) Može li covek primiti visu duznost ili pocast od ove? Možda će neko reci, ali Jovan Krstitelj nije bio svestenik, već prorok. Možda ste u pravu, bio je i jedno i drugo, jer je vrsio sluzbu i svestenika i proroka. On je bez hirotonije propovedao, pozivao na pokajanje i krstavao.
,I dodje u svu okolinu Jordansku propovedajuci krstenje pokajanja za oprostenje greha. Tada izlazase k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina Jordanska. I on ih krstavase u Jordanu., (Luka 3,3; Matej 3,5.6) Ako bi Bog uvazavao potrebu hirotonije, onda bi Jovana Krstitelja poslao poglavaru svestenickom da ga rukopolozi i pomaze uljem, međutim, Bog to nije savetovao Jovanu zato što hirotonija nema presudni značaj. Neposredan Bozji poziv veci je od hirotonije.
,O uspehu Hristovog dela koje je Krstitelj primio sa takvom redoscu, bile su obavestene i vlasti u Jerusalimu. Svestenici i rabini ljubomorno su pratili Jovanov uticaj, kada su videli narod kako napusta sinagoge i okuplja se u pustinji, ali ovde je bio Jovan koji je imao veću silu da privuce mnostvo. Ove vodje u Izrailju nisu bile voljne da sa Jovanom kažu: ’Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.’ Podigli su se sa novim odlukama da učine kraj delu koje je odvlacilo ljude od njih., (^eznja vekova, str. 139.140) Tako i danas cine oni koji se bore za hirotoniju koju su ipak sami izgubili.
,U pripremanju puta za Prvi Hristov dolazak, on je bio predstavnik onih koji će pripremiti narod za Drugi Hristov dolazak., (Isto, str. 68)
,Po prirodnom redosledu, Zarijin sin bi bio vaspitan za svesetenicku sluzbu. Međutim, vaspitanje u rabinskim skolama učinilo bi ga nesposobnim za njegovo delo. Bog ga nije poslao uciteljima teologije da ga nauce da tumaci Pisma. Pozvao ga je u pustinju da bi mogao da uci o prirodi i Bogu te prirode., (Isto, str. 69) Prema tome, Jovan Krstitelj nije bio hirotonisan, a obavljao je najuzvisenu sluzbu, krstio je i Gospoda Isusa Hrista.

Isus Hristos i hirotinija

Gospod Isus radja se, raste i pocinje svoju sluzbu potpuno odvojeno od postojece hijerarhije, koja je bila određena Bozjom voljom. Hristos ni u cemu nije saradjivao sa postojecim svestenickim sistemom, niti je od prvosvestenika tražio da odobri NJegov rad i na NJega prenese svestenicku hirotoniju, koja je poticala od Arona. Zbog toga su svestenici i fariseji osudili Gospoda Isusa Hrista da svoja cuda čini uz pomodj demona. ,Ovaj drugacije ne izgoni djavole do pomoću Veelzevula kneza djavolskoga., (Matej 12,24) ,A kad dodje u crkvu i stade uciti, pristupise k njemu glavari svestenicki i staresine narodne govoreci: kakvom vlasti to cinis? i ko ti date vlast tu?, (Matej 21,23) Bili su gnevni sto od njih nije zatražio hirotoniju. Isti duh postoji i danas u ponasanju i delovanju nekih crkvenih vodja, koji teze da ucenjem o bezuslovnoj hirotoniji odbrane svoj autoritet isto kao sto su pokusavali i cinili svestenici iz Hristovog vremena.
Umesto da se obrati poglavaru svestenickom, Hristos se obratio samostalnom vesniku, koga niko nije rukopolozio ni pomazao uljem i od njega zatražio da Ga krsti, da učini upravo ono sto je bila prvosvestenicka duznost. ,Tada dodje Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti. I Jovan branjase mu govoreci: ti treba mene da krstis, a ti li dolazis k meni? I krstivsi se Isus izadje odmah iz vode; i gle, otvorise mu se nebesa, i vide duha Bozjega gde silazi kao golub i dodje na njega., (Matej 3,13-16) Da li je krstenje Jovana Krstitelja, koji nije bio hirotonisan bilo punovažno? Jeste. To potvrdjuje silazak Svetoga Duha na Hrista, a kao uzviseni zakljucak izjava kojom je sam Bog Otac potvrdio vaznost ovog obreda: ,Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji., (stih 17) Da li još uvek mislite da je u svim slučajevima hirotonija neophodna?